• quote 6
  • а 389
  • А 97
  • абер 4
  • Авакум 6
  • Авакума 2
  • Авакуме 1
  • Авакумов 1
  • авангарда 1
  • Августа 1
  • августа 2
  • авет 3
  • Аврам 8
  • Авраме 2
  • Аврамом 2
  • Авраму 2
  • Ага 46
  • ага 98
  • аге 2
  • аги 6
  • Агино 1
  • агином 1
  • агину 2
  • Агу 1
  • агу 19
  • ади 1
  • Ади 1
  • Ајша 16
  • Ајши 2
  • Ајшу 1
  • Ако 24
  • ако 29
  • ал 5
  • Алекса 4
  • Алексинац 1
  • али 122
  • Али 40
  • Алија 1
  • Алка 1
  • Алтобабић 4
  • Ама 2
  • Аманет 3
  • аманет 4
  • амбар 1
  • амбара 2
  • АМЕНА 1
  • амин 1
  • Амин 1
  • амо 16
  • Ана 13
  • ангела 1
  • анђела 2
  • анђеле 1
  • Анђео 2
  • анђеоским 1
  • Ани 2
  • Анин 1
  • Анина 1
  • Анине 1
  • Аниног 1
  • Анину 1
  • Аном 2
  • Ану 9
  • арао 1
  • Арсеније 1
  • Арслан 1
  • Арслане 1
  • Асан 1
  • Атанасије 3
  • Атанасију 2
  • Атенице 2
  • Атеницу 1
  • Аустрију 2
  • Аферим 1
  • Ах 3
  • Аха 1
  • Ахмед 21
  • Ахмеду 1
  • Ахмет 1
  • Ашила 1
  • Ашин 18
  • Ашина 2
  • Ашинов 1
  • Ашинова 1
  • Ашинове 2
  • Ашиновим 1
  • Ашиново 2
  • Ашиновом 1
  • Бабо 2
  • бабо 3
  • бавити 1
  • Бављење 1
  • бајонета 1
  • бајонети 1
  • Бајонети 1
  • банатска 1
  • бане 1
  • бануше 1
  • Бањице 1
  • Бањици 3
  • бар 4
  • бара 1
  • барјактара 2
  • барјаци 1
  • барони 1
  • барута 1
  • баскија 2
  • баскије 1
  • баснословних 1
  • Батали 1
  • батаљоне 1
  • батерије 1
  • бацали 1
  • Бацало 1
  • бацаху 1
  • баци 22
  • Баците 1
  • бачено 1
  • бачно 1
  • баш 13
  • Баш 9
  • баше 1
  • Бег 12
  • бег 62
  • бега 8
  • бегаху 1
  • бегенисао 1
  • бегова 2
  • бегови 2
  • беговим 1
  • беговица 1
  • беговице 1
  • беговици 1
  • бегову 3
  • бегом 4
  • бегства 2
  • бегство 1
  • бегу 2
  • бегунце 1
  • Бегунци 1
  • бегунци 4
  • бегунцима 5
  • беде 1
  • бедем 10
  • бедема 7
  • бедеме 3
  • бедемом 1
  • бедему 4
  • Бедна 1
  • бедника 1
  • бедних 1
  • Бежало 1
  • бежанија 1
  • бежање 1
  • Бежао 1
  • бежаше 3
  • Беже 1
  • беже 4
  • Бежећи 1
  • бежи 1
  • бежиш 1
  • без 36
  • Без 4
  • безазлено 1
  • безакоња 1
  • безбрижно 1
  • безбрижног 1
  • безбројне 6
  • безбројним 3
  • безбројних 3
  • бездан 1
  • безобзирце 1
  • безразложно 1
  • бејах 1
  • бејаше 1
  • бела 2
  • белај 3
  • бележи 2
  • бели 1
  • белим 2
  • Белица 1
  • Белицу 1
  • бело 2
  • белом 1
  • Белушић 3
  • Белушића 3
  • Белушићу 2
  • белцу 2
  • бељаху 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 14
  • Београда 3
  • београдске 1
  • београдски 1
  • београдског 1
  • београдском 1
  • Београду 1
  • бере 1
  • бери 1
  • берите 1
  • Бес 1
  • бес 3
  • беседити 2
  • бесмислица 1
  • бесмо 6
  • бесмртника 2
  • бесна 1
  • бесни 2
  • бесним 1
  • бесните 2
  • беснити 1
  • бесниш 1
  • бесно 3
  • беснога 1
  • бесомучан 1
  • бесомучни 1
  • бесомучно 1
  • бесомучност 1
  • бесомучности 1
  • бесплодни 1
  • бесправне 1
  • беспрекорно 1
  • Бећир 1
  • беху 136
  • Беху 8
  • беш 1
  • беша 1
  • Беше 41
  • беше 537
  • бешњаше 1
  • бешње 1
  • бешчастио 1
  • би 185
  • Би 2
  • БИВ 1
  • Бива 4
  • бива 5
  • Бивало 1
  • бије 2
  • бијте 1
  • бију 1
  • била 14
  • Биле 1
  • били 2
  • било 28
  • Било 4
  • био 12
  • Био 5
  • бира 3
  • бирај 1
  • Бирај 2
  • бирајте 1
  • бирамо 1
  • бирати 1
  • бираш 1
  • Бирче 2
  • бисаге 1
  • бисер 1
  • бисерне 1
  • бисерном 1
  • бисмо 2
  • бисте 2
  • бистри 1
  • бити 70
  • бића 1
  • биће 15
  • Биће 7
  • бићемо 1
  • Бићете 1
  • бићу 2
  • бих 11
  • бише 1
  • благ 1
  • Блага 2
  • блага 6
  • благе 1
  • Благи 1
  • благи 2
  • благим 3
  • благих 1
  • Благо 1
  • благо 15
  • Благовести 1
  • благовештенски 1
  • Благовештења 5
  • Благовештење 9
  • Благовештењу 6
  • благог 2
  • благодарите 1
  • благодарише 1
  • благодарна 1
  • благодати 1
  • благосиља 1
  • Благослов 2
  • благослова 1
  • благословен 1
  • благословена 1
  • благословени 1
  • Благословено 1
  • благослови 1
  • Благослови 3
  • благословио 1
  • благословити 1
  • благословише 1
  • благосови 1
  • благост 2
  • Благотиња 2
  • благочестиве 1
  • Благочестиви 1
  • благошћу 2
  • блажаше 1
  • блажен 2
  • блажена 1
  • блажени 1
  • Блажени 1
  • блажену 1
  • блажи 2
  • блажили 1
  • блажити 1
  • блед 3
  • бледа 1
  • бледећи 1
  • бледи 2
  • Бледило 1
  • бледих 1
  • бледо 1
  • бленуо 1
  • блењаше 1
  • блесак 2
  • блесану 1
  • Ближе 1
  • ближе 8
  • близини 4
  • Близу 1
  • близу 10
  • блиста 1
  • блистала 1
  • блистаху 2
  • блисташе 2
  • блуђаше 2
  • боб 1
  • Бог 79
  • Бога 25
  • богате 1
  • богати 1
  • богатија 1
  • богатим 1
  • богато 3
  • богатога 1
  • богатство 1
  • богатству 1
  • богату 1
  • Богдана 1
  • богме 1
  • Богме 4
  • Богом 3
  • Богу 22
  • Божа 5
  • божанским 1
  • боже 1
  • Боже 7
  • Божији 1
  • Божијој 1
  • Божја 10
  • Божје 10
  • Божјег 4
  • Божјега 1
  • Божјем 4
  • Божји 1
  • Божјим 4
  • Божјој 2
  • Божјом 4
  • Божју 4
  • Божо 14
  • Божова 1
  • Божу 2
  • бој 6
  • боја 1
  • боје 2
  • Бојећи 1
  • бојишта 2
  • бојиштем 2
  • бојишту 2
  • бојне 1
  • бојним 1
  • Бојно 2
  • бојно 4
  • бојног 3
  • бојнога 1
  • бојном 3
  • бојному 1
  • бојте 5
  • боју 1
  • бока 3
  • бокова 1
  • бокове 2
  • бола 1
  • Болан 1
  • болан 2
  • Болестан 1
  • болећиво 1
  • боловао 2
  • болове 1
  • Болови 1
  • болом 1
  • боље 14
  • Боље 3
  • бољег 1
  • Бољи 1
  • бољи 2
  • Боме 17
  • боме 8
  • бона 1
  • Бонапарта 1
  • боно 2
  • борави 2
  • боравити 1
  • борављаше 1
  • Борба 11
  • борба 13
  • борбама 1
  • борбе 4
  • борби 2
  • борбу 2
  • боре 3
  • борећи 7
  • Борило 1
  • боримо 1
  • борина 1
  • борио 1
  • Борислав 1
  • Борити 1
  • бору 1
  • босиока 2
  • босиоком 1
  • Босне 1
  • боше 1
  • Бошка 25
  • Бошко 90
  • Бошкова 3
  • Бошкови 1
  • Бошково 1
  • Бошком 3
  • Бошку 6
  • брава 1
  • Брада 1
  • брада 3
  • браде 7
  • брадом 1
  • браду 6
  • бранећи 2
  • брани 1
  • браним 1
  • бранимо 1
  • бранио 2
  • бранитеља 1
  • бранити 1
  • Бранковића 1
  • Брат 2
  • брат 32
  • брата 19
  • братом 4
  • брату 1
  • браћа 3
  • браће 4
  • Браћи 1
  • браћо 18
  • Браћо 5
  • браћу 5
  • Брда 1
  • брда 4
  • брдима 2
  • Брду 2
  • брегова 1
  • брегови 1
  • бреговима 1
  • брежуљак 5
  • бреме 4
  • брест 1
  • бреста 1
  • брестом 1
  • брже 2
  • брза 2
  • брзином 4
  • брзо 14
  • Брзо 2
  • брига 1
  • бриге 5
  • бригу 3
  • брижан 1
  • Брижљиво 1
  • брижљиво 2
  • брине 5
  • брини 16
  • бринуо 1
  • Бринуо 1
  • брисаше 3
  • бритвица 1
  • бришући 3
  • брке 4
  • Бркић 15
  • Бркића 3
  • Бркићем 1
  • бркну 1
  • бркова 3
  • бркове 1
  • број 3
  • броја 1
  • бројаница 2
  • бројанице 6
  • бројати 1
  • бројимо 1
  • брсне 1
  • брсних 1
  • брсно 1
  • брци 1
  • брчић 2
  • брчића 4
  • брчиће 1
  • будак 1
  • будалама 1
  • будан 1
  • буде 39
  • будем 4
  • будемо 2
  • будећи 1
  • будеш 4
  • буди 3
  • Буди 4
  • будилник 1
  • Будимо 2
  • Будите 4
  • будиш 1
  • буду 3
  • будуће 1
  • будућност 2
  • будућности 1
  • бујају 1
  • бујаху 1
  • бујица 1
  • бујна 1
  • буклија 1
  • буклију 1
  • букне 1
  • букну 2
  • Буковице 1
  • Буковицу 1
  • буктиње 1
  • Букуље 1
  • Букуљу 2
  • буљина 1
  • Буљубаша 1
  • Буна 1
  • буна 7
  • буне 6
  • буни 5
  • бунио 1
  • буновни 1
  • буновно 1
  • буном 1
  • бунтовник 1
  • бунтовника 1
  • Бунтовнике 1
  • бунтовнике 5
  • бунтовници 1
  • Бунтовници 3
  • буну 1
  • бура 2
  • буре 1
  • Бурни 1
  • бурних 1
  • бурноме 1
  • бурну 1
  • бусије 1
  • бусију 1
  • бучање 1
  • Ва 1
  • вавек 1
  • Вавилонске 1
  • вади 1
  • вадити 1
  • важан 3
  • важна 1
  • важније 1
  • важно 1
  • вазда 2
  • ваздан 1
  • Ваздух 1
  • ваздух 4
  • ваздуха 1
  • вајда 1
  • вајде 1
  • вал 1
  • Вала 2
  • вала 5
  • вали 4
  • валити 1
  • ваљ 1
  • Ваља 19
  • ваља 23
  • ваљало 3
  • Ваљало 6
  • Ваљан 1
  • ваљано 1
  • Ваљда 3
  • Ваљево 2
  • Ваљевом 1
  • ваљевској 1
  • вам 40
  • вама 4
  • ван 2
  • ванредне 1
  • Вања 1
  • вара 1
  • Вараш 1
  • вараш 2
  • варница 2
  • варницу 2
  • варош 1
  • Варош 1
  • вароши 1
  • варошима 1
  • Вас 1
  • вас 39
  • васала 1
  • Василија 2
  • Василије 8
  • васкрсне 1
  • васкрсну 1
  • васкрсосмо 1
  • васпитана 1
  • васпитачица 1
  • Ватајте 1
  • Ватра 5
  • ватра 9
  • ватре 10
  • ватрених 1
  • ватрено 4
  • ватри 2
  • ватром 6
  • ватру 18
  • Ватру 3
  • ваш 1
  • ваша 2
  • ваше 5
  • ваши 3
  • вашим 1
  • вашој 1
  • вашу 1
  • ведар 1
  • ведра 1
  • ведро 2
  • ведрога 1
  • ведроме 1
  • веже 1
  • веза 1
  • везана 2
  • везане 1
  • везани 3
  • везаном 1
  • везаше 1
  • везе 1
  • везени 1
  • везено 1
  • вези 1
  • везиваху 1
  • везиваше 1
  • везир 3
  • везиров 2
  • везиру 1
  • везу 1
  • Везујте 3
  • везују 1
  • век 1
  • века 2
  • векова 1
  • вековима 4
  • веку 1
  • веле 6
  • Вели 1
  • вели 11
  • велика 6
  • велике 1
  • велики 4
  • Велики 4
  • великим 2
  • великих 2
  • велико 7
  • великог 1
  • великодушности 1
  • великој 1
  • Великој 2
  • великом 3
  • велику 2
  • велим 4
  • велимо 1
  • велите 2
  • велича 1
  • величајмо 1
  • величанствен 2
  • величанствена 2
  • величанствене 1
  • величанствени 1
  • величанственије 1
  • величанственом 1
  • величаху 1
  • Величина 1
  • величини 1
  • велиш 13
  • Вељко 1
  • венац 1
  • венцем 1
  • вео 1
  • веома 8
  • вера 11
  • Вера 4
  • веран 2
  • вере 10
  • вереник 1
  • вереника 1
  • Вереника 1
  • вери 1
  • вермате 1
  • верна 1
  • верни 3
  • верност 1
  • верношћу 1
  • веро 2
  • веровати 1
  • вероваше 2
  • вером 6
  • веру 14
  • Веру 2
  • веруј 1
  • Веруј 2
  • Верујем 1
  • верујем 5
  • Верујемо 4
  • Верујете 3
  • верујеш 1
  • Верујеш 1
  • весала 2
  • весела 2
  • веселе 1
  • весели 1
  • веселим 1
  • веселисмо 1
  • веселнице 1
  • весело 7
  • веселог 1
  • веселом 1
  • весео 4
  • Весла 1
  • весларима 1
  • веслати 1
  • веслача 1
  • Вест 2
  • вест 9
  • Ветар 1
  • ветар 4
  • ветреним 1
  • ветрић 1
  • ветрови 3
  • ветру 1
  • Већ 6
  • већ 87
  • већа 6
  • веће 3
  • већег 1
  • већи 2
  • већином 1
  • Већином 1
  • већој 1
  • већом 3
  • вече 10
  • вечера 1
  • вечераше 1
  • вечере 1
  • вечери 2
  • вечерња 3
  • Вечерње 2
  • вечерње 6
  • вечите 1
  • вечити 2
  • вечито 7
  • вечитог 1
  • вечнеј 1
  • вечни 1
  • вештачки 2
  • вештине 1
  • вешто 2
  • вешћу 2
  • ви 20
  • Ви 7
  • вид 1
  • вида 1
  • Виде 1
  • виде 26
  • видевши 1
  • видела 2
  • виделе 1
  • Видео 1
  • видео 4
  • Видесмо 1
  • видесмо 2
  • видети 9
  • Видећи 2
  • видећи 9
  • видех 1
  • видеше 7
  • види 9
  • Видим 2
  • видим 4
  • видимо 2
  • Видин 1
  • видите 1
  • видиш 1
  • Видиш 5
  • видљива 1
  • видљивога 1
  • видокруг 1
  • видом 1
  • видосмо 1
  • видосте 1
  • виду 1
  • виђала 1
  • виђали 1
  • Виђао 1
  • виђаше 2
  • виђен 1
  • виђеније 1
  • виђено 1
  • виђење 1
  • вијугаве 1
  • вијугаху 1
  • вика 3
  • вике 1
  • викне 1
  • викну 12
  • вила 1
  • вина 1
  • вину 1
  • вираху 1
  • вираше 1
  • вис 14
  • виса 7
  • виси 1
  • висинама 1
  • висином 1
  • Висином 1
  • висова 5
  • висове 4
  • висови 1
  • висовима 2
  • висок 1
  • Висока 1
  • висока 5
  • високе 5
  • високи 1
  • високим 5
  • високих 2
  • високом 2
  • висораван 1
  • висоравну 1
  • вису 2
  • вита 1
  • витез 1
  • витеза 1
  • витезова 3
  • витезове 2
  • витезови 2
  • Витешки 1
  • витешког 1
  • витештва 4
  • вити 1
  • витим 1
  • витих 2
  • витра 1
  • вихор 1
  • вихорове 2
  • виче 1
  • вичем 1
  • виш 1
  • вишаше 1
  • Више 3
  • више 73
  • виших 1
  • Вишњега 1
  • Вишњи 1
  • вишом 1
  • вишу 1
  • вјере 1
  • власт 2
  • власти 1
  • Власти 1
  • властиту 1
  • влашћу 1
  • Вог 2
  • вод 3
  • вода 2
  • воде 6
  • воденице 2
  • воденици 1
  • води 6
  • водио 2
  • водицу 1
  • Водиш 1
  • водом 4
  • воду 4
  • Вођ 1
  • Вођа 1
  • вођа 2
  • вођаху 2
  • вођаше 3
  • вође 1
  • вођен 1
  • вођени 1
  • вођи 2
  • возвах 1
  • Војведе 1
  • Војвода 21
  • војвода 28
  • војводама 2
  • војводе 23
  • Војводе 9
  • војводи 5
  • војводин 2
  • војводина 2
  • војводином 1
  • Војводо 1
  • војводо 33
  • војводом 4
  • војводско 1
  • војводском 1
  • Војводу 1
  • војводу 5
  • војник 2
  • Војник 4
  • војника 2
  • војници 3
  • Војници 6
  • војничка 1
  • војничко 1
  • војничког 1
  • Војска 1
  • војска 7
  • војске 13
  • војсковођа 1
  • војском 2
  • војску 4
  • војсци 1
  • волела 1
  • волео 1
  • волове 3
  • Воља 1
  • воља 10
  • воље 2
  • вољи 5
  • вољом 2
  • вољу 2
  • восак 1
  • воћњак 1
  • воћњака 1
  • воштане 1
  • Вранице 1
  • Врата 4
  • врата 58
  • вратанца 7
  • вратанце 1
  • врате 1
  • врати 47
  • вративши 1
  • вратима 19
  • вратио 4
  • вратите 1
  • вратити 4
  • вратише 8
  • вратница 2
  • вратницама 2
  • Вратнице 1
  • вратнице 11
  • вратоломно 1
  • врату 1
  • враћај 1
  • враћајући 1
  • враћао 4
  • враћати 4
  • враћаху 1
  • врачара 1
  • врашка 1
  • врашки 2
  • вребајући 2
  • вребаше 1
  • вреди 3
  • Вредна 1
  • вредни 3
  • вређа 1
  • вређам 2
  • врело 1
  • врелом 1
  • време 27
  • Време 5
  • времена 16
  • временом 1
  • времену 4
  • вриска 2
  • врлинама 3
  • Врлине 1
  • врлине 4
  • врлину 1
  • Врло 4
  • врло 7
  • врлог 1
  • врљике 1
  • врпољити 1
  • врсног 1
  • врста 1
  • врт 2
  • вртић 1
  • вртићу 1
  • врту 1
  • вруће 1
  • врх 1
  • врха 1
  • врхова 1
  • врхове 2
  • врхови 1
  • Врхови 2
  • врховима 1
  • Врховни 3
  • Врховног 1
  • врхом 1
  • врху 2
  • вршаше 1
  • врши 2
  • Вршимо 1
  • вршио 1
  • Вршите 1
  • вршњаке 1
  • Вујовићу 1
  • вук 1
  • Вука 1
  • вука 2
  • вукао 1
  • вукло 1
  • Вулајући 1
  • вулкан 1
  • Вуци 1
  • вуци 2
  • вуцима 1
  • Вучић 4
  • Вучића 2
  • Вучићу 1
  • Г 1
  • г 2
  • га 343
  • гавранови 1
  • Гаврила 1
  • гадне 1
  • Газда 5
  • газда 7
  • газећи 1
  • газити 2
  • Газићемо 1
  • гајени 1
  • галама 1
  • галски 1
  • Гамижу 1
  • гањаху 1
  • гариле 1
  • гасе 1
  • гаси 1
  • Гвожђе 1
  • гвожђем 1
  • гвоздена 1
  • Где 34
  • где 35
  • генија 2
  • генијалност 1
  • Геније 3
  • геније 4
  • генију 2
  • гибаху 2
  • гине 1
  • гинемо 1
  • гини 1
  • гините 1
  • гинути 2
  • Глава 5
  • глава 7
  • главама 2
  • главар 5
  • главаре 1
  • Главе 1
  • главе 34
  • глави 9
  • главице 1
  • главни 3
  • Главно 1
  • главног 1
  • главном 3
  • главом 46
  • Главу 2
  • главу 99
  • глад 1
  • Гладан 1
  • гладећи 1
  • гладни 1
  • гламњу 1
  • глас 64
  • Глас 8
  • гласа 4
  • гласе 2
  • Гласник 2
  • гласник 4
  • гласника 2
  • гласнике 1
  • гласно 1
  • гласове 1
  • гласови 3
  • гласовито 1
  • гласом 42
  • гласу 2
  • Гле 3
  • гле 7
  • гледа 2
  • гледај 2
  • Гледајте 2
  • гледајући 8
  • гледам 1
  • гледате 1
  • гледати 1
  • гледаше 5
  • гледишта 2
  • гледиште 1
  • глиба 1
  • глибу 1
  • Глигоријевић 2
  • Глигоријевића 4
  • Глигоријевићи 1
  • Глигоријевићима 1
  • Глигоријовића 1
  • глобио 1
  • гнев 7
  • гнева 3
  • гневан 1
  • гневе 1
  • гневи 1
  • Гневни 1
  • гневно 4
  • гневом 2
  • гњеву 1
  • говораху 3
  • говораше 7
  • говоре 1
  • говори 7
  • Говори 8
  • говорила 2
  • говорило 3
  • Говорим 1
  • говорим 3
  • Говорио 1
  • Говорите 1
  • говорити 4
  • год 13
  • година 19
  • годинама 2
  • године 2
  • годином 1
  • годину 2
  • гола 1
  • Гола 1
  • голаћа 1
  • голе 1
  • големи 1
  • големих 1
  • големом 1
  • Голи 1
  • голобрад 1
  • голобрадо 1
  • голу 1
  • гом 1
  • гомила 3
  • гомиле 8
  • гомилом 1
  • гомилу 2
  • гоне 1
  • гонећи 1
  • гони 1
  • Гонили 1
  • гониће 1
  • гоњаху 2
  • гоњаше 1
  • гора 11
  • горама 1
  • Горачића 7
  • Горачићана 1
  • Горачићани 5
  • Горачиће 12
  • Горачићи 3
  • Горачићима 4
  • горачићски 3
  • горачићским 1
  • горачићског 2
  • гораше 2
  • горе 13
  • Горег 1
  • горега 2
  • Горео 1
  • гори 14
  • гориш 1
  • горње 1
  • горњем 1
  • Горњи 2
  • горњи 5
  • горњим 1
  • горњу 1
  • гором 4
  • горостасним 1
  • гору 10
  • горче 1
  • горчина 1
  • Господ 2
  • господа 1
  • Господа 1
  • Господар 2
  • господар 3
  • господара 1
  • господаре 1
  • Господе 5
  • Господи 2
  • Господње 1
  • господства 1
  • Господу 3
  • госпођа 1
  • Госпођи 3
  • госте 1
  • гостољубљем 1
  • гостопримством 1
  • Готов 1
  • готов 6
  • готова 2
  • готови 3
  • готовину 1
  • готово 28
  • Готово 3
  • грабљивих 1
  • град 21
  • Град 3
  • града 13
  • гради 2
  • градини 2
  • градова 1
  • градовима 1
  • градске 5
  • градских 2
  • градском 1
  • граду 8
  • грађане 1
  • Граја 1
  • граја 8
  • грају 1
  • гранама 3
  • гране 2
  • границе 1
  • границу 2
  • грануло 1
  • гранчица 1
  • Гранчица 1
  • гранчици 1
  • грање 3
  • грашка 1
  • грашке 1
  • грдна 1
  • Грдно 1
  • грдно 2
  • гребало 1
  • гребен 1
  • гребена 7
  • гребене 1
  • гребенима 1
  • гребеном 2
  • греда 2
  • гредама 1
  • греде 2
  • греје 1
  • Грех 1
  • грех 3
  • греха 1
  • грехе 1
  • грехова 1
  • грехове 3
  • грешан 2
  • греши 5
  • грешили 1
  • грешке 1
  • Грешни 1
  • грешник 1
  • Грешник 1
  • грешнике 1
  • грешниче 1
  • гризе 1
  • гризући 1
  • грицкајући 1
  • грицкаше 1
  • грла 8
  • грлећи 1
  • грли 1
  • грлити 1
  • грло 2
  • грлу 9
  • грм 2
  • грма 2
  • грмљаху 1
  • грмљаше 1
  • грмну 5
  • грмове 1
  • грмом 1
  • гроб 7
  • гроба 6
  • гробар 1
  • гробари 1
  • гробна 1
  • гробнице 1
  • гробници 1
  • гробницу 1
  • гробова 1
  • Гробова 2
  • гробови 6
  • гробовима 1
  • гробом 5
  • гробу 2
  • грожаше 1
  • грозе 1
  • грози 1
  • грозница 1
  • грозничава 1
  • грозничавим 1
  • грозничавом 1
  • гроктање 2
  • гроктањем 1
  • громким 1
  • громко 2
  • громова 1
  • громове 1
  • громови 2
  • Громови 4
  • громовима 1
  • громом 2
  • грофови 1
  • грубе 1
  • грудву 3
  • Груди 2
  • груди 6
  • грудима 2
  • Груже 1
  • Гружи 2
  • Гружу 2
  • грумена 1
  • груну 2
  • грунуше 5
  • група 1
  • груписани 1
  • грчевито 5
  • грчећи 1
  • грчити 1
  • губе 2
  • губећи 2
  • губи 8
  • губимо 1
  • губите 1
  • губљаху 3
  • губљаше 3
  • гудало 1
  • гудалом 1
  • гуди 2
  • гудура 1
  • гудурама 2
  • гудуре 3
  • Гуја 2
  • гуја 7
  • гује 2
  • гујом 1
  • гунђање 1
  • гуњца 1
  • гураше 1
  • гурну 1
  • гусала 5
  • гуслама 1
  • гуслар 1
  • гуслара 3
  • гусларева 2
  • гусларевих 2
  • гусле 2
  • Гусле 4
  • густ 5
  • густа 3
  • Густа 4
  • густам 1
  • густе 4
  • густи 2
  • Густи 2
  • густим 2
  • густо 3
  • густој 2
  • густом 3
  • густу 1
  • Гутале 1
  • гутали 1
  • гутаху 1
  • гуташе 5
  • гутну 1
  • Гуче 2
  • гушећи 4
  • д 1
  • да 741
  • Да 84
  • даваху 1
  • даваше 6
  • дави 1
  • давно 10
  • даде 16
  • дадосмо 1
  • дадоше 1
  • Дај 3
  • дај 8
  • даје 2
  • дајем 2
  • дају 1
  • дакле 1
  • дала 3
  • далека 1
  • далеке 1
  • Далеко 1
  • далеко 13
  • далеком 1
  • далеку 1
  • дали 1
  • Даље 3
  • даље 44
  • даљем 1
  • даљи 1
  • даљине 10
  • даљини 6
  • даљину 2
  • дам 1
  • дамо 1
  • дан 40
  • Дан 6
  • дана 54
  • данас 13
  • Данас 2
  • дане 3
  • Дани 2
  • дани 5
  • данима 4
  • даном 1
  • дању 4
  • дао 10
  • дар 1
  • дарива 1
  • дармар 1
  • дарован 1
  • дасака 2
  • Дати 1
  • дати 8
  • Даћу 1
  • дах 2
  • дахом 1
  • Два 5
  • два 55
  • двадесет 4
  • двадесеторицом 1
  • двадесету 1
  • дванаест 4
  • Две 3
  • две 31
  • двема 1
  • двери 1
  • двеста 11
  • Двеста 3
  • двоја 1
  • двоје 8
  • двојио 1
  • Двојица 2
  • двојица 8
  • двојици 2
  • двојицом 2
  • Двојицу 1
  • двокрилна 1
  • двор 1
  • дворишта 5
  • двориште 19
  • дворишту 7
  • двору 2
  • дворца 1
  • двоспратна 1
  • двоструко 1
  • де 5
  • дебелим 1
  • дебељко 5
  • дебео 1
  • деведесет 1
  • Девет 2
  • девет 9
  • деветнаесту 1
  • Деветогодишње 1
  • деветогодишњег 1
  • Девиза 1
  • девојачким 1
  • Девојка 3
  • девојка 8
  • девојку 2
  • девојчино 1
  • девојчину 1
  • девојчуром 1
  • Дед 12
  • дед 2
  • Деда 2
  • дедови 1
  • дежмекаст 1
  • дејствује 1
  • Дела 1
  • дела 5
  • делиградску 1
  • Делиграду 7
  • делије 1
  • делим 1
  • Делио 1
  • делиш 1
  • Дело 2
  • дело 4
  • делом 1
  • дењак 2
  • део 1
  • ДЕО 2
  • десет 7
  • десетину 1
  • деси 3
  • десило 3
  • десио 1
  • Десна 1
  • десна 4
  • десни 1
  • десним 2
  • десница 1
  • деснице 1
  • десницом 1
  • десницу 2
  • Десно 3
  • десно 36
  • десног 1
  • десној 2
  • десном 8
  • десну 6
  • Дете 1
  • дете 14
  • Детета 1
  • детета 4
  • детињасти 1
  • детиње 1
  • детињиш 1
  • детињу 1
  • деца 18
  • Деца 4
  • деце 15
  • деци 7
  • децо 4
  • Децо 4
  • децом 9
  • децу 15
  • Децу 2
  • дечице 1
  • дечицу 2
  • дечка 1
  • Дечко 3
  • дечко 5
  • дечку 2
  • ди 1
  • див 2
  • диван 1
  • дивану 1
  • дивље 1
  • дивљим 1
  • дивљу 1
  • дивна 3
  • дивне 1
  • дивним 1
  • дивно 1
  • Дивотне 1
  • дивотно 1
  • диг 1
  • дигао 2
  • дигне 2
  • дигоше 4
  • диже 107
  • дижу 2
  • дижући 4
  • дизати 1
  • дизаху 1
  • дизаше 5
  • диктују 1
  • дим 16
  • Дим 4
  • Дима 1
  • дима 4
  • Димитрија 1
  • Димитрије 9
  • димове 1
  • димом 1
  • диму 2
  • динара 1
  • дипломата 2
  • дипломате 1
  • дипломати 1
  • дипломатским 1
  • диреку 1
  • дирљивим 1
  • дирне 1
  • дирну 2
  • дирнут 2
  • дирнуше 1
  • дисање 3
  • дисањем 1
  • дихаше 1
  • дичити 2
  • дичног 1
  • дишу 1
  • дишући 3
  • длака 5
  • длаке 2
  • длан 1
  • дланове 1
  • дланом 2
  • дна 5
  • дне 1
  • дно 1
  • дну 2
  • до 137
  • До 7
  • Доба 1
  • доба 24
  • Добар 1
  • добар 11
  • доби 5
  • добиваше 1
  • добијеш 2
  • добио 3
  • добисте 1
  • добићеш 1
  • Добићеш 1
  • добих 1
  • добише 3
  • добошар 1
  • Добоши 1
  • добра 14
  • Добра 2
  • Добрача 6
  • Добрачи 2
  • добре 7
  • добри 25
  • Добри 7
  • добрим 3
  • добрих 1
  • Добро 27
  • добро 56
  • доброг 1
  • Доброј 1
  • доброта 1
  • добротвор 5
  • доброте 1
  • добротом 1
  • доброту 1
  • добру 8
  • добујући 1
  • довађаше 1
  • довде 2
  • доведе 7
  • доведен 1
  • доведеш 1
  • Доведи 1
  • Доведите 1
  • Доведосмо 1
  • доведу 1
  • довикиваху 1
  • довикиваше 1
  • доводи 1
  • довољно 3
  • довршено 1
  • доврши 8
  • довуче 1
  • Догађај 1
  • догађај 4
  • догађаја 3
  • догађаји 1
  • Догађаји 1
  • догађају 2
  • Договор 2
  • договоримо 2
  • догодио 1
  • дограбе 1
  • догрдило 1
  • догура 1
  • дода 1
  • додаваше 1
  • додаде 23
  • додати 1
  • додвори 1
  • додија 1
  • Додијало 1
  • додијати 1
  • додијаће 1
  • Додијаше 1
  • додијаше 2
  • додириваху 1
  • додирују 2
  • Дође 5
  • дође 59
  • дођеш 2
  • Дођи 1
  • Дођосмо 1
  • дођох 2
  • Дођох 2
  • дођоше 13
  • Дођоше 5
  • дођу 1
  • дозва 1
  • дозна 1
  • Дознаде 1
  • дознадоше 1
  • дознао 1
  • дознасмо 1
  • дознаћеш 1
  • Доиста 1
  • доиста 2
  • дојездише 1
  • дојури 3
  • дојурише 4
  • док 26
  • Док 6
  • докази 1
  • Докле 1
  • докопа 2
  • доксат 3
  • доксата 4
  • доксату 5
  • долажаху 2
  • долажаше 6
  • долазак 5
  • Долазе 1
  • долазе 2
  • долазиле 1
  • долазили 1
  • долазио 1
  • Долазио 1
  • долама 1
  • доламе 1
  • доламом 1
  • долап 2
  • доласку 1
  • доле 1
  • Доле 6
  • долетеше 1
  • долине 3
  • долину 1
  • долове 1
  • долови 1
  • долуњао 1
  • дољачи 1
  • дољи 1
  • дољу 1
  • Дом 4
  • дом 6
  • Дома 1
  • дома 13
  • домамише 1
  • домаћим 1
  • домаћин 2
  • домаћина 2
  • домаћинов 1
  • домаћину 1
  • домаћица 4
  • Домаћица 5
  • домаћици 3
  • домаћицу 4
  • домова 3
  • Домове 1
  • домове 7
  • домови 2
  • домовима 2
  • Домовина 1
  • домовине 3
  • Домовини 2
  • домовином 1
  • Домовину 1
  • домовину 2
  • домом 1
  • дому 4
  • донашаше 1
  • донела 1
  • донесе 4
  • донесем 1
  • Донеси 1
  • донесмо 1
  • донесу 1
  • донети 1
  • доносе 1
  • доноси 1
  • доносило 1
  • доношаше 1
  • доњем 3
  • доњи 4
  • доњим 1
  • доњих 1
  • доњој 1
  • доњу 1
  • допада 2
  • допаде 1
  • допала 1
  • допало 1
  • допираху 1
  • допираше 5
  • допрати 1
  • допре 5
  • допуњаваху 1
  • допустим 1
  • допустио 1
  • допустити 1
  • дорасло 2
  • досади 1
  • досадна 1
  • досадно 1
  • дослуку 1
  • доспети 1
  • Доста 4
  • доста 8
  • достизаху 1
  • достојног 1
  • досуди 1
  • дотакла 1
  • дотера 2
  • дотерао 1
  • Дотле 3
  • дотле 4
  • Доћи 2
  • доћи 6
  • дохваташе 1
  • дохвати 6
  • дохватише 2
  • Доцкан 2
  • доцкан 6
  • доцније 8
  • доцно 3
  • дочека 4
  • дочекају 1
  • дочекасмо 4
  • дочекати 2
  • дочекаше 2
  • дочекивао 1
  • дочекиваху 2
  • дочекиваше 1
  • дочепам 1
  • дочепасмо 1
  • дочепате 1
  • дочети 1
  • дочињао 1
  • дочују 1
  • дошавши 1
  • Дошавши 6
  • дошао 5
  • дошаптавајући 1
  • дошла 3
  • дошли 1
  • дошло 1
  • драга 8
  • Драгачева 1
  • Драгачево 11
  • драгачевску 2
  • Драгачеву 9
  • Драгачевце 1
  • Драгачице 3
  • Драгачици 1
  • Драгачицу 1
  • драге 2
  • драги 3
  • драго 5
  • Драгоње 1
  • драгоценије 1
  • драгоценим 1
  • драгу 1
  • дражи 2
  • драма 1
  • дрвен 1
  • дрвенарија 1
  • дрвета 4
  • дрвећа 1
  • дрвеће 1
  • дрвље 1
  • дрво 5
  • Држ 2
  • држава 1
  • државе 1
  • држања 1
  • држање 2
  • држањем 1
  • Држао 1
  • држаху 4
  • држаше 13
  • Држећи 1
  • држећи 27
  • држи 3
  • држим 1
  • Држим 1
  • држите 1
  • Дрине 3
  • Дрини 2
  • Дрину 1
  • Дринчић 8
  • Дринчића 1
  • дрско 3
  • Дрскост 1
  • дрскост 2
  • дрскости 2
  • дрскошћу 1
  • друг 2
  • Друга 1
  • ДРУГА 1
  • друга 14
  • другарице 1
  • Друге 2
  • друге 9
  • ДРУГИ 1
  • други 40
  • Другим 1
  • другим 5
  • другима 1
  • других 2
  • друго 10
  • Друго 2
  • другова 5
  • другове 8
  • другови 2
  • Другови 2
  • друговима 2
  • другог 9
  • другога 4
  • другој 1
  • другом 21
  • другоме 5
  • другу 7
  • другче 2
  • другчије 1
  • дружина 6
  • дружинама 1
  • дружине 4
  • дружини 3
  • дружином 1
  • дружину 4
  • Друкче 1
  • друкче 7
  • друм 1
  • друма 1
  • друмом 1
  • друму 2
  • друштво 1
  • друштву 1
  • дрхтави 1
  • дрхтавим 3
  • дрхтавица 1
  • дрхтао 1
  • дрхтати 1
  • дрхтаху 2
  • Дрхташе 1
  • дрхташе 4
  • дршћући 1
  • дуба 1
  • дубине 4
  • дубину 1
  • Дубља 1
  • дубље 1
  • Дубљу 4
  • дубова 1
  • дубок 1
  • дубока 3
  • дубоке 2
  • дубоки 1
  • дубоких 1
  • дубоко 3
  • дубоком 1
  • дубоку 1
  • дубравама 1
  • дубраве 4
  • дубравом 2
  • Дуга 1
  • дуга 7
  • дугачко 1
  • дугачкој 1
  • дугачку 1
  • Дуге 2
  • дуге 7
  • Дуги 1
  • дугих 6
  • дуго 15
  • Дуго 2
  • дуговаше 1
  • дугог 2
  • дугој 1
  • дугом 1
  • Дугу 1
  • дугу 4
  • дуд 1
  • дуж 4
  • дуже 17
  • дужег 1
  • дужем 1
  • Дужност 1
  • дужност 12
  • дужности 4
  • дукате 1
  • Дунава 5
  • Дунаво 1
  • дух 12
  • духа 6
  • Духне 1
  • духовни 1
  • духовник 10
  • Духовник 3
  • духовника 5
  • духовниково 1
  • духовником 1
  • духовнику 2
  • духовниче 1
  • Духовниче 2
  • духовно 1
  • духом 11
  • Душа 10
  • душа 18
  • Душанова 1
  • душе 36
  • душебудна 1
  • душевног 1
  • души 12
  • душманин 1
  • Душманска 1
  • душом 5
  • душу 46
  • ђаво 1
  • ђаволасто 1
  • Ђаја 8
  • Ђајина 1
  • ђак 2
  • ђаконије 1
  • ђаура 1
  • ђаури 1
  • Ђаури 3
  • ђаурке 1
  • ђаурских 1
  • Ђедо 1
  • Ђенадија 12
  • ЂЕНАДИЈЕ 1
  • Ђенадије 69
  • Ђенадијев 1
  • Ђенадијева 1
  • Ђенадијем 3
  • Ђенадију 6
  • Ђенадића 1
  • Ђенајдијћ 1
  • Ђенедије 1
  • ђенија 1
  • Ђока 2
  • Ђоко 1
  • Ђорђе 7
  • Ђорђу 2
  • Ђукић 2
  • Ђукића 5
  • Ђукићева 3
  • Ђукићеве 3
  • Ђукићевима 2
  • Ђукићевог 1
  • Ђукићеву 1
  • Ђунис 3
  • Ђуниса 1
  • ђуниске 1
  • Ђуниским 1
  • Ђурђев 1
  • Е 35
  • Ева 1
  • еванђеље 6
  • еванђељем 1
  • еванђељу 2
  • ево 10
  • Ево 16
  • Европа 1
  • Еј 3
  • електрична 1
  • Ена 1
  • Ене 4
  • Енија 4
  • Ено 19
  • ено 2
  • епитрахиљ 1
  • ето 14
  • Ето 15
  • жалим 1
  • жалите 1
  • жалити 1
  • жалиш 1
  • жалосна 1
  • жалоснија 1
  • жалост 2
  • жалости 3
  • Жао 2
  • жао 3
  • жар 7
  • Жарка 27
  • жарко 1
  • Жарко 228
  • Жарков 1
  • Жаркова 1
  • Жаркове 2
  • Жаркови 2
  • Жарковим 1
  • Жарково 3
  • Жарковој 2
  • Жарковом 1
  • Жаркову 2
  • Жарком 1
  • Жарку 16
  • жаром 2
  • жацну 1
  • жацнуло 1
  • ждрела 3
  • жегу 1
  • жедни 1
  • жеђ 1
  • желео 1
  • желим 1
  • желиш 1
  • Жељан 1
  • жељан 2
  • жеље 2
  • жељом 1
  • жељу 2
  • Жена 22
  • жена 32
  • Жене 1
  • жене 7
  • жени 5
  • женска 2
  • женске 6
  • женски 1
  • женскињама 2
  • Женскиње 1
  • женскиње 2
  • женског 1
  • Женског 1
  • Жену 1
  • жену 7
  • Жепа 1
  • жеравица 1
  • жеравице 3
  • жеравицом 1
  • жеравицу 2
  • жестином 4
  • жив 10
  • Жив 2
  • Жива 1
  • жива 5
  • живе 9
  • Живели 3
  • живео 1
  • Живео 10
  • Живеће 1
  • живи 11
  • Живи 3
  • живим 2
  • живима 2
  • Живимо 1
  • живих 1
  • живиш 1
  • Живљасмо 1
  • живљаху 2
  • живљаше 3
  • живље 2
  • живљења 1
  • живо 36
  • живог 2
  • живога 1
  • живој 1
  • живописи 2
  • живост 1
  • живости 1
  • Живот 1
  • живот 11
  • живота 8
  • животу 1
  • живу 4
  • Жижак 1
  • жижак 2
  • жижи 1
  • жижка 1
  • жилама 3
  • жиле 2
  • жито 1
  • жице 1
  • жишка 1
  • жишком 1
  • жишку 2
  • жмарци 1
  • жмиркао 1
  • жртве 1
  • жртву 2
  • жртвујеш 1
  • Жудео 1
  • жудео 2
  • жудно 1
  • жупски 1
  • жупским 1
  • Жупског 1
  • жупског 7
  • журно 3
  • жутих 1
  • жучи 1
  • за 237
  • За 65
  • забави 1
  • забавља 1
  • забадаше 1
  • забасали 1
  • забелеше 1
  • забелешку 1
  • заблагодари 1
  • Заблаћа 3
  • Заблаће 1
  • заблиста 1
  • заблисташе 3
  • заблудама 1
  • заблуделе 1
  • забоде 2
  • заболети 1
  • заборав 2
  • заборавио 1
  • заборавити 5
  • заборавише 1
  • забрањен 1
  • Забуна 2
  • забуни 1
  • забуну 2
  • завађене 2
  • Завађени 2
  • завали 4
  • завалио 1
  • завапи 1
  • завараше 1
  • завежљај 1
  • завежљају 1
  • заверила 1
  • заверимо 1
  • Заверисмо 1
  • завешта 1
  • зави 2
  • завијају 1
  • завијено 1
  • завист 1
  • завитла 1
  • заврте 3
  • заврти 3
  • завршан 1
  • завршетак 1
  • заврши 5
  • завршила 1
  • завршимо 1
  • загази 1
  • заглави 1
  • заглавише 1
  • заглади 1
  • загледа 3
  • заглушиваше 1
  • заголица 1
  • загонетка 1
  • загорчаће 1
  • заграбише 1
  • загребоше 2
  • загреваше 1
  • загрејаше 1
  • загреју 1
  • загристи 1
  • загрли 14
  • загрлиш 1
  • Загрлише 1
  • загрлише 3
  • загрљаја 3
  • загрљаје 1
  • загрљен 1
  • загрме 7
  • загрмеше 2
  • загрми 4
  • загрнуше 1
  • загрокташе 7
  • задаваше 1
  • задајете 1
  • задатак 3
  • задату 1
  • задахнути 1
  • задене 1
  • задену 2
  • задеси 1
  • зади 1
  • задихан 1
  • задња 3
  • задњем 1
  • задњи 1
  • задњим 1
  • задњих 1
  • задовољавају 1
  • задовољаваше 1
  • задовољан 8
  • задовољи 1
  • задовољна 1
  • задовољни 3
  • задовољнији 1
  • задовољно 2
  • задовољства 1
  • задовољством 1
  • задовољству 1
  • задржа 2
  • задржати 1
  • задржи 1
  • задркта 2
  • задркташе 1
  • задрхта 23
  • задрхташе 6
  • задуби 2
  • задуван 1
  • задувана 1
  • зађе 10
  • зађоше 2
  • зажарене 2
  • зажарени 1
  • зажарише 2
  • зажди 2
  • зажелео 2
  • Зажелех 1
  • заигра 9
  • заинтересоваше 1
  • Заиста 1
  • заиста 2
  • зајапурена 1
  • заједничког 1
  • Заједно 2
  • заједно 7
  • зајеца 4
  • зајеча 5
  • зајечаше 1
  • заклањају 1
  • Заклео 1
  • ЗАКЛЕТВА 1
  • Заклетва 2
  • заклетве 1
  • Заклетву 2
  • заклетву 4
  • заклецаше 3
  • закликташе 1
  • Заклињемо 1
  • заклопац 1
  • заклопише 1
  • закључа 2
  • закључи 1
  • закључио 1
  • закључише 1
  • Закључише 1
  • закључка 2
  • закључке 1
  • закључују 1
  • закметио 1
  • закон 1
  • закона 1
  • законима 1
  • закопа 2
  • закопава 1
  • закопала 1
  • закопао 1
  • закрвавише 1
  • закрчени 2
  • закрчила 1
  • закуца 11
  • залажите 1
  • залева 1
  • залепрша 1
  • залепршаше 1
  • заливен 1
  • залогај 1
  • заложио 1
  • Заложићу 1
  • залупа 1
  • залупи 1
  • замагли 1
  • замак 2
  • замакла 2
  • заман 2
  • замаче 2
  • замена 3
  • замене 2
  • замени 2
  • заменика 1
  • заменила 1
  • Замену 1
  • замену 2
  • замењиваху 2
  • замењују 1
  • замерити 2
  • заметнута 1
  • заметоше 1
  • замишљено 1
  • замковима 2
  • замолише 1
  • заморио 1
  • замотуљак 2
  • замуча 1
  • заната 1
  • занела 1
  • занеме 2
  • занемише 1
  • занео 1
  • занесен 1
  • заноса 3
  • заносу 2
  • заноћио 1
  • зао 1
  • заобиђе 1
  • заогрнут 1
  • заодеваше 1
  • заодела 2
  • запад 2
  • западно 2
  • западу 5
  • запали 1
  • запалила 1
  • запаљена 1
  • запе 3
  • запева 4
  • запевај 1
  • запета 1
  • запетим 1
  • запечаћено 2
  • запеше 1
  • записку 2
  • запита 3
  • запиташе 1
  • запиткивањем 1
  • заплака 1
  • запламтише 1
  • запленити 1
  • запливати 1
  • запљускаваше 1
  • заповедаше 1
  • заповеди 2
  • заповедништвом 3
  • заповест 11
  • Заповест 4
  • заповести 5
  • заповестима 1
  • заповешћу 1
  • заподену 1
  • запоје 1
  • запомагање 2
  • започето 2
  • започињи 1
  • запрета 1
  • запрети 1
  • запушити 1
  • запуштени 1
  • зар 6
  • Зар 81
  • зарад 1
  • зарадовале 1
  • зарадоваше 1
  • зарана 1
  • Заредило 1
  • зарикаше 1
  • зарицао 1
  • зарицаше 1
  • заробе 1
  • зарудела 1
  • зарудеше 1
  • зарудила 1
  • заруменила 1
  • Засавица 2
  • засађено 1
  • засведочи 2
  • засветли 1
  • засеје 1
  • засија 1
  • засипати 1
  • заситише 1
  • засја 2
  • засјала 1
  • засјаше 1
  • заслужно 1
  • заслузи 1
  • засниваху 1
  • заспа 3
  • заспаше 1
  • застава 1
  • заставу 8
  • застаде 4
  • застадоше 4
  • застајкивао 1
  • застајкиваху 1
  • застор 1
  • застрвеној 1
  • застрт 1
  • засузише 2
  • засука 1
  • затајити 1
  • затворе 1
  • затворен 1
  • затворени 1
  • затвори 6
  • затворио 1
  • Затекох 1
  • затекоше 2
  • затећи 1
  • затече 6
  • Затим 1
  • затим 6
  • зато 1
  • заточеника 1
  • заточника 4
  • заточнике 3
  • Заточници 5
  • Заточницима 1
  • заточницима 4
  • затрепери 1
  • затрепта 1
  • затрешташе 2
  • затрпа 2
  • затрпаваују 1
  • затури 1
  • затутња 3
  • затутњи 1
  • заћута 2
  • заћуташе 1
  • Заћуташе 4
  • заузе 8
  • заузели 1
  • заузета 2
  • заузети 6
  • заузето 1
  • заузећете 1
  • заузећеш 2
  • Заузеше 1
  • заузеше 7
  • заузима 1
  • заузимањем 1
  • заузимаше 1
  • заузме 3
  • заузмем 1
  • заузмете 2
  • заузмеш 1
  • заузми 2
  • заузму 1
  • заурла 1
  • зауставе 2
  • заустави 11
  • зауставише 4
  • зафијукаше 2
  • захвали 1
  • захвалности 1
  • захвати 1
  • захватио 1
  • захватише 2
  • заходу 1
  • захори 5
  • захтева 1
  • захтевала 1
  • захуктао 2
  • зацари 2
  • зацвиле 2
  • зацвилеше 1
  • зацвили 1
  • зацвркуће 1
  • зачељу 1
  • Зачу 1
  • зачу 17
  • зачудиле 1
  • Зачудиле 1
  • зачуђен 1
  • зачуђено 1
  • зачуше 1
  • зашао 2
  • зашкрипа 2
  • зашкрипе 1
  • зашло 2
  • заштите 1
  • заштити 2
  • заштитник 1
  • ЗАШТИТНИК 1
  • заштитнику 1
  • зашто 3
  • Зашто 6
  • збаци 1
  • збацити 1
  • збацише 1
  • збег 4
  • збегове 2
  • збегу 2
  • збиваху 2
  • збиваше 1
  • збивени 1
  • збивенији 1
  • збијаху 1
  • Збиља 2
  • збираше 1
  • збити 1
  • зближи 1
  • Збо 1
  • Због 2
  • због 4
  • збогом 3
  • Збогом 6
  • збор 4
  • зборили 1
  • збориш 3
  • Збориште 2
  • збориште 5
  • зборишту 1
  • збрисало 2
  • збуни 5
  • збунио 1
  • збунише 1
  • збуњен 2
  • збуњено 3
  • збуњеност 1
  • зваху 1
  • зваше 1
  • звезда 5
  • звезде 3
  • звека 1
  • звер 1
  • зверати 1
  • зверка 2
  • зверке 1
  • зверку 1
  • зверова 1
  • зверови 1
  • Зверови 1
  • зверским 1
  • зверских 1
  • звона 1
  • звонење 1
  • згази 1
  • згазила 1
  • згазио 1
  • згаришта 1
  • згариште 1
  • згаришту 1
  • згледати 1
  • згледаше 10
  • згодан 1
  • згоди 1
  • згодише 2
  • згодна 2
  • Згоднијега 1
  • згодно 1
  • згодну 1
  • згоду 1
  • зграби 14
  • зграбише 1
  • зграда 2
  • зграде 1
  • зграду 3
  • згране 1
  • зграну 3
  • згранут 1
  • згрнуше 1
  • згроми 1
  • згромише 1
  • здрав 6
  • здрави 1
  • зејтином 1
  • Зека 1
  • зелен 1
  • зелене 1
  • зеленила 1
  • зеленило 1
  • зеленилом 1
  • зеленилу 1
  • зеленим 2
  • земља 10
  • Земља 3
  • земљаке 2
  • земље 11
  • земљи 18
  • земљиште 1
  • земљишту 1
  • земљом 5
  • Земљу 1
  • земљу 32
  • зечева 1
  • зид 7
  • зида 4
  • зидано 1
  • зидаше 1
  • зидинама 3
  • Зидине 1
  • зидове 1
  • зидови 2
  • Зидови 3
  • зидовима 3
  • зидом 5
  • зиду 4
  • зима 1
  • Зима 2
  • зиме 1
  • зими 1
  • зиму 1
  • Зиндан 8
  • Зини 1
  • Зла 2
  • зла 9
  • Златна 1
  • златне 1
  • златним 1
  • златних 1
  • Златну 1
  • златну 2
  • злато 6
  • златом 6
  • злату 1
  • Злаћена 1
  • злаћеним 1
  • зле 1
  • зли 1
  • зликовац 4
  • зликоваца 1
  • зликовца 8
  • зликовце 2
  • зликовци 2
  • зликовцима 1
  • зликовцу 2
  • злим 1
  • Зло 1
  • зло 17
  • Злоба 1
  • злобама 1
  • злобе 3
  • злобу 1
  • зловољан 3
  • зловољни 1
  • зловољно 2
  • злој 1
  • злокобних 1
  • злопате 1
  • злостављали 1
  • злотвор 1
  • злотвора 4
  • злотворе 1
  • злотвори 1
  • Злотвори 1
  • злу 2
  • зна 15
  • Зна 3
  • знаде 1
  • знаду 1
  • знађаху 1
  • знађаше 3
  • знајући 3
  • знак 9
  • знака 1
  • знаке 1
  • знам 13
  • Знам 14
  • знаменитог 1
  • знамење 1
  • знамо 1
  • Знамо 1
  • знао 3
  • Знате 1
  • знате 4
  • знати 3
  • знатно 1
  • знаци 1
  • значаја 1
  • значи 1
  • Знаш 13
  • знаш 21
  • зној 1
  • зноја 1
  • знојним 1
  • Зове 1
  • зове 6
  • зовемо 1
  • зовну 1
  • зора 2
  • Зора 2
  • зоре 2
  • зором 12
  • зору 4
  • зрак 4
  • зраке 1
  • зракова 1
  • зраку 2
  • зраци 4
  • зрацима 2
  • зрачак 1
  • зрачиле 1
  • зрелост 1
  • зрна 3
  • зрнима 1
  • зрно 3
  • зуба 2
  • зубе 1
  • зубима 1
  • Зука 7
  • Зуки 2
  • Зукине 1
  • Зуком 2
  • Зуку 3
  • зулове 1
  • зулуме 1
  • зулуми 1
  • Зулуми 1
  • зулумћара 2
  • зулумћаре 1
  • зулумћарима 1
  • и 2877
  • И 77
  • ибрик 2
  • ибриче 1
  • ибричета 1
  • ивер 3
  • иверу 1
  • ивице 1
  • игра 1
  • играјући 1
  • играти 1
  • играху 1
  • играше 3
  • Игуман 36
  • игуман 51
  • игумана 8
  • игумане 6
  • Игуманов 1
  • игуманов 4
  • игуманова 1
  • игуманом 1
  • Игуману 1
  • игуману 9
  • Иде 1
  • иде 8
  • Идем 1
  • идемо 2
  • идеш 2
  • Иди 3
  • иди 4
  • идите 2
  • идоше 1
  • иду 3
  • Идући 1
  • идући 2
  • иђаху 4
  • Иђаше 1
  • иђаше 13
  • ижљубише 1
  • ИЗ 1
  • Из 19
  • из 226
  • иза 15
  • Иза 4
  • изабра 1
  • изабраницима 1
  • изабрано 1
  • изабрати 1
  • изабраше 1
  • изађе 4
  • изађоше 1
  • изазва 4
  • изаћи 2
  • Изашав 1
  • изашиљаше 1
  • изашла 1
  • изашље 1
  • Избави 1
  • избавим 1
  • избавитеља 2
  • избавити 1
  • Избављај 2
  • избављају 1
  • избаце 1
  • избаци 1
  • избацише 1
  • избегава 1
  • избегне 1
  • Избегнемо 1
  • избечи 1
  • избија 1
  • избијаше 2
  • избијена 1
  • избодене 1
  • изброја 1
  • Извади 1
  • извади 20
  • извадивши 1
  • извадише 1
  • извалише 1
  • изваљених 1
  • изван 1
  • изведе 9
  • изведем 1
  • изведена 1
  • изведосмо 1
  • извезена 1
  • извезено 1
  • извезеном 1
  • извесну 1
  • извести 1
  • известим 1
  • известиће 1
  • известише 1
  • извештен 1
  • извешће 1
  • изви 1
  • извиди 1
  • извидницу 1
  • извијаше 1
  • извлачаше 1
  • изводим 1
  • изводио 1
  • извођаше 1
  • извора 1
  • изврше 1
  • извршена 2
  • извршење 1
  • изврши 7
  • извршити 2
  • извршише 2
  • извукао 1
  • извуче 1
  • изгибоше 1
  • изгинимо 1
  • изгинулих 1
  • Изгинућемо 1
  • изглед 2
  • изгледа 3
  • изгледао 1
  • изгледаху 3
  • изгледаше 10
  • Изгледаше 6
  • изгледом 1
  • изговарати 1
  • изговорена 1
  • Изговорена 1
  • изговори 3
  • изгорело 1
  • изграђена 1
  • изгребени 1
  • изгребено 1
  • Изгуби 1
  • изгуби 12
  • изгубила 1
  • изгубио 3
  • Изгубисмо 1
  • изгубити 2
  • изгубише 1
  • изгубљен 1
  • изгубљена 2
  • изгубљене 1
  • изгубљеним 1
  • изда 1
  • издаде 7
  • издаје 1
  • Издајицо 1
  • издајицом 1
  • издајицу 1
  • издајство 1
  • издале 1
  • издало 1
  • издата 2
  • издате 1
  • издатцима 1
  • издахну 3
  • издахнуше 1
  • издвоји 1
  • издиже 1
  • издизаше 1
  • издисаху 2
  • издишући 1
  • издубљена 1
  • изиђе 41
  • изиђемо 1
  • изиђоше 13
  • Изишавши 1
  • изјурише 1
  • изјутра 2
  • изкамчио 1
  • излажаше 1
  • излазе 1
  • излази 2
  • излазили 1
  • излазио 3
  • Излазите 3
  • излазити 3
  • излетаху 1
  • излете 3
  • излети 2
  • излетише 1
  • излећу 1
  • излива 1
  • излије 1
  • излиће 1
  • излише 1
  • изломљена 1
  • измакао 1
  • измакла 1
  • измакли 3
  • измакне 1
  • измакоше 1
  • измаршира 1
  • измахну 1
  • измаче 4
  • између 8
  • измени 1
  • измениле 1
  • изменише 1
  • измешаше 1
  • измирила 1
  • Измирисмо 1
  • измирите 1
  • Измирите 2
  • измиче 2
  • измичу 1
  • Измишљаху 1
  • измрљана 1
  • измучена 3
  • измучени 1
  • измучише 1
  • изнад 3
  • изневери 1
  • изневерила 1
  • изнемогла 1
  • изнемогле 1
  • изнемоглим 2
  • изнемогло 1
  • изнеможе 2
  • изненађен 1
  • изненађена 1
  • изнесе 1
  • изнесоше 1
  • изнесу 1
  • изнети 1
  • изнурена 1
  • изнурено 1
  • изобиљу 2
  • изостало 1
  • изостати 1
  • изражене 1
  • израз 3
  • изривен 1
  • изривени 1
  • изривено 1
  • изрод 2
  • изрода 2
  • Изроде 1
  • изроде 2
  • Изроди 1
  • изроду 1
  • изубијана 1
  • Изузеци 1
  • изумире 1
  • изумиру 1
  • изумре 2
  • изусти 10
  • изустио 2
  • икад 7
  • икада 2
  • икона 1
  • Иконостас 1
  • иконостаси 1
  • иконостасу 1
  • икону 2
  • ил 2
  • или 29
  • Или 3
  • Илији 1
  • Илијћ 1
  • Илинка 1
  • им 84
  • Има 18
  • има 31
  • Имаде 2
  • Имађасмо 1
  • имађаху 9
  • Имађаше 1
  • имађаше 22
  • Имај 1
  • имајте 1
  • имају 2
  • Имају 2
  • Имајући 1
  • имајући 2
  • имала 1
  • имали 1
  • имало 3
  • имам 2
  • Имам 2
  • имамо 5
  • имања 1
  • имање 2
  • имао 5
  • имате 1
  • имати 8
  • Имаће 1
  • Имаћеш 1
  • Имаш 1
  • имаш 6
  • Име 1
  • име 23
  • Имена 1
  • имена 4
  • именом 1
  • имућан 3
  • имућнијег 1
  • имућних 1
  • Иначе 2
  • инконостаси 1
  • инстиктивно 1
  • интереси 1
  • ињем 1
  • ипак 3
  • исекоше 1
  • иселе 1
  • иселим 1
  • ископа 2
  • ископане 1
  • ископао 1
  • ископасмо 1
  • искоче 1
  • искочи 1
  • искочиле 1
  • искочише 1
  • искра 2
  • искраде 1
  • искрвише 1
  • искре 1
  • искрен 1
  • искрена 1
  • искрљештене 1
  • искрљешти 1
  • искрсне 2
  • искрсну 4
  • искрснуше 5
  • искру 1
  • искупи 2
  • искупили 1
  • искупише 2
  • искупљују 1
  • искушења 4
  • искушење 1
  • испаде 2
  • испале 1
  • испалише 1
  • испао 1
  • испео 1
  • испијене 1
  • испијени 1
  • испијених 1
  • испијено 1
  • испира 1
  • испита 1
  • испитиваше 1
  • испитујући 1
  • исповедише 1
  • испод 12
  • исполина 3
  • испослова 1
  • испословах 1
  • испосничке 1
  • исправи 3
  • испражњена 1
  • испразни 1
  • испразнити 1
  • Испрати 1
  • испрати 11
  • испративши 1
  • испратио 1
  • испратише 2
  • испраћаше 1
  • испред 5
  • Испрекидани 1
  • испрекиданим 2
  • испрекидано 1
  • испресецан 1
  • испречи 3
  • испречило 1
  • испречио 1
  • исприча 8
  • испричамо 1
  • испричати 1
  • испричаћеш 1
  • испроваљиван 1
  • испроваљивана 1
  • испрси 6
  • испуни 1
  • испунимо 1
  • испунити 1
  • испунише 1
  • испуњаваше 3
  • испуњен 1
  • испуњене 1
  • испусти 1
  • испуцаног 1
  • иста 1
  • истаћи 1
  • истаче 2
  • исте 1
  • исти 8
  • истим 1
  • Истина 2
  • истини 1
  • истином 2
  • Истину 1
  • истиснуту 1
  • истицаше 2
  • истиче 1
  • исто 13
  • Истог 3
  • истока 2
  • истоку 4
  • историја 1
  • Историје 1
  • ИСТОРИЈЕ 1
  • историји 1
  • историју 3
  • источио 1
  • источник 2
  • источно 1
  • источној 2
  • истргати 1
  • истргне 1
  • истребе 2
  • истребити 1
  • истресајући 1
  • истрже 2
  • истрча 3
  • истрчавали 1
  • исука 6
  • Исусе 1
  • исцелише 1
  • исцељаваше 2
  • Ићи 1
  • ићи 6
  • их 145
  • Ишао 3
  • ишарана 1
  • иште 1
  • ишчез 1
  • ишчезава 1
  • ишчезаваше 1
  • ишчезе 8
  • ишчезла 2
  • ишчезнем 1
  • ишчезоше 2
  • ишчекиваху 1
  • ишчекују 1
  • ишчишћаваше 1
  • Ја 40
  • ја 42
  • јаблана 1
  • јабланова 1
  • јабука 3
  • јабуке 7
  • јабуку 3
  • јабучица 1
  • јабучице 1
  • јави 4
  • јавим 1
  • јавите 2
  • јавиће 1
  • јавише 1
  • јавља 1
  • јављају 1
  • јављао 1
  • јављаху 1
  • јавно 3
  • Јавора 1
  • јагањце 1
  • јагње 1
  • јагодице 1
  • Јагодице 1
  • јад 1
  • Јад 2
  • јада 1
  • јадан 1
  • јадиковати 1
  • јадикује 1
  • јадима 2
  • јадна 1
  • јаднице 1
  • јадну 2
  • јадом 1
  • јазбина 1
  • јазбине 3
  • јазбини 3
  • јазбину 1
  • јак 3
  • јако 6
  • Јаковљевића 5
  • Јаковљевиће 3
  • Јаковљевићи 3
  • Јаковљевићима 2
  • јаком 1
  • јал 2
  • јаме 2
  • јами 1
  • јаничара 1
  • Јанка 1
  • Јанко 8
  • Јануара 1
  • јара 2
  • Јарост 1
  • јаруга 1
  • јасно 2
  • Јасте 1
  • јастук 4
  • јастука 1
  • јастуке 2
  • јастуци 1
  • јатаган 4
  • Јатаче 1
  • Јаук 4
  • јаук 7
  • јаука 2
  • јахаше 5
  • јача 3
  • јаче 12
  • јачи 4
  • јачима 1
  • јачу 1
  • Јашар 8
  • јашући 1
  • Је 23
  • је 754
  • јед 1
  • један 127
  • Један 15
  • једанпут 1
  • Једва 10
  • једва 25
  • Једина 1
  • једина 6
  • јединац 1
  • Јединац 3
  • једини 3
  • једино 2
  • јединство 1
  • јединца 1
  • јединцем 1
  • Једна 10
  • једна 26
  • Једне 1
  • једне 28
  • једни 5
  • Једни 7
  • једним 4
  • једнима 1
  • Једнима 1
  • једних 3
  • једно 29
  • Једно 3
  • једновремено 1
  • Једног 13
  • једног 21
  • једнога 5
  • једној 7
  • једном 23
  • Једном 4
  • једноме 1
  • једну 29
  • јееном 1
  • Јежевице 1
  • Јежевицу 1
  • језа 1
  • Језа 2
  • језгро 2
  • језик 1
  • језика 1
  • јека 1
  • Јека 3
  • јекне 2
  • јекну 1
  • јеком 1
  • Јектеније 1
  • јелек 1
  • јелека 1
  • јелечету 1
  • Јелица 2
  • Јелице 6
  • Јелици 5
  • Јелицом 1
  • Јелицу 4
  • јеличке 2
  • јеличким 1
  • јеличких 1
  • јер 23
  • Јес 1
  • јесам 1
  • Јесам 11
  • Јесенас 1
  • јесењег 1
  • јесењој 1
  • Јеси 18
  • Јесмо 3
  • Јест 18
  • јест 2
  • Јесте 7
  • Јесу 5
  • јетким 3
  • јетко 5
  • јецајући 2
  • јецање 3
  • јецањем 1
  • јецаше 4
  • јечање 1
  • јечаше 1
  • јече 1
  • јечи 2
  • Јован 1
  • Јована 1
  • Јовановић 1
  • јој 70
  • Јок 1
  • Јосиф 3
  • још 100
  • Још 30
  • Југ 1
  • југозападној 1
  • југозападном 2
  • југоисточној 1
  • југоисточном 2
  • јужни 1
  • јужним 1
  • јужних 1
  • јужно 3
  • Јули 1
  • јунак 11
  • Јунак 5
  • јунака 11
  • јунаке 1
  • јунаком 1
  • јунаку 6
  • Јунаци 12
  • јунаци 6
  • јунацима 1
  • јуначка 1
  • јуначке 1
  • Јуначки 1
  • јуначки 2
  • јуначко 1
  • јуначког 1
  • јунаштва 1
  • јураху 1
  • јурећи 1
  • јури 1
  • јурила 4
  • Јурили 1
  • јурило 1
  • Јуриш 2
  • Јуришајмо 1
  • Јуришаху 1
  • јуришаху 2
  • јуришаше 1
  • јурну 7
  • јурнуше 1
  • Јусуф 41
  • Јусуфа 3
  • Јусуфу 2
  • јутарње 1
  • јутарњем 1
  • јутарњим 1
  • јутарњом 1
  • јутра 4
  • јутро 5
  • Јутрошњу 1
  • јутру 1
  • Јухора 1
  • јуче 6
  • јучерашње 1
  • К 2
  • к 48
  • ка 20
  • кабаница 1
  • кабанице 2
  • кабаницом 1
  • Каблар 6
  • Каблара 3
  • Кавга 1
  • кавгу 1
  • каву 1
  • кад 162
  • Кад 87
  • када 12
  • кадар 3
  • кадионица 1
  • кадифе 1
  • Кадри 1
  • каже 1
  • кажем 5
  • кажеш 1
  • кажи 2
  • кажипрста 1
  • кажипрстом 2
  • кажњава 1
  • каза 1
  • казао 1
  • казати 1
  • казаћу 1
  • казивали 1
  • казиваћемо 1
  • казиваху 2
  • казиваше 1
  • казне 1
  • казнили 1
  • Казнимо 1
  • казује 1
  • казујте 1
  • казују 3
  • кајање 1
  • кајати 1
  • кајемо 1
  • кајиш 1
  • кајише 1
  • Кака 1
  • Какав 13
  • какав 7
  • Каква 15
  • каква 6
  • какве 1
  • Какве 4
  • какви 1
  • Какви 3
  • каквим 1
  • какво 3
  • Какво 3
  • каквог 1
  • Каквог 2
  • каквом 1
  • какву 2
  • Какву 3
  • Каки 1
  • Како 45
  • како 98
  • калпак 2
  • калпака 1
  • калуђер 2
  • калуђеру 1
  • камарицу 1
  • камен 13
  • камена 7
  • камене 1
  • каменица 1
  • каменој 1
  • каменом 2
  • камену 1
  • камење 3
  • камењем 1
  • камина 1
  • камо 2
  • Камо 5
  • Каније 1
  • као 187
  • Као 27
  • кап 1
  • капа 2
  • капе 7
  • капетан 1
  • Капетан 4
  • капи 1
  • Капија 1
  • капија 3
  • капије 11
  • Капије 7
  • Капији 4
  • капијом 1
  • Капију 2
  • капију 5
  • капитал 1
  • капитали 1
  • капиџик 4
  • капиџика 1
  • капиџику 1
  • капке 1
  • капку 1
  • капљицама 2
  • капљице 2
  • капу 12
  • капуљаче 1
  • капуљачу 1
  • капци 2
  • Кара 4
  • карактер 1
  • Карактер 1
  • карактерима 1
  • карактерне 1
  • Карановац 1
  • каре 1
  • кару 3
  • касарне 1
  • катастрофе 1
  • катастрофом 1
  • кашљуцао 1
  • квадрат 1
  • квари 1
  • Квасац 1
  • квасећи 2
  • кваси 1
  • квасити 1
  • кеса 1
  • кесу 6
  • кидају 1
  • километар 3
  • ким 2
  • киме 2
  • кињио 1
  • кип 3
  • кита 1
  • китити 1
  • Китошке 1
  • киту 1
  • кићанком 1
  • кићаше 1
  • кицош 1
  • киша 1
  • киши 1
  • кишу 1
  • кладе 3
  • клањају 1
  • клањати 2
  • клао 1
  • клапарање 1
  • Класмо 1
  • клемпавим 1
  • клепала 2
  • клепало 1
  • Клепало 1
  • клепетање 1
  • клети 1
  • клече 7
  • кликну 11
  • кликнуше 5
  • климну 6
  • клинцима 1
  • клисуру 4
  • клице 1
  • кличући 1
  • клонемо 1
  • клонило 1
  • клоните 1
  • клону 7
  • клонула 1
  • клоњаше 1
  • клопку 1
  • клопци 1
  • клупче 1
  • Кључ 1
  • кључ 4
  • кључалој 1
  • кључеве 1
  • кључу 1
  • кмет 100
  • Кмет 26
  • Кмета 1
  • кмета 29
  • кмете 4
  • кметов 2
  • кметова 1
  • кметовати 2
  • кметоваћеш 1
  • кметоваше 2
  • кметове 1
  • кметовој 1
  • кметову 1
  • кметом 2
  • кмету 9
  • кметујем 1
  • кметујеш 1
  • кнезови 1
  • Книћанин 14
  • КЊИГА 7
  • ко 29
  • Ко 32
  • коб 1
  • кобне 1
  • кобни 1
  • кобно 4
  • кобном 1
  • ковати 1
  • ког 2
  • Ког 3
  • кога 33
  • Кога 7
  • код 28
  • Код 7
  • кожу 3
  • кожух 1
  • Која 1
  • која 35
  • Које 3
  • које 41
  • Који 2
  • који 95
  • којим 1
  • којима 8
  • којих 11
  • којој 7
  • којом 2
  • коју 25
  • кокош 1
  • кола 10
  • Кола 3
  • колац 11
  • Колац 2
  • колебаше 1
  • колеби 2
  • колебом 1
  • колебу 3
  • колевка 1
  • колена 13
  • колено 4
  • колену 1
  • колика 1
  • Колико 11
  • колико 15
  • колима 2
  • Колко 1
  • колути 1
  • колутима 1
  • колутове 2
  • коља 1
  • коље 6
  • кољу 3
  • ком 5
  • комада 1
  • командоваше 1
  • комд 1
  • коме 19
  • Коме 5
  • комшија 1
  • конак 6
  • конака 6
  • конаком 2
  • конаку 4
  • контурама 1
  • коњ 1
  • коња 23
  • коњаник 5
  • коњаника 3
  • коњанику 1
  • коње 6
  • коњем 1
  • коњи 1
  • Коњица 1
  • коњице 2
  • коњици 2
  • коњицом 2
  • коњицу 2
  • коњма 1
  • коњски 1
  • коњских 1
  • коњу 3
  • копати 3
  • копита 1
  • копним 1
  • копци 1
  • корак 4
  • корака 7
  • кораке 2
  • корачаше 2
  • корен 1
  • Корео 1
  • корист 1
  • користи 1
  • коров 1
  • кором 1
  • Коса 3
  • коса 6
  • косама 2
  • косе 15
  • Коси 1
  • коси 2
  • Космаја 1
  • коснати 1
  • косо 1
  • Косова 3
  • Косово 1
  • косом 3
  • кости 1
  • костима 1
  • костур 1
  • костурима 1
  • косу 14
  • котао 4
  • котарицу 3
  • котла 2
  • котлац 2
  • котрљаху 1
  • коца 3
  • коцем 2
  • коцу 1
  • кошара 1
  • кошаре 1
  • кошница 1
  • кошнице 1
  • коштац 2
  • коштуњав 1
  • крагујевачке 1
  • крагујевачкој 1
  • крадом 1
  • крадући 1
  • крај 18
  • краја 9
  • крајац 1
  • крајеви 1
  • крајевима 2
  • Крајем 2
  • Крајина 1
  • крајина 3
  • крајине 1
  • крајину 5
  • крајна 1
  • Крајна 1
  • крајњим 1
  • крају 9
  • крајцару 1
  • крака 1
  • кракова 1
  • Краљевић 1
  • красан 1
  • красе 1
  • краси 1
  • красио 1
  • красно 1
  • Красота 1
  • красотама 1
  • красоте 1
  • красоти 1
  • красоту 1
  • кратак 1
  • кратка 2
  • кратке 7
  • кратким 1
  • кратко 4
  • кратком 1
  • краће 5
  • крв 18
  • Крв 4
  • крвава 3
  • крваве 2
  • крвави 3
  • крвавим 1
  • крваво 1
  • крвавог 2
  • крвар 1
  • крви 12
  • крвљу 7
  • крвник 1
  • крвника 1
  • крвнички 1
  • крвопија 1
  • крвопролића 1
  • креветац 1
  • кремен 1
  • крене 2
  • крену 3
  • кренуо 1
  • кренуше 6
  • крепак 1
  • крепећи 1
  • крепи 2
  • крепимо 1
  • крепљаше 1
  • Кретање 2
  • кретање 4
  • крете 3
  • креће 3
  • крећу 5
  • крив 5
  • крива 1
  • Кривац 1
  • кривац 2
  • криве 3
  • криви 1
  • кривица 2
  • криво 2
  • кривудаше 1
  • кривца 4
  • кривци 1
  • кријеш 1
  • кријући 1
  • крила 15
  • крилима 3
  • крило 10
  • крилом 2
  • крилу 6
  • крити 1
  • кришом 3
  • кров 1
  • крова 2
  • кровињаре 1
  • кровови 1
  • кровом 1
  • крову 1
  • Кроз 7
  • кроз 74
  • кроза 8
  • крос 1
  • кротка 1
  • кротко 1
  • крочи 4
  • крочио 1
  • крочише 1
  • крошто 1
  • крпа 2
  • крст 9
  • крстари 1
  • крстарити 1
  • крстачу 2
  • крстити 1
  • крстом 2
  • крсту 1
  • крупан 2
  • крупне 5
  • крупним 1
  • крупних 1
  • Крушевац 4
  • Крушевца 1
  • Крушевцу 4
  • Крчмаре 1
  • кршевима 1
  • кршећи 1
  • кршна 1
  • кршни 1
  • кршним 1
  • кршнога 1
  • кћер 7
  • Кћери 2
  • кћери 8
  • кћи 15
  • кубета 2
  • куваше 2
  • куд 19
  • Куд 6
  • Куда 14
  • куда 9
  • кукавица 1
  • кукавице 1
  • кукање 1
  • кукаше 1
  • кукуруз 1
  • кукурузом 1
  • кула 1
  • кулама 1
  • Куле 1
  • куле 8
  • кулу 3
  • кума 1
  • куме 11
  • Куме 3
  • Кумови 1
  • кумови 2
  • куму 1
  • кундака 1
  • кундаком 2
  • кундацима 1
  • купања 1
  • Купинова 1
  • Купиновљане 1
  • Купиновљани 1
  • купиновљански 1
  • купиновљанског 1
  • Купиново 5
  • купиновске 1
  • купиновски 1
  • купиновског 1
  • Купинову 4
  • купите 1
  • Купите 1
  • купује 1
  • Кураж 1
  • Куршид 1
  • Куршуми 1
  • кутић 2
  • кутовима 1
  • кућа 17
  • Кућа 7
  • кућама 2
  • Куће 1
  • куће 43
  • Кући 1
  • кући 20
  • кућица 2
  • кућице 1
  • кућици 1
  • кућицу 1
  • кућних 1
  • кућом 12
  • кућу 40
  • куца 1
  • куцањ 2
  • Куцање 1
  • куцање 2
  • куцну 1
  • кушан 1
  • Кушање 1
  • л 1
  • лав 1
  • лавовима 1
  • лагани 1
  • лагано 16
  • Лагум 1
  • лагум 3
  • лагума 1
  • лагуму 1
  • лађа 1
  • лађе 1
  • лажеш 1
  • Лазара 1
  • Лазарева 1
  • Лазаревић 1
  • Лазац 4
  • лак 2
  • лака 1
  • лаки 1
  • лакну 1
  • лако 10
  • Лако 3
  • лакша 1
  • лакше 2
  • Лакше 2
  • ланац 9
  • ланаца 1
  • ланце 5
  • ланцем 2
  • ланци 2
  • ланцима 1
  • ласкаво 1
  • ласкају 1
  • ласкање 1
  • ласкачима 2
  • Ласца 3
  • Ласцу 2
  • Латив 2
  • Латиф 53
  • Латифа 14
  • Латифов 2
  • Латифова 8
  • Латифове 4
  • Латифови 10
  • Латифових 1
  • Латифово 2
  • Латифову 1
  • Латифом 3
  • Латифу 3
  • лаф 1
  • Лашчани 1
  • лебди 1
  • лева 1
  • левим 1
  • Лево 3
  • лево 32
  • левог 1
  • левога 1
  • левој 2
  • левом 3
  • леву 6
  • Левча 1
  • Левчу 5
  • легне 2
  • легоше 1
  • Ледена 1
  • леди 2
  • леђа 8
  • леђима 4
  • лежаше 4
  • леже 4
  • лежи 6
  • Лежиш 1
  • леја 1
  • лекара 1
  • лелек 1
  • лелуја 1
  • лелујаху 1
  • Леонид 1
  • леп 5
  • Лепа 1
  • лепа 5
  • лепе 1
  • лепим 2
  • лепих 2
  • лепо 13
  • Лепо 4
  • лепом 1
  • лепота 1
  • Лепота 1
  • лепоте 2
  • лепоти 1
  • лепотица 1
  • лепотице 1
  • лепотицом 1
  • лепотом 1
  • лепоту 1
  • лепршају 1
  • лептирићи 1
  • лепша 1
  • лепше 2
  • Лепшег 1
  • Леса 1
  • леса 3
  • Летео 1
  • лети 1
  • лећи 1
  • леша 1
  • лешева 3
  • лешеве 1
  • лешеви 1
  • лешевима 1
  • ли 178
  • лиже 1
  • лизао 1
  • ликова 1
  • ликовања 1
  • ликовати 1
  • линије 2
  • липом 1
  • лисичије 1
  • лиснатом 1
  • лист 1
  • листа 1
  • листом 2
  • литурђија 1
  • лица 9
  • лице 40
  • Лице 6
  • лицем 4
  • лицу 17
  • Личашв 1
  • личаше 2
  • личило 1
  • личио 1
  • Лична 1
  • лишена 1
  • Лишена 1
  • лишени 1
  • лиши 1
  • лишће 1
  • лов 5
  • ловац 1
  • лови 1
  • лову 1
  • логор 2
  • логору 1
  • локве 1
  • лом 1
  • Лома 13
  • ломећи 6
  • ломи 1
  • Ломин 1
  • ломљаху 4
  • ломљаше 1
  • Ломо 24
  • Ломом 1
  • Лому 2
  • Лопаш 1
  • Лопаша 2
  • Лопоша 1
  • лоше 3
  • лошу 1
  • луг 3
  • луга 4
  • луда 3
  • лудо 3
  • лудом 1
  • лудорија 2
  • лудорију 1
  • лукави 1
  • лукаво 3
  • Лукић 2
  • лули 1
  • лулу 3
  • Луњевица 1
  • Лупа 1
  • лупа 2
  • лупежу 1
  • лупи 2
  • луташе 1
  • луча 1
  • љети 1
  • љиљане 1
  • љиљани 2
  • љубав 5
  • љубави 8
  • љубављу 1
  • Љубе 1
  • љубе 2
  • љубећи 1
  • љуби 3
  • љубим 1
  • Љубим 1
  • љубио 1
  • љубити 3
  • Љубић 14
  • Љубића 3
  • Љубићу 5
  • љубљаху 1
  • љубљаше 1
  • људе 8
  • људи 34
  • Људи 6
  • људима 1
  • људина 1
  • људска 4
  • људске 2
  • људским 1
  • људских 1
  • љупка 4
  • љупки 1
  • љупко 3
  • љупкости 2
  • љупкошћу 1
  • љут 1
  • љута 1
  • љути 1
  • љутито 4
  • љутих 2
  • љуто 2
  • Ма 3
  • ма 6
  • магла 6
  • магли 1
  • маглу 2
  • Маја 1
  • мајка 5
  • мајке 1
  • Мајке 1
  • Мајко 1
  • мајку 1
  • Макијавел 1
  • макну 2
  • Максим 1
  • мал 1
  • малаксаше 1
  • малена 1
  • малени 3
  • малених 4
  • малено 1
  • маленога 1
  • маленој 1
  • малену 1
  • мали 3
  • малих 1
  • малишан 1
  • Мало 19
  • мало 71
  • малодушност 1
  • Малој 1
  • малом 1
  • мамљаше 1
  • манастир 21
  • Манастир 4
  • манастира 9
  • манастиром 1
  • манастирска 1
  • манастирске 7
  • манастирски 3
  • манастирским 1
  • манастирских 1
  • манастирско 2
  • манастирској 2
  • манастирском 1
  • манастирску 2
  • манастиру 9
  • мане 2
  • манисао 1
  • Манојла 12
  • Манојло 30
  • Манојлова 3
  • Манојлове 2
  • Манојлово 1
  • Манојловој 1
  • Манојлову 3
  • Манојлом 3
  • Манојлу 1
  • ману 5
  • Мањ 1
  • мања 2
  • мање 4
  • мањег 1
  • мањи 1
  • мањој 1
  • мараму 2
  • Марашалијом 1
  • Марашли 2
  • Марашлија 1
  • Марашлији 1
  • мари 1
  • Марка 1
  • Марко 3
  • Марковица 1
  • Марковице 3
  • Марковици 5
  • Марковицу 5
  • Марковцам 1
  • марљиво 1
  • Марта 7
  • Маса 1
  • маса 2
  • масе 2
  • масло 1
  • масти 1
  • матер 18
  • матере 7
  • Матери 3
  • матери 8
  • материн 1
  • материне 2
  • материним 1
  • материно 1
  • материног 1
  • материној 1
  • материном 2
  • материнске 1
  • материнским 1
  • материнског 1
  • матером 2
  • Мати 20
  • мати 22
  • матицу 1
  • маћи 1
  • мах 54
  • маха 2
  • махаше 1
  • махну 9
  • маховина 1
  • маховином 1
  • маху 1
  • мач 2
  • Мачванској 1
  • мачванском 1
  • Мачву 1
  • маче 1
  • маша 1
  • маши 6
  • машише 1
  • машући 3
  • ме 47
  • мегдану 1
  • мед 1
  • меда 2
  • Медведника 1
  • међ 1
  • међе 1
  • међу 26
  • Међу 3
  • Међутим 2
  • мелем 3
  • мемљивим 1
  • мемљивој 1
  • мене 16
  • Мене 2
  • Мени 1
  • мени 6
  • мењају 1
  • мењати 1
  • мере 2
  • мерећи 1
  • мери 3
  • мерила 1
  • мерило 2
  • мерити 2
  • месец 2
  • Месец 2
  • месеца 2
  • месо 1
  • места 12
  • местима 2
  • место 21
  • месту 11
  • метак 2
  • метака 1
  • метара 13
  • Метните 1
  • метну 20
  • метнуо 2
  • Метнућу 1
  • Метнуше 1
  • метнуше 2
  • мету 2
  • мећем 1
  • мешавина 2
  • мешаху 1
  • ми 122
  • Ми 7
  • Миаила 1
  • мила 18
  • Миладин 1
  • миле 1
  • Миле 1
  • Милену 1
  • мили 1
  • милија 1
  • милима 1
  • Милина 1
  • милина 2
  • милине 1
  • милином 1
  • Милићевом 2
  • Милићу 2
  • Милица 20
  • Милице 10
  • Милици 2
  • Милицу 6
  • Миличине 1
  • Миличино 1
  • мило 4
  • миловао 1
  • миловаху 1
  • милозвучним 1
  • милосрђа 4
  • милосрђе 2
  • милосрђем 3
  • милост 10
  • Милост 3
  • Милости 1
  • милости 4
  • милостив 1
  • милостиви 2
  • милостивих 1
  • милостиво 1
  • Милош 48
  • Милоша 10
  • Милошев 3
  • Милошева 5
  • Милошеви 1
  • Милошево 1
  • Милошевој 1
  • Милошем 1
  • Милошу 4
  • милу 1
  • милује 2
  • Милујеш 1
  • миља 4
  • миљем 1
  • Миљко 1
  • мимо 6
  • миндерлук 4
  • миндерлука 4
  • миндерлуку 4
  • миндерлуцима 1
  • минуше 1
  • мир 10
  • мира 9
  • мирио 1
  • мирисне 1
  • мирисно 1
  • мирисном 1
  • Мирка 1
  • Мирко 10
  • мирне 1
  • мирни 1
  • мирнија 1
  • мирно 7
  • мироваше 1
  • миром 1
  • миру 6
  • мирујем 1
  • мисао 10
  • Мисаоне 1
  • мисирске 1
  • мисле 1
  • мисли 10
  • мислим 3
  • мислима 1
  • мислимо 1
  • мислио 1
  • мислите 2
  • Мислиш 1
  • мислиш 6
  • Митрова 1
  • Михаила 4
  • Михаило 6
  • Михаилова 1
  • Михаиловој 1
  • Михаилову 2
  • Михаилом 1
  • мицај 1
  • мицаху 1
  • мицаше 2
  • миш 1
  • Мишар 1
  • мишић 4
  • мишићи 1
  • мишица 3
  • мишицу 1
  • мишке 1
  • мишком 1
  • мишљаше 2
  • Млада 1
  • млада 6
  • младе 1
  • младенце 1
  • Млади 19
  • млади 7
  • Младић 10
  • младић 15
  • младића 7
  • Младићи 2
  • младићске 1
  • младићу 3
  • младих 1
  • младо 3
  • младог 2
  • Младог 2
  • младога 4
  • младом 3
  • младоме 1
  • младости 1
  • Младу 1
  • млађани 1
  • млађега 1
  • млађи 1
  • Млађи 1
  • млаз 1
  • млазеви 2
  • млеку 1
  • многа 1
  • многе 7
  • многи 2
  • Многи 3
  • многим 1
  • многих 4
  • Много 1
  • много 8
  • многобројне 1
  • Многобројне 1
  • многогодишњи 1
  • мном 14
  • мноштво 2
  • мо 2
  • мог 2
  • мога 4
  • Могао 1
  • могао 5
  • могах 1
  • могаху 2
  • могаше 19
  • могилу 1
  • могла 4
  • могли 2
  • Могло 2
  • могло 4
  • могу 10
  • Могу 5
  • могуће 4
  • могућству 1
  • модре 2
  • Мож 1
  • мож 4
  • Можда 2
  • можда 4
  • Може 3
  • може 31
  • Можемо 1
  • можемо 4
  • можете 2
  • Можеш 1
  • можеш 6
  • мозајици 1
  • мој 14
  • моја 33
  • Моје 1
  • моје 11
  • моји 3
  • мојим 2
  • мојих 1
  • мојој 2
  • моју 10
  • Молбе 1
  • молбе 2
  • молби 1
  • моле 4
  • Молер 5
  • молећи 1
  • моли 1
  • Молила 1
  • молим 1
  • молитву 3
  • Молите 1
  • молити 3
  • молиш 5
  • мољаху 1
  • мом 1
  • момак 10
  • Момак 6
  • момака 7
  • моме 2
  • Момировић 6
  • Момировића 8
  • Момировићем 1
  • Момировићи 1
  • момка 13
  • момке 6
  • момку 3
  • Момци 15
  • момци 7
  • момцима 3
  • момче 4
  • мора 11
  • Мора 2
  • Морава 8
  • Мораве 25
  • Морави 16
  • моравску 1
  • мораву 1
  • Мораву 17
  • морају 1
  • Морају 1
  • морала 1
  • морална 1
  • Морални 1
  • моралну 1
  • морам 4
  • Морамо 1
  • морамо 3
  • Морате 1
  • морате 2
  • морати 2
  • мораш 1
  • Мораш 2
  • море 8
  • Море 9
  • мори 3
  • морски 1
  • морској 1
  • мору 2
  • Мост 2
  • мост 8
  • мостом 3
  • мотака 1
  • мотику 2
  • мотор 1
  • мотрећи 2
  • моћ 4
  • моћан 1
  • Моћи 1
  • моћи 3
  • моћна 6
  • моћне 1
  • моћнији 1
  • моћним 1
  • моћних 1
  • мрава 2
  • мрави 1
  • мрак 2
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мрачан 2
  • мрачна 1
  • мрачне 4
  • мрачним 1
  • мрачној 1
  • мрачном 1
  • мрачну 3
  • мргодиш 1
  • мрдну 1
  • мрднуше 1
  • мре 1
  • мреже 1
  • мрети 1
  • мржња 1
  • мржње 1
  • мржњу 2
  • мрзе 1
  • Мрзи 1
  • Мрзим 1
  • мрки 1
  • мрким 1
  • мрко 1
  • мртав 2
  • Мртва 1
  • мртва 14
  • мртвац 1
  • мртваца 1
  • мртваци 1
  • мртвачки 1
  • мртве 1
  • Мртви 1
  • мртви 2
  • мртвим 2
  • мртвима 1
  • мртвих 1
  • мртво 2
  • мртвог 1
  • мртвој 1
  • мртву 1
  • мрцвараше 1
  • му 315
  • мудар 1
  • мудри 1
  • мудро 4
  • мудрост 2
  • мудрости 2
  • мудрошћу 1
  • Муж 1
  • муж 2
  • мука 2
  • мукама 2
  • муке 2
  • муком 6
  • мумија 1
  • муња 12
  • муње 3
  • муњевито 1
  • муњевитом 4
  • муселим 1
  • Муселими 1
  • мускули 1
  • мутан 1
  • Мутап 4
  • Мутапа 2
  • муте 1
  • мутна 1
  • мутни 3
  • мутним 1
  • мутну 1
  • мучан 2
  • мучаху 1
  • мучаше 1
  • Мучаше 1
  • муче 1
  • мучи 4
  • мучим 1
  • мучна 1
  • Мучна 2
  • мучне 2
  • мучним 1
  • мучно 1
  • мучног 2
  • мушких 1
  • мушког 1
  • Мушког 1
  • на 667
  • На 99
  • наби 1
  • набивали 1
  • набијено 1
  • набити 2
  • набра 5
  • набрала 1
  • навале 1
  • навалише 5
  • навалу 1
  • наваљивања 1
  • наваљивао 1
  • наваљиваху 1
  • наваљиваше 1
  • навек 1
  • навике 2
  • навири 1
  • навлаче 1
  • навлаш 1
  • наводиш 1
  • наводнише 1
  • наврете 1
  • наврзло 1
  • навукао 1
  • навукоше 1
  • навуче 3
  • нагласи 1
  • нагласком 1
  • нагло 3
  • нагне 2
  • нагну 3
  • наговештавало 1
  • нагонише 1
  • нагонски 1
  • нагорелих 1
  • нагоше 4
  • Награди 1
  • нагрђени 1
  • нагрну 2
  • нагрнуше 4
  • над 20
  • Над 3
  • нада 7
  • надале 1
  • надам 1
  • Надам 1
  • надао 1
  • надати 4
  • надаш 1
  • надви 1
  • наде 5
  • надзорник 1
  • надзорница 1
  • надима 1
  • Надимање 1
  • надимати 2
  • надкрилио 1
  • надмашио 1
  • надом 1
  • наду 7
  • Надувеност 1
  • надуше 1
  • Нађе 2
  • нађе 21
  • нађено 1
  • Нађи 1
  • нађосмо 1
  • Нађосмо 1
  • нађох 1
  • Нађох 1
  • Нађоше 2
  • нађоше 6
  • наерио 1
  • наже 15
  • Назад 1
  • назад 9
  • назва 1
  • назвири 3
  • назива 1
  • назираху 1
  • назираше 3
  • назире 1
  • назрети 1
  • наиђе 1
  • наизменице 1
  • наишао 1
  • најалово 1
  • најближој 1
  • најбоље 4
  • најбољем 1
  • најважнија 1
  • најважније 1
  • највећем 1
  • највећи 3
  • највећој 1
  • највећом 2
  • највише 4
  • највишег 1
  • највиших 1
  • највишу 1
  • најглавније 1
  • најгоре 1
  • најгорег 1
  • најдаље 1
  • најдубље 1
  • најзад 5
  • Најзад 6
  • најјаснија 1
  • најјаче 1
  • најјачи 2
  • Најкраћа 1
  • најлакше 2
  • најлепше 1
  • најлепши 1
  • најмање 3
  • најмањи 1
  • Најмилија 1
  • најмилије 5
  • најмоћније 1
  • најмоћнији 1
  • најниже 1
  • најнижим 1
  • најодабранијих 1
  • Најрадије 1
  • најсветији 1
  • најсветијих 1
  • најстарије 1
  • најстарији 2
  • најстаријих 1
  • најтање 1
  • Најтеже 1
  • најтрајашније 1
  • најузвишенији 1
  • најузвишенију 1
  • најцрњих 1
  • најчистији 1
  • накашља 1
  • накнади 1
  • након 16
  • Након 2
  • налажаше 1
  • налазе 2
  • налази 2
  • налазио 1
  • налакти 4
  • налактио 2
  • налактише 1
  • налакћен 2
  • належе 1
  • налетимо 1
  • налик 7
  • нам 58
  • нама 14
  • наменио 1
  • намењен 1
  • намењено 1
  • Намера 1
  • намераваше 2
  • намере 2
  • намеру 3
  • намести 2
  • намештајући 1
  • намигивати 1
  • намигну 1
  • намисли 1
  • намишљено 1
  • намршти 3
  • нанесе 1
  • Нано 4
  • нано 8
  • наопако 1
  • наоружао 1
  • напад 3
  • нападај 1
  • нападаху 1
  • Нападачи 1
  • нападе 5
  • нападне 1
  • нападну 1
  • нападоше 5
  • напајајмо 1
  • напајају 1
  • напајајући 1
  • напајаху 1
  • напајаше 2
  • напали 2
  • напаст 2
  • напасти 2
  • напаћеног 1
  • наперене 5
  • напереним 1
  • наперену 1
  • напери 3
  • НАПИСАО 1
  • напоредо 1
  • напорима 1
  • напразно 1
  • Напред 12
  • напред 38
  • напрезања 1
  • напрезањем 1
  • напунио 1
  • напуниће 1
  • напунише 1
  • напусте 1
  • напусти 2
  • напустисте 1
  • напустиш 3
  • напустише 2
  • напуштајте 1
  • напушташ 1
  • напушташе 3
  • нараштај 1
  • нараштајима 2
  • Нараштају 1
  • наредаба 1
  • наредба 4
  • Наредба 5
  • наредбама 1
  • Наредбе 1
  • наредбе 2
  • наредби 1
  • наредбом 2
  • наредбу 1
  • нареди 6
  • Наредио 2
  • Наредићу 1
  • наређено 4
  • нарицање 1
  • нарицаше 2
  • нариче 1
  • наричући 1
  • Народ 20
  • народ 30
  • народа 23
  • Народа 3
  • народе 1
  • народи 1
  • народима 2
  • народна 2
  • народне 4
  • народно 1
  • народног 1
  • народној 1
  • народност 3
  • народности 2
  • народну 4
  • народом 1
  • народу 1
  • Народу 2
  • нарочити 1
  • нарочито 1
  • наручја 2
  • наручје 1
  • Нас 2
  • нас 52
  • насамо 1
  • насељени 1
  • наслања 1
  • наследи 1
  • наслеђе 1
  • наслеђује 1
  • наслоне 1
  • наслони 2
  • наслонила 1
  • насмеја 3
  • насмеши 11
  • насмешила 2
  • насмешише 1
  • наспело 1
  • наспрам 3
  • наста 3
  • Наста 3
  • настави 30
  • наставише 1
  • Настаде 1
  • настаде 2
  • Настадоше 1
  • настаје 1
  • настала 1
  • настане 1
  • настани 3
  • насташе 1
  • настреши 2
  • наступа 3
  • наступати 1
  • наступаше 4
  • наступи 1
  • насу 1
  • натакли 1
  • натицаху 1
  • натиче 1
  • наткрили 1
  • наткриљену 1
  • натоплену 1
  • натопљену 1
  • Натраг 2
  • натраг 6
  • натуче 1
  • натуштено 1
  • натушти 1
  • натуштило 1
  • наћ 1
  • Наћи 1
  • наћи 3
  • наук 4
  • наука 1
  • наумио 1
  • наумише 1
  • науснице 1
  • научи 1
  • научим 1
  • нахвали 1
  • нахијама 1
  • нахије 2
  • нахији 2
  • нахију 4
  • нахудити 1
  • нацрташе 1
  • начин 1
  • начина 1
  • начине 1
  • начини 2
  • Начини 2
  • начинили 1
  • начинимо 1
  • начинише 1
  • начињен 1
  • начичкане 1
  • начуљи 1
  • начупа 1
  • Наш 1
  • наш 3
  • Наша 2
  • наша 4
  • Нашавши 1
  • нашавши 2
  • нашао 2
  • наше 4
  • Наши 3
  • наши 9
  • нашим 5
  • нашима 1
  • наших 2
  • нашла 1
  • нашој 1
  • нашта 1
  • нашу 1
  • Не 148
  • не 386
  • неба 9
  • небеским 1
  • небесним 3
  • небесно 3
  • небесног 1
  • небесном 1
  • небо 12
  • Небо 7
  • Небојше 4
  • небом 1
  • Небош 13
  • Небројени 1
  • небројено 1
  • небу 16
  • неваљалству 1
  • невера 1
  • Невера 1
  • невешт 1
  • невештији 1
  • невидљива 3
  • невине 1
  • невину 2
  • Невоља 1
  • невоља 9
  • невољама 4
  • невоље 13
  • невољи 3
  • невољника 2
  • невољнике 5
  • невољних 1
  • Невољници 1
  • невољу 2
  • невреме 1
  • негве 3
  • негда 1
  • него 12
  • Него 3
  • Неготин 2
  • негује 1
  • Недалеко 2
  • недалеко 4
  • недара 1
  • недеља 4
  • недеље 3
  • недостајаше 2
  • недра 5
  • недрима 3
  • недуге 1
  • нежан 1
  • нежна 1
  • нежно 1
  • нежност 1
  • нежности 2
  • нежношћу 1
  • незадовољство 1
  • незгода 1
  • незгодама 2
  • незгодан 1
  • незнам 1
  • незнаш 1
  • неизмерна 1
  • неизмерном 1
  • неимар 2
  • неимара 6
  • Неимаре 1
  • неимарева 1
  • НЕИМАРИ 1
  • Неимари 3
  • неимари 5
  • неимарима 1
  • неискусан 1
  • нејаке 1
  • нејасно 1
  • нејач 4
  • нејачи 5
  • нек 3
  • Нек 7
  • Нека 35
  • нека 36
  • некад 1
  • некада 5
  • некадашњи 1
  • Некако 1
  • некако 5
  • неке 7
  • неки 15
  • Неки 3
  • неким 3
  • некима 2
  • неких 1
  • Неко 2
  • неко 32
  • неког 4
  • некога 1
  • некој 1
  • Неколике 1
  • неколике 7
  • Неколико 11
  • неколико 57
  • неколицина 1
  • неком 5
  • некрштених 1
  • неку 4
  • некуда 2
  • нема 24
  • Нема 9
  • немадоше 1
  • немађаху 2
  • Немам 1
  • немам 4
  • Немамо 1
  • немамо 2
  • немарно 6
  • немаш 2
  • Немаш 3
  • неми 2
  • немила 1
  • немилице 1
  • немило 1
  • немилосрдан 1
  • немилост 1
  • немирне 1
  • немо 6
  • неможе 1
  • немој 1
  • Немој 8
  • нему 1
  • Ненад 1
  • Ненаде 1
  • ненадна 2
  • ненадно 1
  • ненадној 1
  • необична 2
  • необично 3
  • непобедив 1
  • неповерљив 1
  • НЕПОГОДА 1
  • непогода 2
  • непогоде 1
  • Непознати 2
  • непознати 4
  • непокољебив 1
  • непомичан 2
  • непомична 2
  • непомични 3
  • непомичних 1
  • непомично 4
  • неправо 1
  • непрегледна 1
  • непрекидно 2
  • Непрестано 2
  • непрестано 4
  • непријатељ 1
  • Непријатељ 1
  • непријатеља 13
  • Непријатељи 1
  • непријатељи 4
  • непријатељска 1
  • непријатељске 2
  • непријатељско 1
  • непријатељску 1
  • непријатељству 2
  • непријетељске 1
  • непробојни 1
  • непробојним 1
  • неравна 1
  • неравном 1
  • нераздвојено 1
  • нераздвојна 2
  • неред 3
  • нереду 2
  • Несвест 1
  • неспособних 1
  • несретнице 1
  • несретниче 1
  • несретну 1
  • Несрећа 1
  • несрећан 1
  • несреће 8
  • несрећи 4
  • несрећна 1
  • Несрећна 2
  • несрећне 2
  • Несрећни 1
  • несрећни 4
  • несрећнија 1
  • несрећних 2
  • несрећница 1
  • несрећној 1
  • несрећну 1
  • несрећу 1
  • неста 1
  • нестаде 8
  • нестајаше 1
  • нестаје 1
  • нестало 1
  • несташно 1
  • нестрпељиво 2
  • нестрпљењем 2
  • нестрпљиво 3
  • несугласице 1
  • Нећак 1
  • нећака 1
  • нећаке 1
  • нећаку 1
  • Нећаку 1
  • Неће 11
  • неће 25
  • Нећемо 1
  • нећемо 3
  • нећете 1
  • нећеш 1
  • нећу 4
  • неувиђавних 1
  • неумитно 1
  • неуморљив 1
  • неуморни 1
  • неуспех 1
  • неустрашљивост 1
  • нехотице 3
  • нечасна 1
  • нечег 7
  • нечем 1
  • нечији 1
  • нечистотом 1
  • нечувеном 1
  • нешто 46
  • Нешто 6
  • ни 105
  • Ни 11
  • Нигде 2
  • нигде 6
  • ниже 1
  • нижи 1
  • нижих 1
  • нижу 1
  • низ 44
  • низама 5
  • Низами 2
  • низбрдици 1
  • Није 15
  • није 26
  • ниједне 1
  • Никад 1
  • никад 13
  • Никада 2
  • никада 3
  • никакав 2
  • никаква 1
  • никакве 1
  • Никакви 1
  • Никако 2
  • никако 22
  • нико 4
  • Нико 4
  • никог 6
  • никога 10
  • Никога 2
  • никоју 1
  • Николу 1
  • Ником 2
  • ником 3
  • Никоме 2
  • Нисам 4
  • нисам 5
  • ниси 16
  • Ниси 4
  • ниским 2
  • ниско 2
  • нисмо 1
  • нисте 2
  • Нису 2
  • нису 5
  • Нит 2
  • нит 5
  • нити 15
  • Нити 3
  • ниче 1
  • ничице 1
  • ничу 1
  • Ниша 2
  • ништа 33
  • Ништа 7
  • ништавна 1
  • ниште 3
  • но 10
  • Но 7
  • нов 1
  • нова 2
  • новац 6
  • нове 5
  • новембра 1
  • Нови 2
  • новије 1
  • НОВИЈЕ 1
  • новине 1
  • ново 1
  • новог 3
  • новом 1
  • нову 2
  • новце 1
  • новцима 1
  • нога 1
  • ногама 15
  • Ноге 2
  • ноге 5
  • ногом 8
  • ногу 3
  • нож 19
  • ножеве 1
  • Ножем 1
  • ножем 2
  • нози 1
  • нокта 1
  • ноктима 2
  • Нос 1
  • нос 3
  • носа 3
  • носећи 6
  • носи 1
  • носила 1
  • Носим 2
  • носим 3
  • Носимо 2
  • Носио 1
  • носите 1
  • Носите 2
  • ноћ 11
  • Ноћ 5
  • Ноћас 3
  • ноћас 4
  • ноћи 18
  • Ноћио 1
  • ноћни 1
  • Ноћни 1
  • ноћном 1
  • ноћну 1
  • Ноћу 1
  • ноћу 2
  • ношаше 6
  • нпред 1
  • Ну 1
  • нужна 1
  • њ 11
  • Ње 1
  • ње 7
  • Њега 2
  • њега 41
  • његов 10
  • Његов 2
  • његова 21
  • Његова 3
  • његове 13
  • Његове 5
  • Његови 2
  • његови 3
  • Његовим 1
  • његовим 9
  • његовима 1
  • његових 7
  • његово 9
  • његовог 2
  • његовој 6
  • Његовом 1
  • његовом 5
  • његову 18
  • њезина 1
  • Њему 2
  • њему 50
  • њен 1
  • Њен 1
  • њена 2
  • Њена 2
  • њене 6
  • њени 1
  • Њени 2
  • њеним 3
  • њених 2
  • њено 7
  • њеног 1
  • њеној 1
  • њеном 1
  • њену 3
  • њиве 4
  • њиви 2
  • њим 49
  • Њима 1
  • њима 39
  • њиме 7
  • њиних 1
  • њих 40
  • Њих 5
  • њихне 1
  • њихов 1
  • Њихов 2
  • Њихова 1
  • њихова 6
  • њихове 6
  • њихови 1
  • њиховим 1
  • њихових 3
  • Њихово 1
  • њихово 4
  • њиховог 1
  • њиховој 1
  • њиховом 2
  • њихову 2
  • њој 16
  • њом 10
  • њоме 4
  • њоћу 1
  • њу 15
  • Њу 2
  • О 22
  • о 86
  • оба 15
  • Оба 2
  • обавеза 1
  • обави 5
  • обавијати 1
  • обавијени 1
  • обавила 2
  • обавио 1
  • обадве 1
  • обазираше 1
  • обазре 16
  • обазреше 2
  • обазрив 2
  • обазривије 1
  • обазриво 4
  • обалама 1
  • обале 3
  • обали 1
  • обалом 1
  • обалу 1
  • обамрлост 1
  • обарајући 2
  • обараху 2
  • обасипати 1
  • обасја 9
  • обасјава 1
  • обасјавају 1
  • обасјавали 1
  • обасјавати 2
  • обасјана 1
  • обасјаше 3
  • обасу 1
  • обасута 1
  • обвијен 1
  • обгрли 5
  • обгрлила 1
  • обе 15
  • обезглавити 1
  • обезуми 2
  • обележио 1
  • обема 5
  • обесветила 1
  • обесвећена 1
  • обесвећење 1
  • обеси 2
  • обест 5
  • обести 1
  • обећао 1
  • Обећао 1
  • обзира 2
  • обзирући 1
  • обзирце 2
  • обиђе 6
  • обиђоше 1
  • Обиђоше 1
  • обикосте 1
  • обилажаше 1
  • обилази 1
  • Обилази 1
  • обилазио 1
  • обилазити 1
  • Обилића 1
  • обитаваше 1
  • обиталиште 1
  • обићи 1
  • обичаја 1
  • Обичне 1
  • обично 1
  • обичног 1
  • Објавио 1
  • облагорођава 2
  • облагорођавао 1
  • облак 3
  • облаке 1
  • облаци 7
  • облацима 2
  • облеташе 1
  • облети 1
  • облеће 1
  • обли 4
  • обливене 1
  • оближње 1
  • облику 1
  • обложи 1
  • обмана 1
  • обману 1
  • Обнажена 1
  • обнажено 1
  • обнови 1
  • обновљени 1
  • обновљених 1
  • обновљеном 1
  • обноћ 1
  • ободе 3
  • обоје 2
  • Обојица 2
  • обојица 8
  • обојици 3
  • обојицу 1
  • оборена 5
  • оборено 1
  • обореном 2
  • обори 22
  • оборила 1
  • оборише 8
  • обрад 1
  • Обрад 115
  • Обрада 23
  • Обраде 9
  • обрадова 1
  • Обрадова 2
  • обрадовало 1
  • обрадоват 1
  • обрадовати 1
  • обрадоваће 1
  • обрадоваше 1
  • Обрадове 1
  • Обрадову 1
  • Обрадом 5
  • Обраду 9
  • обрадујем 1
  • обрадујете 1
  • образ 3
  • образа 3
  • образе 2
  • Образи 1
  • образи 2
  • образима 1
  • образова 1
  • образован 1
  • образовао 1
  • образоваше 2
  • образу 1
  • обрасле 1
  • обрати 6
  • обратно 1
  • обрва 1
  • обрве 2
  • Обреновића 1
  • обрете 2
  • обретох 1
  • обретоше 2
  • обриса 1
  • обрт 2
  • обузе 18
  • обузела 2
  • обузело 1
  • Обузеше 1
  • обузимаше 2
  • обузме 1
  • обурвале 2
  • обурване 1
  • обући 1
  • обуче 2
  • обучена 1
  • Ова 16
  • ова 39
  • Овај 23
  • овај 47
  • Овакав 1
  • оваке 1
  • оваким 1
  • овако 3
  • Овамо 7
  • оваплоћене 1
  • оваплоћени 1
  • Овда 1
  • Овде 16
  • овде 23
  • Ове 10
  • ове 31
  • ови 4
  • Овим 1
  • овим 9
  • овима 3
  • ових 11
  • овлада 9
  • овладала 1
  • Ово 34
  • ово 53
  • Овог 1
  • овог 18
  • Овога 2
  • овога 6
  • овој 17
  • Овој 2
  • оволико 1
  • Овом 1
  • овом 28
  • овоме 4
  • Ову 1
  • ову 23
  • овца 2
  • Овчар 5
  • Овчара 4
  • Огањ 1
  • огањ 12
  • огласи 2
  • оглашаваше 1
  • огледа 1
  • огледало 1
  • огледамо 1
  • огледати 3
  • огледаху 1
  • огледаше 2
  • огња 4
  • огњем 1
  • Огњени 1
  • огњени 2
  • огњишта 7
  • огњиште 12
  • огњишту 5
  • огњу 3
  • оголео 1
  • Огореле 1
  • Огорели 1
  • огорчи 1
  • ограда 2
  • Ограда 2
  • ограде 4
  • огради 1
  • ограду 4
  • ограђен 1
  • ограђена 3
  • ограђене 1
  • ограђени 1
  • ограђеној 1
  • ограђеном 1
  • огранака 1
  • огранци 1
  • огрезао 1
  • огрезну 1
  • огрезнути 1
  • огрезо 1
  • огрејати 2
  • огрешио 1
  • огроман 3
  • огромна 1
  • огромне 3
  • огромни 3
  • огромним 2
  • огромну 1
  • од 268
  • Од 34
  • ода 1
  • одабрана 1
  • одабраних 2
  • Одавде 2
  • Одавно 3
  • одагна 1
  • одаде 1
  • одазва 2
  • одазива 1
  • одазивам 1
  • одаје 11
  • одаји 6
  • Одајмо 1
  • одају 23
  • Одакле 2
  • одакле 6
  • одан 1
  • одатле 1
  • Одатле 3
  • одахне 2
  • одахну 2
  • одахнуше 1
  • одашиљаше 1
  • одбаци 1
  • одбацити 1
  • одбегоше 3
  • одбеже 1
  • одби 4
  • одбиваху 2
  • одбиваше 1
  • одбијаху 2
  • одбију 1
  • одбише 1
  • одбор 1
  • одбране 2
  • одбрану 2
  • одважи 1
  • одвајајући 2
  • одведе 2
  • одведидер 1
  • Одведоше 1
  • одвећ 1
  • Одвешћемо 1
  • одводиш 1
  • одвођаху 2
  • одвојила 1
  • одврати 3
  • одвратна 2
  • одвратно 1
  • одвраћа 1
  • одвраћаху 1
  • одвукоше 1
  • одговара 1
  • одговарати 1
  • одговараху 2
  • одговараше 4
  • одговери 1
  • Одговор 1
  • одговор 15
  • одговора 3
  • одговоран 1
  • одговоре 1
  • одговори 162
  • одговорише 12
  • Одговорност 1
  • одговором 1
  • одгоненути 1
  • одгурну 2
  • оде 41
  • одевен 1
  • одела 1
  • оделења 1
  • Оделења 1
  • одело 9
  • оделом 2
  • оделу 2
  • одељенима 1
  • Одељења 1
  • одељења 7
  • одељење 3
  • одељењима 2
  • одемо 1
  • одећом 1
  • одеш 1
  • Одзив 1
  • одзиви 1
  • одиграна 1
  • одјаха 2
  • одјахали 1
  • одјахаше 1
  • одјекивати 1
  • одјекиваше 2
  • одјекну 8
  • одјекнуће 1
  • одјекнуше 4
  • одјекују 1
  • одјури 7
  • одјурише 1
  • Одкуд 1
  • Одлагање 1
  • Одлажи 1
  • одлази 2
  • одлеће 1
  • одличног 1
  • Одлука 1
  • одлучи 1
  • одлучио 1
  • одлучише 1
  • одлучнији 3
  • одлучно 5
  • одлучном 1
  • одлучност 1
  • одлучности 3
  • одмакао 1
  • одмараху 1
  • одмараше 1
  • одмаћи 1
  • одмах 18
  • Одмах 2
  • одмахну 7
  • одмахнувши 2
  • одмахнуше 1
  • одмаче 1
  • Одмерено 1
  • одмери 1
  • одмет 1
  • одметнуће 1
  • одмицаше 1
  • одмичу 1
  • одмора 1
  • одмори 1
  • Одмори 1
  • одморисмо 1
  • Одморише 1
  • однегова 1
  • однесе 4
  • одниха 1
  • одоли 1
  • одосте 1
  • одох 4
  • одоцнисте 1
  • одоше 7
  • одпоче 1
  • Одрасле 1
  • одрасло 1
  • одрасте 1
  • одредио 1
  • одредити 1
  • одрече 1
  • одреши 1
  • Одрешите 1
  • одржа 1
  • одржава 1
  • одржали 1
  • Одржао 1
  • одржати 2
  • одржи 1
  • одрубе 1
  • одрубити 1
  • одседе 2
  • одсечени 1
  • одсечно 3
  • одскакута 1
  • одскочило 2
  • одслужена 1
  • одслужено 1
  • одслужи 1
  • одступај 1
  • одступам 2
  • одступаше 1
  • одступи 1
  • Одступивши 1
  • одступимо 1
  • Одступисмо 1
  • одступише 4
  • Одступнице 1
  • одступници 1
  • одступницу 1
  • одсудну 1
  • Одсуство 1
  • одсуствује 1
  • одуговлачити 1
  • одузе 1
  • одузеше 1
  • одузимаше 1
  • одузмите 1
  • одупираше 1
  • одупрети 1
  • одушеви 1
  • одушевљавамо 1
  • одушевљени 1
  • Одушевљење 1
  • Одштампано 1
  • ожалостише 1
  • оживе 5
  • оживела 1
  • оживеше 2
  • оживи 1
  • Оживљаваше 1
  • озарава 1
  • озарени 1
  • озарено 1
  • озари 5
  • озбиљност 2
  • озбиљну 1
  • озго 3
  • оздо 2
  • озебао 1
  • озлојеђен 1
  • озлојеђени 1
  • ојађенице 1
  • ојачаваше 1
  • ојачани 1
  • ока 21
  • окаљали 1
  • окаљати 1
  • окарактерисати 1
  • окивали 1
  • окити 1
  • окићена 2
  • окићени 2
  • окићено 1
  • окмети 1
  • Око 13
  • око 56
  • окован 1
  • окована 1
  • оковане 1
  • оковани 1
  • оковано 1
  • оковаше 1
  • окови 1
  • Околина 3
  • околина 4
  • околине 6
  • околини 21
  • околину 9
  • Околишење 1
  • оком 3
  • окомака 1
  • окоми 2
  • окомиле 1
  • окомци 1
  • окомцима 2
  • окончан 1
  • окончаше 1
  • окопа 1
  • окрвавити 1
  • окренеш 1
  • окрену 7
  • окренув 1
  • окренути 1
  • окренуше 1
  • окретан 1
  • окрете 25
  • окретоше 3
  • Окривите 1
  • окриљем 1
  • округлих 1
  • окружен 2
  • окружени 1
  • окружише 1
  • окршај 6
  • окује 1
  • окуке 3
  • Окупи 1
  • окуша 3
  • Окушаћу 1
  • олакша 1
  • олиста 1
  • оличено 2
  • оличену 1
  • оличење 1
  • олова 1
  • олтар 5
  • олтара 3
  • олтару 1
  • Олуја 3
  • олуја 6
  • олује 2
  • олују 1
  • Омалена 1
  • омалена 4
  • омалени 2
  • Омања 1
  • Омер 21
  • Омера 3
  • Омерове 1
  • Омерову 1
  • Омеру 4
  • омилише 1
  • омладине 1
  • он 157
  • Он 171
  • она 45
  • Она 48
  • Онај 2
  • онај 22
  • онакажени 1
  • онако 3
  • Онамо 1
  • Онда 2
  • онда 9
  • онде 8
  • Оне 11
  • оне 29
  • они 40
  • Они 42
  • оним 5
  • онима 9
  • Оних 1
  • оних 7
  • Оно 17
  • оно 34
  • оног 12
  • Оног 3
  • онога 3
  • оној 6
  • оном 8
  • ономад 1
  • ономе 1
  • ону 6
  • Оп 1
  • опажаху 1
  • опажаше 1
  • опази 11
  • Опази 2
  • опазивши 2
  • опазио 1
  • опазише 4
  • опак 1
  • опако 1
  • опали 5
  • опалише 1
  • опаметити 1
  • опанака 1
  • опанци 1
  • опарен 3
  • опасан 1
  • опасани 1
  • Опасао 1
  • опасне 1
  • опасније 1
  • опаснији 4
  • опасно 3
  • Опасност 2
  • опасност 3
  • опасности 3
  • опева 1
  • опекао 1
  • операције 1
  • Опет 1
  • опет 9
  • опече 3
  • опијаше 1
  • опије 1
  • описати 1
  • описаше 1
  • описиваху 1
  • опколе 1
  • опколи 1
  • Опколили 1
  • опколише 3
  • опкољена 2
  • опкољени 2
  • опкорачи 1
  • опленила 1
  • опљачкано 1
  • опљачкаше 1
  • опор 1
  • оправда 1
  • опрези 2
  • опрезу 1
  • опреми 2
  • Опрости 3
  • опрости 5
  • опростили 1
  • Опростили 1
  • опростити 2
  • опростиће 1
  • Опростиће 1
  • опружи 2
  • опустела 1
  • опустели 1
  • опустеше 2
  • опусти 2
  • опустиле 1
  • опустошено 1
  • општа 3
  • Опште 1
  • опште 2
  • општег 1
  • Општи 1
  • орао 1
  • орловског 1
  • орловскога 1
  • ороз 2
  • ороси 2
  • орошава 1
  • орошеним 1
  • орошених 2
  • оруђе 1
  • оружан 1
  • оружане 1
  • оружани 1
  • Оружани 3
  • оружаних 10
  • оружја 2
  • Оружје 2
  • оружје 23
  • Осам 1
  • осам 2
  • осамљени 1
  • осамнаестогодишња 1
  • освајајући 1
  • освајачка 1
  • освајаше 2
  • Освану 3
  • освануло 2
  • осведочену 1
  • освете 3
  • освети 3
  • осветити 3
  • осветла 1
  • осветлаше 1
  • осветљавамо 1
  • осветљаваше 1
  • осветљеној 1
  • осветљену 1
  • осветника 1
  • осветници 1
  • Осветници 1
  • осветничка 1
  • осветнички 1
  • Осветнички 1
  • освојен 1
  • освоји 2
  • освојила 1
  • освојио 2
  • освојисмо 2
  • освојити 1
  • Освојити 1
  • освојише 5
  • осврну 2
  • Осврнуо 1
  • осврнуо 3
  • осврташе 2
  • осврте 23
  • осети 6
  • осетише 2
  • осећа 1
  • осећају 1
  • осећали 1
  • Осећања 1
  • осећања 4
  • осећање 4
  • осећањем 1
  • Осећао 1
  • Осећате 1
  • осећати 1
  • осећаху 1
  • осећаше 12
  • осече 12
  • Осигурајмо 1
  • осиротео 1
  • оскудан 1
  • оскудева 1
  • ослања 1
  • ослободи 1
  • ослободили 1
  • ослободиоца 1
  • Ослобођена 2
  • ослобођења 4
  • Ослобођење 2
  • ослови 2
  • ослушкивати 2
  • ослушну 2
  • ослушнуше 3
  • ОСМА 1
  • осматраше 1
  • осме 1
  • осмејак 4
  • осмејци 1
  • осмеливши 1
  • осмех 1
  • осмехну 1
  • осмехнувши 1
  • основ 2
  • основа 1
  • основи 1
  • основне 1
  • Основне 1
  • основу 1
  • особите 1
  • особитим 1
  • особито 1
  • Особито 1
  • особиту 2
  • осовине 1
  • осолити 1
  • осрамоћена 1
  • осредња 2
  • осредње 1
  • оста 24
  • Оста 4
  • остава 1
  • оставе 1
  • Остави 3
  • остави 30
  • оставило 1
  • оставим 1
  • оставимо 1
  • Оставимо 1
  • оставио 6
  • остависмо 1
  • Оставите 1
  • оставити 1
  • оставише 16
  • оставља 1
  • остављајте 1
  • остављајући 3
  • остављаше 1
  • оставу 1
  • Оставши 1
  • остаде 11
  • Остаде 3
  • Остадосте 1
  • Остадоше 1
  • остадоше 6
  • остаје 1
  • Остаје 3
  • остају 1
  • остала 2
  • Остала 2
  • остале 10
  • остали 17
  • Остали 8
  • осталим 2
  • осталима 9
  • Остало 1
  • остало 10
  • осталој 1
  • осталом 1
  • осталу 2
  • остане 1
  • Остане 1
  • Останеш 1
  • Останимо 1
  • остану 1
  • остао 1
  • Остао 1
  • остаристе 1
  • Остатак 1
  • остатак 2
  • остати 6
  • остатке 1
  • Остаћемо 2
  • Остаћу 1
  • Осташе 1
  • осташе 8
  • оступајући 1
  • оступише 2
  • осу 4
  • осудите 1
  • осуђеник 1
  • Осуђиваше 1
  • осуђујте 1
  • осујети 1
  • Осуше 1
  • осуше 5
  • Отац 21
  • отац 31
  • Отаџбина 1
  • Отаџбине 1
  • отвара 2
  • отварај 1
  • Отварај 1
  • отварају 1
  • Отварам 1
  • Отвараше 1
  • отвор 3
  • отворе 1
  • отворен 3
  • отворена 3
  • отворено 1
  • отвори 28
  • Отвори 3
  • отворивши 1
  • отворити 1
  • отворише 22
  • оте 1
  • Отеже 1
  • отиди 1
  • отидите 1
  • отимаше 3
  • отирући 1
  • отискиваше 1
  • отисну 3
  • отиснуше 1
  • Отићи 1
  • отићи 4
  • отишао 2
  • Отишли 1
  • отишло 1
  • Откад 1
  • отклони 1
  • откопча 1
  • Откуд 4
  • откупљена 1
  • откупљени 1
  • отме 1
  • Отми 1
  • отмица 1
  • отмичара 2
  • отмичаре 2
  • отмичари 2
  • Отмичари 2
  • отпоздравише 1
  • отпор 3
  • Отпора 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 4
  • отпочео 1
  • отпочето 1
  • отправи 1
  • отпрати 3
  • отпратити 1
  • Отпратише 1
  • отпратише 2
  • отпраћен 1
  • отргне 1
  • отргнута 1
  • отргосте 1
  • отресајући 2
  • отресите 1
  • Отрже 1
  • отрже 2
  • отржи 1
  • отрзала 1
  • отровне 1
  • отровних 1
  • отуд 1
  • Отуда 1
  • отуда 2
  • отуђивање 1
  • отштра 1
  • оћута 2
  • Ох 1
  • охлади 1
  • Охо 1
  • Охоли 1
  • охоло 1
  • охрабри 2
  • Оца 2
  • оца 27
  • оцеви 1
  • оцем 2
  • оцене 2
  • оци 1
  • оцртаваху 1
  • оцртана 1
  • Оцу 1
  • оцу 4
  • очајавај 1
  • очајаваше 1
  • очајања 3
  • очајање 5
  • очајничка 1
  • очајнички 2
  • очарала 1
  • очаран 1
  • очас 1
  • Очас 1
  • Оче 3
  • оче 45
  • очев 1
  • очево 1
  • очевог 1
  • очевој 1
  • очеву 2
  • очекивања 1
  • очекивао 1
  • очекивати 1
  • очекиваху 3
  • очекиваше 8
  • очекује 1
  • Очекује 1
  • Очекујем 1
  • Очекују 1
  • очекујући 5
  • очи 56
  • Очи 9
  • очију 12
  • очима 23
  • очински 1
  • очинским 1
  • очисти 1
  • очита 1
  • очува 1
  • ошину 1
  • ошинута 1
  • ошкрину 1
  • Оштар 1
  • оштар 3
  • оштећена 1
  • оштећени 1
  • оштећено 1
  • оштра 1
  • оштрим 1
  • оштрину 1
  • оштро 7
  • П 2
  • па 226
  • Па 32
  • Павла 8
  • Павле 43
  • Павлов 8
  • Павлова 3
  • Павловог 2
  • Павловом 1
  • Павлу 1
  • пада 2
  • падало 1
  • падаху 4
  • падаше 2
  • паде 24
  • падне 2
  • падну 1
  • падоше 5
  • пажљиво 1
  • пажњу 7
  • Пазар 1
  • Пазара 1
  • Пази 1
  • пазио 1
  • Пазите 1
  • пазиш 1
  • пазуха 1
  • Пајсија 8
  • Пајсије 28
  • Пајсијев 4
  • Пајсијеви 1
  • Пајсијем 3
  • Пајсију 3
  • пак 8
  • паклене 1
  • паклу 2
  • пакосно 1
  • пакост 1
  • пакости 2
  • пакостима 1
  • пала 3
  • Палазић 2
  • Палалић 3
  • Палалића 2
  • Палалићем 1
  • палати 1
  • палац 1
  • пале 4
  • Палеж 2
  • Палежем 1
  • Пали 1
  • пали 2
  • палцем 1
  • паљбом 1
  • паљбу 1
  • паљење 1
  • памет 11
  • Памет 4
  • паметан 2
  • паметни 1
  • паметнију 1
  • паметно 2
  • панорамом 1
  • Пантеон 1
  • пањеви 1
  • пао 3
  • папучама 1
  • пара 3
  • паралиса 1
  • паралишу 1
  • парао 1
  • Параћин 1
  • параше 1
  • паре 2
  • ПАРНА 1
  • парче 3
  • парчету 1
  • пас 1
  • паса 4
  • Пасја 2
  • пасју 1
  • пасло 1
  • пасом 2
  • пастве 1
  • пастир 3
  • пастира 1
  • пастиру 1
  • патња 1
  • Патња 1
  • патње 6
  • пахуљицама 1
  • Паша 1
  • паша 20
  • паше 4
  • Паши 1
  • паши 2
  • пашина 1
  • пашине 1
  • пашину 4
  • пашо 3
  • пашовати 3
  • пашом 1
  • Паштрмац 1
  • Паштрмцем 1
  • пашу 3
  • пашује 2
  • пева 1
  • певајући 2
  • певасмо 1
  • певаху 2
  • певаше 3
  • певницом 1
  • певницу 1
  • певуцкао 1
  • педесет 5
  • педесета 1
  • пењаше 3
  • пење 2
  • пепела 1
  • Пепео 1
  • пепео 2
  • пера 1
  • перваз 2
  • персијски 1
  • персиским 1
  • персонификацију 1
  • Песма 3
  • песма 5
  • песме 1
  • песми 1
  • песму 2
  • песник 2
  • песнице 1
  • песницом 1
  • песницу 2
  • пет 8
  • пета 1
  • ПЕТА 1
  • петама 1
  • Петар 1
  • пете 3
  • петнаест 1
  • петнаесту 1
  • Петра 3
  • Петрија 3
  • Петрије 2
  • Петрији 1
  • Петрију 1
  • Петровац 2
  • Петровцем 1
  • пећина 3
  • Пећина 3
  • пећинама 2
  • Пећине 1
  • пећине 4
  • пећини 3
  • Пећином 1
  • пећину 3
  • пече 2
  • Пешадија 1
  • пешадији 1
  • пешака 1
  • пешаци 1
  • пешачења 1
  • пешице 1
  • пије 1
  • пију 1
  • пилиће 1
  • пилићи 1
  • пирамиде 1
  • писак 1
  • писар 1
  • Писка 1
  • писка 6
  • писке 2
  • писку 5
  • писмо 1
  • пита 3
  • Питај 1
  • питај 3
  • питам 1
  • Питам 1
  • питања 2
  • питање 7
  • Питао 1
  • питаху 1
  • питаш 3
  • Питаше 1
  • питаше 5
  • питома 1
  • питоме 1
  • питомине 1
  • питомину 1
  • питомио 1
  • питомом 1
  • пиштећи 1
  • пишти 1
  • Пиштољ 1
  • пиштољ 17
  • пиштоља 1
  • пиштоље 2
  • пиштољима 1
  • пјесма 1
  • плаве 3
  • плаветнило 2
  • плаветнилом 1
  • плаветнилу 1
  • плави 2
  • плавим 1
  • плавих 2
  • плављаху 2
  • плављаше 1
  • плакала 1
  • Плакање 1
  • плакаху 1
  • плакаше 1
  • Пламен 2
  • пламен 5
  • пламеним 1
  • пламеном 1
  • пламену 3
  • пламтео 1
  • пламти 1
  • пламтила 1
  • пламћаше 1
  • план 2
  • планина 4
  • планине 13
  • Планине 2
  • планини 1
  • Планини 4
  • планином 1
  • планински 1
  • планинског 1
  • Планину 3
  • планину 4
  • планове 1
  • плану 5
  • планула 1
  • плануо 1
  • пластови 1
  • пластовима 1
  • плати 1
  • платило 1
  • платити 2
  • Платићеш 2
  • платно 1
  • плаћаше 1
  • плаха 1
  • плахи 1
  • плаше 1
  • плаши 2
  • плен 3
  • пленећи 1
  • плетиво 1
  • плетивом 1
  • плећа 4
  • плећима 1
  • пли 1
  • Пли 1
  • плод 1
  • плодове 1
  • плодовима 2
  • плодом 1
  • плотун 5
  • Плотуни 1
  • плотуном 2
  • Пљакићем 1
  • пљачка 1
  • пљачкају 1
  • пљачку 1
  • пљесну 2
  • по 215
  • По 57
  • Побегоше 2
  • Победа 1
  • победа 2
  • победама 1
  • победе 1
  • победи 1
  • победио 1
  • победиоце 2
  • Победом 1
  • победоносно 1
  • победу 2
  • побеђен 1
  • побеђени 1
  • побеђенима 1
  • побећи 1
  • побледе 1
  • побледи 1
  • пободена 1
  • пободене 1
  • пободосмо 1
  • побожним 1
  • побожности 1
  • побоје 1
  • побочној 1
  • побочном 1
  • Побратим 1
  • побратим 4
  • побратима 10
  • Побратиме 1
  • побратиме 8
  • побратими 1
  • Побратими 2
  • побратимише 1
  • побратимом 1
  • Побратимство 1
  • побратиму 4
  • побрини 1
  • побринуо 1
  • побуни 1
  • повадише 1
  • поведе 9
  • поведем 1
  • поведоше 1
  • повеза 2
  • повезано 3
  • повезао 1
  • повели 1
  • повелика 2
  • повелики 3
  • повелико 1
  • повео 3
  • поверења 1
  • поверење 1
  • Поверење 1
  • повери 1
  • поверим 1
  • поветарац 3
  • повећи 1
  • повећу 2
  • повија 2
  • повијарац 1
  • повијараца 1
  • повијарца 2
  • повијарце 2
  • повије 2
  • повијен 2
  • повика 14
  • повикаће 1
  • повикаше 4
  • повисок 1
  • повише 2
  • повољна 1
  • повољније 1
  • поворка 1
  • повратак 1
  • Повратак 1
  • поврати 3
  • повратило 1
  • повратио 2
  • повратити 1
  • повратише 1
  • повратку 1
  • повреда 1
  • повреди 1
  • повређени 1
  • површју 1
  • повуче 2
  • повучемо 1
  • погађам 1
  • погази 1
  • погазимо 1
  • погазиће 1
  • погибе 5
  • Погибе 5
  • погибија 1
  • погибију 2
  • погинула 1
  • погинули 1
  • погинуло 1
  • Погинуо 1
  • погинуо 7
  • погинути 1
  • погле 1
  • Поглед 2
  • поглед 26
  • погледа 58
  • Погледајте 1
  • погледао 3
  • погледаху 1
  • погледаше 7
  • погледе 3
  • погледи 2
  • погледом 1
  • погнаше 2
  • погну 1
  • погнувши 1
  • погнуо 3
  • погнута 1
  • погнутом 4
  • погнуту 1
  • погнуше 2
  • поговора 4
  • погодан 1
  • Погодба 1
  • погодба 2
  • погоде 1
  • погоди 1
  • погрбљен 1
  • погрбљени 1
  • Погрбљени 1
  • погружена 1
  • погружени 1
  • погружених 1
  • погуби 1
  • погубили 1
  • погубише 1
  • погурена 1
  • погурени 1
  • Погурени 1
  • погури 1
  • под 44
  • Под 6
  • подави 2
  • подаље 2
  • поданике 1
  • подбаци 1
  • подбочи 1
  • подвиге 3
  • подвоји 1
  • подвукао 1
  • подвуче 3
  • подглавље 1
  • подгриза 1
  • подгризају 1
  • подгризаше 1
  • подели 1
  • Поделићемо 1
  • подељене 1
  • Подерани 1
  • подесна 1
  • подземну 1
  • подигао 3
  • подигну 1
  • подигнувши 1
  • подигнут 1
  • подигнути 1
  • подигнуто 2
  • подигнуту 1
  • подигоше 5
  • подиђе 1
  • подиђоше 1
  • подиже 50
  • подижем 1
  • подижу 1
  • подићи 1
  • подложан 1
  • подмакло 1
  • подмукло 1
  • подне 10
  • Подне 4
  • поднебље 1
  • Поднимљени 1
  • подножја 3
  • подножје 1
  • подножју 1
  • подпору 1
  • подриваше 1
  • подрум 1
  • подруму 1
  • подсекоше 1
  • подсети 1
  • подсетише 1
  • подсећала 1
  • подскочи 2
  • подсмеха 1
  • подстицали 1
  • подстицаху 2
  • подстичући 1
  • поду 4
  • подупру 1
  • подурјасили 1
  • пође 46
  • Пођимо 2
  • Пођоше 1
  • пођоше 15
  • Пођу 1
  • пожали 1
  • Пожар 4
  • пожар 5
  • пожара 1
  • Пожаревац 2
  • Пожаревачку 1
  • Пожаревцу 1
  • пожару 1
  • Пожегу 2
  • пожети 1
  • пожуде 1
  • позавидеше 1
  • Позади 1
  • позади 2
  • позва 3
  • позвала 1
  • позвао 1
  • позвати 1
  • поздрав 2
  • поздраве 1
  • поздрави 12
  • Поздрави 2
  • поздравили 1
  • поздравио 1
  • Поздравио 1
  • Поздравите 1
  • поздравише 5
  • поздравља 1
  • поздрављаху 1
  • поздравље 2
  • Поздравље 4
  • позив 2
  • Позива 1
  • позивајући 2
  • позиваше 1
  • позиве 1
  • позли 2
  • позна 1
  • познавао 1
  • познаваху 1
  • познаваше 2
  • познавши 1
  • познаде 20
  • познаје 1
  • Познајем 3
  • познајеш 4
  • Познајеш 7
  • познају 1
  • познат 3
  • позната 1
  • Познаће 1
  • позном 1
  • позове 1
  • поимања 1
  • поимаше 1
  • поискака 1
  • поискакаше 1
  • појава 1
  • Појава 1
  • појави 10
  • појавише 1
  • појасом 2
  • појача 1
  • појми 6
  • појмио 1
  • појмити 1
  • појмише 1
  • појуре 1
  • Појурише 1
  • покажем 1
  • Покажи 1
  • показа 21
  • показао 1
  • показати 1
  • показаше 1
  • Показаше 1
  • показивали 1
  • показиваше 1
  • показујући 1
  • покаја 1
  • покаје 1
  • покараваше 1
  • покида 1
  • поклану 1
  • поклања 1
  • Покласмо 1
  • Поклаћу 1
  • Поклон 1
  • поклони 1
  • поклоник 1
  • покоја 4
  • Покојни 1
  • покојник 1
  • покојником 1
  • покољења 1
  • покопао 1
  • покора 1
  • покоримо 1
  • покорише 1
  • покорна 1
  • покорни 1
  • покоси 1
  • покошену 1
  • покрвише 1
  • Покренуту 1
  • покрет 1
  • покреташе 1
  • покретне 1
  • покри 5
  • покривач 1
  • покривача 1
  • покриваше 2
  • покривена 3
  • покривени 1
  • покрила 1
  • покров 1
  • покровом 1
  • покрову 1
  • покропи 1
  • покуљаше 1
  • покупи 1
  • покупише 2
  • покуша 3
  • покушавао 1
  • покушавати 1
  • покушаваше 1
  • Покушаваше 1
  • Покушај 1
  • покушај 2
  • покушали 1
  • покушао 2
  • Покушате 1
  • Покушаћемо 1
  • пола 9
  • Полазећи 1
  • поласку 2
  • полетале 1
  • полете 6
  • Полетеше 1
  • полетеше 6
  • полети 7
  • поливен 1
  • политичаре 1
  • Политичарима 1
  • политичког 1
  • политичком 1
  • поличица 1
  • поличице 1
  • половина 1
  • Половина 1
  • половине 3
  • половином 1
  • половину 1
  • положај 4
  • положаје 5
  • положајем 1
  • положајима 2
  • положају 6
  • положене 1
  • положи 3
  • положили 1
  • положите 1
  • положише 4
  • полугласно 1
  • полудесно 1
  • полукругу 1
  • Полумесец 1
  • полумесец 3
  • полумесеца 2
  • полуотворене 2
  • полупани 1
  • поља 14
  • Поље 1
  • поље 9
  • пољем 2
  • пољима 2
  • пољско 1
  • пољу 10
  • пољуби 19
  • пољубише 3
  • пољупце 1
  • пољупцима 2
  • помаман 1
  • помамни 1
  • помамно 2
  • помамнога 1
  • Поманиташе 1
  • поманити 1
  • поменути 1
  • помете 1
  • пометоше 3
  • помешана 1
  • помешао 1
  • помилова 3
  • помињеш 1
  • помињи 2
  • помислити 1
  • помишљаше 2
  • помогао 5
  • помогне 3
  • помогоше 3
  • помози 2
  • Помози 5
  • Помозимо 1
  • помоли 6
  • помолити 2
  • помоћ 12
  • помоћи 5
  • Помоћник 1
  • помоћник 3
  • помоћнике 1
  • помоћници 1
  • помрачаше 1
  • помреше 1
  • помрча 5
  • помрчати 1
  • Помрчина 1
  • помућена 1
  • помучан 1
  • помучно 2
  • понављаше 1
  • понајстарији 1
  • Понашаћете 1
  • понедеоник 1
  • понело 1
  • понесе 3
  • понесите 1
  • понесмо 1
  • понесу 1
  • понизан 1
  • понизност 1
  • поникао 1
  • поникосте 1
  • поникоше 2
  • понова 9
  • понови 26
  • поновно 1
  • Поново 1
  • поново 36
  • понор 3
  • поноса 7
  • поносно 2
  • поносног 1
  • поноћ 1
  • Поноћ 3
  • поноћи 9
  • понуди 1
  • понуду 1
  • поодвоји 1
  • Поп 6
  • поп 8
  • Попа 1
  • Попалисте 1
  • попалити 1
  • попалише 1
  • попаљени 1
  • попаљено 1
  • попе 18
  • Попеше 1
  • попеше 2
  • попишманио 1
  • попленише 1
  • попов 1
  • Поповић 1
  • поповом 1
  • поправе 1
  • поправимо 1
  • поправљен 1
  • попреко 1
  • попречним 1
  • поприча 1
  • Поприште 1
  • попуњене 1
  • попусти 1
  • попут 1
  • Попут 1
  • порадише 1
  • поражен 3
  • поражени 1
  • поражено 1
  • пораз 1
  • пораза 2
  • порази 3
  • поразише 2
  • поразу 1
  • поред 10
  • поређа 2
  • поређане 1
  • поређасмо 1
  • поричу 1
  • пороби 2
  • поробисте 1
  • поробише 1
  • поробљено 1
  • порода 1
  • породица 7
  • породице 2
  • породицом 2
  • породицу 2
  • пороке 2
  • пороци 2
  • пороцима 1
  • порти 2
  • порту 1
  • Порука 1
  • поруке 2
  • поруком 1
  • поруку 1
  • порумени 4
  • поручи 1
  • Поручи 1
  • поручио 1
  • порушен 2
  • Порушен 2
  • порушена 3
  • порушене 1
  • порушени 1
  • порушено 1
  • поруши 3
  • порушило 1
  • порушити 2
  • посаветова 1
  • посаветујем 1
  • Посаветујмо 1
  • посади 4
  • посао 21
  • посведочи 1
  • посветоваше 1
  • посвршавати 1
  • поседали 1
  • Поседаше 3
  • поседаше 4
  • поседнутој 1
  • посејали 1
  • посети 1
  • посетио 1
  • посећи 1
  • посећиваше 1
  • посинка 1
  • поскакаше 1
  • поскида 1
  • поскидаше 5
  • поскочи 2
  • поскочише 2
  • Посла 1
  • посла 13
  • послан 1
  • послао 1
  • Послао 2
  • послати 4
  • Послаћемо 1
  • после 34
  • После 8
  • последица 2
  • последицама 1
  • последице 2
  • последња 2
  • Последње 2
  • последње 3
  • последњег 3
  • последњем 1
  • последњи 15
  • Последњи 2
  • последњу 4
  • пословима 1
  • послом 2
  • послу 6
  • послугу 1
  • послужи 2
  • послужити 2
  • послушај 1
  • Послушај 1
  • послушамо 3
  • послушате 1
  • послушати 1
  • послушаће 1
  • Послушаће 1
  • послушаш 1
  • послушаше 1
  • послушни 3
  • посматрајући 3
  • посматраху 2
  • посматраше 17
  • поспаше 3
  • посраме 1
  • посред 1
  • посредовање 1
  • посрну 3
  • посрташе 2
  • посрћући 2
  • поста 11
  • постави 1
  • поставља 2
  • постављаше 1
  • постављен 1
  • постаде 3
  • постајаху 1
  • постајаше 4
  • постаје 1
  • постају 1
  • постала 1
  • Постарај 2
  • постарао 1
  • постарати 2
  • Постараћемо 1
  • постарији 1
  • постати 2
  • постеља 2
  • постеље 8
  • постељи 7
  • постељу 2
  • постепено 1
  • постиде 2
  • постиђен 1
  • постићи 1
  • постојанства 1
  • Постојанство 1
  • постојати 2
  • пострада 1
  • пострадаше 1
  • построји 1
  • постројише 1
  • Постројише 1
  • Поступаше 1
  • поступне 1
  • поступно 7
  • посу 1
  • посувраћене 1
  • посукља 1
  • посукташе 2
  • посумњати 1
  • потавнело 1
  • Потајнака 1
  • потајни 2
  • Потајник 13
  • Потајника 12
  • Потајники 1
  • Потајникова 1
  • Потајнику 5
  • потајно 3
  • потамнеле 2
  • потамнело 1
  • потапкаваше 1
  • потапша 8
  • потврди 5
  • потврдише 2
  • потеже 4
  • потежи 1
  • потекоше 6
  • потера 1
  • Потера 1
  • потерала 1
  • потерао 1
  • потераше 3
  • потеру 4
  • потецимо 1
  • потече 2
  • потискиваше 1
  • потисну 1
  • потиснуо 1
  • потиснути 1
  • потиче 2
  • потичу 1
  • потковице 1
  • потку 2
  • потлачена 1
  • потлачене 1
  • потмукли 1
  • потмуло 3
  • поток 6
  • потока 6
  • потоке 1
  • потоку 2
  • потом 1
  • Потом 3
  • потомке 1
  • потомство 1
  • Потомство 2
  • потомству 1
  • потомцима 2
  • потоњи 1
  • потоњим 2
  • потоњих 1
  • потоњу 1
  • потпомогнут 1
  • потпоре 1
  • потпором 1
  • потпуно 1
  • потпуну 1
  • потражи 2
  • потражим 1
  • Потражимо 1
  • потраја 3
  • потргоше 1
  • потребама 1
  • потребан 2
  • потребна 2
  • потребне 1
  • потребно 5
  • потребује 1
  • потребују 1
  • потреса 1
  • потресала 1
  • потресаше 2
  • потресе 3
  • потресена 1
  • потресеним 12
  • потресоше 2
  • потрже 1
  • потроших 1
  • потрудите 1
  • потрудити 1
  • потрча 1
  • потукосте 1
  • потукоше 1
  • потурица 1
  • потурицу 1
  • потурче 2
  • потурчи 2
  • Потурчи 2
  • Потурчили 1
  • потурчим 1
  • потурчио 1
  • потурчите 1
  • потурчити 1
  • потући 1
  • потуцали 1
  • Потуцасмо 1
  • потуче 1
  • потучени 1
  • поћерка 1
  • поћи 1
  • поуздана 2
  • поуздане 2
  • поузданија 1
  • поузданим 1
  • поуздано 2
  • поуздање 1
  • поуздањем 1
  • поустајаше 2
  • похвална 1
  • похвата 2
  • похватано 1
  • похита 12
  • похитај 3
  • Похитај 4
  • Похитајмо 1
  • похитајте 1
  • похитају 1
  • похитати 2
  • похитаћеш 2
  • похиташе 10
  • почаси 1
  • почасише 1
  • Поче 1
  • поче 43
  • почели 1
  • Почели 1
  • почео 1
  • почетак 4
  • почети 2
  • почетка 2
  • почетком 1
  • почеша 1
  • почеше 2
  • почива 2
  • почивке 22
  • почивце 1
  • почињао 1
  • почне 3
  • Почните 1
  • почну 1
  • Почуј 1
  • почујте 1
  • пошали 1
  • Пошалих 1
  • пошао 2
  • пошљи 1
  • Поштедиће 1
  • пошто 15
  • Пошто 3
  • поштовање 1
  • пошту 2
  • Права 1
  • права 11
  • правду 1
  • праве 1
  • праведан 2
  • Прави 2
  • прави 5
  • правилног 1
  • право 28
  • Право 3
  • правом 1
  • правоугаоник 1
  • праву 3
  • правцем 1
  • правцу 18
  • праг 3
  • прага 2
  • праговима 1
  • прагу 1
  • прадедова 1
  • празан 2
  • празне 1
  • празну 1
  • прамен 1
  • пратећи 2
  • прати 2
  • пратилаца 1
  • пратиоцима 1
  • пратиће 1
  • пратња 1
  • Пратња 1
  • пратњи 1
  • пратњом 1
  • праћаше 1
  • праћен 2
  • прах 1
  • праха 1
  • праху 1
  • прашину 1
  • прашта 1
  • праштај 1
  • Праштај 3
  • праштам 1
  • праштаху 1
  • прашташ 1
  • ПРВА 1
  • прва 2
  • Прва 4
  • прве 7
  • ПРВИ 1
  • први 29
  • Први 3
  • првим 3
  • Првих 1
  • првих 3
  • Прво 2
  • прво 5
  • првог 1
  • првога 2
  • првом 2
  • прву 2
  • Пре 2
  • пре 43
  • пребаци 1
  • пребацио 1
  • пребацише 1
  • пребеже 1
  • пребледе 2
  • преболи 1
  • преброја 1
  • пребројали 1
  • превалила 1
  • превалило 3
  • превалио 2
  • превари 1
  • преварио 1
  • Преварио 1
  • преваром 1
  • преведе 1
  • превирање 1
  • преврнуло 1
  • преврнути 1
  • преврташе 1
  • превукао 1
  • превукоше 1
  • превуче 6
  • прегажена 1
  • прегажено 1
  • прегазе 1
  • прегази 3
  • прегазише 1
  • прегибати 1
  • прегледа 2
  • прегледаше 1
  • преговара 1
  • преговарања 1
  • Пред 23
  • пред 65
  • преда 4
  • предаваше 1
  • предаде 17
  • предадоше 5
  • предаду 1
  • Предај 1
  • предајеш 1
  • Предајте 1
  • предају 4
  • предан 1
  • Предањ 1
  • предао 1
  • предати 2
  • предато 1
  • предвајаше 1
  • предвођаше 1
  • предвостручени 1
  • предмет 1
  • предмети 1
  • предња 2
  • предњим 2
  • предомишљаш 1
  • предрасуде 1
  • предсобљу 1
  • представити 1
  • представљао 1
  • предстоји 1
  • предузе 1
  • Предузети 1
  • предузме 2
  • предузму 1
  • Пређе 1
  • пређе 21
  • пређосмо 1
  • пређоше 5
  • презао 1
  • презаше 2
  • презирања 1
  • презиру 1
  • презрења 1
  • прејезди 1
  • прејури 1
  • прејурили 1
  • прекаљен 1
  • прекаљени 1
  • прекиде 16
  • прекидоше 1
  • прекинуто 1
  • прекинуше 2
  • прекјуче 1
  • преклињаше 1
  • преклиње 1
  • Преко 1
  • преко 40
  • прекор 2
  • прекорачише 1
  • прекоре 1
  • прекори 1
  • прекорне 1
  • прекорно 1
  • прекраћивали 1
  • прекрилио 1
  • прекрилити 1
  • прекрилише 3
  • прекрсти 7
  • прекрстише 2
  • прелазио 1
  • Прелазити 1
  • преламаху 1
  • прелетајући 1
  • прелетати 2
  • прелетаху 3
  • прелећући 1
  • преливаше 1
  • преломила 1
  • Према 2
  • према 23
  • премишљања 1
  • премишљао 1
  • премишљати 1
  • премишљаху 1
  • премишљаше 8
  • премлатише 1
  • премудрости 3
  • пренаглимо 1
  • пренашаше 1
  • пренеражен 2
  • пренеражено 8
  • пренерази 1
  • пренесем 1
  • пренесоше 1
  • пренеше 1
  • преносе 1
  • преноси 2
  • преноћвшта 1
  • преноће 3
  • преноћити 1
  • преноћише 1
  • преноћиште 1
  • прену 9
  • пренуше 1
  • преображава 3
  • преображаваше 1
  • ПРЕОБРАЖАЈ 1
  • преображења 1
  • Преображење 3
  • преобрази 2
  • препланула 1
  • преплануло 1
  • преплашеним 1
  • преплашено 1
  • преплићу 1
  • препона 1
  • препоне 1
  • препону 1
  • прерушене 1
  • пресавијаше 2
  • пресалдумише 1
  • пресамићен 1
  • пресвиснуће 1
  • преседласти 1
  • преседласто 1
  • пресели 1
  • преселио 1
  • пресељени 1
  • пресече 6
  • прескочи 2
  • прескочише 1
  • пресрет 1
  • преста 2
  • престајаху 1
  • престаје 1
  • престајући 1
  • престала 1
  • престанете 1
  • престанка 3
  • престо 1
  • престолу 2
  • престравише 1
  • престрављен 3
  • престрављена 2
  • Престрављени 1
  • престрављени 2
  • престрављено 2
  • пресудите 1
  • претвори 2
  • претворили 1
  • претворише 2
  • претећи 2
  • претешко 1
  • претешњени 1
  • прети 2
  • претњу 1
  • претресали 1
  • претрну 1
  • претрпаваше 1
  • претрпе 3
  • претрпеше 1
  • претрпи 1
  • претура 1
  • претурајући 1
  • претурати 2
  • претураше 2
  • претури 2
  • прећи 3
  • Преузвишена 1
  • преча 1
  • прече 1
  • пречег 2
  • пречи 1
  • пречишћава 1
  • пречишћаваше 1
  • прешао 1
  • прешла 1
  • при 4
  • При 4
  • Прибери 1
  • Приберимо 1
  • приби 3
  • прибијени 1
  • прибили 1
  • прибираше 1
  • приближаваше 2
  • приближи 3
  • приближише 2
  • приближује 1
  • прибра 2
  • прибран 1
  • прибрати 1
  • прибраше 4
  • приведе 1
  • приведоше 1
  • Привежите 1
  • привеза 1
  • привезали 1
  • привиђење 1
  • привлачи 1
  • привремени 1
  • привукао 1
  • привукла 1
  • привуче 2
  • Пригни 1
  • пригрлио 1
  • Придворице 1
  • Придворицу 1
  • придобијајући 1
  • Придобијеш 1
  • Придобио 1
  • придобити 1
  • придобих 1
  • придода 6
  • придолажаху 2
  • придружи 1
  • придружише 1
  • приђе 67
  • приђите 1
  • приђоше 10
  • призва 6
  • призивајући 1
  • признања 1
  • признање 1
  • Призови 1
  • призор 4
  • Пријави 1
  • Пријавићеш 1
  • пријањаше 1
  • пријатељ 1
  • Пријатељ 1
  • пријатеља 8
  • пријатеље 4
  • пријатељем 2
  • пријатељи 10
  • пријатељицу 2
  • пријатељски 3
  • пријатељства 1
  • пријатељство 2
  • пријатељу 2
  • пријатно 1
  • прикованих 1
  • прикривен 1
  • прикривене 1
  • прикривеног 1
  • прикрије 3
  • прикрпљени 1
  • прикупи 13
  • Прикупимо 1
  • прикупише 6
  • Прикупља 1
  • прикупља 2
  • прикупљати 1
  • прикупљаху 1
  • прикупљаше 4
  • прикупљени 1
  • прилажаше 2
  • прилазио 1
  • прилегоше 1
  • Прилика 1
  • прилика 12
  • приликама 2
  • Прилике 2
  • прилике 3
  • приликом 2
  • прилику 3
  • приличи 1
  • прилично 6
  • приљуби 1
  • приљубише 1
  • Прима 2
  • прима 4
  • примакоше 1
  • Примам 3
  • примаче 2
  • приме 1
  • пример 2
  • примети 19
  • приметиће 3
  • примећаваху 1
  • примећаваше 2
  • прими 12
  • Прими 2
  • примила 1
  • примим 1
  • Примио 1
  • примио 2
  • примити 2
  • примиће 1
  • Примиће 1
  • примицаху 1
  • примицаше 6
  • примиче 2
  • примичући 2
  • Примише 1
  • примише 4
  • примљен 1
  • примљена 1
  • принесе 3
  • приносећи 1
  • принуђени 1
  • принцип 1
  • припази 1
  • припазидер 1
  • припали 2
  • Припалише 1
  • припи 1
  • припитамо 1
  • припитати 1
  • приповеда 1
  • приповедају 1
  • приповетке 1
  • припознат 3
  • Припомагати 1
  • припомагаше 1
  • припомоћ 1
  • припрема 1
  • припремајући 1
  • припремаше 2
  • припреми 3
  • Припремимо 1
  • припремио 1
  • припремише 1
  • Припремљено 1
  • припуцаше 1
  • прирасте 1
  • природе 1
  • природни 2
  • природу 1
  • присвојила 1
  • присебност 1
  • присебности 1
  • присети 2
  • присетио 2
  • пристаје 1
  • Пристаје 1
  • Пристајемо 1
  • Пристајете 1
  • Пристајеш 1
  • пристао 1
  • Пристаћеш 1
  • приступаху 1
  • приступе 1
  • приступи 11
  • приступише 9
  • присутне 8
  • присутни 4
  • Присутни 6
  • присутнима 1
  • присутних 1
  • притајаше 1
  • притаји 1
  • притежући 1
  • притекла 1
  • притекне 1
  • притекоше 1
  • притера 1
  • притесне 1
  • Притеснише 1
  • притећи 1
  • притешњена 1
  • притешњене 1
  • притискује 1
  • Притисла 1
  • притисла 5
  • притисли 1
  • притиснрше 1
  • притисну 1
  • притиснуо 1
  • притиснуто 1
  • притицао 1
  • притиште 10
  • притрча 1
  • притрчаше 1
  • прихвати 21
  • прихватио 1
  • прихватише 2
  • приход 1
  • приходе 1
  • прича 1
  • причај 1
  • Причај 1
  • причама 1
  • причамо 3
  • причање 1
  • причању 1
  • причати 2
  • причаше 2
  • приче 3
  • причека 3
  • причекати 1
  • Причекаћу 1
  • причекне 1
  • причу 1
  • причувати 3
  • пркосе 1
  • пркоси 3
  • прне 1
  • прнеш 1
  • пробави 2
  • пробадаше 1
  • пробамо 1
  • проби 4
  • пробивши 1
  • Пробивши 1
  • пробијати 1
  • пробијаху 1
  • пробијаше 2
  • пробије 1
  • пробио 1
  • пробисвет 1
  • пробити 1
  • пробише 1
  • пробуди 6
  • пробуђене 1
  • пробуђено 1
  • провала 1
  • проведе 5
  • проведоше 1
  • провести 1
  • провидео 1
  • провиђење 1
  • провираше 1
  • провириваше 1
  • провиру 1
  • Провлачио 1
  • провукоше 1
  • провуче 2
  • прогнасмо 1
  • проговори 1
  • проговорити 1
  • прогура 1
  • прогута 1
  • прогутао 1
  • Продан 57
  • Продана 15
  • Проданов 1
  • Проданова 1
  • Проданове 1
  • Проданови 1
  • Проданову 2
  • Проданом 2
  • Продану 5
  • продера 6
  • продераше 1
  • продирање 1
  • продираху 6
  • продираше 6
  • продире 3
  • продоре 1
  • продра 1
  • продре 3
  • продреше 3
  • продру 1
  • продужи 6
  • продужише 1
  • Прође 1
  • прође 23
  • прођосте 1
  • прођоше 3
  • прођу 1
  • прождере 3
  • прождире 2
  • прожела 1
  • проживе 1
  • прожима 1
  • прожмана 1
  • прожмаху 1
  • прозбори 3
  • прозборивши 1
  • прозор 2
  • прозора 5
  • прозорима 1
  • прозору 3
  • прозорчић 2
  • пројездише 1
  • пројури 9
  • пројурише 2
  • Прока 8
  • проказати 1
  • Прокић 2
  • Прокића 7
  • Прокићем 2
  • прокламација 1
  • проклества 2
  • проклети 2
  • Проклетство 2
  • проклињаће 1
  • проклиње 4
  • проклињу 1
  • Проко 2
  • прокрчи 1
  • пролажаху 1
  • пролаз 1
  • пролазећи 2
  • пролазили 1
  • пролазника 1
  • пролама 1
  • проламаху 1
  • проламаше 5
  • пролеваше 3
  • пролетње 1
  • пролетњег 1
  • пролетњим 1
  • пролеће 1
  • проли 1
  • проливајући 1
  • проливањем 1
  • проливену 1
  • пролила 1
  • пролити 1
  • Пролићемо 1
  • проломи 1
  • проломила 1
  • проломише 1
  • проломљено 1
  • промакли 1
  • промакне 1
  • проматраше 1
  • промаче 1
  • промена 1
  • промени 8
  • променио 1
  • промену 2
  • промењеним 1
  • промери 1
  • промисли 5
  • промислити 1
  • промислом 1
  • промицаше 1
  • промраља 1
  • промрмља 1
  • промрмљао 1
  • промуца 9
  • пронесе 1
  • пронеше 1
  • проникну 1
  • пропадај 1
  • пропадају 1
  • пропаде 1
  • пропадне 1
  • пропаднем 1
  • пропадоше 2
  • пропала 1
  • Пропала 1
  • Пропали 4
  • Пропао 1
  • пропао 2
  • пропаст 1
  • пропасти 2
  • пропашће 1
  • пропилеји 1
  • прописа 1
  • пропланак 1
  • проповедник 1
  • пропрати 4
  • пропусти 2
  • Пропусти 2
  • пропустиш 1
  • пропушташе 2
  • прорачуна 1
  • прорешетан 1
  • просвети 1
  • просвећава 2
  • проседе 1
  • проседом 1
  • просиоци 1
  • просипаше 1
  • прослављаху 1
  • прост 3
  • просте 1
  • прости 5
  • простирач 1
  • простирача 1
  • простираше 1
  • просто 4
  • простом 1
  • простор 1
  • простору 1
  • простота 1
  • простоту 1
  • пространа 1
  • простране 1
  • пространој 4
  • пространом 1
  • прострели 2
  • прострељивих 1
  • прострта 1
  • просу 1
  • просушисмо 1
  • протеже 1
  • протекло 1
  • протекоше 1
  • Протече 4
  • протече 5
  • против 4
  • противи 1
  • противне 1
  • противној 2
  • противну 5
  • противу 2
  • Протић 5
  • Протићу 1
  • протре 1
  • протрља 6
  • протрљав 1
  • протурао 1
  • проћи 1
  • прохтеви 1
  • прохуја 2
  • прохујаше 1
  • процвиле 5
  • Процвилеће 1
  • процвилеше 1
  • процепу 2
  • прочепао 1
  • прочита 1
  • прочитав 1
  • прочу 1
  • прошао 1
  • прошапута 5
  • прошаране 2
  • прошараним 1
  • прошараних 1
  • прошлих 1
  • прошлост 4
  • прошлости 2
  • прошлошћу 1
  • Прса 1
  • прса 11
  • прсију 2
  • прсима 7
  • прснуше 1
  • прст 6
  • прста 2
  • прсте 3
  • Прсти 1
  • прстима 1
  • прстом 3
  • прсују 1
  • пруга 2
  • пругама 2
  • пруге 1
  • пружа 3
  • пружајући 1
  • пружао 1
  • пружаше 2
  • пружи 24
  • пружимо 1
  • пружише 2
  • пршти 1
  • пукла 1
  • пукотине 2
  • пукотини 1
  • пукотину 3
  • пун 10
  • Пуна 1
  • пуна 8
  • пуне 8
  • пуни 3
  • пуним 3
  • пуних 1
  • пуно 9
  • пунога 1
  • пуном 1
  • пуста 4
  • пусте 1
  • Пусти 3
  • пусти 7
  • пустим 2
  • пустимо 1
  • пустиња 1
  • пустињи 2
  • Пустио 1
  • пустио 6
  • пустити 3
  • пустише 1
  • пусто 1
  • пустом 1
  • Пустош 1
  • пустош 7
  • пустоши 2
  • Пут 2
  • пут 47
  • пута 50
  • путањом 1
  • путаца 1
  • путева 1
  • путеве 1
  • Путеви 3
  • Путник 2
  • путник 3
  • путника 2
  • путнике 1
  • путнику 1
  • путници 1
  • Путници 3
  • путоваху 1
  • путу 7
  • пуцањ 3
  • пуцкарати 1
  • пуцња 1
  • пуцњаве 1
  • пуче 1
  • пучина 1
  • пучини 1
  • пушака 13
  • пушка 7
  • пушкама 1
  • пушкарање 1
  • пушке 36
  • пушкомет 2
  • пушку 19
  • Пушта 1
  • пуштам 1
  • Пуштам 1
  • пуштао 1
  • пуштаху 1
  • пушташ 1
  • Пушташ 1
  • пушчана 1
  • Пушчана 1
  • пушчане 2
  • пчеле 1
  • раван 3
  • Равна 1
  • Равни 3
  • равница 1
  • равници 2
  • равно 1
  • рад 1
  • Рад 1
  • рада 3
  • раде 1
  • Раденко 2
  • радећи 1
  • Ради 1
  • ради 15
  • Радивоје 1
  • РАДИКАЛНА 1
  • радили 3
  • Радило 1
  • радимо 3
  • радио 2
  • радите 1
  • радити 4
  • радићете 1
  • радиш 1
  • радо 3
  • Радован 3
  • Радована 1
  • Радоване 1
  • Радовану 1
  • радоваше 2
  • радови 1
  • Радови 1
  • Радовић 4
  • Радовићем 1
  • Радовцима 1
  • радознали 1
  • радознало 1
  • Радојица 1
  • радосни 2
  • радосно 8
  • Радосну 3
  • радост 13
  • Радост 2
  • радостан 1
  • радости 12
  • радошћу 2
  • радује 1
  • рађа 1
  • рађају 1
  • ражали 2
  • разабере 2
  • разабра 1
  • разабравши 1
  • разабрао 2
  • разабрати 2
  • разагна 1
  • разазнао 1
  • разапео 1
  • разасла 2
  • Разаслао 1
  • разастире 1
  • разастре 1
  • Разашљимо 1
  • разбарушен 1
  • разбарушена 1
  • разбарушеном 1
  • разбегоше 1
  • разбеже 1
  • Разбери 1
  • Разберимо 1
  • Разберите 1
  • разберу 1
  • разби 2
  • разбивали 1
  • разбивени 1
  • разбијаше 1
  • разбије 1
  • разбијене 1
  • разбио 1
  • разбира 2
  • разбираше 1
  • Разбојниче 1
  • разбукта 1
  • разведен 1
  • разведоше 1
  • разведри 2
  • развела 1
  • разви 6
  • развијају 1
  • развијаху 1
  • развије 1
  • развијену 3
  • развити 1
  • развише 3
  • развуче 1
  • развучено 1
  • Разгледајте 1
  • разгледајући 1
  • разгледати 1
  • разгневи 2
  • Разгневиће 1
  • разговара 2
  • разговарали 1
  • разговарао 1
  • Разговор 1
  • разговор 6
  • разговора 1
  • разговорити 1
  • разговору 4
  • разгони 1
  • разгонити 1
  • разграбљена 1
  • разграбљено 1
  • разграђиваше 1
  • разгрну 4
  • раздаде 1
  • раздвајаху 1
  • раздвојише 1
  • раздираше 1
  • раздире 3
  • раздиру 2
  • раздирући 1
  • раздрага 1
  • раздрагана 4
  • раздрагани 1
  • раздрагаше 1
  • раздрмао 1
  • разиђе 1
  • разилазе 1
  • разилазио 1
  • разјаглио 1
  • разјагљена 1
  • разјапила 1
  • разјапљена 1
  • разјарени 1
  • разјарених 1
  • разјари 1
  • разлегаху 2
  • разлегаше 5
  • разлеже 8
  • разлика 1
  • различно 1
  • разлога 3
  • разлоге 1
  • разлучаваше 1
  • размажен 1
  • размакоше 1
  • разматраше 1
  • размахну 1
  • размештени 1
  • размилеше 1
  • размили 1
  • размисли 1
  • размишљајући 1
  • размишљамо 1
  • Размишљање 1
  • размишљати 1
  • размишљаше 1
  • размотре 1
  • разна 1
  • Разна 1
  • разне 5
  • разнежи 1
  • разнесе 3
  • разни 1
  • разних 2
  • разно 3
  • разног 1
  • разнолико 1
  • разноликог 1
  • разносио 1
  • разорава 2
  • разоравају 1
  • разораваше 1
  • разорена 1
  • разорене 1
  • разори 3
  • разорио 1
  • разорићу 1
  • разорише 1
  • разоружајте 1
  • разоружано 1
  • разрушити 1
  • разточи 1
  • разуздани 1
  • разума 1
  • Разуме 1
  • разумеде 1
  • разумедоше 1
  • разумела 4
  • разумеле 1
  • разумем 1
  • разумео 3
  • разумеше 1
  • раја 1
  • Раја 2
  • раје 1
  • раји 3
  • Рајић 16
  • Рајића 2
  • Рајићева 3
  • Рајићевих 1
  • Рајићево 1
  • Рајићу 1
  • Рајо 1
  • рајо 3
  • рају 9
  • рака 1
  • раке 2
  • ракија 1
  • раку 1
  • рало 2
  • раме 7
  • рамена 9
  • раменима 14
  • рамену 16
  • рамљеш 1
  • рана 1
  • ранама 1
  • Ране 2
  • ране 7
  • раније 1
  • ранијег 2
  • ранију 1
  • Ранка 1
  • Ранко 1
  • Ранков 1
  • Рано 1
  • рано 6
  • рану 2
  • Рањен 2
  • рањене 1
  • рањеник 3
  • Рањеник 5
  • рањеника 1
  • рањеников 1
  • рањеникова 1
  • рањеникове 1
  • рањениково 1
  • рањеникову 2
  • рањеником 1
  • рањенику 1
  • Рањенику 1
  • рањених 1
  • рањено 3
  • расејани 1
  • расипаше 1
  • раскине 1
  • раскинуо 1
  • раскрсница 1
  • раскрснице 1
  • раскрсници 1
  • раскрчише 1
  • расла 1
  • распали 1
  • распалисмо 1
  • распећу 1
  • распириће 1
  • распитиваху 1
  • распламти 3
  • распламтио 1
  • распламтише 1
  • распознати 1
  • расположен 3
  • расположени 1
  • расположења 1
  • Расположење 1
  • расположи 3
  • распоредише 2
  • распростреше 1
  • распршта 1
  • распршташе 1
  • распуштен 1
  • раста 6
  • раставља 1
  • растаде 1
  • растадоше 2
  • растајаше 1
  • растају 1
  • растајући 1
  • растанку 5
  • Растаћемо 1
  • растера 3
  • Растерај 1
  • растерати 1
  • растираше 1
  • растојањима 1
  • расточавају 1
  • расточи 1
  • растројени 1
  • растроји 1
  • растужи 1
  • растурена 2
  • растурени 3
  • Растурено 1
  • растурио 1
  • расули 1
  • расута 1
  • расути 1
  • расуше 1
  • расхода 1
  • расходе 1
  • рат 2
  • Рат 2
  • рата 1
  • ратар 1
  • ратна 1
  • ратник 2
  • ратника 1
  • ратнике 1
  • Ратници 1
  • ратова 1
  • ратовање 1
  • ратовао 1
  • ратоваху 1
  • рату 1
  • раф 1
  • рафа 1
  • рачваху 1
  • рачун 1
  • рачуна 2
  • рачунати 1
  • рачуне 3
  • рачуни 1
  • раширеним 1
  • рашири 1
  • раширише 1
  • Рашића 1
  • Рашковић 9
  • Рашковићу 2
  • рашчисти 1
  • рашчистити 1
  • рашчистише 1
  • рашчишћаваше 1
  • рђав 1
  • рђаве 1
  • рђавих 1
  • рђаво 2
  • ребара 1
  • ребра 1
  • ревносан 1
  • ред 8
  • реда 1
  • Редак 1
  • редова 1
  • редове 10
  • Редови 2
  • редови 6
  • редовима 1
  • редовно 2
  • редом 7
  • реду 1
  • ређати 1
  • ређе 1
  • ређи 3
  • реза 1
  • резили 1
  • река 1
  • Рекавши 1
  • Рекао 2
  • рекао 3
  • рекла 2
  • Рекох 1
  • рекох 14
  • рена 1
  • ретка 1
  • ретко 3
  • реће 1
  • рећи 70
  • Реци 5
  • реци 6
  • Реч 1
  • реч 40
  • Рече 1
  • рече 426
  • речемо 1
  • речи 30
  • речима 8
  • речице 3
  • речицу 2
  • решавати 2
  • решен 1
  • решено 1
  • реши 12
  • Решио 1
  • решише 1
  • рзање 1
  • риђа 1
  • Ризван 5
  • Ризвана 1
  • Ризванем 1
  • Ризваном 1
  • Ризвану 2
  • ризи 1
  • рика 1
  • Рика 2
  • рикнуше 3
  • риком 1
  • рипиде 1
  • Ритери 1
  • ритова 1
  • ришћанске 1
  • роб 1
  • роба 1
  • робе 1
  • роби 1
  • робиња 4
  • робље 2
  • робљем 1
  • робовање 1
  • Робом 4
  • род 2
  • рода 3
  • родбине 1
  • родбину 1
  • родитеља 2
  • родитељи 2
  • родити 1
  • родише 2
  • родног 1
  • родољуба 1
  • родољуби 1
  • родољубиве 1
  • родољубља 1
  • родом 1
  • рођака 2
  • рођаке 1
  • рођаци 1
  • Рођаци 1
  • рођена 2
  • Рози 1
  • рој 1
  • Рој 2
  • ројеве 1
  • ројеви 1
  • ројтама 1
  • рока 2
  • РОМАН 1
  • роморе 1
  • ромори 1
  • ропске 1
  • ропски 1
  • ропства 2
  • ропство 3
  • ропству 1
  • ропташе 1
  • росећи 1
  • росне 2
  • Ртара 1
  • Ртаре 1
  • рубрику 1
  • ругати 1
  • Рудник 6
  • Рудника 2
  • Руднику 1
  • Руднички 3
  • Рудничког 1
  • рудничком 1
  • рудничку 1
  • Рудоваца 1
  • рудовачком 1
  • Рудовце 3
  • Рудовцима 2
  • Ружа 1
  • руже 1
  • Ружице 1
  • ружичастих 2
  • ружно 1
  • ружу 1
  • Рука 2
  • рука 8
  • рукав 1
  • рукавом 1
  • рукама 33
  • руке 42
  • руко 1
  • руковођаше 1
  • руком 47
  • Руку 1
  • РУКУ 1
  • руку 73
  • румен 4
  • румене 1
  • руменећи 1
  • руменилом 1
  • румено 1
  • руменом 1
  • румену 1
  • рупе 1
  • рупицу 1
  • рупу 1
  • Рустем 12
  • Рустема 5
  • Рустемов 1
  • Рустемовог 1
  • Рустемову 1
  • рухо 2
  • руху 1
  • руци 17
  • ручак 1
  • Ручак 1
  • рушевина 3
  • рушевинама 2
  • рушевине 10
  • рушење 1
  • Рушење 1
  • руши 4
  • Рушид 5
  • Рушидова 1
  • Рушиду 1
  • С 13
  • с 207
  • Са 21
  • са 229
  • сабајле 1
  • саблазан 1
  • сабље 1
  • сабљом 2
  • сабљу 6
  • Сав 2
  • сав 27
  • Сава 2
  • Саве 4
  • савест 3
  • Савет 1
  • савет 2
  • савета 1
  • Савети 1
  • савети 3
  • саветима 2
  • саветовања 1
  • савету 1
  • саветују 2
  • савешћу 1
  • Сави 1
  • сави 2
  • савијена 1
  • савлада 4
  • савладан 1
  • савладани 1
  • савској 1
  • Саву 2
  • сагледа 1
  • сагорео 1
  • сагоше 2
  • Сад 15
  • сад 40
  • сада 9
  • садашњост 1
  • садељасмо 1
  • саже 6
  • сажиже 1
  • сазва 3
  • саздала 1
  • саздан 1
  • сазидала 1
  • сазидани 1
  • сазидано 1
  • сазнаде 1
  • сазнају 1
  • сазнао 2
  • сазнати 1
  • сазнаш 1
  • Саид 16
  • Саидова 2
  • Саидови 1
  • сакри 1
  • сакрише 1
  • сакупе 1
  • сакупи 3
  • сакупили 2
  • сакупимо 1
  • сакупио 1
  • сакуписмо 1
  • сакупише 1
  • сакупљен 1
  • сакупљене 2
  • сакупљени 4
  • сакупљеним 3
  • сакупљенима 1
  • сакупљено 1
  • салетаху 1
  • салети 1
  • салетише 1
  • саломи 1
  • саломљен 1
  • саломљена 2
  • саломљено 2
  • Сам 1
  • сам 79
  • сама 3
  • Самаила 1
  • Самаиле 4
  • Самаилу 3
  • саме 4
  • сами 5
  • самим 1
  • Само 27
  • само 48
  • самог 6
  • самога 2
  • самокреса 1
  • самом 3
  • самосталности 1
  • самоћа 1
  • Самоћа 1
  • самоћи 4
  • Самртна 1
  • саму 2
  • самур 1
  • сан 1
  • Сан 1
  • санак 1
  • сандук 9
  • сандука 1
  • сандуке 1
  • сандуку 1
  • санкциониса 1
  • саопшти 3
  • сапутнику 1
  • сасвим 5
  • Саслушајмо 1
  • састав 1
  • саставише 1
  • састављене 1
  • састављени 1
  • састајао 1
  • Састајеш 1
  • састану 1
  • састати 1
  • састаше 1
  • саструга 1
  • сат 3
  • сатерамо 2
  • сатираше 1
  • сатире 1
  • сатиру 1
  • сатирући 1
  • сатрвен 2
  • сатрвена 2
  • сатрвени 1
  • сатрвено 2
  • сатрти 1
  • сахранисмо 1
  • сахранити 1
  • сахранише 1
  • сачека 3
  • сачекај 2
  • сачекамо 1
  • сачекати 1
  • сачува 5
  • Сачувај 2
  • сачували 1
  • сачувам 1
  • сачувао 1
  • сачувасте 1
  • сачувати 1
  • св 2
  • Св 2
  • сва 22
  • Сва 6
  • свагда 4
  • свађи 1
  • Свака 1
  • свака 6
  • сваке 1
  • Сваки 13
  • сваки 14
  • сваким 2
  • Свако 1
  • свако 3
  • Сваког 1
  • сваког 13
  • свакога 2
  • свакој 1
  • свакојаког 1
  • свакоје 1
  • сваком 4
  • свакоме 2
  • сваку 15
  • свали 3
  • свалило 2
  • свалио 1
  • свануло 1
  • сваст 1
  • свачега 2
  • свашта 2
  • све 194
  • Све 35
  • свег 2
  • Свега 2
  • свега 8
  • сведе 1
  • сведок 6
  • сведока 1
  • сведоци 1
  • Сведоци 1
  • сведочанство 1
  • сведочи 1
  • сведоше 1
  • свежег 1
  • свежем 1
  • свем 1
  • Свемогући 1
  • свемоћних 1
  • свему 8
  • свест 3
  • свести 2
  • Свет 2
  • свет 8
  • Света 1
  • света 12
  • светаго 1
  • свете 1
  • Свете 2
  • свети 3
  • светија 2
  • светили 1
  • светином 1
  • светину 2
  • светиња 2
  • светиње 2
  • светињом 1
  • светињу 2
  • светитељским 2
  • светитељских 1
  • светитељско 1
  • светле 1
  • светлост 13
  • светлости 9
  • светлошћу 1
  • свето 2
  • Свето 4
  • световања 1
  • светог 1
  • Светог 1
  • Светога 1
  • светом 4
  • свету 9
  • Светује 1
  • свеће 1
  • свећице 1
  • свечан 1
  • Свештеник 1
  • свештеник 2
  • свештеника 2
  • свештеникове 2
  • свештениковој 3
  • свештеникову 3
  • свештенику 2
  • Сви 13
  • сви 22
  • свиди 1
  • свију 4
  • свиле 1
  • свилене 1
  • свилено 2
  • свиленом 2
  • свили 1
  • свим 10
  • свима 16
  • свиралу 3
  • Свита 2
  • свитати 1
  • свиташе 1
  • свите 1
  • свитом 2
  • свих 26
  • сво 1
  • свог 3
  • свога 35
  • свод 1
  • свода 3
  • своди 1
  • сводио 1
  • сводом 1
  • своду 2
  • свој 19
  • своја 8
  • своје 63
  • својему 1
  • својим 23
  • својима 16
  • својих 12
  • својој 17
  • својом 11
  • својства 1
  • својствени 1
  • своју 49
  • свом 8
  • свома 1
  • своме 16
  • свратише 1
  • сврнуше 1
  • свршавају 1
  • свршена 2
  • свршено 1
  • Свршено 2
  • Свршетком 1
  • сврши 10
  • свршимо 2
  • свршити 1
  • Сву 1
  • сву 21
  • свуд 2
  • Свуда 1
  • свуда 3
  • се 1745
  • себе 38
  • себи 22
  • себичне 1
  • севају 1
  • севап 1
  • севаху 1
  • северној 1
  • северозападној 1
  • североисточној 1
  • севнуше 2
  • сед 1
  • седа 2
  • седајући 2
  • седам 1
  • седао 2
  • седаше 1
  • седе 16
  • седевом 1
  • седео 1
  • Седео 1
  • седети 3
  • седећи 1
  • Седећи 1
  • седи 2
  • Седи 2
  • Седимо 1
  • Седлај 1
  • СЕДМА 1
  • седне 1
  • седу 2
  • сеђаху 10
  • сеђаше 14
  • сејачи 1
  • сејаше 1
  • сеју 1
  • села 13
  • Селим 24
  • селима 2
  • Селима 3
  • Селиму 1
  • Село 2
  • село 22
  • селом 1
  • селу 20
  • сељака 1
  • сељаке 1
  • сељане 1
  • сељани 2
  • Сељани 2
  • сељанима 1
  • сељаци 2
  • сем 3
  • сен 1
  • сенке 1
  • Сено 1
  • сенуше 1
  • сео 3
  • сеоба 2
  • сеобу 1
  • септембра 3
  • Серчесма 1
  • Серчесме 1
  • Серчесми 2
  • сестра 2
  • Сестра 4
  • сестре 2
  • сестри 1
  • сестриној 1
  • сестрића 1
  • сестричина 2
  • сестричини 1
  • сестричину 1
  • сестро 8
  • сестром 2
  • сестру 4
  • сета 1
  • сетан 1
  • Сети 3
  • сети 9
  • сетим 1
  • сетио 2
  • сетиш 1
  • Сећам 2
  • сећаш 1
  • сећаше 1
  • си 62
  • сигуран 2
  • сигурнији 1
  • Сигурно 2
  • сигурно 4
  • сигурности 1
  • сиђе 19
  • сиђоше 4
  • сиђу 1
  • сијну 1
  • Сила 2
  • сила 6
  • силази 3
  • силај 2
  • силају 1
  • силама 1
  • силан 1
  • Силан 3
  • силе 2
  • силином 1
  • силна 1
  • Силна 2
  • силне 1
  • силни 1
  • силнија 1
  • силније 1
  • силник 1
  • силника 1
  • силно 8
  • силног 1
  • силнога 2
  • силовито 1
  • Силом 2
  • силом 5
  • силу 4
  • симпатичног 1
  • син 33
  • Син 6
  • Сина 1
  • сина 33
  • сине 55
  • Сине 8
  • синко 5
  • синова 1
  • синови 1
  • Синовче 2
  • синовче 21
  • сином 5
  • Синоћ 1
  • сину 7
  • синути 1
  • Синчић 1
  • сиња 1
  • сиње 1
  • сипајући 3
  • сипаше 6
  • Сирома 1
  • сироте 1
  • сиротиња 2
  • сиротиње 2
  • сиротињу 2
  • сиротице 1
  • сиротици 1
  • сиротна 1
  • сирочади 1
  • ситним 1
  • ситница 1
  • Ситница 1
  • ситнице 1
  • ситницу 1
  • ситничарских 1
  • сићи 1
  • сишавши 1
  • сишао 1
  • сишући 1
  • сјаја 1
  • сјајем 1
  • сјајна 1
  • сјајне 1
  • Сјајне 1
  • сјајни 1
  • сјајним 1
  • сјајно 1
  • сјаха 6
  • сјахаше 1
  • сједине 1
  • сјединиш 2
  • сјединише 1
  • ска 1
  • скаменише 1
  • Скапаћеш 1
  • скидајући 1
  • скидаху 1
  • скидаше 2
  • скиде 11
  • скидоше 2
  • скине 1
  • скинуше 2
  • скитницу 1
  • склања 1
  • склањам 1
  • склоне 1
  • склони 3
  • склоните 1
  • склонити 1
  • склоништа 2
  • склопи 7
  • склопише 2
  • склопљене 1
  • сколити 1
  • Скопљак 12
  • Скопљака 1
  • Скопљаку 3
  • скопчана 1
  • Скоро 2
  • скоро 8
  • скотрљаше 2
  • скоче 1
  • скочи 11
  • скочио 1
  • Скрапежом 1
  • скраси 1
  • скрати 1
  • скрене 5
  • скрену 10
  • скренули 1
  • скренућеш 1
  • скренуше 3
  • скреса 1
  • скрећући 1
  • скреше 1
  • скрива 2
  • скривају 1
  • скривен 1
  • скривене 2
  • скривено 1
  • скривеном 1
  • скровишта 1
  • скроз 1
  • скромно 1
  • скромном 1
  • скромност 1
  • скромности 1
  • скрстивши 1
  • скрстио 1
  • скрушен 1
  • скрушене 1
  • скрхана 1
  • скрштених 5
  • скуп 1
  • скупе 1
  • скупи 2
  • Скупимо 1
  • скупоцен 1
  • скупоцени 1
  • скуте 2
  • слаба 1
  • Слаба 1
  • слаби 2
  • слабија 1
  • слабије 5
  • слабији 1
  • слабију 1
  • слабим 1
  • слабљаше 2
  • слабо 1
  • Слабо 1
  • слабом 1
  • слабостима 1
  • слаботиња 1
  • слабу 2
  • Слава 1
  • слава 2
  • славни 1
  • славних 2
  • славом 2
  • славу 4
  • слагаху 1
  • сламе 2
  • слами 1
  • сламка 3
  • сламку 1
  • слао 1
  • сласт 1
  • Слатине 1
  • Слатину 1
  • слатка 1
  • слатке 1
  • слатко 3
  • слатку 2
  • слегло 1
  • слегоше 2
  • следи 4
  • следио 1
  • следоваше 1
  • следују 1
  • слеђиваху 1
  • слеже 9
  • Слепе 1
  • слепе 2
  • слепи 1
  • слетаху 3
  • слете 1
  • слика 1
  • Слика 1
  • слике 5
  • слобода 10
  • Слобода 8
  • Слободан 3
  • слободан 4
  • слободе 20
  • Слободи 2
  • слободи 7
  • слободна 1
  • слободне 1
  • слободни 1
  • слободно 12
  • Слободно 2
  • слободом 2
  • слободу 11
  • слоге 1
  • сложени 1
  • сложимо 1
  • сложити 1
  • сложни 1
  • Сложно 1
  • сложно 4
  • сломи 1
  • сломиле 1
  • слугу 2
  • служаху 1
  • служаше 3
  • Служба 2
  • службеника 1
  • служби 1
  • службу 4
  • служе 1
  • служећи 2
  • служи 1
  • служио 1
  • служитељ 1
  • служиш 1
  • слутња 2
  • случајно 3
  • слуша 2
  • Слушај 1
  • слушају 1
  • слушасмо 1
  • слушати 3
  • слушаху 1
  • слушаше 2
  • смагну 1
  • Смаиле 1
  • смакну 1
  • сматраше 3
  • сме 2
  • Смедерево 1
  • смеју 2
  • смејући 1
  • смели 1
  • смело 2
  • смелост 1
  • смелости 5
  • Смем 1
  • смем 3
  • смени 5
  • смењени 1
  • смео 2
  • смерно 1
  • сметаше 1
  • смете 2
  • смехом 1
  • смеш 1
  • смешећи 3
  • смештене 2
  • смијешане 1
  • смилова 1
  • смиловати 1
  • смилуј 1
  • Смилуј 5
  • смилује 1
  • Смилујте 1
  • смирају 1
  • смирене 1
  • смирено 1
  • смири 3
  • смо 26
  • смрви 1
  • смрвити 2
  • смрт 2
  • смрти 4
  • смртне 1
  • сна 3
  • Снага 1
  • снага 11
  • снаге 5
  • снаго 1
  • снагом 5
  • снагу 17
  • Снађе 1
  • снажан 3
  • снажи 2
  • снажна 2
  • снажни 2
  • снажно 3
  • снази 1
  • снаха 1
  • снахо 10
  • Снахо 4
  • снаху 1
  • Снаху 1
  • снебиваше 2
  • снег 2
  • снегом 5
  • снегу 1
  • снежне 1
  • снежни 1
  • снежним 1
  • со 4
  • соба 2
  • Соба 2
  • собе 3
  • соби 9
  • собним 1
  • собом 24
  • Собом 4
  • собу 4
  • соје 1
  • соколе 7
  • соколи 3
  • соколима 1
  • соколити 1
  • соколова 3
  • соколови 1
  • сокољаше 1
  • солир 1
  • Софроније 1
  • Спава 1
  • спавам 1
  • спаваху 1
  • спаваше 3
  • спадну 1
  • спази 26
  • спазивши 1
  • Спазивши 1
  • спазио 5
  • спазише 8
  • спас 2
  • спасава 2
  • Спасавај 1
  • Спасавајмо 1
  • спасавају 1
  • спасавам 1
  • спасавати 5
  • спасаваш 2
  • спасао 5
  • Спасе 1
  • спасе 7
  • спасем 3
  • спасен 2
  • Спасен 2
  • Спасене 1
  • Спасенија 37
  • Спасеније 3
  • Спасенији 6
  • Спасенијин 2
  • Спасенијина 1
  • Спасенијино 3
  • Спасенијиног 1
  • Спасенијином 1
  • Спасенијину 1
  • Спасенијом 1
  • Спасенију 12
  • спасења 1
  • спасеш 2
  • спаси 1
  • Спаси 3
  • спаситељ 1
  • Спаситељеву 1
  • Спаситељу 1
  • спасти 4
  • сплав 2
  • сподбију 3
  • спојише 1
  • Спојте 1
  • спокојан 1
  • спокојни 1
  • спокојнија 1
  • спокојно 2
  • споља 1
  • Споља 1
  • Спољашност 2
  • спомен 1
  • споменици 1
  • спомињала 1
  • спопаде 1
  • Спопаде 1
  • спопадоше 2
  • спопала 1
  • споразумеш 1
  • споредни 2
  • споредном 2
  • спотичући 1
  • Спотичући 1
  • спрам 1
  • спрата 1
  • Спрема 1
  • спрема 4
  • Спремај 1
  • спремајте 1
  • спремајући 1
  • спремао 1
  • Спремаћемо 1
  • Спремаше 1
  • спремаше 4
  • спреми 6
  • спремити 5
  • спремљен 1
  • Спремљено 1
  • спремљено 3
  • спремно 3
  • спречите 1
  • спржити 1
  • спријатељи 1
  • спроведе 1
  • спроведем 1
  • спровео 1
  • спусти 39
  • спустила 3
  • спустили 1
  • спустити 1
  • спустићеш 1
  • спустише 3
  • спута 1
  • спутаних 1
  • спушта 2
  • спуштаху 3
  • спушташе 3
  • спуштени 1
  • сравњен 2
  • срам 1
  • срамним 1
  • срамном 1
  • срамоте 1
  • срамотио 1
  • срамотом 1
  • срачунава 2
  • Срб 1
  • Срба 7
  • Србадији 1
  • Србе 3
  • Срби 19
  • Србија 5
  • Србије 9
  • Србији 5
  • Србију 7
  • Србима 2
  • Србин 4
  • Србина 1
  • Србинова 1
  • Србинове 1
  • Србину 1
  • срдаца 1
  • срдачно 1
  • срдито 1
  • сребрнасте 1
  • сребрнастих 1
  • сребрњака 1
  • сребром 5
  • сред 8
  • среда 1
  • Среда 1
  • средина 1
  • Средина 3
  • средини 4
  • средином 1
  • Средином 1
  • средину 2
  • средња 2
  • средње 1
  • средњег 1
  • средњем 1
  • средњу 1
  • среду 1
  • Срему 2
  • срете 1
  • Сретења 1
  • Сретење 3
  • Сретењу 1
  • сретно 1
  • Срећа 1
  • срећа 7
  • Срећан 3
  • срећан 6
  • срећи 3
  • Срећни 1
  • срећнија 2
  • срећнији 2
  • срећнијим 1
  • срећнијих 1
  • Срећно 1
  • срећно 4
  • срећом 3
  • срећу 9
  • сркну 4
  • срна 1
  • сродника 1
  • срозаше 1
  • срп 1
  • Српска 1
  • српска 3
  • СРПСКЕ 1
  • српске 16
  • Српске 2
  • Српски 3
  • српски 9
  • српским 2
  • српских 8
  • Српског 2
  • српског 7
  • српској 2
  • Српском 1
  • српском 2
  • Српству 1
  • сручи 1
  • срушише 1
  • срца 22
  • Срце 3
  • срце 31
  • срцем 2
  • срцу 5
  • срџбе 1
  • стави 1
  • ставио 1
  • ставише 1
  • стада 1
  • Стаде 1
  • стаде 60
  • стадо 3
  • стадоже 1
  • стадоше 9
  • стаду 3
  • стазе 3
  • стазом 1
  • стаја 1
  • стајама 1
  • стајао 1
  • Стајаху 1
  • стајаху 7
  • стајаше 37
  • стаје 6
  • стаји 2
  • стакленце 1
  • стала 1
  • стална 1
  • Стална 1
  • стално 5
  • Стамбол 6
  • Стамболу 1
  • стан 2
  • стана 1
  • Станица 10
  • Станицом 1
  • Станицу 1
  • Станка 1
  • становаше 1
  • стану 1
  • стању 9
  • стао 1
  • Стар 1
  • Старац 22
  • старац 42
  • стараца 1
  • старачко 1
  • старачку 1
  • стараше 1
  • старе 3
  • старешинама 2
  • Старешине 1
  • Стари 2
  • стари 5
  • старије 1
  • старији 1
  • Старица 6
  • старица 7
  • старици 3
  • старицу 6
  • Старо 1
  • старо 2
  • старога 1
  • старом 1
  • старост 2
  • старости 2
  • стару 1
  • старца 17
  • старце 4
  • старцем 1
  • старци 1
  • Старци 11
  • Старцима 1
  • Старцу 5
  • старцу 8
  • старче 17
  • Старче 3
  • старчев 1
  • старчева 1
  • старчеве 1
  • стаса 1
  • статуа 1
  • сташе 2
  • ствар 6
  • ствара 3
  • стварају 2
  • стварајући 1
  • стварао 1
  • ствараше 1
  • Ствари 1
  • ствари 9
  • стварима 1
  • створен 1
  • створи 2
  • створисте 1
  • сте 13
  • Стеван 1
  • стегоше 2
  • стеже 6
  • стежу 1
  • стена 15
  • стенама 1
  • стени 2
  • стеном 1
  • стену 2
  • стењање 1
  • стење 1
  • стењем 3
  • стењу 1
  • степеницама 1
  • степенице 13
  • стече 1
  • стечеш 1
  • стигао 2
  • стигне 1
  • стигну 1
  • Стигосте 1
  • Стигох 1
  • стигоше 11
  • Стиже 3
  • стиже 32
  • стижу 1
  • стиснуту 1
  • ститке 1
  • стићи 2
  • стичу 1
  • стишаваше 1
  • стиште 7
  • Сто 1
  • сто 8
  • стожер 4
  • Стој 3
  • Стојан 100
  • Стојана 26
  • Стојане 7
  • Стојанов 1
  • Стојанова 2
  • Стојаново 2
  • Стојановог 1
  • Стојанову 2
  • Стојаном 3
  • Стојану 8
  • стоје 1
  • стојећи 3
  • Стоји 1
  • стоји 3
  • стола 4
  • столац 4
  • столетњег 1
  • столица 1
  • столицу 5
  • столови 1
  • столом 2
  • столу 2
  • стопа 1
  • стопу 4
  • стотина 12
  • стотинама 1
  • стотине 3
  • Стотину 1
  • стотину 3
  • стоца 1
  • стоцу 2
  • страдати 1
  • Стража 2
  • стража 4
  • стражар 2
  • стражара 2
  • стражари 1
  • Стражари 1
  • стражару 1
  • стражи 2
  • стражом 1
  • страна 22
  • странама 1
  • стране 28
  • страни 14
  • страну 22
  • страсти 1
  • страстима 1
  • Страх 1
  • страх 8
  • страха 4
  • Страховита 2
  • страховита 3
  • страховите 2
  • Страховити 1
  • страховити 2
  • страховито 7
  • страхом 1
  • страхоте 2
  • страхују 1
  • страшан 2
  • страши 1
  • страшиш 1
  • страшна 2
  • страшнија 1
  • страшније 1
  • страшним 1
  • страшно 2
  • страшном 2
  • Стргаре 1
  • стреје 1
  • стрељајући 2
  • стреса 1
  • стресао 1
  • стресе 3
  • стресоше 2
  • стрица 1
  • стрицу 3
  • Стриче 1
  • стриче 24
  • стрмен 1
  • стрмне 1
  • строго 1
  • строгост 1
  • строгошћу 1
  • стропошта 1
  • стрпа 3
  • стрпаћемо 1
  • стрпаше 1
  • Стрпљење 1
  • стрпљење 2
  • Струја 1
  • струја 4
  • струна 1
  • струнама 3
  • Струне 1
  • струне 3
  • стрча 3
  • стрчала 1
  • стрчаху 2
  • стрчаше 1
  • стрче 1
  • стуб 4
  • стубова 1
  • Стубови 1
  • стубови 4
  • студ 1
  • Студен 1
  • студен 2
  • стукну 1
  • стукнуше 2
  • ступати 1
  • ступаше 3
  • ступи 8
  • су 103
  • субаше 1
  • Субјела 2
  • субота 1
  • суверена 1
  • сувим 1
  • сувише 3
  • сувоњава 2
  • суд 4
  • суда 2
  • судар 1
  • судба 3
  • судби 1
  • Судбина 1
  • судбина 2
  • судбине 2
  • судбини 1
  • судбо 1
  • судбоносни 1
  • судбу 1
  • суде 1
  • суди 2
  • судија 2
  • судим 1
  • судио 1
  • судити 2
  • судиш 3
  • суђаху 1
  • суђаше 1
  • суђења 1
  • суђење 1
  • суза 2
  • сузама 15
  • сузбијати 1
  • Сузе 1
  • сузе 22
  • сузице 1
  • сузним 2
  • сузу 1
  • сукао 1
  • сукаше 1
  • сукију 1
  • сукља 1
  • сукметице 1
  • сукна 1
  • сукне 1
  • сукно 1
  • сукну 1
  • сукнуше 2
  • сукоб 1
  • сукоба 1
  • сукобе 1
  • сукоби 3
  • сукобише 2
  • Сулејман 4
  • Сулејманова 1
  • Сулејманових 1
  • сумњати 2
  • сумњаш 2
  • сумње 1
  • Сумње 1
  • суморна 3
  • сунца 1
  • сунце 16
  • Сунце 9
  • сунцем 1
  • сунчане 1
  • сунчани 1
  • сунчану 1
  • сунчев 1
  • сунчеви 3
  • сунчевим 1
  • сунчевих 1
  • супротној 1
  • супротности 1
  • супружнике 1
  • сурва 2
  • сурвало 1
  • сурвамо 1
  • сурово 2
  • суседа 1
  • суседног 1
  • суседству 1
  • сусеткама 1
  • сусрет 10
  • сусретамо 1
  • сусретоше 1
  • Сутон 2
  • сутон 4
  • сутона 1
  • сутра 21
  • Сутра 24
  • Сутрадан 2
  • сутрашњи 1
  • сухо 1
  • т 1
  • та 6
  • Та 9
  • таван 1
  • таваницу 1
  • тавнице 1
  • Тад 1
  • тад 2
  • Тада 2
  • тада 3
  • Тај 3
  • тај 52
  • тајаху 1
  • тајац 1
  • таје 1
  • тајне 1
  • тајно 1
  • тајног 1
  • тајној 1
  • тајну 1
  • Такав 1
  • такав 3
  • таква 1
  • Таква 1
  • такве 1
  • таквим 2
  • таквих 1
  • такво 1
  • таквој 1
  • таквом 1
  • тако 117
  • Тако 53
  • ТАКОВО 1
  • Таковски 2
  • Таковским 1
  • Таковског 2
  • Такову 2
  • такође 1
  • таком 1
  • таламбасе 1
  • таламбаси 1
  • таласи 1
  • таласића 1
  • таласићи 1
  • Тама 3
  • тама 6
  • тами 2
  • тамна 1
  • Тамне 1
  • тамне 2
  • Тамница 3
  • тамница 4
  • тамницама 2
  • Тамнице 1
  • тамнице 15
  • тамници 7
  • тамницу 6
  • тамничар 5
  • тамничара 3
  • тамничарима 1
  • тамничке 1
  • тамној 5
  • тамну 1
  • тамнце 1
  • тамњана 1
  • Тамо 16
  • тамо 27
  • тамом 1
  • тамошњим 1
  • таму 3
  • Танад 1
  • танади 1
  • танак 2
  • танани 1
  • Танасије 2
  • тане 1
  • танке 1
  • танких 2
  • тапкаше 1
  • Тапшући 1
  • тапшући 2
  • тачака 1
  • таче 1
  • тачка 1
  • тачкама 5
  • тачке 6
  • тачком 1
  • тачку 2
  • тачно 1
  • тварчица 1
  • твог 1
  • твога 5
  • Твој 2
  • твој 9
  • Твоја 2
  • твоја 4
  • Твоје 1
  • твоје 14
  • твоји 1
  • Твоји 1
  • твојим 8
  • твојих 1
  • твоју 4
  • твом 3
  • твоме 1
  • творите 1
  • творчево 1
  • тврди 2
  • тврдим 1
  • тврдо 4
  • тврду 1
  • Тврђа 1
  • тврђе 1
  • те 76
  • тебе 23
  • Тебе 3
  • теби 11
  • Теби 2
  • тебје 2
  • тежа 1
  • тежак 1
  • тежаше 1
  • теже 3
  • тежи 1
  • тежио 1
  • Тек 18
  • тек 20
  • теку 1
  • тела 1
  • тело 16
  • Тело 2
  • телом 4
  • теме 2
  • темељ 5
  • темеља 3
  • темељац 2
  • темену 1
  • теорије 1
  • Теофило 1
  • теразије 1
  • тераше 1
  • терет 4
  • Термопилима 1
  • тесан 2
  • тесно 1
  • тесној 1
  • тесто 3
  • тефтеру 1
  • тече 1
  • тешећи 1
  • теши 2
  • тешио 1
  • тешити 2
  • Тешићу 1
  • тешка 2
  • тешке 3
  • тешким 1
  • тешко 12
  • Тешко 6
  • тешком 4
  • ти 225
  • Ти 59
  • тим 18
  • тиме 6
  • Тимока 3
  • Тимоку 1
  • тип 2
  • типова 2
  • Тихи 1
  • тихи 2
  • тихо 8
  • тихој 1
  • тица 2
  • тиче 1
  • тичија 1
  • тичице 1
  • Тишина 1
  • тишина 11
  • тишину 3
  • тишти 1
  • тлачила 1
  • То 122
  • то 137
  • тобом 9
  • тобџијама 1
  • Товар 1
  • тог 3
  • Тога 1
  • тога 19
  • тозлуци 1
  • тој 3
  • токе 1
  • току 1
  • толики 1
  • толико 14
  • Толико 2
  • том 111
  • томе 7
  • Томо 1
  • томруке 1
  • тони 1
  • тону 1
  • топ 1
  • топа 1
  • топова 5
  • топове 5
  • Топови 1
  • топови 4
  • топовске 1
  • Топот 2
  • топот 5
  • торбу 1
  • Тоска 62
  • Тоске 7
  • Тоски 3
  • Тоскина 2
  • Тоскини 2
  • Тоскину 1
  • Тоскица 2
  • Тоску 13
  • точак 1
  • Точак 1
  • точио 1
  • трави 1
  • травке 1
  • траг 1
  • трага 3
  • трагови 1
  • тражаху 1
  • тражаше 5
  • Траже 1
  • траже 2
  • тражећи 5
  • тражи 19
  • Тражи 3
  • тражила 1
  • Тражили 1
  • тражим 2
  • тражите 1
  • тражити 2
  • тражиш 1
  • трајаше 1
  • трајна 1
  • трајне 1
  • траке 1
  • Тргнемо 1
  • тргну 2
  • тргоше 1
  • треба 23
  • Треба 6
  • Требало 1
  • требало 3
  • требаше 12
  • Требаше 4
  • тренут 15
  • Тренутак 1
  • тренутак 8
  • тренутака 4
  • тренутка 2
  • тренутке 1
  • тренутку 13
  • Тренутци 1
  • тренуци 1
  • тренуцима 1
  • тренуше 1
  • трепавица 1
  • трепавицама 1
  • трепавице 1
  • трепет 1
  • тресак 8
  • тресе 2
  • тресијаше 1
  • треска 2
  • треском 1
  • треснуше 3
  • Тресући 1
  • тресући 5
  • ТРЕЋА 1
  • трећа 2
  • Треће 2
  • треће 3
  • трећег 1
  • Трећег 2
  • трећи 9
  • трећу 1
  • трештаху 2
  • треште 1
  • трже 18
  • трзао 1
  • три 43
  • Три 9
  • тридесет 2
  • тринаеста 1
  • тринаесте 4
  • тринаесту 1
  • тринајесте 1
  • Триста 1
  • триста 6
  • трљајући 1
  • трљао 2
  • Трнава 1
  • Трнавац 2
  • Трнаве 1
  • Трнави 3
  • трнавски 2
  • трнавском 1
  • Трнаву 2
  • трње 2
  • Троје 1
  • троје 5
  • тројица 2
  • Тројица 2
  • трону 1
  • тронутим 1
  • трпезе 1
  • Трпело 1
  • Трпео 1
  • трпети 1
  • трпи 1
  • трпимо 1
  • трпите 1
  • трпљење 1
  • Трубареву 1
  • трубу 1
  • труда 1
  • трудећи 4
  • трудови 1
  • трудом 1
  • Труђаше 1
  • труђаше 3
  • трује 1
  • труне 1
  • трунеш 1
  • труњаху 1
  • трчаше 1
  • Ту 31
  • ту 40
  • Туга 1
  • туга 8
  • туге 6
  • туговаше 1
  • тугом 2
  • тугу 4
  • туда 1
  • Туда 1
  • туђе 1
  • туђини 2
  • тужан 3
  • тужаше 2
  • Тужи 1
  • тужи 3
  • тужим 1
  • Тужим 1
  • тужимо 1
  • тужити 2
  • тужиш 3
  • Тужна 1
  • тужна 2
  • тужни 1
  • тужним 2
  • тужно 10
  • тужнује 1
  • тукли 1
  • тукосмо 1
  • тумарајући 1
  • Тумарајући 1
  • тумараху 2
  • тумараше 2
  • туп 1
  • Турака 16
  • Турке 16
  • Турска 2
  • турска 4
  • турске 7
  • турски 1
  • Турски 1
  • турских 1
  • турској 2
  • турском 2
  • турску 2
  • Турци 67
  • Турцима 9
  • Турчин 3
  • Турчина 3
  • Турчине 2
  • Турчином 1
  • Турчину 1
  • тутњаше 2
  • тутњи 1
  • туча 1
  • Ћаја 52
  • Ћаје 3
  • Ћаји 5
  • Ћајин 2
  • Ћајина 1
  • Ћајиним 1
  • Ћају 5
  • ће 177
  • Ћелија 1
  • ћелијама 1
  • ћелије 2
  • ћелији 2
  • ћелију 1
  • ћемо 39
  • ћерамидом 1
  • ћеретаху 2
  • ћерком 1
  • ћете 19
  • ћеш 32
  • ћилим 1
  • ћилими 1
  • ћилимом 3
  • ћилиму 1
  • Ћор 15
  • ћосаво 1
  • ћу 37
  • ћубе 1
  • ћувика 1
  • Ћуприја 1
  • ћускије 1
  • ћускију 1
  • ћутања 1
  • ћутање 1
  • ћуташе 2
  • ћуте 1
  • ћутиш 1
  • ћутке 1
  • ћушну 1
  • у 1019
  • У 254
  • убаци 2
  • убацише 1
  • убеђењу 1
  • убезекнуто 2
  • Уби 1
  • уби 3
  • убиваху 2
  • убијени 2
  • убијено 1
  • убица 2
  • убише 1
  • Убише 1
  • ублажаваху 1
  • убрза 4
  • убрзо 1
  • Убрзо 1
  • убриса 2
  • убројавају 1
  • уведе 6
  • увезаном 1
  • увек 12
  • увела 1
  • увели 1
  • увелико 1
  • увеличаваху 1
  • увелости 1
  • уверавати 1
  • уверење 1
  • Уверићеш 1
  • увече 2
  • увиђаше 2
  • увлачите 1
  • уво 1
  • увода 1
  • уводећи 1
  • увођења 1
  • увођење 1
  • увредио 1
  • увреду 1
  • увређен 1
  • увређени 1
  • Увређени 1
  • увређеност 1
  • уврти 1
  • увући 1
  • увучемо 1
  • Угао 1
  • угао 6
  • угарка 1
  • угине 1
  • угла 4
  • углави 1
  • углађена 1
  • угледа 4
  • угледао 1
  • угледаћемо 1
  • углу 6
  • уговара 1
  • уговоре 1
  • угодно 1
  • угости 1
  • угостио 1
  • уграби 1
  • угрејати 1
  • угуше 1
  • угушен 2
  • угуши 7
  • угушише 1
  • угушује 1
  • удају 2
  • удали 3
  • удар 3
  • ударајући 3
  • ударати 1
  • удараху 3
  • удараше 4
  • ударе 1
  • ударен 1
  • удари 13
  • ударите 1
  • ударити 4
  • ударићеш 1
  • ударише 8
  • Ударци 1
  • ударцима 2
  • удата 1
  • удахну 1
  • удахњивао 1
  • удвојила 1
  • удворице 2
  • удвостручи 1
  • удесити 1
  • Удешавајући 1
  • удешавао 1
  • удешено 1
  • удов 1
  • удовица 4
  • удомимо 1
  • Удри 3
  • Удримо 2
  • удружену 1
  • уђе 26
  • уђоше 10
  • Уђоше 3
  • уђу 2
  • ужас 1
  • ужасан 2
  • Ужасан 2
  • ужасна 4
  • Ужасна 4
  • ужасно 2
  • ужасну 1
  • ужаснуше 1
  • ужива 4
  • уживаху 2
  • Ужица 2
  • Ужице 2
  • Ужицу 1
  • ужичкој 1
  • ужурба 1
  • ужурбало 1
  • ужурбаше 1
  • уз 17
  • Уз 3
  • уза 9
  • узабере 1
  • узавре 2
  • Узалуд 3
  • узалуд 4
  • узаман 1
  • узана 1
  • узану 1
  • узастопне 1
  • узастопце 1
  • узбиваху 1
  • Узбијај 1
  • узбијаху 1
  • узбијаше 1
  • узбијен 1
  • узбише 1
  • узбудише 1
  • узбуђен 1
  • Узбуђен 1
  • узбуђена 3
  • узбуђено 4
  • узбуђеност 2
  • узбуђења 3
  • узбуна 4
  • узбуни 3
  • узбунили 1
  • узвикну 2
  • узвикнуо 1
  • узвисе 1
  • узвиси 1
  • узвишена 3
  • узвишеније 1
  • узвишенијој 1
  • узвишеним 1
  • узвишених 1
  • Узвишено 1
  • узвишеност 1
  • Узврда 1
  • узвреле 1
  • узврпољи 1
  • узврпољише 2
  • узда 2
  • Уздај 1
  • уздају 1
  • уздам 3
  • Уздамо 1
  • уздах 5
  • уздаха 1
  • уздахну 12
  • уздахнула 1
  • уздаше 1
  • уздигао 1
  • уздиже 3
  • уздижу 1
  • уздизати 1
  • уздизаху 1
  • уздизаше 1
  • уздисање 1
  • уздисаше 1
  • уздише 1
  • уздишеш 1
  • уздржа 1
  • уздржава 1
  • уздржаваше 1
  • уздрже 1
  • уздржи 1
  • узе 32
  • узеше 5
  • узиђе 2
  • узиђоше 1
  • Узиђоше 1
  • узимаше 1
  • Узишавши 1
  • узјаха 1
  • узлетаху 1
  • узлеташе 1
  • узлетео 1
  • узме 3
  • узмем 1
  • Узмите 1
  • узму 1
  • узневери 3
  • узнели 1
  • узнемираваше 1
  • узнемирен 3
  • узнемирено 2
  • узо 1
  • узраста 1
  • узрок 2
  • узрока 1
  • узруја 1
  • Узруја 1
  • узрујаност 1
  • Узрујаност 2
  • узрујао 2
  • узрујасмо 1
  • узрујаше 5
  • Ујак 1
  • ујак 3
  • ујака 5
  • ујакова 1
  • уједа 1
  • уједињене 1
  • указа 4
  • указала 1
  • указивао 1
  • уклањајући 1
  • уклањаше 1
  • уклонише 1
  • укопа 1
  • укопају 1
  • укопамо 1
  • укопан 5
  • укопана 1
  • укопаше 1
  • укочен 1
  • укочено 1
  • украси 1
  • украшена 1
  • укроти 1
  • укроћавао 1
  • Укрцавајте 1
  • укусно 1
  • улажаху 1
  • улажаше 1
  • улаз 2
  • улаза 1
  • улазећи 3
  • улази 3
  • улазимо 1
  • Улазите 1
  • улазу 3
  • улеваше 1
  • улети 4
  • ули 1
  • улива 1
  • уливајући 1
  • уливаху 1
  • уливаше 1
  • улицама 2
  • улице 1
  • Улице 1
  • улици 1
  • улицом 1
  • улицу 4
  • уловимо 1
  • уловити 2
  • Улога 1
  • Улоге 1
  • улогори 1
  • улози 1
  • улучих 1
  • уља 1
  • уље 2
  • уљу 1
  • ум 4
  • умакао 2
  • умакли 1
  • умакну 2
  • умакоше 3
  • уман 1
  • умаче 4
  • уме 1
  • умеде 2
  • умем 1
  • умереног 1
  • уместо 2
  • Умете 1
  • умети 1
  • Умети 1
  • Умилни 2
  • умилни 3
  • умилостивих 1
  • умиљати 2
  • умиљатим 2
  • умиљато 1
  • умиљатог 1
  • умираху 1
  • умирена 1
  • умирену 1
  • Умири 2
  • умири 7
  • умиривати 1
  • умирило 1
  • Умирите 1
  • умирити 1
  • умирише 1
  • умирује 1
  • умирују 1
  • умоваше 1
  • Умор 1
  • умор 4
  • умора 2
  • уморан 1
  • уморена 1
  • уморени 1
  • уморило 1
  • уморио 1
  • уморише 1
  • уморни 1
  • умором 1
  • умору 1
  • умота 1
  • умотаном 1
  • умотри 1
  • умр 1
  • Умр 3
  • умрети 1
  • умрла 1
  • Умро 1
  • уму 2
  • умудри 5
  • Умукни 1
  • Умукоше 1
  • умукоше 2
  • умуче 5
  • унакрсну 1
  • унезверише 2
  • унесе 1
  • уништено 2
  • уништи 2
  • уништите 1
  • уништити 1
  • уништише 1
  • унутра 2
  • Унутрашњост 1
  • унутрашњости 1
  • уочи 1
  • упаде 4
  • упадне 1
  • упадоше 1
  • упале 4
  • Упамти 1
  • упе 1
  • упињући 2
  • упирући 1
  • упита 56
  • упитам 2
  • упитати 10
  • упитаће 85
  • упитах 1
  • упиташе 1
  • Уплашио 1
  • уплетао 1
  • упознала 1
  • упознаше 2
  • упокоји 1
  • упокојисмо 1
  • упола 1
  • упоредо 1
  • упорнија 1
  • упорно 1
  • Упорно 1
  • употреби 1
  • употребио 1
  • упр 1
  • управе 2
  • управи 1
  • управило 1
  • управљају 1
  • управљен 1
  • управо 1
  • управу 2
  • упре 2
  • упредајући 1
  • упредати 1
  • упредаше 2
  • упрепасти 2
  • упрепашћени 1
  • упрли 1
  • упрло 1
  • упропастите 1
  • упропашћавајмо 1
  • упропашћено 2
  • упропашћује 1
  • Упути 1
  • упути 18
  • упутила 1
  • упутио 2
  • упутише 4
  • ура 1
  • Ура 6
  • урвине 2
  • урвину 2
  • уредили 1
  • Уређење 1
  • уређењу 1
  • уређиваше 1
  • урешене 1
  • урликом 1
  • Урнебес 1
  • урнебес 2
  • уродише 1
  • усавре 1
  • усађиваше 1
  • усађује 1
  • усале 1
  • усамљен 2
  • усамљена 2
  • Усамљени 1
  • усамљени 2
  • усамљеним 1
  • усамљену 1
  • усана 5
  • уседе 4
  • усиљено 1
  • усклици 1
  • ускока 1
  • усколеба 1
  • ускомеша 3
  • ускомешао 2
  • ускомешаше 3
  • услед 1
  • услуга 1
  • усне 7
  • Уснице 2
  • уснице 5
  • успе 1
  • успемо 1
  • успео 2
  • успеси 1
  • Успех 1
  • успех 3
  • успеха 3
  • успехе 1
  • успехом 1
  • успешно 1
  • успламтелим 1
  • усплахиран 1
  • усплахирен 2
  • успне 1
  • успоменама 1
  • успомене 3
  • успомени 1
  • успораваше 1
  • успротиви 1
  • усрдно 2
  • усрећи 1
  • уста 25
  • устаде 7
  • устадоше 6
  • устајаху 1
  • устају 1
  • устанак 3
  • Устанак 4
  • Устани 1
  • устаника 5
  • устанике 4
  • устаници 5
  • Устаници 7
  • устаницима 2
  • Устаничке 1
  • устаничке 3
  • Устанички 1
  • устаничку 1
  • устао 3
  • усташи 2
  • Усташи 2
  • усташима 1
  • устезања 1
  • устима 2
  • устукнуше 1
  • устумарало 1
  • уступио 1
  • уступити 1
  • усудио 1
  • утаја 1
  • утајеним 1
  • утакмица 1
  • утаче 16
  • утврдимо 1
  • утврдио 1
  • утврдити 1
  • Утврдише 1
  • утврђен 3
  • утврђени 1
  • утврђивања 1
  • утврђивање 1
  • утврђиваше 1
  • утврђује 2
  • Утераћемо 1
  • утећи 2
  • утеха 6
  • утехе 1
  • утеху 2
  • Утеши 1
  • утеши 2
  • утешити 1
  • утираше 1
  • Утицај 1
  • утицај 2
  • утицаја 1
  • утиша 11
  • утишај 1
  • Утишај 2
  • уткати 1
  • утоне 1
  • утону 2
  • утонуо 1
  • уторак 1
  • уточиште 5
  • утрапиш 1
  • утроби 1
  • ућута 2
  • ућушну 2
  • уха 1
  • ухвати 4
  • ухватио 1
  • Ухватисмо 1
  • ухватише 2
  • ухо 6
  • уцвели 1
  • уцени 1
  • уцену 1
  • учаше 1
  • учестаном 1
  • учи 1
  • учине 1
  • учини 14
  • Учини 7
  • учинила 1
  • учинио 6
  • учинити 6
  • Учинићемо 1
  • учинићу 1
  • Учинићу 3
  • учиних 2
  • учиниш 3
  • учинише 5
  • Учињено 1
  • учињено 2
  • УЧИТЕЉ 1
  • учитеља 1
  • учмају 1
  • Ушавши 1
  • ушавши 2
  • ушанчени 1
  • ушао 1
  • уши 3
  • ушију 2
  • ушима 3
  • факта 1
  • фали 2
  • фалити 1
  • фараона 1
  • Фејзул 19
  • Фејзула 2
  • феникс 1
  • фењер 1
  • фес 5
  • фесић 1
  • фесом 1
  • физичку 1
  • фијукаше 1
  • Философија 1
  • филџан 5
  • филџана 1
  • филџаном 1
  • фишек 1
  • фишеке 1
  • фронта 1
  • фрула 1
  • фрулу 1
  • фукара 1
  • фурија 1
  • Хајд 3
  • Хајде 3
  • хајдук 2
  • хајдука 6
  • хајдуке 6
  • хајдуку 1
  • хајдуци 1
  • Хајдуци 1
  • хајдуцима 2
  • хајдучије 1
  • хајдучке 1
  • Хајдучки 1
  • хајдучки 2
  • хајдучко 1
  • хајдучког 1
  • хајдучку 1
  • хајте 1
  • халакајући 1
  • Халакање 1
  • халакање 2
  • халакнуше 3
  • халекање 1
  • хаљини 1
  • хаљину 1
  • хан 7
  • хана 1
  • ханом 1
  • хану 1
  • хануме 1
  • хаос 3
  • хаосом 1
  • хаосу 2
  • Хапи 1
  • харамбаша 1
  • харамијама 2
  • харамије 1
  • харем 4
  • харема 7
  • харемској 1
  • харему 6
  • хартије 2
  • хартију 1
  • Хасан 3
  • Хасану 1
  • Хаџи 87
  • хвала 10
  • Хвала 9
  • хвале 3
  • хвалим 3
  • хвалићемо 1
  • хвата 2
  • хватају 1
  • хватати 1
  • хваташе 2
  • Хе 1
  • Хеј 1
  • хероји 1
  • херојског 1
  • Херцеговине 1
  • херцези 1
  • хиљада 4
  • хиљадама 2
  • Хиљадама 2
  • хиљаде 7
  • Хиљаду 2
  • хиљаду 4
  • хитајући 2
  • хитати 4
  • хитна 1
  • хитро 5
  • хладан 1
  • Хладан 1
  • хладна 3
  • хладни 1
  • хладним 1
  • хладно 2
  • хладној 2
  • хладу 1
  • хлеб 1
  • хлеба 4
  • Хм 9
  • ход 1
  • ходајући 1
  • ходао 5
  • ходати 6
  • ходаше 1
  • Ходник 2
  • ходник 4
  • ходнику 1
  • хоризонат 2
  • хоризонту 5
  • хотећи 1
  • хоће 11
  • Хоће 4
  • Хоћемо 6
  • Хоћете 3
  • хоћете 6
  • хоћеш 10
  • Хоћеш 7
  • хоћу 2
  • Хоћу 4
  • храбраше 1
  • храброст 1
  • Храм 1
  • храм 13
  • храма 2
  • храмова 1
  • храму 5
  • хране 1
  • храни 1
  • хранитељ 1
  • хранитеља 1
  • храст 2
  • храстом 2
  • Христов 1
  • Христову 1
  • хришћане 1
  • хришћани 1
  • хришћанима 1
  • хришћанин 2
  • хришћанину 1
  • хришћанска 1
  • хркање 1
  • хркаху 1
  • хте 2
  • хтеде 4
  • Хтеде 4
  • хтедосмо 1
  • Хтедоше 1
  • хтели 1
  • хтело 1
  • хтео 1
  • Хтео 1
  • худом 1
  • хучањем 1
  • хучању 1
  • хучао 1
  • хучући 1
  • царевину 1
  • царево 1
  • царску 1
  • царство 3
  • цару 4
  • царује 1
  • цвет 2
  • цветак 1
  • Цвети 2
  • цветића 1
  • цвећа 2
  • цвеће 2
  • цвећем 1
  • цвокотаху 1
  • цвркутом 1
  • цекина 2
  • цекини 1
  • Цела 3
  • цела 4
  • целе 3
  • целива 3
  • целиваше 2
  • целину 1
  • цело 6
  • целога 1
  • целој 4
  • целом 13
  • Целу 2
  • целу 7
  • Цена 1
  • ценили 1
  • ценио 1
  • цео 7
  • цептијаху 1
  • цигаља 1
  • циглу 1
  • цикну 11
  • цикнуше 5
  • циктање 1
  • цику 1
  • Циљ 1
  • циљ 3
  • црв 4
  • црвен 1
  • црвене 1
  • црепа 1
  • црепу 1
  • цркве 2
  • цркви 1
  • црн 2
  • Црна 2
  • црна 5
  • Црне 1
  • црне 15
  • црни 3
  • црним 1
  • црних 7
  • Црно 1
  • црно 3
  • црног 1
  • црној 2
  • црњи 2
  • цртама 1
  • црте 1
  • Црте 1
  • цртицу 1
  • Цукића 1
  • чакшире 1
  • Чамац 3
  • чамац 5
  • чамим 1
  • чамца 1
  • чамцу 1
  • чапкунлуке 1
  • чара 1
  • чарапама 1
  • час 52
  • Час 9
  • часа 25
  • часак 4
  • часећи 1
  • часком 1
  • часна 1
  • часни 1
  • часно 2
  • часног 1
  • часнога 1
  • часова 2
  • часове 1
  • часовима 1
  • часом 1
  • част 1
  • Част 1
  • части 6
  • часу 5
  • Чачак 22
  • чачански 1
  • чачанским 1
  • Чачанско 1
  • Чачка 9
  • чачкајући 1
  • Чачку 6
  • Чаша 2
  • чашу 3
  • чврста 1
  • чврстину 1
  • чедо 4
  • чезне 1
  • чезнем 1
  • Чека 1
  • чека 9
  • чекамо 4
  • чекате 2
  • чекати 2
  • чекаћу 1
  • чекаху 2
  • чекаш 1
  • чекаше 5
  • чела 10
  • челе 2
  • челика 2
  • Чело 1
  • чело 26
  • челу 4
  • чељад 4
  • чељада 1
  • чељаде 4
  • чељадета 1
  • чељусти 4
  • чељустима 1
  • чем 4
  • чемер 2
  • чемером 1
  • Чему 2
  • чему 5
  • чепао 1
  • чепркати 1
  • чепркаше 1
  • честе 1
  • честити 7
  • Честито 1
  • Често 2
  • често 6
  • ЧЕТА 1
  • Чета 13
  • чета 6
  • четворица 4
  • четворици 1
  • четврт 3
  • ЧЕТВРТА 1
  • четвртак 3
  • четврте 1
  • четврти 4
  • четвртог 1
  • четврту 1
  • Чете 1
  • чете 8
  • чети 2
  • четирвековно 1
  • четири 11
  • Четири 3
  • четника 1
  • четнике 1
  • Четници 7
  • четницима 1
  • Четрдесет 1
  • четрдесет 3
  • четредесет 1
  • чету 4
  • чешће 1
  • чибук 5
  • чибука 2
  • чибуке 1
  • чибуком 2
  • чиј 2
  • Чија 1
  • чија 4
  • чије 4
  • чијем 1
  • чији 1
  • чијим 1
  • чим 2
  • Чим 6
  • чиме 1
  • Чин 1
  • чинати 1
  • Чини 3
  • чини 4
  • чинилац 1
  • чиним 2
  • чинимо 1
  • Чинио 1
  • чинио 2
  • чинити 1
  • Чинићемо 1
  • Чинићу 2
  • чињаше 2
  • Чињаше 4
  • чио 2
  • чист 1
  • чиста 1
  • чисти 1
  • Чисто 1
  • чисто 11
  • чистој 1
  • чистоме 1
  • чистоту 2
  • чисту 1
  • читав 6
  • читава 7
  • читави 1
  • читавих 1
  • читаву 1
  • читаше 1
  • чича 1
  • Чича 3
  • чобанину 1
  • Чобанче 3
  • чобанче 4
  • Чобанчићи 1
  • човек 26
  • Човек 9
  • човека 25
  • човекова 1
  • човеком 1
  • човеку 1
  • човечанства 1
  • човече 13
  • човечја 2
  • човечјег 1
  • човечји 1
  • Човечност 1
  • чохане 1
  • чохе 1
  • Чу 3
  • чу 32
  • Чувај 3
  • чували 1
  • чувао 3
  • чувати 1
  • чуваћу 1
  • Чуваћу 1
  • чуво 1
  • Чувши 2
  • чуда 5
  • чудан 1
  • Чудан 1
  • чудим 1
  • Чудио 1
  • чудиш 1
  • чудним 1
  • чудно 7
  • чудновато 5
  • чудну 1
  • чудо 2
  • чудовишта 1
  • чуду 1
  • чуђења 1
  • чуђењем 1
  • чуј 1
  • Чуј 13
  • Чује 1
  • чује 7
  • Чујем 1
  • чујем 3
  • чујемо 1
  • Чујете 1
  • чујете 3
  • чујеш 2
  • чују 2
  • чукара 4
  • чукарама 1
  • чукарастог 1
  • чукари 1
  • чула 3
  • чули 1
  • Чули 1
  • чуо 6
  • чупају 1
  • чупајући 1
  • чупкао 1
  • Чусте 4
  • чути 1
  • чутурице 1
  • чутурицу 9
  • чух 1
  • чуше 4
  • џамију 1
  • џараше 1
  • џарну 1
  • џгадија 1
  • џебане 1
  • џебану 1
  • џевап 1
  • џелате 1
  • Џелати 3
  • џелатима 1
  • џеп 2
  • џина 1
  • џиновском 1
  • ш 1
  • шака 3
  • шаке 2
  • шаку 3
  • шала 2
  • шалваре 1
  • шале 3
  • шали 2
  • шалили 1
  • шалио 2
  • шалом 1
  • шалу 2
  • шаље 1
  • шаљем 1
  • шан 2
  • шанац 4
  • шану 1
  • шанца 9
  • шанцу 4
  • шанчева 6
  • шанчеве 6
  • шанчеви 1
  • шанчевима 3
  • шапат 1
  • шапатом 5
  • шапућу 1
  • Шарање 2
  • шарена 1
  • шареном 1
  • шесет 2
  • шест 3
  • Шест 4
  • шесторица 1
  • Шесторица 1
  • шетња 1
  • шетњу 1
  • шиб 1
  • шибаше 3
  • шибље 2
  • шибљем 1
  • шип 1
  • шипраг 1
  • шираху 1
  • шире 1
  • шири 2
  • широк 1
  • широке 1
  • широкој 1
  • широм 4
  • шкодити 1
  • Шљепаја 2
  • Шљепаје 1
  • Шљепаји 1
  • Шљепајом 1
  • Шљепају 1
  • шљунку 1
  • Шта 127
  • шта 79
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штап 1
  • штеди 1
  • штеђаше 1
  • штету 1
  • штит 2
  • штитећи 1
  • штити 1
  • штитио 1
  • штитови 1
  • што 333
  • Што 61
  • штогод 1
  • штуче 1
  • шћућурена 1
  • шубара 1
  • шубари 1
  • шубару 1
  • шума 1
  • Шумадије 1
  • Шумадији 1
  • шумадијских 3
  • Шумадију 1
  • шумама 1
  • шумарак 3
  • шумарка 2
  • шуме 4
  • шуми 2
  • шумом 1
  • шуму 5
  • шушкање 1
  • шуштаху 1
  • шчепа 5
  • шчепаше 2
55239 matches
ажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од ро 
т.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима б 
у тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са к 
им зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе кул 
ења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</ 
емљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док с 
еда, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су  
Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Је 
ртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљ 
 се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део  
 земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> 
1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста слам 
ог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише п 
ког.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година. 
војим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone  
 да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан. 
тема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло д 
.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Пр 
је.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше н 
 Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти  
добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна нез 
ном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста чове 
мовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојн 
да коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јуна 
 не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— М 
 од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и п 
еч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш дево 
> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{ 
а духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и п 
е.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на не 
пусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још ма 
— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да и 
ца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type= 
 огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске 
тите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горам 
му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених љу 
тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу з 
 Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ла 
{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме н 
рија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом в 
градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода 
ни млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да р 
ак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани. 
асенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, о 
 беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи  
а, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху свак 
де рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Ла 
 Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, 
 тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борил 
зумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па 
 Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ве 
аво к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе  
епотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додир 
дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовц 
p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p 
</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута. 
 бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху  
трт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане раз 
беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадош 
сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Мил 
> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где 
 Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се  
 Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук 
 ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи- 
и непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи. 
" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину. 
а постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се н 
д силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија. 
ри момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Врат 
се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страхови 
 овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша б 
 тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренес 
шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па 
p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — 
 са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неим 
за њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадо 
раке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и о 
им.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуш 
 потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.< 
} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и об 
ретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{ 
светити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, с 
S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p 
унака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а 
 он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, и 
им у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латиф 
амо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег  
шташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p>  
е војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете 
p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод 
ојску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стр 
 Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте! 
 У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао пре 
 Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратим 
те ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше с 
унише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на 
 дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех друг 
летве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S 
{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} 
раброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нес 
и добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро та 
убићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један пре 
жем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече 
тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би т 
 па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.< 
ало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је 
ротиви.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својо 
 Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} 
ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу  
ead>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу,  
и кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уст 
игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић 
 к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пу 
е крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени 
итештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали ра 
менила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што 
таџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S}  
а кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави ж 
страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> 
едаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склоп 
у.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресе 
е добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покр 
Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А от 
 небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што чо 
о да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки 
> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана п 
 и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p 
ху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим 
 по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ с 
ице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — р 
{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао из 
их, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србиј 
у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p 
.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку на 
н га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи  
 шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако ни 
 и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите  
су се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се н 
>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван  
{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невин 
е до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред ве 
по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојако 
S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако 
у Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи  
и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> < 
х образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада про 
охита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У  
 познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p 
не кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ да 
аде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и 
доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази 
/head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући после 
вником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу 
ш двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две- 
ри леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div t 
ином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, 
о је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p> 
јури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Мо 
дговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан ба 
тао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се в 
е и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плав 
.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељ 
/p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши 
их разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрес 
е српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Б 
атутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола час 
 Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори вра 
ви дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју 
се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје 
и.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше 
е.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Окол 
 и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаук 
ини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога К 
спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Прича 
лоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Је 
воју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи  
 трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p 
S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу  
{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче:  
p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се ут 
а за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобаб 
обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположењ 
празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, а 
шину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у ус 
пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче? 
ла јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко п 
 мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се  
Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То 
теди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу,  
p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врат 
оста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше  
} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Т 
тов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте ш 
еникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни кор 
 нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} О 
 беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p> 
утна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несре 
ост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чап 
} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> < 
аш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S}  
н се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у не 
сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Са 
о темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писк 
{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткат 
.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед,  
.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини н 
..{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад стар 
 а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате к 
ти — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много пре 
новче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, си 
м.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p>  
ти.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротно 
 Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић 
 дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S}  
ћица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе  
S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено  
 и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој 
На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стран 
дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек  
 немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и  
ре до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" 
полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше  
у тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> 
p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и преша 
 n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше ду 
 једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број  
је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор,  
е у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поре 
акав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</ 
е и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бего 
p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су од 
} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Т 
апије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу 
море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о с 
наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и но 
у, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, 
} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успо 
шаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S}  
еде прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу 
чег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако л 
отпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу 
 Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спр 
ја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSect 
 вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добр 
нутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитају 
 њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо  
ако да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра 
ет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђ 
.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, п 
ви.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — 
е.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па  
зводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народ 
 <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топ 
 Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестал 
без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише в 
 ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</ 
 Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале  
> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div typ 
<pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бош 
ли коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у пр 
ћи последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече 
нима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати п 
 њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и 
и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на 
аде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искр 
ше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашк 
е граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи 
 лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе  
аци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, преру 
а оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем 
> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На о 
 ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је М 
сно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>С 
ом.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у 
вна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> < 
ан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и ба 
јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и  
{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарк 
 Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се с 
о.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p>  
вијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Про 
ља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад 
згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше 
ите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бе 
одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се кув 
 у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S}  
тог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше 
оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, д 
ше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа  
} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док 
е у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да на 
зу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на 
и-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку 
} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} 
е се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећа 
рбију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. 
ам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком 
/p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p 
осрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> < 
ршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф 
аде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсиј 
н дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије  
да западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је 
д.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection"  
n" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с 
и-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, 
{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ П 
Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху уш 
а крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мен 
<p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{ 
 Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p 
за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, оч 
нојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој зем 
о дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иш 
аше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а  
асули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу,  
 путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њи 
 брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упит 
ши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми 
. понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бит 
/p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање  
 и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао 
> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{ 
ијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника ого 
о беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за  
</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не реко 
p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n= 
у се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском  
ерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послуж 
осног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} 
вче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не мог 
ве душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише т 
адама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на  
 шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Тур 
 спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и  
а цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пу 
ник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазиш 
 прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се  
 гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда прип 
а својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква  
 вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. 
раме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p 
сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомил 
ман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац 
ремишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по  
 отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ 
аши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште у 
 пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук,  
е дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и  
} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p>  
к, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојан 
 фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ к 
ила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у 
у.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу 
!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше крат 
се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p>  
p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} 
ену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> 
вши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</ 
ок га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p 
и се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми 
 косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса 
омише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут  
.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстач 
х са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше  
е, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан,  
м убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На 
 исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вер 
еће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, 
о треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасан 
ају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" 
ик!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... 
од Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? —  
— рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На једа 
ти — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S 
ори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— 
 мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одг 
рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} 
а.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и  
о сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде г 
{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље 
ама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича с 
<pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремит 
адовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не см 
 бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљ 
.{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемиш 
а! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је н 
ра, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци,  
уховника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми 
и пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Ж 
је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже по 
моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко с 
 чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p>  
— рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> —  
од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одгов 
} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов д 
алило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти ј 
слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан 
Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши. 
 Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</ 
</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да ј 
</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдук 
.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко каж 
спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је 
чи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше. 
ш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи д 
ад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одгово 
</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-б 
 Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност 
вредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан 
водин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак т 
суф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши 
ила код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 
Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Ми 
Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са п 
 одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја  
то?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?< 
ити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што  
лоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета  
ећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p 
а ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p 
рко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p 
арца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђ 
мо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p>  
ешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра  
ли о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав па 
ним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обра 
ђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{ 
, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е. 
ап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} 
Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобан 
е одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извад 
 одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну 
им пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде н 
</p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па В 
 <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.< 
аденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти д 
вала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу  
— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главо 
ћ заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p>  
нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке 
 рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме 
— Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S}  
е је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— 
{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} 
мо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Г 
</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио о 
Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Запов 
нам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— 
и је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Мили 
S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још то 
ва га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је к 
о том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одгово 
утито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајду 
 па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинам 
рад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговор 
>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи  
А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћај 
> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Пит 
ма...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и по 
 гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту ваш 
Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник,  
естрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> 
њ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, о 
} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небе 
— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S 
ојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кро 
 у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.< 
љештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га сп 
олажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лаг 
 и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Мило 
 ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S 
ицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додв 
 Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Т 
} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> </div> <div type="group" xml 
еста.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p 
де.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанст 
игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате,  
 одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки повет 
оје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележ 
аме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ с 
у, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гора 
налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи т 
нава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то кр 
/p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава 
одати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Што?</p> 
у муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше гл 
 <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жа 
лободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили 
итрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се п 
инише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> </div>  
том и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред  
н Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанас 
 </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец 
р.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p 
у, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје  
 положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и 
ласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квас 
> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздиза 
 напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} С 
е жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бог 
ead>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком небу Србије навуко 
амним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људск 
и очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела сна 
 <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У око 
кне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..</p>  
, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило  
имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — 
а оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</ 
таници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху на 
 се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p>  
 име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашил 
одо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> 
епрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки 
е права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака мно 
> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде по 
сташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и ох 
 а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла 
баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече ова 
омоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и  
си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— К 
ада.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето  
а тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби 
е у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> < 
есајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде: 
 после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи  
<p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, а 
а над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> 
рко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со 
> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћ 
ојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лиц 
Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те,  
е ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога  
ку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше у 
оћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђа 
паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново п 
 мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већ 
зе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и бла 
и изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жар 
ова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће. 
крушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S}  
уке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматр 
то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n=" 
 <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече  
у се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу 
се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непр 
— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је ма 
де?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер 
.{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си до 
 је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p> 
</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се 
ела.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душ 
.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радо 
о га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изу 
о ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од м 
ишта, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете гл 
јеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гла 
 <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p 
 <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташ 
 дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p> 
ором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</ 
ска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних 
/p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да праш 
ца и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване  
</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете 
</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или  
бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бог 
Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p> 
— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p 
ла?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег злик 
о због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно  
јмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни г 
ивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?< 
</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Т 
имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да вид 
.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче. 
</p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо. 
камчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитат 
лу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— 
на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — ци 
ој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>—  
амац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше ч 
аше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>—  
 сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде ка 
умени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... прому 
ет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти 
— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p 
ти.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне  
адовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{ 
е.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче... 
ти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице М 
</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> < 
p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну 
<p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са сво 
 Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посм 
 То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш,  
> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S 
ити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако  
и момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= 
ка.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговор 
се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну 
ње.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— За 
— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јет 
ћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Н 
p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не 
 спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очин 
— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да л 
ко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Проп 
павицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Те 
 умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове  
јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и ме 
би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја 
</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још дан 
ца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној  
 у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случај 
— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја  
почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p> 
 беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S 
e unit="subSection" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p> 
/p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Прв 
— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише ве 
шај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а п 
— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно п 
брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај од 
бро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо 
ог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пун 
> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, аг 
сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори.. 
у делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p 
прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и ма 
p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type 
тељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он зад 
приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска 
" xml:id="SRP18965_C3.1.3"> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима  
hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.8"> <head>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учин 
ead>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и од 
о насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— О 
 ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити —  
{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p 
, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади 
рад, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти  
 капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? 
ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљак 
, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте с 
<p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче х 
 некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишу 
жи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори 
>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен. 
аде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми  
оме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће 
 његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и вра 
опљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" />  
веде миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!. 
— понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом 
ривежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути 
рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, 
ојој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="s 
га — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> 
двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим 
и два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у дворишт 
а и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послуша 
како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне  
уг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало на 
е она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га 
 јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији 
а на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа поста 
и пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, реч 
узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и нас 
<p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало в 
о то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад может 
рце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спа 
 дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече ј 
ако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Так 
урче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто  
чи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага  
ца беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повра 
<p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> 
>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прек 
са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га аг 
омешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере 
ође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибук 
ве стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, з 
де руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>—  
.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу. 
дић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али г 
н! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} 
ме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво 
 Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу 
 Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих  
/p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младо 
сно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим г 
рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>—  
{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе 
рси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p 
ље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> 
p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и по 
 диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брин 
.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</ 
јан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радо 
оњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростил 
</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, м 
итеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p> 
p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е. 
.....{S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој 
 ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук,  
у своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата 
 умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људ 
apter" xml:id="SRP18965_C2.2.13"> <head>Ајша.</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној 
е је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани 
 моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морај 
сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и 
м рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и  
вори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле  
 Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу 
огату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.< 
енија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, о 
ила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У мест 
сти...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори свој 
и ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, у 
да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, 
ке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будит 
Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један др 
ће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што м 
и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода јо 
 и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са  
тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, саку 
атаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву п 
/p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p 
 <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} 
p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агино 
p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</ 
p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p 
адости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се о 
S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврт 
е и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су 
а двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — уп 
сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајд 
 <p> Освану Преображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се на 
обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо о 
..</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се сво 
ета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p> 
е ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с т 
таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав  
 састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми  
 ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли 
 Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p>  
је.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења,  
ј, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе. 
ве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси л 
в.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је в 
ажили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам 
ти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{ 
и Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић од 
ичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни дру 
што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што 
мотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних п 
сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја 
 Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, д 
ан, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У т 
есак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Гази 
> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>—  
ме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— 
ку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p 
навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</ 
о не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан  
звезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа  
 Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он  
прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула. 
p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окуша 
еш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша? 
е одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави  
учне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових 
иси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p 
ни прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{ 
 све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Поја 
 Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да 
е.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јо 
S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока  
го пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви 
шка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузе 
 брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их  
ости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и  
 материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида,  
ion" /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се  
 <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p 
да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши 
Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерл 
</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио  
ше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што  
те и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи к 
/p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, 
ња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једн 
} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада 
ема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре  
<p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ах 
 љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што  
штем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам  
благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољ 
и жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја мог 
 га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и с 
јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добр 
кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјав 
<pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо 
 „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће рас 
> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда 
е кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47"  
 целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио пор 
ф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S}  
о трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишени 
ше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хо 
е.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он в 
оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког  
је тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно 
<pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој 
ствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на 
напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Н 
p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p 
ик, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као  
мет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S}  
ш овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p 
е упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. 
 гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше  
p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу 
а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се 
</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити? 
аваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а  
воју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити д 
 собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одгова 
} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="10 
ви све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуц 
ховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, зауз 
е све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> 
 <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече  
ана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.< 
осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n= 
оступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очаја 
тавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, ал 
бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо 
пати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотун 
па Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, П 
>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица  
и.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не  
о посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, 
S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синов 
 часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, 
.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао прој 
ј мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољам 
 држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у за 
илова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p 
 Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне. 
тру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Мор 
ше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај 
ржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала,  
шавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А  
/p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба 
тојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељусти 
 старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отвори 
</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаш 
n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предад 
 Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну 
 сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима 
м, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко и 
рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p 
— рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о  
еше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у  
 рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи  
а га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} 
евоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше р 
млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га а 
јој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804.,  
е своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више. 
милице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Из 
 без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима ј 
ошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Ср 
твар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и  
 <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твоји 
ицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у ду 
 Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су изла 
оља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше стар 
тарешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> < 
а се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и  
 да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> 
му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једн 
ног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше д 
ријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они о 
и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој 
8" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син ус 
озбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет?  
ког!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висов 
и? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не бри 
 /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по  
ће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Би 
ец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и д 
смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S}  
кивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се 
чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих  
т’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p> 
ја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад до 
 готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по 
м готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо гу 
отово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигу 
 једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уз 
ује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен суко 
ом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци пре 
, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока 
— Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погин 
кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разум 
ритекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу  
голица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усуди 
 Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, тво 
S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поим 
 Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће в 
умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање про 
ити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће 
е право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова миса 
Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задово 
.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од 
један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са 
орђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред 
ао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини,  
д и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дан 
/p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не  
с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p 
 и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуж 
 крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би 
о све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед 
<p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми 
Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> < 
, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима пла 
з народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вер 
, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се  
ну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} 
ао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош ост 
лази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војво 
<p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрз 
зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p>  
омци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У  
 Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крил 
вај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да би 
ена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p 
 беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачув 
 њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно 
> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема к 
га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврт 
и стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније  
а иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p 
о Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. с 
а заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну докс 
же кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно. 
диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па.. 
<p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чува 
иде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} 
ећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Бо 
id="SRP18965_C2.3.8"> <head>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта 
ег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Тур 
да би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побра 
и кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопиш 
а кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У то 
 котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — 
ређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отво 
n="87" /> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <head>3АМЕНА</head> <div type="group" xml:id="SRP18965_P2.1">  
{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ 
ам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије по 
е Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо м 
?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p 
до!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S 
едаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне с 
p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза з 
живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо 
p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта  
ан изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{ 
 и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху о 
p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је 
ластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласи 
 високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, ка 
 вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред само 
иралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад  
аница да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасе 
S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано 
г и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац  
ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јак 
ојводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домо 
о јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде 
ила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.< 
ј мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше 
ко пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук... 
тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око уса 
је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нит 
у и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми та 
} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом 
ају се потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну 
} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али н 
.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајш 
— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> < 
ца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Б 
 притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.< 
умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се 
небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <di 
По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отво 
ту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, о 
 од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>—  
ај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по в 
омировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p 
т! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест н 
/p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n="155" / 
одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја 
S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра. 
ости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце би 
 <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>—  
> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ни 
>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд 
 Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко  
наху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић 
 кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице... 
и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ по 
 из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?< 
е престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је  
љалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се мо 
бић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Л 
 му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повели 
ници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди  
{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и с 
купише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже з 
 У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасениј 
идружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том поло 
ска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску,  
поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети 
ка.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p 
ов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прих 
еше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош 
беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамно 
на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип.< 
: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> < 
ула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!... 
стим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Зало 
 процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и 
љевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја 
е пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затвор 
ужје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p> 
p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму о 
едаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко 
оче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући 
</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црн 
> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <div type="chapter" xm 
том.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног  
ни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где жив 
умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах вра 
у заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.< 
 помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опа 
с уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било. 
— додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли п 
pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче 
на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се в 
p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас до 
упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бав 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вр 
вири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао  
мо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и пр 
<p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет о 
оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопа 
ковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у  
уби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно 
 /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са 
гу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац  
же се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго,  
ма као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше п 
је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха 
 млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да раз 
га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе  
ова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За трен 
, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p 
 дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх  
јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан с 
м, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест 
вих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа зау 
заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше пр 
Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околин 
ковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</ 
 /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке с 
 и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје 
е.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по  
ва, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и  
глед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огл 
ед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расп 
/p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне  
 и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије т 
текоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито  
у, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висора 
е нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, оч 
и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наиз 
ита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у ода 
смејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> < 
 час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазле 
оги одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p> 
арији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се оту 
ан другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купи 
Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сиг 
ародима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело,  
мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу на 
о-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p 
ши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ 
 ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>От 
ман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потре 
> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и ре 
азлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије  
д куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био 
ом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Од 
атифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Мо 
чаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p 
. — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
и их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну  
ве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотр 
 <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напр 
 пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме,  
на и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су свој 
а одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ри 
ође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати 
<p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умор 
ш страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман 
 огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепај 
ни ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је 
 и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође 
 искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и 
нили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере  
в хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} 
аху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено  
родан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинов 
све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул прим 
е Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти пле 
 — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и ода 
 Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</ 
ржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га  
.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — д 
 и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дун 
арко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече  
цу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе,  
ке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Сп 
<p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — прод 
ејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S 
 Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да!  
 си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти п 
 браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са  
у — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова  
да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Забла 
Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај 
т стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</ 
>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, 
 кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога 
се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе н 
/p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отво 
ама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и с 
ек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом. 
реко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара 
на њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> < 
а Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А 
ан весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Прок 
га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко. 
, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити н 
н?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја... 
>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} 
идећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p 
е.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— 
поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он прен 
а мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише  
их.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа в 
</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>—  
 доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља,  
узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обл 
ко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Сп 
престано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има 
ржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери 
е врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку н 
поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњан 
ико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му 
рашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на је 
се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изус 
! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег 
да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки ч 
.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човек 
.{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У та 
о.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише 
ити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одго 
живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци  
— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасава 
ишта говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, о 
поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже гл 
оје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево 
 викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог 
овека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — прим 
атраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одел 
ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, г 
{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петр 
 бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси  
пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу  
к.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p 
е промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте м 
ао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за  
сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само а 
рити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са ствар 
 ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану  
е, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapt 
ше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише 
 Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете ку 
ва брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавг 
 Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасе 
ој мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвај 
?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добр 
не!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око се 
утој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p>  
миле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломља 
има и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га н 
ва....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури  
га.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Сто 
.{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му 
ине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не го 
говом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p 
овниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— 
 <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођ 
е.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све  
-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаур 
па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојезд 
рену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окр 
<p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би с 
ва.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p>  
ме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја  
 врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и про 
} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћа 
 су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, 
амо не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p 
— упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с ко 
ставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенад 
буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин 
ње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти 
ат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а дес 
p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени 
 и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, го 
м иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи  
unit="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану 
горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да по 
Обрада Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</ 
ни..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
а узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према 
ража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По т 
од Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у  
две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на рук 
ше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао 
 пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детет 
обро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурн 
аше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратила 
прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p 
-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p 
њаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи 
/p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред 
 из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одг 
> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа  
жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.< 
S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> 
квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје де 
лугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме прим 
<p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па про 
чара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да у 
ругој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде пра 
аборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одго 
уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>—  
и растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Ре 
е донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф 
ам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 
p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави 
ар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи  
p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да с 
инчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине 
Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим п 
 <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позв 
пи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима 
 Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</ 
 ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арсл 
Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у  
.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће на 
н побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестро 
рата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пр 
и храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Ота 
омила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево 
где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоч 
> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише  
>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром и 
оксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.< 
p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце,  
овљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим за 
 анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше сазда 
{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар 
.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S 
с изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе син 
уф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са оста 
 се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу  
ов.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> 
 прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија бе 
 се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стад 
ли узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стиш 
упски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Оста 
S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима  
Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="16 
дговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедем 
ише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP 
е.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђ 
обу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 
 — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</ 
во се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени. 
ста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф 
Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се 
ј морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху  
 нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма  
 колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и б 
er" xml:id="SRP18965_C2.2.11"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p 
који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли глав 
а, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше  
оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњо 
чник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна ку 
.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{ 
 ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тр 
а га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна 
 живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{ 
ке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трча 
аху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{ 
рављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу з 
а и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан 
> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> 
или...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош 
и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња,  
армар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко друг 
е Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од 
е, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — об 
ебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога 
а свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се п 
негу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само  
 лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у 
упаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час раст 
S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....< 
.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете 
вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" / 
егова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучк 
{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном. 
оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако гов 
 родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету 
шење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није сме 
!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом на 
вом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена  
ћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снаг 
 том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац 
есите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам —  
>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p>  
, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше мали 
к.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само т 
ругог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима 
брача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — 
е и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љуб 
ећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним по 
се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешк 
ја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У 
па је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша дл 
p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној  
о је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи  
принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Ку 
Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознад 
p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори  
м долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено. 
 добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова  
илазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а  
ође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше трену 
ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па  
и падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се шт 
 <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p>  
и беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе  
 је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и там 
 тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја в 
еву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три х 
.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца,  
ише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, н 
о рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} О 
 мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху  
целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских 
кане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S 
а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спас 
 најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испо 
љом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у т 
е уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог ч 
он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајањ 
е воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу п 
м и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз к 
ка све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова об 
.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</ 
/p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побрат 
ј каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем заг 
е право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим з 
спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му 
ку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Иш 
оба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Пото 
/p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све 
 доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> —  
о.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и 
био? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада поги 
им.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, 
и горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху ог 
срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре 
орави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пр 
 на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређ 
својила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и п 
оје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци 
и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћу 
и огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белуши 
ба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игума 
="SRP18965_C1.3.3"> <pb n="67" /> <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњ 
а последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а блед 
.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Ст 
у да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић? 
/p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јо 
 се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима 
розе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му  
а Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама. 
на.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучи 
старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај  
га? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговор 
их пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он  
и.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина бе 
обом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов ха 
.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</ 
не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше мно 
ојима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Ж 
аном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и у 
, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који,  
аде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ла 
 и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се ника 
ке.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p 
ЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.< 
>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снег 
Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бе 
а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова ве 
утише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Брк 
 ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два ча 
C2.2.3"> <head>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необ 
p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад с 
ар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стр 
е Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S}  
 Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да про 
обро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>—  
> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба ј 
ахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Зау 
с? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хо 
 пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес 
 Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше у 
оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам  
 и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— П 
уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог по 
Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— 
а даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколик 
та отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе н 
рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставит 
.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мор 
а притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрз 
, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај 
 сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђ 
сти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Зем 
 стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који траж 
ица оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође 
p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — пр 
а Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите 
ош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p> 
е их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни 
.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> < 
 ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="chapter" x 
изама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше 
Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну 
ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да  
таше, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и гр 
} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше  
но преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамб 
рпским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољн 
 за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту с 
већи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величи 
градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у гу 
да беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео 
!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег,  
не, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пу 
ици, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</ 
лушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стој 
зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословни 
ак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први к 
 ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру 
повест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викн 
е пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закр 
а Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном. 
загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља  
рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта че 
зних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправ 
је и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скрену 
 Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па ст 
>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и 
е; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи,  
— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доц 
ј му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} М 
>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак ск 
са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лаг 
} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, про 
коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође 
На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div type="chapter"  
лац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила 
p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, с 
а је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата,  
, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана,  
више се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе 
 леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући прек 
p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе х 
 и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, бел 
та начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а  
их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p 
час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете  
 тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу 
ше Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, з 
 потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и  
у готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он п 
ction" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— О 
са им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напр 
 и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у ј 
ха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тест 
ше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долаз 
 часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и он 
ијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла 
под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево  
есто пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осме 
 стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га бе 
станици, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну ст 
х танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће уд 
 пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукл 
 сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану до 
ше на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих стран 
овања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Лати 
д куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле посл 
ући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p>  
! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Ј 
 те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше 
месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше гениј 
 југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље ч 
вршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије 
е доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож 
ва поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висок 
м. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место 
жаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци. 
 n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да  
еђе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средње 
се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав во 
чаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о ов 
Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p>  
: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломља 
обиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан. 
еше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одби 
ид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и по 
ваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} С 
ностасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено 
мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са т 
и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека к 
иде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружиш 
 и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено  
плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Лев 
/> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама 
 сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло 
{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их р 
бе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> < 
ски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих стран 
 још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гре 
 преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у трену 
 баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше ни 
ова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља. 
ипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p>  
да се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново  
 ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — за 
S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они об 
} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p 
сет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> < 
лица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> 
ужених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар  
е.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измак 
аху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. 
ше Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им 
У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну  
агано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} 
баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пр 
 Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их згра 
а доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а св 
јаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, 
p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p 
спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и  
исебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} По 
е спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> 
затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за доб 
сти; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p> 
гнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага п 
а задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и 
ика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену 
уди.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли 
неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, п 
та и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="ch 
ковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни,  
а лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред. 
 као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи 
</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху на 
>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи 
>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде јо 
авите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пу 
р, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> < 
 зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морав 
ешавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на 
као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировић 
х Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са  
е остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он г 
иже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p>  
аву.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново к 
т некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинам 
рте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — реч 
јеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га  
арост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажаре 
Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши 
 не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављ 
илу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> < 
.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови. 
 већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матер 
RP18965_C1.1.5"> <head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе  
ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb 
 му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га м 
икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до ус 
м; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојл 
 оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно г 
лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи срп 
, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени 
ници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.< 
у оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по ша 
 вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовим 
 више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајн 
у</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан 
гуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом 
и, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исп 
омо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван  
, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>—  
ан стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих  
рском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у заче 
их.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жар 
а вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n=" 
 једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и об 
и-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на 
.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђ 
тави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео 
аде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана из 
еше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени 
 и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа там 
у друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, ча 
="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца 
.5"> <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још з 
сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Бе 
 поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато с 
ихаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли п 
</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ного 
дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничари 
а!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> 
аше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало  
неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упи 
 одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше ман 
еше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобро 
, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га б 
пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук 
 а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и пре 
 скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и г 
еду.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Д 
нове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, ду 
Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> 
гуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час 
м прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној 
Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S}  
 сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> < 
есу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам 
присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p>  
</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово н 
одо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Б 
ости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="2 
очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За јед 
воје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — за 
чар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му не 
, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање 
S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p> 
ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мора 
<p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се кре 
а?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њ 
аид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} 
е моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и шти 
{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мир 
 већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше о 
муче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин 
г погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој  
чува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да вр 
песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше с 
плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као 
народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живи 
ца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје 
 загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула  
а миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Прод 
ло беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место 
 из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> 
рђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му нек 
у се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с 
p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му  
 дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и хо 
лаву и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S 
 имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одма 
с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{ 
уњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, др 
да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са зем 
 кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже  
ију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узи 
ности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од 
пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак. 
и, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештен 
н, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за  
/p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи 
ише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што б 
13., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манаст 
а слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше и 
 беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело ка 
ођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило  
родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад ово 
 где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако веч 
вест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се  
а пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} И 
 образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше в 
часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише  
еше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери пра 
ни.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ц турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а к 
у, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде  
ине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере ус 
завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју  
рдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље наби 
се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје гла 
отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе 
 на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</ 
х харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљ 
аше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Т 
ги заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> < 
 беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде  
ара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљени 
ложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба с 
 таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости 
{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпо 
ину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> < 
пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе  
 песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и он 
ничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, 
S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђењ 
г извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид 
ки имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожма 
мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у 
ично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта раз 
и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити т 
ори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га ј 
и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на 
спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, из 
ти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно  
е прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са син 
у име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Ал 
мору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сва 
есно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: ко 
убићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахира 
bSection" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичућ 
 се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која  
фијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим. 
рући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним 
г, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга  
 устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба 
реме, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у ве 
о га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова 
е дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше с 
 мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом 
не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница  
 се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима  
задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{ 
ло и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год б 
ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-б 
е.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе 
д миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколик 
е са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком 
таше им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи  
лене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничар 
ан старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају крев 
ицима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устанич 
во зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо  
е како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадиј 
/p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуриша 
p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по  
љи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише с 
м и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио не 
ид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој  
икацију у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати 
инац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски  
 дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собо 
У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући 
а у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом  
ада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се 
у бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Тако 
трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина 
ла својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојур 
 слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе  
оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се  
уче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се у 
ију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураш 
 и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и ду 
 весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори. 
браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и род 
ше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађо 
е по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва ја 
ике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши о 
> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама:  
у, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамиш 
е умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчи 
ачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет,  
адатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди 
 доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му 
к суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Пол 
subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах  
е несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; 
о што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше при 
еби.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он 
и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: д 
који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што г 
а, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој 
ст, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточниц 
од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и 
а вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нар 
ањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропад 
d>Потајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи ње 
<p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку 
КУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жен 
 ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p>  
аде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам 
светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ли 
стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ удари 
тра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вра 
ећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицо 
тну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по л 
ицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране заг 
же до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну  
териној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на  
аху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на  
у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка 
м небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени нар 
<p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и пок 
/p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, 
овратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно ос 
д Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазби 
Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад овак 
p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба т 
е у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно пољ 
зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка,  
Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху 
е.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом 
иф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{ 
</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете. 
о целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да у 
јом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред с 
и по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца ра 
ише.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га п 
утра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније скл 
ладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S}  
е главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Лати 
басјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво  
ог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type="gr 
ри вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на 
ху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше посл 
евољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поч 
 па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила  
/p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Б 
о као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбија 
milestone unit="subSection" /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и не 
м и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер б 
леда попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и 
аше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једн 
живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Васи 
емаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игум 
аху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септемб 
ђенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори  
те! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена,  
вчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху з 
ело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ пла 
рема Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се ц 
ет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме  
рад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница в 
уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Т 
е живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војни 
ilestone unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се не 
ље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе шт 
ети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p 
p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле с 
>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се  
ећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <mileston 
у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се  
, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорн 
милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен 
пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n 
ум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже 
ше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце м 
е, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, к 
пко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и мило 
беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али ци 
 и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> 
ао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, израж 
се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви  
пустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше п 
ево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчез 
избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше једа 
 разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, ос 
ене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а м 
анастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с о 
о што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође д 
за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, п 
 Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шума 
међу ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вреба 
чајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки  
екада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Про 
пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њез 
а.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Т 
 беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству,  
 управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику  
ријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељуст 
еше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање. 
а, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те  
е присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакт 
љна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и 
p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сес 
ко не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.< 
изаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и цр 
измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће сво 
ра.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом. 
, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{ 
матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше 
да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилаж 
е зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешин 
е на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служи 
 јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко поста 
ц-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, 
бљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је п 
у потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{ 
стоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простира 
за шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши 
зраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.< 
те, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко 
та неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type="chapter 
ир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{ 
куљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се н 
ми.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум,  
беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко  
ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не тр 
> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У то 
ан и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сједи 
у.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила А 
атину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Ат 
ремена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његов 
аздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе п 
де величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као ка 
ородицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби 
езбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњиц 
 добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи доб 
и се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непо 
, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник 
 страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с н 
еноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци иш 
еше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и 
 и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пу 
а разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, коли 
 и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од бес 
ођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, 
 <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио  
е се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S}  
је смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никак 
могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка,  
них сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дан 
где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висо 
омоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину,  
изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S}  
 осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чел 
д заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити  
је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у 
ећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никад 
корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Полит 
 оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих девед 
 место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да времено 
аваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад п 
 беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога. 
ја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише  
ом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изр 
/p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из окол 
ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог у 
њици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше ви 
у памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S}  
ен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на 
насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и  
ац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном пол 
кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone uni 
морна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздраг 
аше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићим 
 да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док  
м.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p>  
ку.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима. 
пустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта. 
маћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло до 
ета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>—  
 ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сил 
 беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај о 
и беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очим 
ља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето 
ијатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он бе 
и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио д 
срет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо?  
 познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше усту 
рагачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а т 
ан, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p> 
о и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и  
 гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих  
чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p> 
ћи, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зној 
ецом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све  
S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога на 
емо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако ј 
да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће 
 собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у 
гаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасав 
чу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и 
 загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командо 
чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч бе 
е чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.< 
д рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше са 
<p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и 
се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — од 
, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих да 
 звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, расплам 
едама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{ 
у њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног суко 
пске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> < 
 вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним 
-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих о 
изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ев 
ртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушит 
> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени  
и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припре 
д допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реш 
тупаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, 
мета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војвод 
и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише леше 
љаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред ма 
о добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше пот 
и би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати све 
аго.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том 
отера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрат 
ах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још ве 
унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих  
ко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бош 
г човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, 
један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p>  
гуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше чов 
 преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивш 
икупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскост 
укно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачић 
јан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! 
 вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. 
на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет  
у пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше јед 
> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. 
азастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу  
морна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам глас 
сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар  
на савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и 
моли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p 
 на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Ју 
чући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред 
атер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчин 
 појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед  
{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упи 
у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си  
оз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ једа 
 раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} 
роз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђ 
де и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p 
 издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих 
ху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ах 
ер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — од 
="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше. 
јан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га 
ну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом  
, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила 
то и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага 
то беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучност 
о беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — п 
ве већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало ост 
.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара 
ли никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима прем 
аху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење —  
/p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, 
ој, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свог 
ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше 
не, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Ал 
> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Мило 
ало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан  
p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мора 
у обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста разм 
ећ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи  
p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до  
валило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен 
ши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и  
о као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних 
х из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан п 
ead>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Л 
ј! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S}  
беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" / 
ј речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души зат 
ратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div ty 
тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се м 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, прос 
уку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под г 
 побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише бра 
 пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} С 
ероисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, н 
ик ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом  
 и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник сти 
вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу 
 пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала  
еља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из  
Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту пес 
се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, по 
 црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва доч 
иже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>—  
арко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао 
е, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је најв 
дао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје пору 
лову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> < 
S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испал 
поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој с 
 војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, п 
кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задово 
који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух 
радући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама 
 пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право 
надије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S}  
о Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</ 
ао овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? 
p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из го 
м два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Доша 
аше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ве 
е.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собо 
p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што по 
се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га д 
 и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, 
остајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Сто 
</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто 
е ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека с 
одвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их  
 ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз  
 умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана  
риваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и доп 
ођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам  
.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова н 
 оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у дра 
исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђе 
еља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрач 
е у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Че 
х, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} 
а.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврт 
e unit="subSection" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог у 
ду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче д 
о продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се 
преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточн 
меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S 
очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је ј 
о смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито 
 из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајућ 
ада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе некол 
а погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух с 
и се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</ 
/> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен!  
том.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод 
 месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, 
и.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудн 
="96" /> <head>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студ 
P18965_C1.1.1"> <head>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком  
965_C2.2.11"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилаж 
SRP18965_C2.1.9"> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно из 
љак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p> 
ицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се 
и за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! —  
е, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и 
, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бо 
p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше  
крену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први  
>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда  
p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да преско 
ја, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, је 
 кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S 
беђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне  
о вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главо 
 по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а ник 
а треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турц 
p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> 
оке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надат 
.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским на 
м до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га с 
>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство. 
би са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ у 
ул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се 
.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— 
олан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p 
 Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена,  
Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то? 
 требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог д 
твујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро ста 
, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се 
пасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се  
ше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва од 
едном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико 
а.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, м 
 напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутр 
ом казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да 
Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу сад 
тричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као чов 
араштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у 
астајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка 
.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше с 
S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p 
C2.2.15"> <head>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа ба 
Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за ње 
ше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делигра 
игао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он б 
, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у  
ла сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и  
окривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена 
 год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Нек 
ра треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у  
 непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострад 
а.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!. 
не руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар д 
г загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..< 
 Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала,  
 руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душ 
 на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча. 
тојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Сто 
треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадиј 
врт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} 
ву, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, 
p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</ 
} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и  
м он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење. 
ени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два ч 
еју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу,  
фу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p 
ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Ов 
 бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа 
редаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана,  
 загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...< 
/p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жар 
ше да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на прот 
 Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Ч 
брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десн 
ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакл 
раћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спази 
, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоће 
чајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху 
ојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке  
ао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} 
аше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девоја 
пасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео б 
мнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче?  
> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му 
изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</ 
упинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, кој 
нија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S 
г себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки,  
S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто и 
ој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице 
у помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном бле 
.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудо 
јгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће  
<p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао с 
 дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-К 
а:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз о 
се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше  
ту запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! —  
итав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још П 
била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јо 
срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде  
 и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије д 
тавио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да пос 
н опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше 
p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се с 
 Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — пр 
 заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} По 
лико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај 
 отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и к 
 помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!... 
буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се 
ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на 
..{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} 
 на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаш 
о.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно 
и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чач 
— Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p>  
азумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} 
.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између 
аше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S}  
 његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше  
акупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>К 
енима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је л 
>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Д 
но, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећниј 
ви Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p>  
де у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му  
о их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једн 
 n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било 
S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше би 
усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору  
 буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и м 
 Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свеш 
ожјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени н 
укне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздр 
 беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од  
н забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пр 
а, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год  
 нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнев 
правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика 
луђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трља 
S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека л 
очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p> 
са проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао  
ише му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стре 
 год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p>  
би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и зару 
лаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Од 
да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог 
 га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за  
ри.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао 
о краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, некол 
ајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и 
м жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге о 
ла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p 
 у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђа 
аузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па  
ено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двад 
 шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађен 
и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да п 
p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би  
одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> < 
p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори  
д свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говор 
<p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" 
прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол- 
и Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме сп 
едног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла 
аре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето,  
>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред врати 
ка.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде  
ећ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше 
и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се сл 
оме нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан  
ично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на с 
даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочи 
 и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p 
S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиж 
и за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помама 
авица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се 
дају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S}  
ћи Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.< 
е Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p>  
ју обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у там 
усте димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком полож 
ио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и нема 
S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо 
Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том 
ше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се у 
 да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Ал 
ече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и по 
е.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто н 
ити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по  
<p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла  
нојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да  
радије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни мог 
р Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађај 
, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена 
 из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} 
есело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?.. 
и и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао 
борише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се ди 
РИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕО 
упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме 
 војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обра 
о је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, 
ива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад б 
анин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> <milestone unit= 
> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог км 
 бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од праз 
вник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије  
<p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> < 
лаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове ск 
ја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{ 
ном преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом сел 
поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Пр 
 мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сп 
milestone unit="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година 
 у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и њ 
ом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети с 
авле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли  
ли...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!? 
јводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло 
а кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ћ 
ети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми 
ану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су о 
— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је  
потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито з 
"42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, с 
</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли он 
ца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило ди 
лазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и  
о ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подс 
ђосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Кан 
сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S 
, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћа 
га не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она 
икну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено к 
 <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас с 
анастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали 
p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! —  
 xml:id="SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду б 
 као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — у 
 је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и ос 
То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Д 
<p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p> 
а, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одго 
дна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад 
њиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо,  
аиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p> 
 Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би бил 
овори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— 
<p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори гла 
ква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{ 
е нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жи 
и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p> 
да одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p>  
и се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше  
це, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се 
иже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Пр 
заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капет 
а упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне 
,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на  
18965_C1.2.5"> <head>Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсиј 
 игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, н 
 оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорил 
а.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали оти 
у и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и е 
ита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игум 
и Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама ка 
ђе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан н 
еран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За вла 
> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час:  
p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви 
p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S}  
{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби 
, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одго 
а сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
„зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари,  
S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љу 
ност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом 
Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац  
тавља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху 
ad>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим п 
е из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је укра 
о учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или п 
 и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не оде 
неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи.  
ца само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хит 
ји.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде н 
— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p 
/p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо л 
тарче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожа 
оша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашков 
о како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није д 
и земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи са 
ху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета 
ули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, пр 
ина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и виш 
јати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обренови 
вим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није  
аристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном по 
у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече 
о-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег су 
и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{ 
ти показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, има 
о тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да миру 
..{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ д 
 све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сас 
мо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit= 
то, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не бри 
 — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се пок 
ити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побу 
в, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за прос 
о, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши  
очепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> 
 рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спас 
леди.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S 
в — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{ 
четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{ 
 слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламк 
имо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак 
ла, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам 
д скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виде 
ат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с 
д кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S}  
 Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће б 
ога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S 
 оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешт 
ашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радић 
 треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћ 
у и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и м 
трије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у дворишт 
гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи 
и четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се 
 на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и  
S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораш 
 и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држ 
исли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p 
невери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало  
ече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а те 
</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} 
дговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.< 
њаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли 
 красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи 
е Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, 
инимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цв 
алодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његов 
е с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мно 
<pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину хар 
.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгр 
м.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Т 
а ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како 
 сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p 
ога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што 
ликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен. 
ога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасу 
лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> < 
Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са 
руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год  
зо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она 
ити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хт 
 Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Бат 
аји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да моли 
 чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p 
ти Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Њег 
вара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.< 
ити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S}  
им и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно т 
и сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за јед 
Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гл 
 све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од до 
p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Ј 
в његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диж 
типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачу 
</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p> 
оћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док  
 старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за П 
ехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља 
у и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори 
скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква к 
Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како 
вно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.< 
 га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S 
е бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Т 
 му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{ 
{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је 
..{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
аши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомс 
аши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазит 
 гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се 
чег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} 
 <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гроб 
{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће пољ 
 Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те усп 
продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава. 
ке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало проми 
е може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како 
уће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, и 
мовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, 
и кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српско 
ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— 
 погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође с 
<p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где 
 <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сироти 
ворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гор 
а мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом 
{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Ста 
мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" 
а.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p>  
<p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио 
нима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још  
одовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} 
ознаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— 
себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слоб 
а, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под  
ђени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике. 
 српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаш 
еније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му на 
р Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изг 
вајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, л 
 утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, 
у сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За св 
ваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На ње 
теника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном пок 
модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p 
> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост м 
ше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећ 
 стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна ш 
жда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> 
и, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш л 
.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, при 
 никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако неј 
 <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жа 
м од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше 
е треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, н 
.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен  
ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци погле 
е чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S}  
 је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који и 
ве и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, д 
ти.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матер 
> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p>  
ри се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из д 
м и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> < 
>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост... милост! — проц 
оље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бо 
јсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беш 
ско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљ 
ево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они  
 беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај 
еше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га ст 
се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест 
> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан осв 
рбије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драга 
скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у 
"SRP18965_C1.2.1"> <head>Манастир Свето Благовештење</head> <p>Слобода има своје уточиште, као  
ени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И  
p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и  
иће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да с 
и — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо —  
ште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чет 
евчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији. 
ују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собо 
 <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ ј 
d> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње 
након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="c 
а Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсиј 
еника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, 
, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он 
ослу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изг 
/p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „ 
ите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси т 
ри се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи 
уше моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и н 
ви кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица 
 нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити ср 
.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Дв 
 пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице 
сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сач 
и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рам 
у, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан 
</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господ 
— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благосл 
кидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог в 
чко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</ 
 повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам д 
рак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над гл 
и и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потек 
 наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, уз 
 Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она 
е седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игум 
ог стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беш 
, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену 
е стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Вас 
даде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом  
а, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност  
ећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег 
ну на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оста 
бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на  
у весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а  
и.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи д 
 народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што вод 
у очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече и 
о, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђ 
з прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} 
 бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног  
ека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакањ 
<p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишч 
<p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одгов 
ова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снаг 
 посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањ 
дари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше ње 
p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано 
а да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазб 
} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза  
ити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севах 
упаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На н 
} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло зб 
рхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим 
арише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — у 
а од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и ду 
 Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива 
ила, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори г 
Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку з 
предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p 
ци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко с 
уби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе,  
појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет,  
н старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Р 
че! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наред 
ас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{ 
<p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперен 
, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњак 
еко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> 
га.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта ре 
 и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћућ 
Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, сто 
 да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост 
огледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто с 
нову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који м 
о малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p 
парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају,  
а све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода 
е што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити  
 се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима 
асенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застад 
рко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанп 
д својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} В 
 <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и су 
нилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама  
S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га нау 
ше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна п 
двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак. 
а десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју с 
левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димов 
{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљ 
уд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трна 
не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра м 
....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њ 
ма.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{ 
>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђ 
Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се,  
и крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се о 
p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} 
..{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Оп 
во издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p 
све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p>  
.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добр 
етета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="subSection" / 
арца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, п 
кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни  
не... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> 
 /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</ 
 је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврсти 
ине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је њ 
и ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како 
, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Доб 
p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p 
рдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше  
а...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и по 
p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p>  
 — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад 
да!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима оп 
 с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну.  
сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише ста 
 — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бо 
ко жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут не 
 Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војво 
рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из ус 
и и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S}  
еву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче 
иже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.< 
} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле 
<p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли 
Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ће 
у? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редо 
глед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десн 
— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> < 
нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе  
...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите 
— рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>—  
> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p>  
<p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обра 
:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — р 
 се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од с 
друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} 
едњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман 
 Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не  
че се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> —  
ам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бе 
 Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{ 
ем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешт 
{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада  
ути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме 
ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, 
е тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти п 
 му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џа 
 њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Ју 
нако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти  
аила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховит 
н за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>Посл 
род пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p 
а не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку 
ма у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> 
 рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јеса 
е да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба 
..{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје пл 
з куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и  
ици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда 
ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово  
ле на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> < 
ти зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити на 
лико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му пос 
 лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој 
Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста т 
ше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако н 
{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче ма 
ародне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад 
..{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје 
....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{ 
</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри 
 красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је 
кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S 
аваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни час 
тање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом  
ба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како 
r" xml:id="SRP18965_C2.2.7"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђе 
и пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.< 
p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатк 
ве разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p>  
рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па  
.{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости 
 мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, ст 
обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе  
ође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо 
о се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и н 
<p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p 
кад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица ј 
атраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од х 
!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати изба 
ајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи. 
} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, ш 
 два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од нек 
У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаш 
p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена. 
{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака,  
ћу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Об 
нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Н 
 ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског з 
} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе 
отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>Т 
а стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непоми 
агим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</ 
p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак  
.{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p> 
p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем  
д и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече 
сенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> 
узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окре 
кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити с 
и имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиж 
</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета П 
, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да н 
ако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S 
све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао м 
аре, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а друг 
 читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и по 
о је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, ал 
не су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народ 
!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу 
 клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима 
здрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше  
клопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомичн 
ховника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>.. 
 од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће  
на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он 
 За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска роби 
ц задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирс 
зице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што с 
паде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једи 
и сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми јед 
> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвил 
p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече  
се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих ст 
во га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За трену 
ошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече с 
>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога поту 
глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско  
ло час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду... 
е, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, 
а’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми до 
 према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле. 
на варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манас 
 кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, 
е и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми п 
Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе млад 
ји дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм  
се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диж 
, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе забор 
 Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се  
!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну 
>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p 
 и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} 
љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одр 
 онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо 
че.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, ст 
ни у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, 
ео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврш 
нђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{ 
свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, полож 
ако ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Прода 
 ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Ст 
те боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову. 
ше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваљ 
дмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се 
ни и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом мест 
ћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радован 
е он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек 
Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца 
 времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сус 
отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори 
{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог бла 
" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p 
 што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности прожмаху сва  
струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“  
ју на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да  
аваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу  
 и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излив 
 своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на  
ви освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова 
Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку  
.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На нек 
е после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околин 
љи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав гре 
тресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и в 
 испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима 
ет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе сво 
иповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим  
ивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се  
род, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и млад 
 мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму,  
у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да  
ајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре  
а.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и простр 
>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?! 
 Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо 
 Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S}  
шку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p> 
е.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли  
и број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мора 
 са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то ист 
ш кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ ош 
ошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо м 
опан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.< 
 крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до ов 
о и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта в 
тапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком  
ли! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Б 
ови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрли 
че на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци при 
 не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Н 
 рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет 
S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први у 
 грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слобо 
е беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни  
.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степе 
ошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено 
ежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим 
дога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико мом 
и један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше с 
пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје ср 
тече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви разд 
та вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их уста 
други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише 
огибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад п 
и за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Т 
што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на ш 
е од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу с 
остепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху 
астурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из сви 
овима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова  
<p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни 
сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо 
олажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих да 
е у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! —  
ан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше у 
омате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви 
"SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиг 
е, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саи 
копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника. 
 и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не б 
.{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени не 
еше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122 
ше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост,  
ну једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину 
меле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он 
 војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} С 
о ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераш 
Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одво 
.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак. 
рко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра  
.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих 
ише пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два по 
</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се пре 
p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>Т 
востручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спро 
<p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби ј 
— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико нед 
<p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p>  
ице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд изла 
ако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и јед 
м, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над г 
се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и 
свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <di 
оп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар  
бом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну ру 
њем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p>  
— рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи кап 
ховни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S}  
Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су  
 војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу 
амену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја 
сти запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се см 
е првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мења 
чивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли,  
ећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} 
и и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира,  
ру потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p> 
ба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце њ 
осле, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</ 
а, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</ 
 нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што с 
/p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пу 
киде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село? 
ета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеж 
сла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се лед 
 с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад  
анин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Д 
а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били т 
>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би б 
јем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну г 
ачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — уп 
еже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... —  
буну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p 
/p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, 
е и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени 
пита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пр 
наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> 
ом претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од ко 
тац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у 
рад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не гре 
мо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко,  
 Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S 
к, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том д 
>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници из 
 од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Так 
о ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет 
џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шу 
 смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој  
 <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти 
 још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од  
све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што у 
 Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>—  
евима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кун 
ем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лиц 
 донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је  
ебојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погр 
и право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће 
анем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумес 
робојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно 
 на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стр 
паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> О 
Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савлад 
че прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушак 
има, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и  
силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S 
ен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорч 
их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, из 
братиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се сн 
ишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта  
ц оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: дух 
аше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће  
ере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, шт 
већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као гр 
ора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша 
а, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови 
лике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста  
, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху  
 и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао,  
ош неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и пор 
ош неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог ж 
 тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без  
е.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гре 
аху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни  
лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском 
војим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше к 
у.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, 
xml:id="SRP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а  
купљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} В 
<p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како  
ше, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго... 
угих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са си 
к од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову че 
тла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хуч 
косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донес 
тави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху. 
све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и з 
вала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањенико 
т стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку ис 
. побратиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Сп 
ом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продир 
 под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших н 
 из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га  
 је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21 
беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поски 
 то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допуст 
сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер  
 кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу виш 
иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Х 
д, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе е 
 у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p>  
 и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на  
 Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И 
фа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у паши 
ана.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.< 
 пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се м 
пираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и п 
е већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?< 
да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</ 
апали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђ 
d>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружен 
d>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила 
известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући 
<p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у  
</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди де 
/p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — реч 
нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи. 
 ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? 
 ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју. 
 А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> 
.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и п 
дину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч о 
 рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је  
— упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако  
чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за 
у и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако 
 Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже глав 
/p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137"  
ilestone unit="subSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечер 
ад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} 
ћ, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему извести 
/p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет р 
хита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се  
режуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати  
ше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царст 
дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се в 
S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од р 
 глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као  
/p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беш 
<p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</ 
огама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и с 
ђе много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не диго 
принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући 
о си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стр 
купи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу 
пуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. < 
{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>—  
 ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-д 
ково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао? 
>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика нек 
у!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте м 
анојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обр 
b n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и 
говори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</ 
о и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стој 
.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не 
p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опро 
{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</ 
Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{ 
ати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека с 
рнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан. 
шке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задув 
нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак о 
.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да рад 
</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падо 
ко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише  
ер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташ 
беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> 
ар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собо 
тобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игу 
во“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погл 
/p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степен 
ћ из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ 
орећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Св 
 шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S}  
оста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— П 
д отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом. 
p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не мо 
га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и 
...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— 
ећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барја 
њи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их 
куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Ж 
д пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку 
ection" /> <pb n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се усп 
.</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко 
а.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахн 
е:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на  
 на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, с 
>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беш 
apter" xml:id="SRP18965_C2.2.10"> <head>Бошко разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко оста 
hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.6"> <head>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице  
 разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p>  
 но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— 
раде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му 
 Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и г 
рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у 
е тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дођ 
и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
богом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпра 
тупи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче.  
то, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и 
 размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>С 
трвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад 
ође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту заст 
 Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жа 
 Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упита 
проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он. 
.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нек 
где, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ б 
жина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? —  
</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђук 
у десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и на 
ена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да  
 Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру —  
Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мисли 
тери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна  
вцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — р 
кше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радо 
 искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина 
ајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након  
уњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турс 
еха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p 
а ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговор 
 капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста 
ти овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим  
свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>—  
</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> 
 и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му  
 ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом 
 <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточниц 
> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p 
а.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и у 
аше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њи 
светити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи  
то мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казивах 
дног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац 
х образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре н 
пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке  
их обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени 
а и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S 
ац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и мат 
ној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игума 
аји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваш 
уку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је  
 за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па на 
саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} 
вољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио оч 
 Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну нек 
то своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу,  
у, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закли 
ита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред  
.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> 
едан другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ 
да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народн 
добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То ре 
о да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се 
ги, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, с 
а но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла 
ало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми бу 
ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се 
Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да  
 Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Тура 
, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу? 
ога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило  
о је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ. 
 Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; С 
мет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> < 
ох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <mile 
 неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само  
е згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{ 
— упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{ 
а?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти м 
 је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци оз 
у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи 
 у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам 
еши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те  
Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаков 
иљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди  
> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу 
игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом.. 
поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. зна 
је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад 
p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p>  
мучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>—  
од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то шт 
зи кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти моти 
уж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало  
гуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p 
и.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S}  
на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те изба 
ом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— 
рад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом  
еше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаш 
ст; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест...  
их Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он 
о је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха! 
иђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се вра 
м причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху бр 
ја ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљ 
 куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да 
 игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Па 
е што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и  
е?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За ос 
Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стр 
прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p 
ласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори 
<p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам мат 
 Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му д 
 Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите 
е нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p 
а удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху р 
— прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S}  
кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталим 
н махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби с 
 ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове 
вет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врат 
о поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу из 
е и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари 
вића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне  
вљаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој к 
раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен 
</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на с 
наге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики 
у рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја  
народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови поп 
подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из 
а.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо!  
мо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дођ 
огледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Го 
ијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n="33" />  
ц Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</ 
е да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Про 
од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, пр 
игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и по 
 народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља  
штење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у о 
Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, к 
мо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако дов 
 — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — реч 
Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и оста 
ише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p>  
а руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи  
та, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже 
> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а  
столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако 
пи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>—  
бљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници  
да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, бр 
 пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} С 
а да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде 
мо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић.  
, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— П 
 се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећ 
уња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S 
величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, 
, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту п 
меници остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима 
и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви  
са далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето 
о добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> < 
 матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у г 
од притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S}  
анорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по сви 
м беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морав 
 би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> < 
.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и до 
 — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> 
 <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео 
у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син ста 
степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit 
> — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p>  
ме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.< 
у сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p 
Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њи 
азио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је ку 
сте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> < 
раницу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и 
и се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију  
е Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хас 
о.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо ш 
Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S 
љи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебн 
две стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силног 
</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се чит 
</p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати 
мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом до 
чности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бо 
кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p 
ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну  
ика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превали 
а се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момци 
и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— 
ра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> 
јури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и р 
итаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бош 
ка за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекив 
уна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. 
се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његов 
мање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом  
„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бог 
одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече по 
Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да в 
е у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, 
, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше  
{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала 
 и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутур 
ао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син че 
<p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? 
 никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>О 
је сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао бра 
 шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хи 
 које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато  
 би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних 
>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута  
будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{ 
с из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли љу 
ml:id="SRP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на  
ог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропа 
.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опе 
 Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побрат 
што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p 
ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p 
 рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p 
 кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— 
ву!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још је 
Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћем 
ш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone  
>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже  
знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S 
жа? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? ш 
ме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> < 
а, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Не 
ће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није 
S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко сти 
p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама  
 тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше ма 
чевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале ј 
Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од  
 пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави 
, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко 
Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај ре 
/p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањен 
оја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној  
са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудр 
е није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — у 
 Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о д 
еома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на  
аће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарк 
е Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p 
огибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три да 
ник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше:  
ерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жар 
кушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури 
дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кр 
н пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна  
ишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе 
..{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко 
</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисм 
>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и ре 
к испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бр 
ри се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> 
к је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p 
>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља 
ни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душ 
сретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</ 
.{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио би 
 од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Ж 
шена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу 
едња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане 
тра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова,  
е се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли  
оска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</ 
ршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Д 
ветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њ 
 <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би  
, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> 
адије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше с 
неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беш 
ерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прош 
и.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>—  
сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p> 
ац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли п 
аде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово 
лико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одгов 
аље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у н 
љу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док соб 
сер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цврк 
 али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсе 
 у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и кра 
епо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила о 
н би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на  
повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесо 
ју ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше 
а коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{ 
умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер,  
еђу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво 
ом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ доло 
ник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p> 
одан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он ник 
лажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се ре 
 сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању  
му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се 
 никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p>  
ред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ћ 
 може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам с 
оћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од 
е могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли св 
и.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго,  
 како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.< 
 следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на ду 
 Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само мо 
пираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је пр 
..{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка  
 Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта 
/p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепрка 
— Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је  
их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори 
га.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— 
биља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Т 
 упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p 
<p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму  
ка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте! 
 Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихват 
Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима 
поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те  
те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли ра 
и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја  
.. не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је мил 
дијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима 
} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{ 
ац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успрот 
 диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Ј 
<p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све шт 
еш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од св 
ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} 
Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везир 
олажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одго 
 Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S}  
понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем  
 <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи. 
те бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разум 
 говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди 
стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо 
сет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахм 
о.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гом 
среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш 
/p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледај 
ати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да 
} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да 
ним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.< 
/p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји  
— Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чув 
p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни 
Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он 
<p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</ 
} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже г 
ога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су 
ушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој 
е, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, о 
ише...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна в 
урчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита с 
преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за  
осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо 
</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев 
ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p> 
едну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она 
а трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она дв 
своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да ј 
 нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомаг 
 прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зр 
лаговести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народим 
рактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, н 
рцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се ди 
 у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља зат 
Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у п 
о точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенади 
} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S 
ознаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам  
ка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ће 
 осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше 
друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим бе 
ађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу. 
есан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше  
лажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више ра 
head>Четници</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће 
ину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</ 
ху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине  
оја лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему  
јло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости!  
, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија  
C2.2.9"> <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што ствара 
 стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стож 
оме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењив 
в бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p>  
а и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S 
су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који н 
га Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста,  
око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера?  
верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е н 
о једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, 
се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне осва 
бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су вре 
га налази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на  
Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да 
онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш  
осла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.< 
S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поман 
ин, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се ма 
<p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали 
лазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата 
их буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На  
 језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше  
p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које б 
јо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу с 
ди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, ал 
815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком 
 стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погу 
ршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунт 
товници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бу 
бије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољ 
hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.9"> <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике,  
ој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ов 
ма бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилик 
ејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише запо 
 се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и д 
узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тр 
ичком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по  
4.4"> <head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још 
гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанс 
понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку  
 одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га скл 
о женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање уз 
надија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Пр 
S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут 
 главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поч 
е!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У 
Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у  
га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни з 
.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што б 
чи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно ме 
че јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... преки 
говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, п 
 намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину три 
њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном 
аскрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То  
не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане  
 човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинут 
И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дан 
го и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска 
дове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, удара 
е се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све 
ад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на зборишт 
S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна,  
м пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} 
Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други про 
воју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако 
ода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} 
 — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах иск 
се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет 
уђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — у 
 не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?... 
д можемо певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко. 
е он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гин 
 час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— 
; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око с 
и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сад 
, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само 
ц пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалос 
о је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} У 
г и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут реч 
" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p 
 Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре мат 
извану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад д 
имо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу на 
говор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домо 
рад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегн 
 Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опан 
 Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S}  
и ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Тура 
пита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин 
рачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо. 
p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако  
и.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас в 
’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — уп 
е треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе 
ве.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у 
 предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друго 
а исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Пав 
ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што с 
 уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не 
p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о  
 Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину дво 
p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се и 
 Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — 
не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити о 
, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а  
p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> < 
ца.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p 
 више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заје 
зад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам  
ца.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— 
 — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У то 
адета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. 
ићанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучн 
p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p 
p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење  
ало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се  
 браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, 
и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје би 
ко себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војн 
 пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беш 
јединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у поднож 
тргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто 
тајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити. 
Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подви 
.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p 
="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или бо 
кић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве во 
раше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на с 
{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгач 
ут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и  
гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игум 
о беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, н 
Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињ 
се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</ 
до.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја,  
 заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вам 
с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одгов 
ша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Ра 
 остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете досп 
 Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процви 
 и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из  
 светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али  
ећ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену  
вај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте  
/p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авр 
е.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, д 
 пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спрема 
ви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да  
ци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше,  
и, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш как 
ика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље 
да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако п 
анко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше кол 
ече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Ж 
ће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стр 
де и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао 
амет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, бом 
ац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсиј 
иче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке 
те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> < 
- Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — зах 
е окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— 
S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За 
 — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и 
Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бра 
Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па и 
p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца ј 
ва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>—  
откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и прекл 
 тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан. 
p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог в 
 у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи по 
прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну  
S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву ср 
Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли р 
p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посл 
вде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше 
азорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља 
безуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас 
Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све 
е смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт 
} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p> 
еж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој по 
га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} О 
ло одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} И 
 уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза. 
 <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост з 
{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и  
ре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених ус 
>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо чес 
каза црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе! 
крштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одгово 
де од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо! 
буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови заст 
у?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упит 
лас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук,  
измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Кн 
.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме 
 по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Ол 
приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију 
темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку  
а се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према  
 Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} По 
ла већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва др 
око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши. 
 Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — 
евољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам 
живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој и 
лаву.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо д 
село. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамн 
д ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџ 
> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" / 
е да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи. 
адосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="ch 
 имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу 
е пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не  
>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударит 
е! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро н 
/p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрост 
апатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изве 
е не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад 
ише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести н 
 учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p 
и ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под 
е на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p 
ролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p>  
аја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>—  
не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар б 
} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу 
као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра ј 
аца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ 
е ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ва 
ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p 
рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор 
и, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрд 
ти мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то ј 
о.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </d 
ки пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?< 
ако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шт 
 и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да 
јла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман  
ло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Б 
воље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пасти 
и-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Д 
лед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До  
p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> 
 не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом  
оздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом ли 
 хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S}  
инама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима 
ан од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у  
благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{ 
ше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше и 
ти од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без 
 одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар сл 
мешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздах 
тром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевит 
не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устани 
е устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> < 
} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше 
еника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ  
руди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата 
та.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p>  
 топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраш 
b n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пу 
, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} 
ву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хориз 
, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, 
гуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица з 
{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}С 
гумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне л 
обом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захва 
{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; п 
ватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде 
</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S}  
му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с л 
мља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се обл 
треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети  
p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздрави 
 кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадуј 
ма одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, х 
 иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пу 
здахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она ти 
рко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} П 
ма.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то б 
аше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и пр 
ори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу м 
би стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи 
ну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек с 
ма, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила 
 и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље,  
ка.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одс 
ова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше  
</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спу 
...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се у 
брве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете гла 
куд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови п 
 поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> 
 Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> < 
риближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци п 
 као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p>  
поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околин 
а планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стоја 
жасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше 
 дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пу 
урака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подно 
ђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>О 
ђе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, п 
исове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потп 
е и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока 
вори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p 
диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} О 
и, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{ 
ну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урлик 
добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах 
 за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега 
е — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци 
дима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охр 
134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S}  
смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски ст 
прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуц 
 <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p> 
 родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате  
дајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и 
..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и м 
ећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и ка 
те духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају,  
 попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздам 
арише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љу 
 је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и  
о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко вре 
угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половино 
 озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{ 
и, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, 
је Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода 
астани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Маној 
 зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом о 
ујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније  
} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један 
ните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси 
а.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Ма 
 и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> < 
ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убиц 
 <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робље 
двуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета го 
оке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама 
аком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — с 
ичамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног 
, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{ 
, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде си 
 <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да  
е борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одеље 
ро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе  
е упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право М 
</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше. 
ено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мо 
 Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Истор 
ш по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест  
Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из  
 и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћо 
руги пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздво 
га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, ст 
.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је р 
ти твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим к 
двојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм 
 ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каб 
доци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Божј 
мире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То  
 испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огром 
у на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што 
почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуц 
дају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ  
кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби,  
ору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај с 
!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p> 
 заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у  
илош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не у 
 је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се н 
 тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{ 
А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше 
бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p> 
ашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без м 
ичека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује 
Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, 
е око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје 
илоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не при 
.. „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дом 
вропа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, ј 
о, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци 
точној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто  
и се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лага 
не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p 
</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пр 
То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина т 
и народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава пода 
је.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредб 
упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на  
е налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час  
му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о 
гани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на 
ана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главн 
ead>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава 
лужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људ 
Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило 
арода потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{ 
овек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S}  
окламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ О 
p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим о 
а и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Б 
ћ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пу 
e unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и  
вих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаш 
атром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише с 
лучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра ка 
тиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га осв 
одлучности и постојанства, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином  
ћ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло 
миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу 
} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твоји 
агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете 
ше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа  
е, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забу 
емио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома располо 
ах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и  
} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми 
о никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић,  
брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде 
 Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што 
/p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> < 
Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p>  
дина узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n= 
 подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом с 
ро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се к 
ребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгаче 
ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витез 
ну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али једа 
свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара  
е се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде  
ни пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни  
 другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте,  
снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави 
рући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ 
 у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде  
 благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <div type="chapte 
гову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p 
о том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветит 
адио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Вољ 
 су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, т 
цом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понов 
ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, 
почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — про 
 додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Н 
ећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не  
аџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> 
же главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно.. 
 осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и ок 
.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђен 
естаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше по 
етрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</ 
.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и п 
 јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, п 
та.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нек 
н оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага  
 Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупк 
родника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани пос 
<p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{ 
им које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми  
јана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} С 
лику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Ст 
си.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и ск 
старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— 
 на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S 
ело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господа 
 опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био 
ече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове  
а не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те че 
ако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а н 
 <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камен 
очека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — При 
/p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера!  
 <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{ 
>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> тв 
свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек под 
 своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да 
напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши св 
! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’ 
вет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те  
лобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно ист 
 једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи н 
ни стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости 
Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, 
еше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске с 
з пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, н 
и народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега  
остављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вер 
лости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стр 
рапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то 
о... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> < 
Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази свој 
че, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, а 
— А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин 
ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па 
је, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо ги 
о по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb 
м!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знам 
лико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сет 
овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку  
ебе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису  
, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета 
за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењ 
а велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово 
их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошт 
 само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњив 
 проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше 
ветитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S 
S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по сто 
ка је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле с 
а чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S 
ећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p 
? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је сева 
ва?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се раз 
а кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? —  
Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру 
и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуд 
ет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb  
тави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двој 
</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— 
 немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасно 
је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресош 
мо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе тр 
је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот 
 рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти 
алим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим. 
</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице. 
веде га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио с 
лушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гро 
 Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко  
е главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> 
ице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су  
ака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> 
вићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би 
 што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија 
омоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— В 
 у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>—  
Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова 
анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S}  
p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам  
</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Веру 
ост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> < 
а чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их ст 
блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p 
лаве до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ 
 Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо 
 бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бе 
иве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земљ 
тојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} 
витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње ч 
се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасен 
 и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} 
дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше  
се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај 
<p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</ 
у уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског 
еко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од 
пасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе р 
>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било  
 необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо. 
ваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв н 
ли би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад на 
еше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати п 
 му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник 
па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад с 
 Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивн 
 Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p> 
.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац 
к буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба ча 
... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двоји 
....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби об 
 с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — 
аше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и ча 
а?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Мож 
овештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене 
 му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше б 
> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом год 
> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p>  
 Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша 
<p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што вој 
вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> < 
пуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом 
ш се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали  
p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше б 
а њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље сп 
лу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним па 
ама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дуна 
о скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најго 
он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам си 
 муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост  
војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше  
иб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путни 
кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело  
леже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Лати 
лиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S 
> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне д 
њен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p> 
 Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} 
њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, пот 
њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздух 
теља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се  
упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће до 
аће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У то 
им зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукош 
{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага 
огоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захукт 
че?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се  
е утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, сп 
рчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи  
S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> 
, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост  
Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S}  
е.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, в 
ре!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте ра 
 Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харе 
ш га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац 
аху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву  
а она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута  
а само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обра 
на шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на б 
, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи 
рави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он на 
им пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n= 
p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде 
<p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпо 
екако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то 
рђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p> 
ељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} З 
а пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Ник 
<pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у  
ама.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, злато 
е први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Ср 
 Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— У 
чише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњ 
уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену.. 
ушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беш 
спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговешт 
да, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода св 
а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, прек 
јајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастир 
од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно 
тише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вра 
 творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта 
.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и  
tone unit="subSection" /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпе 
о Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник при 
 беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су пла 
урама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се зауст 
ба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држ 
ого одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заи 
аво цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегун 
судну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројур 
леди месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше 
у одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с  
свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мора 
елико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете ве 
 јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунче 
ек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи по 
ин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаш 
 дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака да 
 свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топ 
е не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића  
икако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све  
 и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх  
м, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; а 
е се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше 
ама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлег 
оје те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушењ 
На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утв 
Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се  
дијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од 
и почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана 
— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — 
а у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову станов 
вим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар  
ља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних  
Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од  
е.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила  
 путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену  
 беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред ос 
а донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S}  
ећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад  
ји 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру њег 
о одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем 
 у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згран 
ажи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју д 
о укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети мом 
јач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дора 
деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук 
ресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наред 
потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, не 
 капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни  
је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ће 
ним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губе 
емило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече  
има.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гла 
ницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока  
 је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</ 
духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и пов 
 Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе р 
цу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спа 
комешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшниј 
т ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један п 
шчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S}  
<head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — реч 
де у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} На 
 па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прик 
ви огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу,  
еде.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће 
че му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлук 
евој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и 
ора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</ 
"subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обича 
редаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима 
ти му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва а 
 кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> < 
јући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спрема 
дморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапат 
 величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</ 
рбинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срб 
p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран 
манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше служ 
престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби 
 агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи с 
о сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита 
манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
днесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем кр 
apter" xml:id="SRP18965_C1.2.10"> <head>Вечерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за о 
тењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедиј 
м стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> < 
униске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска зе 
о прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој 
х и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У ов 
та јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити не 
> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S}  
а сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полет 
ећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</ 
е стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Мо 
аву би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разго 
{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Врем 
ле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше с 
> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} 
ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност,  
} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад  
За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Ла 
о умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S 
н зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештенико 
ој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој  
 збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? 
кну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важ 
>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која  
асно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створи 
мо их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као пр 
 и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јун 
дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће,  
д све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, а 
 савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам ост 
о сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и к 
та ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако ниса 
м гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То н 
ахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овд 
</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми 
 ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговори 
јана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p> 
S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, на 
е?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још кој 
ад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S}  
ни и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње при 
<p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S}  
 спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајућ 
ови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се  
као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала ов 
г да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних 
онови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело 
е, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћ 
овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово ле 
подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви бе 
оји поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим  
 кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну 
џи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде  
p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена,  
а — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе  
окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја не 
беда, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто 
, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјур 
ао зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци про 
огоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе п 
? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је  
Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Оп 
олико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро  
и.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање окол 
 <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад  
сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Др 
га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га  
еше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет го 
а потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошк 
 и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по б 
<p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час ка 
спразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га б 
оби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је п 
шај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div  
и везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и ду 
е се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделе 
ораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!< 
 дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Б 
рава борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано ж 
е ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати 
а се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па 
> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се 
ио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — реч 
 и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жар 
>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајц 
 пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се д 
и и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса т 
 построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме  
окласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло:  
Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> 
, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга,  
е рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица мат 
о, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких 
 беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p 
} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се 
љен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, 
еше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши пос 
погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве,  
 и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици чита 
ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо,  
— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, до 
триче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако дру 
е ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати  
д стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти. 
несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуман 
о!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду  
ићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа п 
е под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере 
рчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу 
.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушк 
педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо. 
гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! —  
и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> < 
Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> < 
иташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — 
а врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле  
зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беш 
диле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто с 
ош да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чис 
се читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече 
у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарк 
но, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скре 
ини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине 
гуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше 
— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пр 
" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ ж 
ком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаш 
раћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посе 
ом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке 
.{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Го 
ице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она  
обро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану с 
p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војво 
слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>—  
да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и п 
ше пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта го 
е се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, к 
ма.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <p 
— упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и ве 
зора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и пок 
 стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред  
жи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.< 
ако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке,  
манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Ал 
беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, улива 
а два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедем 
апајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарк 
сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Би 
ло више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у је 
 јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин об 
е се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић пог 
зносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетах 
{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у паши 
тадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукиј 
S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој н 
ример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота стари 
змилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица,  
 на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу  
о из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веом 
еко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба  
ековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако прос 
 вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у пи 
{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживе 
им притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци 
убљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Лат 
шина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани  
ржећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p> 
</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се н 
га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беш 
 беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пишт 
/p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђ 
ратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за 
 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег 
же Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и на 
 живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски из 
то не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошк 
лом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, О 
ика спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стра 
.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Ли 
о добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући мате 
ва ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по стр 
з слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним 
беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала н 
асвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајућ 
Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и 
дан брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и об 
 храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода п 
еше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га 
е весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци 
енућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добије 
По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се 
ти се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.< 
еђе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То 
м руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> 
таше триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџ 
ишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео  
убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђ 
са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опа 
араше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а д 
а да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Ј 
.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и пот 
скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један 
 се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајн 
тојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до 
вот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!< 
х нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изи 
Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, см 
и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи 
чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ  
ају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спр 
Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим  
риродни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање  
ине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо 
ећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</ 
еху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb 
тембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћ 
довићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и 
Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као 
 прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса,  
ачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав 
ше неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кр 
материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељив 
н овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пл 
к, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Рите 
округ.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточ 
ене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског 
е имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног н 
 саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.< 
а чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по простран 
 десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p 
асића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла неп 
н сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропиле 
 беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, см 
убоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанче 
беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манаст 
 куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху пра 
лом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим з 
ића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — 
ло небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму,  
бнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овл 
есоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривен 
гу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама прите 
S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n= 
жаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и дец 
азре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај,  
њу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима др 
лом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дво 
ао оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пре 
 лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних о 
слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не бе 
ко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све д 
ен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И 
а, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше п 
 у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова о 
езови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим во 
храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови осв 
То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Ру 
мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млад 
рошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе  
 у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше н 
 Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху,  
однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и велик 
ословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутњ 
листаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и 
: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче  
њаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када ум 
м.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим п 
ода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међ 
.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави 
ламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћн 
промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће 
де си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p>  
асвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу 
е-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза  
Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ов 
и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећ 
кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког 
ела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубок 
на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, са 
Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљиви 
кама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> < 
да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нис 
у Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="chapter" x 
помен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву зем 
рђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то 
 зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и је 
а мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Ј 
а српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрав 
ад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако гр 
коро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> 
сти и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беш 
мо знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразлож 
 неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши 
{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеш 
цу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог  
 што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и 
а образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше 
овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Пота 
а.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека 
ном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p> 
ији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обест 
it="subSection" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и вој 
-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</ 
ћу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већ 
м.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а н 
 беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и  
 се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан м 
себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турц 
ободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако сла 
е му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не б 
те доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће 
губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милости 
што леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те т 
Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадиј 
 и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, а 
ше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ р 
ан час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу 
{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешт 
ветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце з 
ндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упи 
pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обо 
Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остад 
 речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред о 
као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p> 
се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, о 
S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе 
ном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим плам 
твар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и  
 се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан неве 
 Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би оно 
е шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и са 
право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па ид 
папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га ла 
ше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамо 
кав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчев 
под кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена 
окривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида 
е.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у гроз 
амотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</ 
апад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног изв 
ђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је гла 
стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на 
ече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</ 
и свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Посл 
лу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— 
 оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У н 
н.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном мес 
.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по с 
ска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и пр 
 кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао б 
дан огромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се р 
бе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њи 
/p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војво 
d> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој с 
ље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као д 
 смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује 
а и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да дел 
>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше км 
еправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је гл 
ја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{ 
да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је бла 
све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да 
 варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну  
одан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори  
га помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и п 
Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војс 
.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по 
о дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће 
и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</ 
p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрн 
но, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други де 
нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања част 
оступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци,  
е у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div>  
ни, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> 
и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Руд 
 <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спаз 
p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња се 
рза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добра 
..{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена  
</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— 
 у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p> 
 ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме 
мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он бе 
ном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико д 
 постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двостру 
p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед 
апетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо 
ори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снаг 
ље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на  
и.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један 
ен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три по 
е ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу с 
ом узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Х 
тављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим  
к-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у 
омовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одо 
аде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја 
ваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спо 
и нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиш 
нов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитриј 
 збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p 
 беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређ 
већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да 
ојничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — реч 
ко хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву 
 <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да пока 
јајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Др 
 из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804 
а уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{ 
 уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом Божјом,  
>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико  
 тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, п 
е моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу дру 
} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхт 
 двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и з 
="5" /> <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши  
ића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, ш 
 војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па 
ко одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Г 
евцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упа 
час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p 
о да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра,  
пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку р 
заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p 
И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Ш 
 <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека  
, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, 
могао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му с 
иво оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест 
/p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Ос 
 збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори  
бавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>У 
едни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.< 
гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похи 
а их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавиј 
воде жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесе 
Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</ 
p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час 
усрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи 
/p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ло 
дана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један о 
грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полет 
рла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас по 
 бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке  
кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском одел 
кама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone unit="su 
е све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <m 
="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. 
 <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближу 
 судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, не 
hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.3"> <head>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под зап 
и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружани 
е јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече 
акање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи п 
ће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се нис 
ати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — 
ред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорн 
и.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде  
ки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати ју 
ана, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на ви 
 издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit="sub 
l:id="SRP18965_C1.3.4"> <head>Поздравље војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> < 
о зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} З 
и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадије 
на и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи 
адне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чин 
 И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Аши 
 што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке цр 
удрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и зак 
рава. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и под 
лом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, на 
ти.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душ 
н свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа б 
беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево ра 
ш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} 
 генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет годи 
ad> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут 
ан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{ 
говори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па л 
 се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не б 
!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разуме 
вом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{ 
ним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове 
не српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше 
шња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводин 
та га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукн 
и ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — пр 
и шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p>  
вет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а з 
, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли?  
цом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се ве 
аће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{ 
а северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколи 
ме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и  
паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну  
ки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац рас 
<p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове бур 
је покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива к 
е и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>—  
си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевић 
 и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад 
азграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шт 
 жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе ј 
 тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружан 
, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{ 
Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио. 
пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чу 
, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана п 
а гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S}  
ребаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше  
упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S}  
{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> 
ом чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вре 
на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мал 
S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад мо 
а ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси би 
и се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p 
лиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека бу 
 се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога  
тенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави п 
 ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пођ 
спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети 
ам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан 
е кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... свак 
упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Пот 
ресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих 
/p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у  
 много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p> 
то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да 
присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>—  
лоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетв 
Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p>  
им местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се о 
апасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што  
з челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепе 
у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — 
ја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, по 
у, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја ј 
аници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбиј 
ци испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз пла 
ра! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позад 
а у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игу 
х двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, 
војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне 
е само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе 
а, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи н 
утак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше о 
>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обреновића.</p> <pb n="178" / 
асположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али о 
арода.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави  
{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ ист 
 муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{ 
спео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диж 
— рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле 
што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше аван 
/p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омале 
старити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, п 
 стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} П 
аздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даљ 
</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места 
ц, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут 
арешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Једа 
} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потек 
та говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам 
азберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — р 
оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас дво 
што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и д 
>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пе 
твори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку 
ла.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посма 
Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у 
 одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.< 
Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа  
и пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука из 
оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> < 
 сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на  
тећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У 
у.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватр 
дног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли 
ти и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва ус 
олини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, п 
ев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом 
 свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, 
аху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала оде 
p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић в 
а иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и  
>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему 
рема Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Ма 
 паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да  
је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко,  
де му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским ви 
ја, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде о 
 Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајић 
 ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим 
 стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабр 
поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и ок 
сила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непо 
 себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да ст 
о.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљ 
лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да 
 сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али 
кидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њ 
застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима своји 
будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пу 
, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ћ 
рзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху ш 
га?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљу 
} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p>  
о би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— 
и поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти 
 Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Но 
 стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако ј 
ја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{ 
 оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од т 
 ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога и 
 ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав  
 клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце  
 похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударит 
ијатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се са 
 ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и  
есрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек оср 
</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ов 
дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће т 
ст, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто м 
ите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не р 
 и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чист 
имећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често,  
м.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> < 
 дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за ду 
нце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и  
м дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у р 
повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвена 
куца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За  
о да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милиц 
с.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у ру 
д! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам 
н пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по др 
 Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-П 
овори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко с 
 као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерл 
агу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— П 
 један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарк 
Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам... 
аш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсиј 
ало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p> 
стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p 
аке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и 
ћу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— До 
е то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сеља 
 уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже 
ка.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше 
итеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату 
За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе 
и момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмер 
љима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај нош 
естра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка 
е четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се ла 
раја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама 
ј речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул- 
> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омер 
а се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Мом 
.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>М 
ом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече  
> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p 
запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћу путо 
p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка  
ше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се пис 
свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже 
од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:< 
бузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом р 
е га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом ор 
таји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, 
 <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ни 
овића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> < 
остраном предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, 
Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ват 
тово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{ 
триче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да н 
сти, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан 
де их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у  
, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за раме 
им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су н 
е, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусу 
е зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше тр 
p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече 
 кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он с 
олети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага  
се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах пој 
Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p> 
Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица по 
раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да  
а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обаз 
.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p 
сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратан 
рати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагр 
 сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени  
<p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и 
анца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> < 
ве и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто до 
ају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степен 
— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ств 
 му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чу 
те где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S 
 добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше 
уња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта 
оњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <miles 
вољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и 
ировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Или 
p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа 
 доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све  
ута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријат 
евића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из 
 је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у ша 
/p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што в 
 кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и  
и пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што 
трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} 
, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p> 
ике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лев 
ета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето ду 
ло руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</ 
да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> < 
> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле п 
ша Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задо 
нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко  
с.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>От 
Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Момц 
ема ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоск 
неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова  
тави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С 
 и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче 
е брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О 
 Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!.. 
<p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита  
 <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план,  
ead> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази н 
латити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} О 
акија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пу 
спрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, ка 
p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ни 
та од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да  
те их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта 
> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да 
ете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси 
шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишин 
аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног  
...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> 
рад Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да ост 
 старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти  
 у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престаја 
не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на 
аше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p 
 викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру а 
</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије кле 
 бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — уп 
кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Пр 
} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше п 
>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша св 
мну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, вра 
м!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођи 
p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних 
у.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај 
 постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је 
ачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прег 
тњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо!  
 светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете за 
ед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без д 
аби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с пољ 
 што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта 
 нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење нак 
чку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> < 
>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу о 
Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговор 
P18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде запо 
ише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекуј 
.. шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака 
 мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и  
 обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone u 
и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је  
ху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S}  
зонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit= 
Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а 
 Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и д 
тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да 
занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши ова 
 мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли  
ај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушк 
а умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше н 
јсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p>  
и се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе 
д, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесе 
ма што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игуман.< 
љу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се 
тра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То бе 
Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, за 
ве тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан хо 
е опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у  
вати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата 
ћи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од ку 
е сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он  
 помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви  
 прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Поза 
.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код те 
бодан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћ 
ио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један ма 
е реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ов 
, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође  
ко се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут 
ру.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла д 
коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} У 
брада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S 
} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да 
оге црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> 
p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седе 
 и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </di 
и Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!< 
усти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар  
 тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p>  
Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета 
ови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова мо 
Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити. 
ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, бе 
 ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> 
а, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове 
де!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову 
и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној. 
оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачун 
 подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S}  
S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Ид 
брад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да  
ко ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који ч 
— одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет до 
равимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</ 
овишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроб 
авише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На 
 грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Х 
 разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непреста 
м Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Нед 
упно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом,  
ега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> < 
 Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и пре 
еме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстар 
еже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекив 
се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледај 
— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена вра 
{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он св 
 неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће про 
 мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Ср 
ге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јач 
рчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло бе 
 снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте поб 
коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Н 
 по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше д 
а и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се  
чи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p 
те придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако  
га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павл 
/p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У  
т година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима нез 
<milestone unit="subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, 
д!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одл 
" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} 
е.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нем 
ђи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народ 
узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечан 
<p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ 
ишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије 
<head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима та 
унтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као о 
} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху  
т своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и д 
ирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе и 
е.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прст 
чји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова д 
лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испо 
ија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином ли 
зују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена  
на везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се 
>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна обле 
ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемо 
одан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p 
а њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде опис 
виру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна 
жа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху  
а и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два бр 
узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно ј 
имаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој 
> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко има 
једињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пан 
е, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом 
е се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају ти 
и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се 
, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало ве 
у прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се под 
е духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на кри 
замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина,  
јана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p 
је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта 
 ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека на 
 Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори М 
 обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пру 
раш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти  
анастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад с 
ао да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састаја 
p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, уз 
мише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју 
 његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не 
, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи ка 
мет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.< 
врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и к 
ених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а з 
уше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови стар 
е се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> 
ега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с прав 
еће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војвод 
да, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасе 
ше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у р 
де Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још што 
поведи једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек ба 
 дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташ 
рују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и,  
њи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Ту 
лаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на  
могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не бе 
па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огром 
нце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и  
, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, п 
прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њим 
м, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мир 
 темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да  
асло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше 
еву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв  
 највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вул 
 са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај х 
се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун ча 
раз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је  
беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше уз 
ећа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо,  
шко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да  
у да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбиве 
пије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца нев 
 рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Мило 
гружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му о 
 <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличењ 
пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле  
 за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвн 
} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мат 
е, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спази 
ом.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и 
осом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p> 
носи.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и  
— примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману 
тољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију стран 
— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се 
ака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а М 
аше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико. 
мцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу  
> <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и п 
срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на М 
уком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примет 
.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с В 
ратак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што прв 
ростору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, н 
упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p 
 <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— 
у, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче  
ла овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у час 
{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заје 
старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан 
ромени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријат 
иже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош саз 
 свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се п 
ј умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} 
у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почет 
вом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певу 
<p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По 
е, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треб 
роду Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље 
лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њ 
ећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: о 
ж у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из зано 
авле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и ов 
унио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се  
жаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовни 
ко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита  
е.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за  
ложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да с 
и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим б 
самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, в 
опадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шч 
вог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и 
потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало 
уја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="17 
орио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један  
 Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио г 
осле, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само зн 
и јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S}  
баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако  
родан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — ре 
е и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и пр 
ан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! —  
аго, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје 
 срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе св 
ају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежи 
ошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бо 
 зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p 
 заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре оч 
ему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски  
авне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинам 
е.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Н 
p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благ 
рича догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов ј 
Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуч 
обе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дво 
.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — реч 
диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута 
ин, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, преплану 
ера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има н 
бивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај сн 
дахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p 
S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скоч 
аву.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, ре 
ко...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у 
 себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз т 
у слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је н 
</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе  
у се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухва 
 погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове р 
 /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покл 
е Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затв 
 изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој дана 
 овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао ма 
енице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — 
ејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она ку 
д Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! —  
раве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— 
/p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано 
цу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак 
нице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нан 
— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви!  
би тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тре 
же могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-п 
ћи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече на 
<p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... пору 
че! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За П 
је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем. 
здишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p 
и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доц 
 свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе не 
 у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, ј 
уша човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали 
 Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнуто 
 <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак 
слиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{ 
>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би 
дан мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, 
 Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; 
Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину св 
>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи к 
 ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет 
бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је  
</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, 
е човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробиј 
ињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n= 
има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> 
 је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло 
> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упи 
вановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p> 
 Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а о 
нин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти г 
х промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко,  
 погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима,  
а путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђа 
p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје  
до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова тресну 
<p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</ 
је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спаз 
 дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу 
 осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тел 
њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али г 
таси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тиш 
е; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка сло 
— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> 
 а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћ 
 Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко. 
таде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том  
> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник о 
ан стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага 
касмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи с 
 гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ 
пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и 
има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде 
ћ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна  
л примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба 
p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе ч 
село и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог д 
пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад 
!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си 
ово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p>  
<p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не ве 
че:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p 
ши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да 
нака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и про 
<p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>—  
д села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју  
ав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одг 
агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Р 
 њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезек 
им.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и пока 
ња.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећ 
идети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен к 
што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За да 
 <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више.. 
а кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одгов 
равише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сј 
Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отиш 
<p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p 
/p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</ 
уби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши 
.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— 
мо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну рам 
 тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} 
си ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — о 
 Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S}  
p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило  
 <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика  
ни мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се  
адића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже 
ше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стањ 
у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек  
, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> 
p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group 
вило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га 
е, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде прем 
 <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед. 
а скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане пор 
колико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> 
</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, 
</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Сти 
</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit 
скопане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и са 
ри! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, 
му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> < 
а тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман п 
ужину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан 
</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S 
ури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се о 
итаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај ф 
узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>—  
<p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без преста 
гуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић 
тицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што 
 времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени с 
 грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча 
рац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Сп 
 па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже  
> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај м 
епавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p 
ођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p> 
за паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и пог 
нац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и в 
а на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи П 
 поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше 
е с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{ 
се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и 
е се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други 
 вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учин 
 ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!.. 
мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатк 
е околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, 
p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дођ 
џи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџ 
е.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Не 
{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души н 
сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је 
смеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка? 
р син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче 
ана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{ 
скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну  
сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми  
p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор 
ну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се заж 
рена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући 
би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ к 
нише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Б 
приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном  
а.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, јуч 
је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народ 
</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p> 
 Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p> 
мере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{ 
ажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, ј 
, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и п 
Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти 
што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљен 
де.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p 
<p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче? 
ишта... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно п 
ј се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је 
ког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше прост 
ежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље  
одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у пла 
маш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини 
абрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори в 
таде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго  
оја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p>  
/p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим ро 
 га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако доп 
ебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси 
ај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>—  
 неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p>  
а дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>М 
 село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани ме 
све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема п 
, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага н 
<p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то ј 
таше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић  
а.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p 
 и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са п 
е се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити о 
 узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву  
х чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенији 
 и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја 
сука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров на 
аша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Дим 
p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше 
лову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравиц 
ше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше  
д гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме 
одиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало  
војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш 
p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испреки 
а.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци  
куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и вит 
тва, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над д 
ти.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрет 
г дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, 
у, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим б 
беду, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситниц 
.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али! 
лисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јур 
p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S}  
Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— 
p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти каже 
кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> < 
а столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p 
ир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупи 
у Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави аг 
еђа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију 
— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Так 
ај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица 
ранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, бра 
дина били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и сло 
ца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! —  
 Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили н 
немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> —  
подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опар 
{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — од 
</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претр 
...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим с 
ирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом 
ла, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радост 
тадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упи 
Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улаз 
адије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено мест 
вори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на 
укуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p>  
се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул п 
ио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он п 
тином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници  
Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином прој 
/p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше н 
 му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере 
згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби 
 Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци 
м!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати,  
да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмисл 
дију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време 
 у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако  
 све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље проди 
} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко п 
арац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} Пр 
олити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу 
S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на ј 
о соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p 
пао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> 
шка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У та 
раве, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав 
да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и ск 
роз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узја 
у у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том  
!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Превари 
апушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и н 
 левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S}  
 рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву 
авловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти мом 
ке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p 
 са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S 
 беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прил 
...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једн 
е Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој у 
оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>—  
укама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послуш 
а с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па уста 
а туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашкови 
влов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Об 
се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бо 
инулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица ј 
ом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега 
не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој н 
ли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{ 
ке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Ниј 
{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има,  
лада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде 
, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цуки 
>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори пре 
ри игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} З 
, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За вр 
о лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћи 
 тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слобо 
г Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он 
а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари  
се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с 
де дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јав 
ресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не м 
 буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће би 
се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да  
 собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p>  
> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра суд 
.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја з 
е у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по кој 
ана.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје! 
опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугла 
S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о к 
> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p 
при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шан 
ме.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде рук 
ла Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> 
е сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?< 
а.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, и 
, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit="subSectio 
старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вал 
е да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се поко 
оњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете г 
 вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као оч 
а се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и с 
p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег ха 
ићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном 
резо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав бе 
} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли р 
 спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и п 
ејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То реч 
е ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је наро 
кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо на 
>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му 
бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} М 
тарце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите и 
вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду.. 
а стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, од 
Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.< 
.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте?  
ве.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Т 
лико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — реч 
ворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на су 
p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ва 
 узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресе 
и све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо  
p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</ 
н упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет. 
 Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n=" 
 би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> 
и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</ 
 узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> 
оше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се 
упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код ка 
унце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговор 
ква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и т 
 Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — пр 
и момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Ш 
есу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> 
p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је  
и.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће 
или, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и  
p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону 
 га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код 
уњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу  
 Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S}  
дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одред 
упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одг 
р најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи 
/p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помеш 
 плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом в 
ђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да с 
хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо име 
 штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од приј 
?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га 
ди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однес 
ах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мо 
:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— К 
} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Св 
жњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша н 
авски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава 
> <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, ле 
нту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен ов 
.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у г 
шташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прику 
 то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификациј 
е и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага 
ји му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и 
еше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{ 
оћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњ 
т ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичари 
д децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својст 
у.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова за 
hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.4"> <head>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> 
својише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помр 
едочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудр 
је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p> 
 а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђа 
ије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго 
примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је 
 узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то чов 
рлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље тв 
се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престра 
о бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како ради 
 заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода!  
, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>—  
>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах 
 Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.< 
</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по ча 
p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и 
у и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држ 
еше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одби 
збројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском 
и ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше бле 
..{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши: 
— рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{ 
ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ  
 или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузима 
</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> < 
Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p 
 свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?< 
p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем 
су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог!  
 наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо сл 
 — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори мом 
ушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграб 
 Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p 
..</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село 
прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> < 
ош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећ 
метоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — приме 
х руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и за 
ст им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: о 
о ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, 
 приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваш 
ротече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се от 
.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида 
одства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак 
арко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио  
ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не зна 
и оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p 
ци.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — наст 
т — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи  
 — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђ 
 осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — реч 
/p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, за 
лаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко по 
— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— 
н једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову,  
јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их су 
је, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци,  
а и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе 
ући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>—  
тињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикн 
ва-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као 
 што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и 
 остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити.. 
} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри 
тисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш пис 
 човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђ 
готиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница,  
ој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старос 
 тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амб 
лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старц 
ка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} 
и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђ 
ату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта 
у, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела? 
бе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе,  
 <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на североисточно 
риште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени. 
ље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби 
ир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, з 
оћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зоро 
оредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на според 
Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југоза 
омове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један с 
p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> 
присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово 
, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Ст 
ом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.< 
ашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p> 
едној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је 
!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко 
ављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку  
и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри 
ебо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похита 
— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само 
ивене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за  
 на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и суз 
 Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у  
ече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу 
— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— Н 
хта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај м 
{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Так 
 овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је гор 
оме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и  
> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шт 
 сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ни 
ља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, 
стук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги  
век осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и 
ом, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи  
лади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тре 
 постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи вој 
 сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <mile 
 кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф  
и бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше  
говори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је  
е у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу н 
у, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} 
S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде  
заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добр 
<p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди д 
 коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се из 
 — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога 
p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и сла 
p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одб 
потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беш 
ајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска об 
им треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 
!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће  
ити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> 
 врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумара 
... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S}  
/p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуц 
! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан 
 новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван 
/p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p>  
м снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> 
на и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела 
н, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванае 
три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убрис 
сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца 
урни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трн 
<p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, ка 
ко не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли б 
ће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрз 
 твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а 
говори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино 
мо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.< 
она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже,  
шкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки  
све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> < 
 и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај мл 
="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај м 
абучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом р 
узе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— 
тва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и си 
ма понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и р 
 рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри  
поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја  
насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познад 
ану се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— При 
нике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви 
 <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштр 
p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — 
арко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p 
ком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и реч 
оју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече: 
аигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Ми 
 <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка 
узе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше су 
/> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде с 
ј Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ 
 Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар н 
га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те 
место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мил 
Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га 
ојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погл 
ада?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга 
.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и 
 се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошк 
се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — по 
 се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу сво 
 у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти ј 
ем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, ш 
а рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врл 
е.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?. 
 отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи 
Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије,  
.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" 
 јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> < 
влада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Пр 
ље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над гл 
дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и оконча 
Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће  
е бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми виш 
лим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти зна 
а се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи уста 
поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог д 
кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има преч 
е нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену 
градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђен 
</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — наста 
јсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до пон 
му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — на 
<p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на 
р ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са м 
>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више к 
вицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! 
p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p 
 остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанч 
бе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну О 
ше своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис 
си ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је 
одне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очи 
нуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раз 
ва леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} За 
ле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S}  
— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено к 
п.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе в 
о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклињ 
 — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p> 
еће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скр 
 бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази 
 Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учи 
покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још 
 Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су он 
S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница. 
а опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао  
="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мат 
 лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и је 
индерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше 
е сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све  
>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p>  
 сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и 
и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и прост 
ече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="4 
учено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног о 
по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз С 
тупи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња б 
/> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благ 
 Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Т 
 <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао  
 /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с в 
ницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Ма 
965_C2.3.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Ми 
 који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Нена 
клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а 
ем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пр 
 Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих ро 
усте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав,  
омиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде. 
{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Ате 
p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} О 
.{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са де 
шко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p 
а благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче  
...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвор 
ме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Пр 
.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и ство 
Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу 
ао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид 
Section" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором напа 
купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S}  
.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише чо 
усле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и исто 
 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Моми 
жаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га 
 корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев. 
/p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана пр 
е за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Т 
 у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и заг 
амац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага  
ма и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</ 
бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p 
ки.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је 
е човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бо 
> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека ка 
чне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Све 
еђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо 
 глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше из 
ас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде гла 
а познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — ре 
етири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.< 
> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом 
ође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То 
слушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му заку 
 неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговара 
истоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се н 
. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког у 
 свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, п 
S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</ 
н уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, е 
p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа п 
оморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овд 
...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се 
слушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Васи 
у.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p>  
<p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовни 
<p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештеник 
 <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у глас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C 
ат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита,  
таше над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу л 
<p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево  
> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је  
8965_C1.3.2"> <head>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село. 
 плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњ 
кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде как 
 и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно 
{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада,  
p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од  
ху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи глав 
Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања  
о и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарк 
к са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњаник 
 лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај 
опот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га 
е Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље љ 
а га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p 
hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.1"> <head>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> 
окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</ 
 Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу  
 Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгаче 
војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече  
 Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну пр 
 висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој  
ира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве К 
е и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парч 
.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се ди 
стима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се в 
ладо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} П 
, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити прија 
 у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај м 
 добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још  
на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У 
ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо а 
естити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} О 
 други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се  
Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари 
 уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није  
та хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утиша 
на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S 
и се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S 
лаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} 
колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колен 
 сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, пр 
се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p> 
е матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капи 
н одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p>  
турчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 
— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се р 
огу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори же 
помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече к 
— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага  
си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га по 
<p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не ди 
>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из г 
 загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми де 
у се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет  
 рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од дан 
.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— 
ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече,  
се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој  
p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га  
га.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскин 
{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо  
послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} 
ај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Гов 
а ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p>  
м светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући п 
.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: 
} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори 
д промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у 
мену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p> 
, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши де 
<p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p> 
 подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува тем 
>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Кр 
p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега н 
 кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не  
 <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата. 
а ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокоб 
не!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!. 
о да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран  
рко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћат 
ереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи к 
 лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone 
г ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше 
мо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се н 
и у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
уком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем С 
ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у оч 
узе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у  
p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати 
p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p>  
иже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p> 
> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након 
показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило 
а то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, сту 
 сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо,  
 коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше 
 руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беш 
е.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе 
 старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко 
часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкч 
о рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од п 
орило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су р 
у о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им  
 кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом  
еби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на мат 
Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да 
има беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> </div> </div> <div type="group 
S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових,  
ородице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p 
Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја 
лају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је оста 
из брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхт 
очињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верује 
еше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у м 
Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомо 
у, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може как 
 нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад н 
 беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужи 
тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам  
ше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и мла 
tone unit="subSection" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну сна 
прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p 
ај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Т 
аше својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрве 
ити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се о 
 као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава 
овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаник 
unit="subSection" /> <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све полож 
ако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо ра 
р-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попа 
ст.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— 
 и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> < 
<p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... вер 
у... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар 
дом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Је 
е му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> < 
делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово 
 је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с  
„златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће  
бучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла 
 дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натр 
 даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном д 
!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити  
било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно зав 
> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од ж 
лепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{ 
ождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чуп 
S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан г 
т носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... мој Стој 
..</p> <p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан ј 
ју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им  
дно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти  
<p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Х 
> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, 
...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су крив 
е.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> 
а!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p 
ао да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста др 
ј га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главо 
чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Ј 
о том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио,  
а се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима  
 То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од син 
 видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитују 
узама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крит 
 стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља  
че ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се уск 
о му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} 
н доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо љу 
и...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас н 
, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцни 
ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} 
 кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за ду 
> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледа 
би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате 
" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изи 
руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.< 
{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска 
пасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролил 
ући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало п 
самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јунач 
де.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се веш 
 у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехо 
а и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима пр 
p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасе 
адом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо 
а се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у  
око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше сп 
р је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а 
</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће  
, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Ма 
се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је  
 рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> < 
цеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горач 
вет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, биса 
ко, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} 
окољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу  
 луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S}  
S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да п 
о све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет годи 
 великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који  
е није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо 
> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с 
 греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено  
ом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га ун 
 једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду своје 
}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову 
S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, д 
ај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха 
за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу  
амнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је 
надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих ц 
У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> 
свети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{ 
пљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница ма 
 догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и 
јводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S 
м јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и  
ва гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишче 
ј крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде  
а коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство  
 и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — у 
Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прик 
педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али  
<p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ће 
и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на гла 
/p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— 
крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и 
S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у гр 
 јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> < 
н час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путев 
 <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти  
.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу. 
p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p 
/p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Мо 
</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и ис 
два дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца?  
</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и  
p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Д 
ди.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше  
, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас 
га.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача си 
оје тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњ 
<p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p>  
ште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе н 
 раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У ли 
да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злост 
ао црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш 
 да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну  
</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше  
ке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаш 
м тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, гро 
 богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунче 
е беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико замет 
p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз  
у глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Пр 
ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше д 
 под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо,  
што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите на 
м својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га бех 
воје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пруга 
унава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> 
вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена 
 у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова п 
де из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах кре 
— упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Ј 
дговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p 
а игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па 
остају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде ма 
ђоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут ста 
даном, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној  
ава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта 
 беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сак 
/p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други п 
пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху  
ласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обу 
/p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак поб 
мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек ид 
p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106 
p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак 
/p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачн 
ими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовеште 
 и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше к 
 n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један бр 
утра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што 
е у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се до 
отом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> У кућ 
о поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и поми 
а часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте го 
о и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред.{S} П 
азећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти с 
д први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту 
 дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више 
 xml:id="SRP18965_C1.2.6"> <head>Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на ј 
има ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под 
е.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас км 
овој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њи 
 <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ства 
ни друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беш 
ега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сум 
{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице:  
отину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и пр 
<p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, син 
 крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равн 
 Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови б 
У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара поно 
авом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гне 
велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <miles 
!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише  
е поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањ 
в се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пре 
пријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше 
 сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече не 
у?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — 
.{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена 
а нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?< 
 знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оста 
<p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не б 
долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, по 
му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— 
 још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде 
p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> < 
руги на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо о 
но чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> 
ца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — 
адова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам  
> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, р 
атру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријате 
 беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> < 
сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска 
зневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад 
еру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопи 
епријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као  
е недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једн 
>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из  
2.12"> <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмн 
..{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби свак 
ш неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастоп 
ићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијо 
 беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне ка 
з густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, т 
и се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У 
овори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. 
 бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> 
одник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p> 
ва оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit=" 
о писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна л 
ј речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
чну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Мо 
се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим п 
ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђен 
и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жи 
пасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Н 
ве живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише н 
молише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и гла 
>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз ко 
ште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома 
а се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и ме 
 — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жа 
Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову го 
ори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отров 
дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште 
ћи се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type="ch 
p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека 
 Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујем 
нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Си 
аља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет го 
 се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој 
ја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жр 
</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С д 
>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Д 
ја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па 
обра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и 
и га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело тво 
 те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја 
старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда ду 
ово клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Пок 
е, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се узда 
> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> </div> <div type="group" xml: 
 Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом  
уја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунто 
ве се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на ра 
S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи дух 
S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело ј 
а старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се дец 
ишта лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја 
ју.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно 
.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обнов 
lestone unit="subSection" /> <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше 
еома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у 
Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купин 
мућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп В 
ва беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{ 
p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да 
— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.< 
 превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако ј 
 је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — реч 
и сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо на 
рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У т 
.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да слу 
руге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се 
с је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља  
боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је  
 речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан 
ло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-План 
или, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се раз 
тима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p 
е разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>То 
 конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскиј 
с десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чу 
га Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло б 
стрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци н 
{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се погле 
63" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и об 
јаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху неп 
се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју 
аће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све ре 
p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту 
гу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p>  
ришту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, 
х васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири 
<p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика пр 
живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа,  
ну јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p 
та и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забе 
ука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и 
положи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци 
ркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — од 
, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратн 
н слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихват 
Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је с 
м од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— 
50" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по не 
д за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и сал 
а поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху 
учи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p>  
и хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма  
 огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђ 
мковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себи 
 Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да 
ште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена 
} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и  
, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један ша 
рмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим з 
Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду 
лико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} 
бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше 
пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије,  
а прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи 
Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> 
на поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб н 
ија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаш 
 новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Т 
Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> <div t 
 давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше 
} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу 
Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте с 
ко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> < 
 <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши  
ље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кући 
8965_C2.2.3"> <head>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа 
ену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град 
 беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој 
on" /> <pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов по 
 један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беш 
а главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ 
ом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад освр 
/> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је  
>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и рук 
и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази јед 
ведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за с 
вим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачувал 
ладић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета,  
адкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се. 
ке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S}  
у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто см 
ојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада 
ао за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да  
а и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народ 
у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, траж 
Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења  
на, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан 
а веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на беде 
снога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег 
> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Кап 
 непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— 
ром годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</ 
во, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратк 
розора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте 
ј!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим 
има.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!... 
<head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и виј 
ања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, п 
е с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</ 
 Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и ч 
ad>Пожар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по ко 
ју и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то  
шту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда. 
ол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек ст 
 листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало 
но; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се ло 
> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Гра 
и овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено пог 
ећ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и  
о и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висор 
а стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу 
Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомичн 
аве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под 
тиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове без 
у као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиља 
сном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече жив 
лену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не пре 
, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <p 
 одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудовац 
да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше по 
о</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замаг 
овни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p 
hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.1"> <head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске 
{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључи 
едан зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да  
да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p 
де.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа  
звреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже ка 
 у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотв 
аше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину  
приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Из 
идом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после 
ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лул 
н обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити 
ично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен п 
 истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" />  
нога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Н 
итро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> < 
S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бес 
радом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина м 
 две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потај 
акнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То 
оса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељени 
хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, 
 ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне с 
крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S}  
 дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поч 
ма.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савла 
ва беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, к 
е од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн косту 
<p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На об 
 мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа  
p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама 
азлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек 
} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мал 
далама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, б 
} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S 
.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он п 
ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру 
ије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а 
>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непри 
зи онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Ост 
ати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спус 
рене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не  
ш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сест 
И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p> 
p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први доброт 
 сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, до 
ерење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} З 
.{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су....  
 целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S}  
ар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема 
ан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље  
ст, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S}  
/p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> —  
ха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не 
гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, ш 
Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-тр 
ао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Т 
ане.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли 
Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C 
, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p 
помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, 
о потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</ 
са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде млади 
 капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> < 
аци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у 
</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к н 
<p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, та 
ога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пуст 
 говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Сп 
уру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш! 
ж’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци на 
ну Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p 
чицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним г 
ну, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже  
p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки миш 
а брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче —  
 Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гла 
Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се  
 као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, с 
јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две 
и је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомц 
цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаш 
ошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз лу 
ра и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благод 
 у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте п 
домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше 
 Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разо 
ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко т 
граби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф пла 
аде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид 
— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима  
{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром ос 
беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чу 
S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуч 
ровић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађо 
p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којо 
посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед,  
сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон про 
мо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело гла 
и Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а 
е један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p>  
вно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хла 
исање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху р 
ад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни 
ивено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гр 
 јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Та 
ти одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, 
 њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрн 
у.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, д 
.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака 
— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p>  
е.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапара 
боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити. 
ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих  
их и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам ог 
тена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се 
че:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S 
га.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих 
ве, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, 
 биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе 
ани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; н 
појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне трав 
{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бош 
id="SRP18965_C2.2.4"> <head>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Ст 
.{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у х 
наш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти о 
Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> До 
ом?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет 
 ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваш 
 начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак и 
бол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше  
ана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <p 
а.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а  
.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говор 
вори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тум 
мицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, ча 
>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишт 
к најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве 
снуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продир 
> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p 
а орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу з 
олетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхт 
, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што 
отиву џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред 
, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Срб 
S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим по 
 и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под но 
бом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву прит 
како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колут 
<p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше г 
еве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, 
име? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</ 
ну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> 
кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чувал 
 Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше 
рака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и 
уше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужн 
{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, ос 
е и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе 
 изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтат 
.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> < 
 стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к ста 
му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су д 
да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p> 
и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене 
ета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Шт 
да беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као д 
т’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> < 
ху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника,  
ати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо  
} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше  
н беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села  
аву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али  
а беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита 
="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тог 
е збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита  
рко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и ре 
енија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љу 
пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том  
к на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу  
и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над м 
ичка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене 
 човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлин 
зише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:< 
н.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жарков 
а.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже 
ок једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Д 
</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p> 
рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>П 
а десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} 
ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи 
ња трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{ 
 би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Дост 
 локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходн 
— искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осве 
о.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о  
.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Бу 
тати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима г 
S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одг 
пишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког 
ећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку так 
огаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S}  
о нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Не 
 брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни 
турена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и посл 
а, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва т 
Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше 
рачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог 
и мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; 
уна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф 
отапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти  
е гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по т 
дан међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обра 
е аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не 
и издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој о 
 кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне оста 
а, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, к 
тећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћ 
 и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На м 
брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p>  
под нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај т 
p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> < 
таган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за сил 
о са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том трену 
рат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жуп 
{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што реч 
ећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја к 
 мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се 
 се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Пав 
 безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, гото 
ичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше 
 <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили с 
е.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на 
 — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, поп 
ао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је  
а у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћај 
 оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.< 
непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" x 
xml:id="SRP18965_C2.2.8"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно пре 
Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше  
уре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше јо 
{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа про 
по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико  
знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар  
 наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе  
небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе н 
<p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери  
унаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> < 
мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} П 
лободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо пр 
, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне  
сврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> < 
и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати 
.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p>  
 рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече 
е душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа ди 
/> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</ 
> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обра 
 скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p 
ди.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, пос 
ветлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с  
 седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга 
и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане ра 
епогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ 
амаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо 
на снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвет 
је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пе 
16" /> <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина  
шнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Пот 
ђе се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, прир 
та.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, неж 
аше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао у 
ови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз в 
сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико т 
их.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај 
S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је б 
војима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројев 
ажила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> < 
 удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом неб 
х држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, п 
зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.< 
е звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два 
 изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Пота 
ем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Ули 
гогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуд 
пред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, п 
се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мук 
ад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> 
ић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе,  
е тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну бор 
 оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и прот 
аху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников. 
у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p 
p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама прео 
е с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па...  
.. у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све шт 
и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице 
 Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Ст 
 ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, зна 
 живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе 
ањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри 
 <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице 
рко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се стар 
, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све ол 
иновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све бла 
 <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гле 
и сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и  
 добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не од 
 да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разнолико 
похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пр 
нде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна  
а Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па жи 
 И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у  
очити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то 
 стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош  
чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> 
 Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а  
о — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа  
ака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опа 
м, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Ога 
утро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на 
незверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се 
акључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уро 
рвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да 
S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> < 
; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„К 
могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи пр 
Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> 
S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајд 
> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> 
 проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" />  
 реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време 
рство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, пр 
мрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама с 
ше, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жарк 
ај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Мил 
оска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, пре 
што.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренераж 
инуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S}  
огом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити 
 жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро  
и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у  
ине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник 
Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава. 
, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло 
Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише з 
а он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше. 
Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет  
илазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је 
учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде 
прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када  
S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без у 
ај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступ 
Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си п 
омну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p 
 стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурим 
ршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Ча 
ајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском ид 
едимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на  
отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од  
 децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити. 
ру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано  
ри се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан млади 
та радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рај 
Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска 
краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронт 
не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p 
 тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их к 
стићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачи 
е Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да  
 беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва 
слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне п 
век подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бране 
ш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите  
ре — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред 
уј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа 
 не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не  
адан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, 
ше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сил 
} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И кол 
 одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би  
 твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја не 
анца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе 
.{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно  
Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђив 
 и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у 
н човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш,  
еветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово с 
!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо  
 Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из ј 
, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; с 
е...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у 
 и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p 
авле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом  
 ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се оча 
пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не  
једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p> 
атиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако  
ротив нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег ст 
 кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p> 
роз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и  
енадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као 
 као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беш 
ром...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па  
атеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беш 
ти у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С по 
им, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> < 
езгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прил 
ј грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи,  
Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређ 
ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било к 
отово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико < 
оповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело п 
мо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо 
ји и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Дел 
дро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S 
чи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи  
ромуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада 
иру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Н 
ојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва  
 и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњак 
.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} О 
Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као 
ики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу пред 
мо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од М 
ује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгаче 
{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S}  
чи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре с 
рно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше н 
озном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те 
Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се с 
аде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан  
 темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и 
Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> < 
и гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се мо 
е права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на груди 
вде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, 
 да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p 
на у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом 
бро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га 
ше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово. 
ачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и кр 
p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом с 
 налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се 
по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Бе 
е!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје  
а сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си 
их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза 
Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То  
врати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Љ 
ече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беш 
опрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Дал 
ашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето д 
жна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрат 
ла.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и 
Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S 
е су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је 
о Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и пон 
ком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својо 
ма: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и да 
ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути св 
еда у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја 
т.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се о 
а смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек ко 
.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пруж 
 — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узм 
шка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— 
лавар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гу 
ити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећем 
речи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трп 
ејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и  
е — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, е 
 — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— 
<p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља о 
воје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О  
p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лош 
Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види 
 све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити. 
p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p 
 добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас к 
јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уве 
Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми  
 Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љуби 
 је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изг 
ори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло  
<p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!.. 
ву гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на пр 
акну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед р 
 поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а д 
оје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихват 
а ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје  
 рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латиф 
воју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да 
А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>—  
</p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p> 
ик.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n=" 
<p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p 
ог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе бли 
— рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно 
арна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, г 
клео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.< 
> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва пром 
ило да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p>  
 убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком прет 
рену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко др 
 ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Ба 
-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је 
дна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмах 
д или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке. 
паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не т 
ох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p>  
лас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро 
азвијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> 
ено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!....  
таће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S}  
 погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја 
 — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> < 
ицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се с 
еси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> < 
S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!. 
 али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по раме 
упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Мано 
да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што тр 
Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> 
луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!.. 
га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест... 
че!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мисл 
ељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана 
.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јус 
еш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад 
дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — 
ћи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја  
 он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чу 
баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кр 
и! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p 
ћи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри 
 руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одгов 
</p> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у ско 
> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Ман 
те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!.. 
и.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш  
ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> < 
але.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срц 
ља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> < 
одиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима б 
еше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи ср 
S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу  
че кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} М 
и спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— З 
 надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S 
ја је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} Т 
 њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му ду 
 <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него  
уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одв 
{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} 
 пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јо 
 Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обур 
 беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејман 
ком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.< 
ветитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје 
па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ  
асенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бо 
природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријат 
е, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стења 
 неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише 
а момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subSection" / 
зумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p 
уда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На  
воду, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућ 
 беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ла 
душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и но 
аше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у прича 
то се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако 
т узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а н 
мо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и 
ледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред на 
дио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина 
сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као  
мамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помого 
да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше п 
>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче. 
спуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном. 
 пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих 
. доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} 
у још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше  
иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</ 
дише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај ма 
p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>—  
 и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p 
 вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, 
нас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј 
 главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="chapter" 
волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу 
у.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик,  
 Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити 
 Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S 
и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p 
<head>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са своји 
тиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је у 
<p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве 
престано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не  
.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и  
 Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p> 
вој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што ре 
м пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дан 
/p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако 
у познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао с 
им стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеш 
во.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало 
по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Ка 
ло, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по двор 
у свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узр 
ше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да 
ћемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им бу 
че дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у тв 
аше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" />  
ја.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p 
{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и поглед 
име! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Бе 
арко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.< 
очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p>  
 приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на 
 редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном с 
ка те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>—  
 ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе стар 
S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да  
че Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Гото 
> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече  
зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда. 
че.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако 
 је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p 
.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита гр 
} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве  
ле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо 
</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} 
 осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше 
а крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То 
ци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац 
ница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну глав 
 га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е  
Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотво 
 уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па н 
његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брч 
 кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва 
</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарк 
 <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође з 
ад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв  
ђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S}  
ађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Н 
е исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> 
ајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одг 
 рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одг 
одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се. 
и мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Ж 
ружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама,  
. шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта  
Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Су 
благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодиш 
руја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му  
скомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type= 
 рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војв 
се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред  
{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обо 
прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и  
е, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасениј 
— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} 
 беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сут 
веше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тре 
е оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покор 
онесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — р 
уши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија  
азговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца  
се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не стра 
оју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни 
ују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</ 
p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И  
 шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога 
 млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Др 
хом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучен 
у рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше 
ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали 
 га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p 
лушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Д 
еше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загр 
е пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте годин 
моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе 
 нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из з 
 сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небо 
а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, кој 
.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће 
оказивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а јед 
 Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! 
ри слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и 
{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба н 
, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше в 
лно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</ 
обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за 
</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</ 
p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>О 
и се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица  
и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која  
ци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њо 
{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Из 
наш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми чов 
А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи о 
 — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — пр 
брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — пр 
што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> < 
естро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p 
 људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака 
 и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак  
аху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму 
ма.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Бе 
 и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљев 
дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се 
 је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је 
уђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверава 
ле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа  
омуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу 
о по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети 
 Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је  
> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговор 
Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што 
ош не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба  
вим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнел 
о беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав зади 
<p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> 
де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених 
едан циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор  
му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да с 
и нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараш 
у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекам 
 би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.< 
иже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да 
тано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик. 
> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> 
же крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист 
 да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Так 
но надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>С 
бунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Ми 
p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Там 
неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налаз 
ћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у гла 
роваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је ос 
 Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже с 
у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та о 
ман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузда 
мађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и  
ојводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један кора 
беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима нази 
 дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово д 
ад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муњ 
а света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ва 
S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нес 
н стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одб 
т Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и 
ојводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац б 
и, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У 
нуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да 
ше се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном  
 сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, 
ео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у ње 
Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан теж 
е, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и ж 
.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са пр 
Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место 
очињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Па 
м брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој стр 
оду развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>С 
е тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> < 
напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше  
служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духо 
у имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садаш 
иташе га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји 
д другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{ 
рко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спас 
ознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељ 
<p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и 
сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Б 
ом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског На 
год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, 
и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>Пос 
, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог н 
настира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сјед 
} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, 
чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше 
<p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи б 
рко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави 
обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу д 
p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n 
ше се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли  
су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— 
вљени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби 
и.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја  
је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако б 
 оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, 
S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако с 
 увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући  
вори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Р 
ни...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита же 
јући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо  
p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља. 
ронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у 
кушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу с 
а наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке  
 гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично  
ад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p>  
лико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га  
 муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за 
 засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, пр 
ше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ра 
не су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму 
чи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наред 
} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко  
стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи и 
Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" 
ди дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на  
, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, ко 
их невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморе 
погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана. 
никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крил 
у да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму 
> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p 
Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа 
ако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то  
 и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p>  
е примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај и 
} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумади 
>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSection" / 
ружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и 
елици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> 
 или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ 
з глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они  
есијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с  
ђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја  
иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да пр 
ије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слоб 
p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p> 
а остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{ 
њем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p 
цу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коњ 
1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.< 
на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p 
ста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак  
 сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па 
{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши мо 
ати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, ка 
ности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својо 
а нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, наг 
поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко ос 
/p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Мил 
ећ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разл 
ољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред  
 позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи,  
ош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Свет 
о Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага мл 
х се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толи 
ућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја 
зад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано  
="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола по 
?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати? 
за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски  
е старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, п 
ако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p> 
<p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Уз 
, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што  
 Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу 
ело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут  
<p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Ника 
 поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по 
главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцен 
 и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колен 
 молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, 
их породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и реч 
тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упи 
шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зл 
Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до с 
и.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} В 
и мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> 
лиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле  
а, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} 
до и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих  
емишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и 
</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сут 
У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју,  
ма дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа 
 на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и остали 
учно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и испри 
а <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела  
 држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и 
к, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада  
ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био  
ред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге  
миле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га  
</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</ 
<p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> 
јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу 
рега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би л 
<p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља на 
ода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта 
Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лише 
аточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беш 
— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? —  
њице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и с 
у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарко 
ити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је мора 
о две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— В 
 поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољава 
 приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека ш 
с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласо 
аше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све  
> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бе 
ен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше зал 
е повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарк 
рег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки н 
оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Ми 
жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено,  
разложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни д 
Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у 
ве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са сви 
лу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе п 
од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде 
> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге  
 пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица 
ше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p 
ху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Сл 
 ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч аги 
вловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбоч 
ију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S}  
та.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце 
 магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима 
ише дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и 
pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових 
д радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти ка 
га тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите 
ву лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема 
да:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а  
.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају,  
 Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се ово 
чини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да 
ску!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништ 
нији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Је 
ан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у  
онор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђ 
е.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један  
p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под за 
главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже г 
ћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и об 
исао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> 
 и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Ст 
ом отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови: 
ерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, а 
 Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности ње 
ите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала н 
ак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је  
е ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитр 
 бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше си 
е главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше 
е код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи поди 
еши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побр 
ја издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти 
д год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше 
 Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.< 
азнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај  
 име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко м 
ћу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Так 
коб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у забора 
ић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p 
Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора 
ни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игу 
} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и храни 
 гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!...  
ли у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Ж 
{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — про 
ни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство 
к што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји по 
 израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу  
рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти  
астир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграб 
е руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он ј 
..</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{ 
ма, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасј 
азгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупир 
 Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички  
 Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на  
 мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје 
ено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, не 
и Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} 
 се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а  
S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спас 
 ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај 
{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну 
у?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p> 
Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше 
е последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у н 
оседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави 
тио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удови 
"169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капиј 
 подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и о 
о то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свако 
колико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не п 
ен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год б 
е недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!. 
} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па г 
p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чу 
</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, гот 
ело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко про 
 густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајд 
, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао п 
</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу ја 
ше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, зап 
добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до тем 
ше кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој 
занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му сна 
, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да по 
 Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме 
и главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Бо 
таће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене 
е.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши с 
— Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се им 
маћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав поса 
и застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, дево 
ира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама дв 
спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— 
— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да  
од свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео в 
о један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, на 
о до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми чест 
зала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, н 
и у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта. 
у ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска 
де се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p> 
е, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са л 
овештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије  
а кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати 
макоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} 
га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="15 
 на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.< 
вим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо ра 
и, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке 
о!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па х 
по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове ни 
нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушава 
 Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог 
е осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он б 
м не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спок 
ука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пус 
ереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{ 
 Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... т 
иња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жа 
?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? 
ава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар п 
и?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сас 
рко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце м 
ојне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти 
и тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите,  
не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, о 
2.3.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша. 
је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? —  
шај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући ш 
Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> < 
 вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде 
иште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш цар 
т Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка теме 
S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан 
вишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и 
ки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Беж 
има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу  
има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, а 
Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па 
иша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржит 
 у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се  
е и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у ово 
д умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома? 
е гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n= 
 понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спа 
асенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на вра 
им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p>  
олу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ни 
 њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су  
 рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Ми 
љан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из  
заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у јед 
 југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика,  
е:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гле 
асти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави с 
 на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p> 
о.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву к 
а то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти ил 
а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?< 
 на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шали 
з Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну д 
 се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побр 
>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма к 
гу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гр 
у се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине. 
онту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљ 
е плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч 
одиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први 
S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристај 
тују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош не 
па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже пр 
ци:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највиш 
Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> 
де на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Пав 
апред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али 
ичену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност св 
 лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ћ 
главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите 
дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више 
уде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похи 
је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бо 
е ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац 
д.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога мо 
Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том реч 
и једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао 
Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то к 
 више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би мо 
што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља ви 
стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога уја 
 који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лев 
идаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези сто 
ба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки п 
се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква  
 га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више 
ети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаш 
И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само 
руги.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има 
сне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} 
 наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како 
о целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два ул 
ћаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S}  
 трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штите 
чи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа 
ане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у 
Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његов 
 данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се о 
ћи снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Е 
боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Ст 
ломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећ 
та, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промен 
ше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би 
дачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година д 
дседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше п 
фа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n=" 
 похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb  
</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако н 
еља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и о 
тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко у 
алеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђе 
p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четв 
рими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од  
/p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече једа 
га дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљив 
Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто б 
S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два 
припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у се 
.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p>  
е главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, 
у сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чу 
 Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком 
се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе д 
тупише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему 
 и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Бла 
S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обав 
а.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази у 
рад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад 
е.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ј 
рница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирск 
оравити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац 
S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањени 
јатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи 
вади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и пос 
{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу мо 
S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше  
е нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, пог 
гази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше дв 
 важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики  
.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се 
 Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, син 
 пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци буја 
ој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и  
а развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше 
народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала,  
ва утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно и 
> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до 
авише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што  
беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се 
 буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметић 
бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговор 
ужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом се 
е Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, ск 
 и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточн 
ијатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p 
 <head>Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних пор 
ин“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима 
акав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост оч 
p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут. 
у покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте 
нети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјај 
егове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а 
 безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом проша 
 осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Л 
ројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ов 
рсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Л 
 Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Так 
 Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Попов 
 се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми с 
нака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стад 
лас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака напе 
е реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, к 
е на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског 
.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослобод 
едњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> 
сне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрин 
 тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом се 
рајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно п 
 у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка  
оше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се с 
ку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како  
лар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета 
ђаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост  
рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад б 
Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>—  
 </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, ко 
мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} 
еличанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грањ 
, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се 
чето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српск 
е беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање 
уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беш 
итеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женс 
адаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше 
азила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренут 
 предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва 
јукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа тр 
јући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Т 
го ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да  
ан и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрдну 
S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази  
S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — пон 
ревуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стоја 
 Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта ј 
згуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код 
у се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктањ 
о, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разн 
паше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук 
ком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајн 
че пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо,  
да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n=" 
е Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са бра 
p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан- 
гу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p 
 што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{ 
p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и осл 
иже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим,  
ијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на најв 
и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори  
} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, дола 
јем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S 
 на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> 
е бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрч 
ри врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Иг 
а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу,  
p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.< 
ује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан. 
егове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази 
 један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> 
у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга 
лизу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, к 
пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њем 
видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет  
имаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше  
м ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако 
Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Гово 
шко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта д 
<p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здр 
ако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш б 
рпске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону за 
посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештени 
беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри приј 
 ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад  
а два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да  
спуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} 
 њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> < 
ике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкив 
 /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Х 
S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећи 
рби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p 
ну.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли 
"subSection" /> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> 
едби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим п 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша преч 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Руст 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризван 
ратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старч 
оцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беш 
изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S 
ослужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније ко 
 чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срц 
 Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничав 
 лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обра 
граби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n=" 
га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог се 
 Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јо 
 дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="146" /> 
ема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је 
и Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај в 
ало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се 
игу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемире 
рат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џела 
p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{ 
здрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p>  
4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто не 
раду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и 
а војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаш 
едем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо  
урена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од  
?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p> 
 беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <mi 
 приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој 
 обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакш 
вачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само 
к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S 
окушаваше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Дол 
он не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Све 
док два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у с 
чак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво  
једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир,  
 је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Да 
рикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетах 
а поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало изврш 
га улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П сед 
 да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако п 
ог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак уж 
 се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{ 
ванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S 
аше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и пред 
еше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S 
.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа 
е.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> < 
...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — 
, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p 
љу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од  
е разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се и 
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То бе 
овараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колен 
Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ћ 
ат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред  
им, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да  
ва, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко  
ilestone unit="subSection" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да г 
_C2.2.14"> <head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примиш 
 и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђуки 
и се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућ 
Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — 
>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци 
упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стај 
главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, о 
риште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду 
дано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе 
ткад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, удари 
јевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премиш 
рени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити  
и својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу свом 
— Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У наш 
.1.9"> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} 
ош никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња де 
ст.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се бри 
насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако м 
 разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, једа 
ко одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке баца 
.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече 
ча сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... утора 
обратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави ч 
овољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш 
</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми 
нима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му б 
добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S}  
ви ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!. 
јмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, 
{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу 
ирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p 
/p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p>  
.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ 
 му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> 
У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, ка 
 мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она г 
а обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада  
у радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар г 
асположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Б 
оше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и 
<head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не ди 
вали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{ 
пријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} И 
а, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног п 
ало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До кап 
умадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас 
вог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и 
иге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и ка 
ећ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, 
азуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У к 
 unit="subSection" /> <p>Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу  
 за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је прив 
огне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утица 
 борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и ж 
е Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што  
еће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто ле 
ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обра 
оље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, ни 
 — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Ж 
дуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи. 
о, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>—  
оћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово  
Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити 
ако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре 
и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — ал 
> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> < 
p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирц 
S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац н 
ом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и 
{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и 
ањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из там 
ш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих  
} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности,  
ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове си 
 онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш он 
 продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин сп 
 познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> < 
 могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно. 
 велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Пр 
уца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, 
уташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају. 
 Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S 
енадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и нап 
хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јунач 
ице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S}  
обабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде харт 
у шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест 
 <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаш 
аничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и  
живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везан 
рче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ћ 
ој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и за 
кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко 
рчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још  
мци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у 
ом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом 
</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он ско 
мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојл 
о и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже 
другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три гр 
 патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочи 
оћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно,  
ојих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с поч 
али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и 
ви бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наж 
шаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не бех 
угог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици 
браних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим с 
еху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гроб 
у би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину 
{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуца 
врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен бук 
ни манастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, з 
снице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи. 
ламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен сол 
ј у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p 
 <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка,  
рба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Бог 
ца, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, ка 
ачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељах 
густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубов 
Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различ 
у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново се 
лико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бе 
ше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свал 
, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако  
> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га  
ан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пош 
 под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста  
о погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уве 
— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>—  
а приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се 
о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То бех 
глед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на се 
илажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пра 
ленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом 
се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и уп 
д њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То б 
е нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и 
 Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!. 
о сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадова 
</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином. 
/p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко  
— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо пам 
 и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку к 
 сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Лати 
 а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело,  
вера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.< 
 оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је п 
та Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача 
десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примет 
оче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Мног 
— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег 
 пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад 
гов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну и 
ју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи ру 
е и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрсн 
иваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху н 
разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена 
ри добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у  
ме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, уз 
</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и пр 
војица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге 
апред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драг 
 осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, 
Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p 
} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Мар 
 уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамни 
а, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по прос 
 <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево 
, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифов 
>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p 
о преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавиц 
, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно  
> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најм 
>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга 
бузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигр 
 и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја с 
>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио! 
колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мора 
ник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сети 
вао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату ре 
е дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S}  
ојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, шт 
овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>Т 
прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хи 
P18965_C1.1.3"> <head>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војвод 
реваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени  
ст и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Ж 
се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се гр 
ас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из 
бом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>—  
д не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p>  
х војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То  
ли ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла клик 
гоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода! 
ер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кли 
ојвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се диза 
ти.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе  
 али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађ 
веста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!. 
: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гуду 
и проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколов 
ати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим  
 спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаш 
ао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> < 
одба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички 
 од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево,  
дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу кој 
 нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</ 
у на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" />  
аву...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадиј 
{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} 
за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић 
ражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јус 
и и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се 
од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху  
ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p 
оше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} 
јмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли 
а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном  
х.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред  
ушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницам 
мери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фе 
е и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирск 
 улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са остал 
омак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово д 
 повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, све 
страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало ни 
Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се  
ађеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној,  
очише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиш 
ер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и  
на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака да 
икога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи пре 
творише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраш 
га шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit="subSection 
џик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и спо 
тише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степен 
ини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> < 
 га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — 
ги пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p>  
 и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p 
 не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака при 
а.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у је 
рејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла,  
отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући 
м се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ 
 ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коњ 
а чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Л 
хвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и  
опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?< 
 доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један сн 
тнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост 
>Подне је........</p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а 
 као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - нис 
е велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао  
 ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не из 
доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S}  
лазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се 
ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће 
е Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља улов 
ти.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши ста 
н дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из гра 
прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленило 
чуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка 
о велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Х 
 попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ват 
 Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p>  
стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Ју 
 мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у бо 
ња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, л 
ан од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече тре 
е згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани п 
 <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађ 
p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се 
ћу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко в 
е ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све 
згубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај на 
{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач 
е толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вре 
 и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати  
а били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слобод 
Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p 
дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала ј 
а, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему др 
S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га деве 
што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, 
р Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, 
де?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време преле 
во, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како б 
у, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски наро 
нага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p 
едно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</ 
ило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не б 
као на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела 
а, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p 
Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> 
ептембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p 
p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш пр 
м; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Па 
Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи ср 
 кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја 
ским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S}  
{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче 
Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи. 
азда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а це 
неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бо 
ромом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше  
ећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини раза 
себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаћ 
последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану. 
Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, 
брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како д 
 — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што  
 да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — пр 
оји!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је 
оре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — реч 
е.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда.. 
приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у дес 
несе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета. 
вори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и пр 
 је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи  
 лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се  
несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман 
грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га з 
p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" />  
 Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами пони 
јћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{ 
 и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она прод 
манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Дух 
а.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенад 
ајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи гр 
ленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} О 
убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други  
p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА 
о по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше н 
ђе.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је вет 
ије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше 
 на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и п 
<p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p> 
ан разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисн 
/hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p 
 зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p 
ова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује  
кметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже 
 Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, сокол 
шташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и пре 
јвећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћ 
грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се  
таше најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше пос 
 синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци ви 
ећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себ 
отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S}  
иже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављ 
вари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, са 
> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p> 
о грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође  
ype="group" xml:id="SRP18965_P1"> <head>ДЕО ПРВИ</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <pb n="3" /> <div 
l:id="SRP18965_P2"> <pb n="87" /> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <head>3АМЕНА</head> <div type="group"  
тојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> < 
уго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Он 
ђу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и мил 
 <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет г 
ратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, д 
>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих  
аћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра ч 
 не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Пр 
S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се п 
>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере. 
го.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.< 
уњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким,  
ју, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан  
 Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај т 
/p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај са 
младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас  
.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и пи 
 он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} О 
у зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до  
е се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад ути 
акво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, обо 
ика, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја  
реника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p>  
Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кликну вој 
и прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</ 
, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — р 
p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини 
о опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му бл 
ђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <p 
ожају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше к 
суф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{ 
им бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Б 
том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме  
одан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до ово 
вест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећо 
растог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Морав 
Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за  
 манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манасти 
/p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пут 
ан метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци 
али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се  
ци стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на про 
а раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том од 
жни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S}  
ђоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</ 
ојих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени  
ја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом 
за њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" 
.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступају 
моли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Бацит 
етара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се  
ом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине,  
 километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше  
а четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разу 
 пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже с 
: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе  
еху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>Т 
ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса с 
Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш 
-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник 
је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао п 
грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— 
о им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> < 
/p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну стр 
ако излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из др 
е Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} 
18965_C1.2.11"> <head>Сретење</head> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања  
н при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <p 
ог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело м 
у би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} В 
у, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тр 
и-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, п 
 се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа же 
рихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и  
ати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врхо 
 војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу саб 
и за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> 
босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према о 
p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за б 
 потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословен 
...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весе 
.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету н 
ови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рање 
Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Б 
рити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенад 
тави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља 
ише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке  
ружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> < 
.{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече ј 
иљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не 
ну.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мал 
 коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— З 
<pb n="69" /> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} 
 дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и ди 
апред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p> 
ошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби. 
 у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим вид 
ко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би о 
атраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже п 
здај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше 
 и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра м 
} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опро 
 поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из посте 
јмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје дец 
чивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасени 
го у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, д 
.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви  
>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А 
ијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и  
 и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих  
ви на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи 
ознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по  
Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Ви 
аву његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци с 
ти их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p>  
зити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од  
у. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као по 
мараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу зби 
} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} С 
</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p>  
еше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху  
<p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Д 
аза се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну  
отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p 
а вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вра 
се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, 
о том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.< 
у очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом т 
?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — 
то рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — ре 
љу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена  
м казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и сл 
ену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Пр 
га тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час де 
де.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p> 
уку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> <miles 
и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху  
 /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, мет 
ија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два 
S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.< 
е.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскињ 
тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождир 
е!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек  
.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо п 
свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с гл 
S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, ко 
чићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али м 
а ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше,  
е, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а п 
ародима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их до 
а, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинте 
одаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> 
дићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послу 
ка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи  
спод посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и 
</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше о 
ом вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а С 
 заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, д 
дна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце 
 љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај  
 Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раме 
илице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глиго 
овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан чо 
ебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Срп 
на уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p>  
<p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала 
а.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жен 
уби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, 
.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно им 
драсле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што б 
лиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! 
у?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, 
 ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и од 
 беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, под 
ља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори вр 
и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече ж 
 Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заб 
дић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га ви 
на, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он свет 
/p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, с 
да младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Ч 
добијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не в 
ко не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само 
паси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју с 
м.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.< 
ренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — 
Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на  
е.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи  
уда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учи 
надије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до ст 
Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја н 
ао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и  
творише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана пре 
рт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, о 
материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше,  
чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде кап 
овори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пруж 
 једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на глав 
не! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здр 
је извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, мет 
овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и 
 град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва 
> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи д 
</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а 
уд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да 
одио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, 
ру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14 
S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицах 
и откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину —  
и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени 
му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом 
ава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небески 
{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше  
личанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим  
} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, б 
рко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури 
се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку 
че.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Р 
е 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се т 
 <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори 
ута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> 
з воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново јез 
, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла з 
.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђо 
ободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер 
филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За д 
ом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега  
рише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кр 
И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави м 
звади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</ 
е у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаш 
 два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па  
p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко 
једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?.. 
ецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> < 
м домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци н 
е по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ов 
се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно ст 
 рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, кра 
{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота  
дни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Тур 
 за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> 
х овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстица 
ном прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" />  
тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присут 
<p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити са 
 сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до 
сова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ов 
/p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Б 
p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито об 
<p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манасти 
са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијука 
на па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе про 
е...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука 
вито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, 
је, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господа 
ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш гл 
Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и 
о.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше вр 
кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибира 
асенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко  
 ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при  
нију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том 
>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S}  
?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испо 
ска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p 
е?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше 
оје добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан  
де.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила 
> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно пр 
<p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам  
и, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, си 
> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, 
и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи  
огледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика 
а вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаш 
 Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
трљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.< 
 Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на 
 отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — 
ли фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, си 
у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дош 
, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У 
оложају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, 
се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</ 
а у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} 
врши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</ 
овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p> 
опи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрсн 
, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај 
.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош!  
љине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљин 
жар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, 
аидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{ 
 на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу 
е прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> 
— оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из ш 
та вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић 
, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопил 
</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како ј 
— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p> 
S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да 
 им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити. 
родану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане л 
аља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима 
<p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао,  
ена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси  
м, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Од 
мо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговор 
се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — 
Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право по 
 дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упа 
погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарк 
{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата  
 Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим,  
.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба  
а Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега пре 
атер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дн 
вестим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што р 
а усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Вој 
мови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише 
станом ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазев 
 — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасен 
— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак ру 
е га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две р 
>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше оста 
ви кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољуп 
>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из ода 
ви дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби о 
, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито заје 
том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној 
илика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраће 
нчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спра 
ој страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Мо 
<p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О,  
p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није  
</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па п 
> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо —  
ас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не см 
/> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо п 
у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче 
 Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се виде 
аних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игум 
 <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима зао 
е с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним ка 
ка била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи  
оново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p>  
ени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекањ 
на из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се 
/p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи праме 
/p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи  
к припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише  
 као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} 
октање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на поло 
p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готов 
точи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
пише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко д 
е стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад 
ушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеш 
 стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бо 
ћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p> 
меном поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p 
У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати па 
} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматра 
ст, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с оград 
 <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве. 
о огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку  
 и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући број 
ту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и нај 
рло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему 
S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прс 
>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још  
овић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђок 
таву; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стаја 
е</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори и 
/p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан 
разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је —  
 Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p> 
сије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак  
> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам  
 игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> 
 дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и у 
, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних  
и писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, п 
и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци  
А ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <div typ 
 Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини 
другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ос 
је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога пољ 
љи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{ 
лу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колик 
— продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из 
о себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у мат 
еше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна  
е главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што х 
во се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осе 
>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Лат 
да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним о 
еник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бо 
је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после к 
ине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је  
мци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Ла 
ја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке  
рлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукоб 
о ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По т 
о ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двес 
агошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти њего 
међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему поч 
ихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у зано 
ата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаш 
</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> 
свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} 
ече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га о 
ј их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осу 
главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зл 
твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушта 
ш храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико да 
ивот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљењ 
>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како  
 руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, пове 
<p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Гли 
е довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p 
} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпав 
 створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мор 
ом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јеца 
им венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десни 
бу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко м 
 Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отиша 
н сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и п 
ја га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићск 
образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по 
вести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твоји 
.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хр 
и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редов 
 беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жар 
 ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S}  
замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово прев 
и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војв 
нцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дрин 
ђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајси 
>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу 
цу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи  
личких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му  
ролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом се 
аше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена  
> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А  
их Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и  
јену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Прода 
Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, с 
акићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушан 
{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу с 
 вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Јед 
 од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зац 
тово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она  
скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појм 
9" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије с 
ј бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крил 
, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Прод 
ра ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељуст 
ћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придоби 
S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истрг 
аузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити о 
на у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као ли 
 За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прили 
а шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и  
е дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и ј 
, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево он 
Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} 
илошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници пох 
пред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S}  
ачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћ 
 не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p 
<p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се ис 
 <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p>  
.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Д 
де упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће ж 
 кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег 
 Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај н 
проваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни во 
 <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне  
} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p>  
ачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучн 
писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опа 
доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пе 
 не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p 
.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати про 
овека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мра 
неможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је  
отини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољен 
укама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...< 
<p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на с 
е одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p> 
кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколик 
ве три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</ 
жје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ ст 
у се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света и 
арко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлос 
е Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> 
ад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше уг 
— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли  
ри куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застад 
и.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.< 
ку раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се 
 готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти г 
.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту о 
ику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко 
у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се  
унце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упу 
е напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице  
p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу 
тиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти с 
ађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрсн 
ече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко! 
е границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова,  
е прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} По 
екса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много  
зда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Р 
S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге тра 
аше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{ 
 она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме,  
и Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, пор 
предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра 
p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофо 
 оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим де 
асја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће  
лује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би  
јних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себ 
 оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгач 
 полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјакта 
 небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајк 
ћа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави о 
ице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушк 
 прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! 
еше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, из 
 потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S 
 <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете  
е неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пр 
це, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише 
стопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на  
е.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикн 
с је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</ 
, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милос 
 ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Мор 
 Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољни 
раја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико 
огледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману р 
ма једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени ста 
 <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана 
иђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стран 
>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вра 
, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У ко 
 целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p 
 путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон  
 стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, растурен 
придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. 
и. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право д 
лободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрад 
 Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овог 
д на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама 
удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од ме 
.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пај 
} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на  
е игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Др 
а?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед н 
 мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало свети 
ри душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="2 
здравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву  
, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти д 
уне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле ст 
 један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све ј 
а три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ послед 
е вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге 
каза руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војвода 
ску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседла 
 дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим з 
Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге,  
ајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му 
, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом  
7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим рас 
ц?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p>  
очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купино 
о!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете 
.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ доб 
оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас 
тепенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>К 
твори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у о 
ој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамни 
настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} Т 
оправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани 
ка не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p 
беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олта 
 се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.< 
ти наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" 
уго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сут 
чекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га неста 
 лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одб 
чекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да при 
 углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{ 
 да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише с 
ључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е д 
да Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p 
ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш.. 
јим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone un 
 Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о 
дерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— 
ења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи 
имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...< 
 ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко по 
.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То р 
одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и 
лије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше  
вљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Св 
о, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и  
поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, п 
мати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску 
head>Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он  
мити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, 
ни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим зад 
е заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне п 
датле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од  
оди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво 
Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и 
 — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> 
врти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало в 
чи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За  
и ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам р 
 <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} 
ше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што 
 што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поч 
оправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им д 
 се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да неј 
уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила једи 
 су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти  
х на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо  
олико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чу 
 с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да н 
анастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за св 
ас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p 
 утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p>  
S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у нева 
вић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> 
чући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? —  
вију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре свој 
само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} 
ило околине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три  
S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њ 
уди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо!  
аће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати 
уком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријате 
истаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Мило 
> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ра 
и.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — 
ш са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На ле 
 припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> 
обро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> < 
ече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш 
ена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше и 
побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и ду 
падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>—  
, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстик 
о је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— 
.{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <mileston 
мати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врли 
Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излази 
у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска забо 
аше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све пок 
} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p> 
иче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка 
> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>—  
ом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о оп 
а поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> < 
ас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— 
знемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасе 
а, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> < 
— упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога 
ј за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и се 
крете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му 
а прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. 
 дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.< 
 пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" / 
/p> <milestone unit="subSection" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахра 
{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он 
ње у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем убл 
пео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за рук 
и га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти 
тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два лу 
 се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо попра 
праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љуба 
и.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" /> <milestone unit="sub 
 манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког бе 
оску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно 
први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и паш 
овом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш м 
 генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врх 
 ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће зна 
аре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, пох 
<p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ло 
, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њ 
јим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремен 
који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо сл 
е, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад  
азао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Г 
а све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед 
не, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговор 
 приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— 
након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо  
?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</ 
 али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама тво 
 <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и ос 
> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих т 
 исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи 
ословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> 
и жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде врем 
ће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити —  
{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа. 
ише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до 
десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} 
е се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се  
> <pb n="50" /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Ал 
>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb 
и бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би 
</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— 
 каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p>  
 је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један 
чи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Феј 
век, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</ 
удиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а  
p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу т 
тро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да 
укоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одго 
да?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без з 
е цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длак 
елика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва  
то ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој удариш 
браве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви  
ирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам. 
ку и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по р 
ева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} А 
рући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapte 
киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо он 
ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку. 
веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Ста 
p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе 
Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу 
 ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притек 
.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли 
а вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на в 
 <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужно 
а буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, ш 
..{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекида 
о и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би доб 
} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко од 
иже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезд 
>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.< 
ра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу п 
светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиград 
 <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку 
 у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и 
ло и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S 
нин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати 
ре, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p 
/p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада  
да!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни ос 
редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра.. 
 си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса среб 
 им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љи 
 човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-К 
ц и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милос 
 пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић 
ори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питах 
— утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p> 
имише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учин 
буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дру 
вој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може 
<p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — 
 Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>—  
 глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља 
„ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде  
hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид 
ку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опре 
своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни глас 
и ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> 
-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Мл 
у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује н 
ђе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не зна 
 спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он в 
е, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати 
 Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — 
еше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p> 
ма, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији  
ога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Ве 
 од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па 
је заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенад 
иктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> по 
учки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта т 
астио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпи 
ти и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече д 
S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Ул 
ашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би пор 
p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S}  
ба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше  
 те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је 
екао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабу 
штење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Срп 
ошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у с 
/p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</ 
у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у о 
тиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворе 
ликом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме 
вога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше и 
 у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, 
мет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојлову..</ 
ли по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је  
у?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се  
, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му 
нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његов 
 Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко нерав 
ко вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и 
х кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србиј 
е са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то 
цама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може о 
ром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовин 
оде.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе преда 
ке у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасј 
слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гу 
p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S}  
ао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Мл 
потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> < 
/p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p 
Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи. 
нима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Стар 
лост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе и 
 клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — р 
мировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше р 
ађиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се да 
ко ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад 
рпске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну 
ено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту 
p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p 
ори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се нас 
мова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који 
арање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком. 
ти.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дођ 
па домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прок 
нати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни 
hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Бла 
 Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман —  
— прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.< 
у.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну к 
е опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту  
есудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не 
а врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— 
уман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахр 
Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Д 
парен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потре 
други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Прод 
 ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — р 
 другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну с 
<p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобо 
и старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спа 
ах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти. 
хвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече тр 
.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајси 
сматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одг 
прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p>  
о задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— 
и се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S 
<p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба  
.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> < 
p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загле 
та казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обој 
нко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њ 
— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n=" 
Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије 
но те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, п 
говори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би  
г да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни ост 
а — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p>  
ештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна чов 
т ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— 
у да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха 
ве, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Па 
и и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети хра 
род, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све ј 
...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово  
моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{ 
ово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше  
не косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дуги 
актер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жал 
ашна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> < 
неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгр 
и, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачн 
ришту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазв 
би се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознат 
еде човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе ни 
је изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обав 
/p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о д 
о пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше оп 
фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо 
стирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини  
</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде 
ек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лаг 
 се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p 
нину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milesto 
ко Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</ 
рође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Не 
иђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право се 
 Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло,  
06" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаћ 
е оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах н 
еди му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса св 
ага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађ 
 <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу св 
<p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита 
уди.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко,  
иште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећа 
ављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече 
би осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова но 
а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код 
овник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p 
pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Р 
ору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пре 
 <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта бе 
> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Види 
тави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаћ 
две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту з 
пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири чов 
ачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размис 
.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S}  
з камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше 
рбија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и 
ући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропу 
 дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и 
га живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>—  
и оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки ј 
ложите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите  
и велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то,  
д би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.< 
стави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје  
 љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер оч 
е отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност  
зиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} О 
о доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово 
ер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али д 
дају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S 
мљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У живот 
S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Ж 
жи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млад 
ко без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег 
уњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, при 
ног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шч 
е бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе к 
ого теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско од 
.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуц 
 невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена 
<p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</ 
капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово ма 
 <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духо 
 Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто 
<p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће аг 
pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колен 
ове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.< 
ртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољах 
иступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S 
степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, с 
 јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше ст 
настира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, б 
ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори 
њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше 
аре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри са 
Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јаб 
ситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрп 
on" /> <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жар 
пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Су 
 збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поно 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Сели 
head>Погледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се 
>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Ду 
пише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста д 
за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овд 
е време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе д 
и да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, ра 
а?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућ 
 очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре зау 
мисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Ман 
аћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити  
p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један 
десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се н 
утра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно 
.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе м 
ф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на  
ј мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где  
љено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</ 
ра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> —  
ор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, 
и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?!  
ек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.< 
 гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а  
о узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пишт 
, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са две 
сти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну њ 
ре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на 
само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </ 
 гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Т 
руга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пуша 
капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаље 
у небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а  
дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним о 
и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p 
д.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се. 
на сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову 
едва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће а 
време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсуд 
одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме 
" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Бож 
т живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко,  
>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и с 
 десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке  
моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе  
д ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он од 
p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохва 
 клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник  
л, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа  
о буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, друг 
.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура  
 — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли  
ви:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p> 
 Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва 
си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно т 
стају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S}  
и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише  
ead>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p>  
.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! 
 се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатр 
 том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан 
Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се 
конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коњ 
.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча н 
га — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том 
 брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> 
даше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовни 
углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!... 
 У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше к 
том.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читав 
...</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сук 
је и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ћ 
лади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана,  
е кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у тол 
оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточишт 
енеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну у 
 чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му с 
августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост об 
тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?. 
лост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Оста 
пад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p 
увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћ 
Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте т 
/p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко о 
 расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што с 
> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подав 
а код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 
ер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана  
р, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су 
</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешн 
ако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепа 
е даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између 
е рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше 
 допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући сло 
х путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена в 
 се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — 
ључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? —  
але.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и 
 човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко  
10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет позн 
ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{ 
лицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.< 
>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед кл 
сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p>  
дија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Мусели 
држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бо 
жним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S}  
лед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави  
остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјеки 
ви Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни 
е...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својим 
укташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страх 
— Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се  
отока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — 
p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, о 
зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек шт 
е се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи 
рмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— И 
р онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре б 
ако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје 
 се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би 
ави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава 
едајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и 
Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурен 
 радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Ода 
а вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се 
 и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет  
е душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна д 
.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаи 
до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</ 
!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} П 
{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе н 
имо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> 
p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађа 
 <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, 
иште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан  
брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Обрад Моми 
а-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко д 
ку.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажа 
рала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак. 
 у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намера 
вори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</ 
ојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једно 
} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио 
образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома,  
иладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице  
, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type="chapt 
т.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.< 
— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>—  
а истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута д 
ш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — 
ве се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар гот 
је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата 
 то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> 
има.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар 
>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се  
ом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име њего 
ома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше  
.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му од 
Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести и 
еколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гла 
зне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи  
> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо ва 
p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви  
уна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</ 
рбија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима  
 ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{ 
и Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пруж 
неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и спор 
ушу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај с 
агачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, мног 
ка остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовин 
те слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф,  
чево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зај 
 волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, 
!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S 
а.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше 
ре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S 
 скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, шт 
и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше 
и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814.  
гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаље 
та.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребуј 
Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење ње 
одушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кар 
д заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују  
гом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S 
 пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза ст 
амен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у ру 
аде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог пла 
песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокић 
рви и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у  
оништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци б 
дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p>  
ви на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу  
зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — р 
у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је 
а не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали л 
 Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи 
поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — реч 
ајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу уд 
с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— 
 одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Же 
 и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакл 
онела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет  
г поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусре 
итаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Чов 
се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуш 
а са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на 
оже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађен 
 раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>—  
ду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капи 
апију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у јед 
.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки 
из стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена висо 
ве крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и  
н преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рај 
редњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху  
 се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широко 
 коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још жи 
ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора —  
м робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесе 
ик</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и  
Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле? 
д камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилич 
их уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кр 
од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе  
 налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога 
Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека  
путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зв 
 се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} 
аваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и ј 
 на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уш 
це везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се чит 
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћа 
е измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постај 
ештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Осл 
траг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ј 
арка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђ 
 за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му 
стаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и  
а свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођ 
а вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p 
ова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим са 
S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице сво 
 и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори к 
 крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет 
не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву власти 
љење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па 
сеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> 
еслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— 
и...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p> 
мудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је д 
 Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — б 
танете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете 
то једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете в 
листе доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништ 
ћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p>  
>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— П 
раби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о 
 срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div type="c 
 своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште нес 
.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жар 
д овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испр 
ојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу  
н.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у  
буке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде једа 
ади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се гла 
 Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спрем 
 а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба 
м разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе  
 Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив пост 
и после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и 
 драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај 
Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: једа 
а учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и  
е кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том 
ма. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива  
кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто  
вом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p 
ружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?... 
руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне 
ије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> 
<p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право  
ле борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрм 
ви око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испре 
 зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, 
зиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, ка 
јима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а 
е поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone unit="subSection"  
 На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— Доцкан!</p> <pb n="176" /> <p>— Што?</p> <p>— Свршено ј 
, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вр 
дари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обра 
и крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојиш 
ж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрс 
 упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини.. 
кне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и ок 
аше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто вре 
уби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> 
о што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што 
вине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробови 
х.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе нова 
н познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спута 
и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра да 
т занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <miles 
и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској оба 
ne unit="subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше пре 
попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опас 
S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног ју 
према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му прија 
кружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаћ 
ди кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи 
ечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрну 
у се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, за 
светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу 
 и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуј 
е! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмах 
p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у  
очивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?< 
виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се п 
беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим прилика 
целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петров 
н Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи То 
аху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; шт 
 са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше поло 
, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S 
!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и 
, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе млад 
 живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на  
дан пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како с 
уде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи  
/p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S 
чка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку 
од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на с 
.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, от 
{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабран 
из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> 
а и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину 
ушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калп 
е да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p 
 приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф 
ти.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући б 
 одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Бољ 
ђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, 
е моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <mi 
Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.< 
 му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и  
е поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сирот 
...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> 
па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице.  
вали мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријате 
Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стоја 
и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одг 
ослати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше  
покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Лати 
м не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аман 
ика купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше  
чко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо  
/p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и по 
} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Е 
 и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљ 
Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало бе 
S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове раз 
твен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пласто 
шкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине 
витати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и 
> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовешт 
 вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и п 
жице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турц 
b n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који  
ло, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до прв 
 ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног 
еже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</ 
кића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио 
ње, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице,  
умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну зе 
у се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У њег 
е га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, во 
 часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, пороб 
еном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга  
ече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он нази 
ад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцни 
Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа  
/p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </ 
ке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушав 
 из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p 
 је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек ш 
 Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и зап 
ма су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које 
астави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, 
 Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадиј 
тежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у 
ти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авак 
црташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, 
бова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је ча 
безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујах 
ар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки ј 
— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо им 
ли имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Ср 
љених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они би 
.</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше н 
илије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно неж 
оступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да 
 дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило з 
и комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n 
ијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упроп 
ајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповед 
а и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се 
} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста 
раго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом по 
еко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше 
амо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун с 
о тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и 
одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташ 
е стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета,  
у, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беш 
и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S}  
цима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Пав 
ђе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери 
иђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше 
ке људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спр 
реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање  
вског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотиц 
е, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на  
ју, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче кр 
ац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Ч 
овори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p 
што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их  
свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху 
лиже вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="6 
а њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове ди 
ћа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S}  
е.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињућ 
 на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу 
родан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једин 
 Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она и 
е у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</ 
Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Ман 
>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи зап 
е припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома  
Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним м 
{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{ 
е наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са  
 беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајс 
> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не даје 
а. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!. 
га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта б 
еболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо 
де.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се друг 
јући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зим 
десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред б 
даје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <p 
p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сест 
Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n= 
 оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p>  
 непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко  
апурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест годин 
p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред  
е доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи 
.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — р 
<p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и 
>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и реч 
таде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до  
.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и пр 
— Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од  
вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо  
ше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и 
.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један  
гве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву к 
тројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— 
олико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p> 
шо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се 
 људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили. 
е примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постар 
p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти наша 
 из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави запис 
ажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу  
очепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно по 
чке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бо 
остреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових хра 
обом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова. 
 бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврш 
де у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S}  
беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и  
ош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и остал 
леже на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку прек 
.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти глав 
и Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви  
евај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — так 
?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је н 
о Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и кап 
однијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без 
— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па 
ктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише н 
о пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потисн 
смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на оса 
 срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко поб 
/p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираш 
 се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} З 
смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћ 
а људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p 
 једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.< 
дан другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска ост 
а тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> < 
 слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађен 
е.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва бе 
а!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S 
осе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса с 
е беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња  
up" xml:id="SRP18965_P1.2"> <head>КЊИГА ДРУГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1.2. 
ршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, п 
ета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она  
ругом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави б 
Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S 
плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не 
орњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидо 
</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама б 
кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа  
маиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слат 
о цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понов 
 овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њ 
 Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Види 
ове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачиц 
емишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Пам 
p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваљ 
е окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбр 
пенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— 
{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p 
 ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обра 
 на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отм 
Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презир 
еху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град  
 кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за ча 
азнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама 
престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман 
е освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше д 
бођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} До 
ици се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја  
ица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху 
аху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху св 
а пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу н 
д којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и пох 
 вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцк 
д тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву 
<p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову 
утева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме 
се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском из 
ила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужит 
 нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крај 
Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовн 
муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S}  
ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Нач 
ц.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њи 
у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташ 
зрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево,  
</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто з 
ни, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну 
 <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и 
Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него 
га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S}  
> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми ја 
/p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и ск 
же послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S}  
тећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколик 
p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</ 
/p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарк 
ви.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну  
="SRP18965_P2"> <pb n="87" /> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <head>3АМЕНА</head> <div type="group" xml: 
аше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта ве 
 нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те ниј 
>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи мла 
се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и п 
ји не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p> 
и <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се с 
{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у п 
роваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прел 
</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи 
ла.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, 
ног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! —  
лине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра ц 
Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, 
оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увел 
ије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем. 
еше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру ил 
} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати  
гуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође в 
оска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{ 
а за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p 
еби.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и  
ешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају ч 
циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војн 
уди, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред. 
Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} 
и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече н 
ретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Ос 
у, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше пр 
ј мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се уз 
е.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— 
има, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и 
нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> 
 Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га са 
са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом 
 се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и ви 
} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и 
је.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p 
ан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он  
 Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече 
прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} За 
} Предањ искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше. 
Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type= 
ilestone unit="subSection" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише к 
 — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже п 
рво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> —  
 се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по 
ем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, 
 обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па 
аше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца 
 глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стоја 
лазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, 
ирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни он 
е суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прил 
ораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} 
Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претв 
 принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и 
се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише  
и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрив 
ој страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с  
ук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаш 
/p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у д 
ријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се гл 
и обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p 
че румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве о 
/p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена прист 
уги десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, 
p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му 
другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову 
 драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским 
Заточници <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху 
мо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаниц 
обода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину сво 
ан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац зад 
} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде 
!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Т 
о овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Авра 
еколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хле 
о опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они 
рачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да д 
По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанственије. 
онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бо 
 тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце проб 
десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упита 
 најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да 
а последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и  
и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рање 
јић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — 
соше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у 
а аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је пр 
 овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше  
ку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> 
да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p 
ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Б 
ну на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Ника 
тар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — ре 
ти историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као сте 
ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ло 
е.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни  
га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milest 
и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув с 
вати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се згр 
екаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставиш 
> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Тур 
 се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело рук 
/p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што  
ом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> 
 Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</ 
ад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поник 
ако стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад ст 
е Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кре 
ам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздрав 
и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и т 
и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини 
погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — р 
ни, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гле 
Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину л 
де дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div  
p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стран 
— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} 
ек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а ова 
 браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одгово 
питаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... —  
ом непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде 
ише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упок 
е хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се 
 беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег  
планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, т 
џбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А  
а уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То ј 
.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанск 
урчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} П 
Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је не 
чку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> 
 обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у се 
 једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима ка 
се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито  
ху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он ма 
ржећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као к 
ати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала 
ужје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку 
лаву на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p 
ше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота гла 
ладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У 
ређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на  
н, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, 
а високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, д 
ни се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — прим 
ем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би с 
ком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац  
благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже  
лободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим ста 
не, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не п 
а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријате 
на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише в 
head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у св 
остраној Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српск 
" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утв 
кује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p>  
ости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликоват 
.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> 
<p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде 
е калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на ње 
{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> п 
S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непр 
ијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше д 
лак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах с 
 Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба 
{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и  
?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и н 
 и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p>  
дах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој 
олови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту  
робови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ћ 
робови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њи 
их зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико  
и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озар 
 Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
а својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше раме 
 коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку 
м, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше  
глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два  
ше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило 
ху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S 
 сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши п 
м кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену 
 четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, под 
у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три  
светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом п 
раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек ч 
н, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по св 
таше мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса,  
отица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додируј 
певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ пот 
на, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око 
раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а о 
ак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, 
 те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска 
, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло л 
: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од о 
 <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дуг 
колико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто б 
 главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт час 
, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његово 
ом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако  
 и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мир 
јим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјеки 
атраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се 
и ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гр 
оше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки  
у застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја 
остајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам  
 одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомил 
дараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загро 
н и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, 
зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну 
најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад с 
ирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада о 
га и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби,  
уство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе нек 
о он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти 
америти свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуш 
 Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читав 
шљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан 
Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћ 
</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаш 
{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка. 
рво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у 
ци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са к 
врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром 
раве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором 
десет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци о 
 дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратн 
 <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне м 
ди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буд 
притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пођ 
тигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Тур 
 што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си ми 
трашиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиж 
Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p 
тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p 
 Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p 
а сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане  
бу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распозна 
у.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, 
 Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или ве 
е пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— 
 код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да  
 име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујас 
та ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>—  
да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} 
та велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо 
ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, 
о себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати 
ове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења пог 
Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми  
 кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија... 
етити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, сед 
е убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му 
и игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да 
 све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Д 
} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И ра 
вно робовање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше п 
ше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Ту 
Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса. 
ко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна поро 
уби вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, —  
с је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћем 
<pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га 
{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше нау 
о окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаон 
а баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S 
одсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.< 
ко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и про 
 Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> 
у.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> < 
у земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог г 
} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишља 
ледњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S}  
по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безб 
{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премуд 
азума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе 
да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми 
не.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је 
.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у  
једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и мес 
аде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О М 
нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички п 
е стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви,  
ђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И ми 
беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је по 
о га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скро 
p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост ње 
 неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочен 
висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да  
казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омален 
 рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав 
. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!.. 
} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се чове 
њивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p 
з тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у  
е у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> < 
p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} М 
 тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </div> </ 
 Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се прев 
.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, под 
и.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који  
 беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му г 
> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће јед 
иња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше уп 
е је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Је 
Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S}  
т, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуд 
 се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човек 
, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постари 
p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</ 
.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> < 
и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз 
одиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали  
RP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије  
бине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше глав 
 <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учи 
 Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одг 
>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже гла 
, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри чов 
м простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсн 
е <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p 
дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с  
 и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у за 
ако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније о 
з ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је те 
 Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, к 
е у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста уда 
 што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{ 
ми тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и оста 
о боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо 
скушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова,  
ме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удвор 
о, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навука 
задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се ис 
.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, 
и руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве нар 
у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је 
у глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу 
 подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф 
 радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно 
ма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>Т 
свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му  
 сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова... 
> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постад 
} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме неб 
{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не про 
е, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и к 
"> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе св 
 верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> 
еру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори 
 до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак о 
дуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више 
. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S}  
ом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас 
мет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и 
шао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану,  
ло доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва  
и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95 
 и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац п 
еку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава и 
вој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући 
и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, 
S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S}  
купи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положи 
ло и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Са 
ни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S}  
би него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негу 
 <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђош 
ни и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примет 
рла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз 
е кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше 
ва била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурнос 
а у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C 
 небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозв 
 Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врат 
ити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара 
. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где  
е беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка,  
се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомк 
има, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, 
 на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост 
ваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit 
итеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету наз 
а оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беж 
есе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа б 
p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај 
лажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> 
ри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч  
опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S 
е постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије,  
</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја свет 
} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p 
— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор тв 
 несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово 
гласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо. 
{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми с 
 Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и пре 
је матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше не 
каје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породи 
ше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји  
енутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих 
етар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је спо 
и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде п 
 браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног ве 
заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред си 
уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се поно 
д их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и н 
адовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да м 
, без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само јед 
кову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <div type=" 
рви добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! 
реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже 
проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спот 
д нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{ 
та друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом о 
ка.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти  
.. праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S 
хо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте 
а будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе 
 сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А  
повест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Та 
еде очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куц 
 побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две суз 
 али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се те 
о туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{ 
ф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места к 
ека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло  
 куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безброј 
ица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве оби 
 Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац нем 
ветињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче!  
в.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ пр 
ираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше  
 необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њ 
и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, сн 
 све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад  
е.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Д 
} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем  
и се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог,  
аздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злоб 
лити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај д 
Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече 
оци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмо 
жда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спа 
дгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше 
адовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње. 
олобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки с 
д и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом пор 
удем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Ум 
не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће т 
у!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресе 
 глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојано 
на му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут  
 упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше доб 
убио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p 
небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— К 
кидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p>  
погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању  
зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце 
а српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних 
гови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљ 
анојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, 
S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а гор 
а но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири 
 <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој у 
шњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио че 
рављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет,  
узе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак из 
<p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрили 
</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бего 
вап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чини 
копљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стот 
анину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сати 
p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бе 
брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји  
> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{ 
њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стоја 
бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја 
а јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћ 
ајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и ч 
сти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај 
 Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош 
 Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поч 
 Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Сел 
 Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем ра 
>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног х 
.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређен 
ати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако. 
о..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повика 
ну, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спу 
 и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати пр 
пу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукам 
тећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стој 
назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио т 
из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врат 
отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све  
пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беш 
о — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — 
S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру мож 
ш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а 
оји? — рече Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>—  
ead> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњ 
иком</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у 
трија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са про 
 у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и  
</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисм 
итаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово 
</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — о 
p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стоја 
глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> < 
p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се ок 
/p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али 
оран, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише  
p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом свет 
, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама пона 
 бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва с 
Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад С 
е поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њ 
ла и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби 
Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђош 
 и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p 
братиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једи 
ега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше кап 
 дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови  
!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с 
лише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атана 
ав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p 
а и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... дес 
дњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Про 
 n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке  
егових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно 
Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у  
 Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан 
нак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, 
талу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита во 
 и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После 
е ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отвориш 
се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} 
че? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам 
Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S}  
та.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S}  
ином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе  
а се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бро 
ма и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за см 
ње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у  
жбу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише в 
65_P2.2"> <head>КЊИГА ПЕТА</head> <head>ЂЕНАДИЈЕ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C2 
у.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се дв 
понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у та 
ваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они  
тима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</ 
ка се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до ж 
бље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па  
 спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и  
 си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрљ 
</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи с 
p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> 
а главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да  
до, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти н 
ен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а стар 
о усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p 
а оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде 
зите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p> 
 узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вра 
 старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом  
/p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту  
{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му  
.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све најв 
 Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, прот 
 устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> Сут 
p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку  
 конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Ј 
маче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп млади 
 Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!. 
— рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драга 
ана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађ 
Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге,  
.{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у  
" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.< 
е и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јав 
беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и 
тави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То 
тић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза 
p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела 
ан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Как 
 беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} О 
почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узби 
 до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцка 
 <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га 
<p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Гд 
 као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао ј 
иктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету ње 
има се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је  
} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош  
{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згл 
Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освоји 
 <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S}  
д заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше 
ја беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са  
а.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p>  
дан од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и об 
ете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144 
лиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја 
и знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода 
 поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаш 
 тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време 
ло освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, 
итаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била 
 Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p 
ког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам  
де би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми ду 
о изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што  
к што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кр 
ке своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник вез 
спе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и из 
ања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак б 
ке срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и 
5_C1.2.4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се н 
рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да м 
 би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У т 
 се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</ 
 Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — о 
 и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — о 
да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако  
и из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</ 
а Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме прв 
ојвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „ 
 грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и 
и смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек и 
присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Мил 
те се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А  
/p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Вр 
амо велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— 
пи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — реч 
— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— 
?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> < 
нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему доди 
 ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну 
ћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду ру 
ек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?. 
е, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то. 
— одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му с 
новче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом  
ман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нек 
!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш 
 <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за па 
, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. 
.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ћ 
мо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А 
 стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме  
осматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша с 
p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју? 
 те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</ 
Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Пав 
 приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прс 
освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Про 
питаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p> 
Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> < 
{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада по 
е један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, пр 
рата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с  
и.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега 
 у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко 
алима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше зап 
</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одје 
 окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> 
о, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана  
е! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе. 
ри, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној ода 
е било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи т 
он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на мој 
p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их 
свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изоби 
аде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам 
ност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Ру 
еле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не в 
p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p>  
 <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упит 
 у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, 
... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p 
ан од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са  
 оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човек 
лука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — 
 мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>М 
и на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде  
Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах,  
и;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још ку 
Section" /> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p> 
енајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јуна 
 мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Паме 
вори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збо 
унак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од  
ли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А 
сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божј 
 Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p> 
глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље 
<p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.< 
ту, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S 
>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам  
ога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је в 
> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: р 
апу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Вели 
то му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p 
ете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, м 
> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби напе 
пусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уп 
сто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као  
руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} 
о он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у теб 
е Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковиц 
ују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за  
ерујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чист 
не?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи  
> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он с 
рад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутап 
иђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p 
</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко  
p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p 
 преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан 
јан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо  
ана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису п 
дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С т 
е прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милић 
подар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта вел 
икну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на по 
а понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — р 
аручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваш 
Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она  
метову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type="chapter" xml: 
</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрет 
 ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ д 
е враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јад 
а лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?< 
лики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и о 
икупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо о 
, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p> 
ти данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p>  
имо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице раз 
Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се  
че и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја ви 
 У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSecti 
а? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— За 
ј мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пуш 
-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на јед 
едног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић и 
ни.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре? 
 оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p>  
убић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!. 
ећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф н 
ости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво 
своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — 
/p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он д 
вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ћ 
се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина 
/p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш в 
ели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, т 
рете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја ва 
 бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у  
ше његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не 
руши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом,  
ити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радост 
</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} 
себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и 
{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ов 
рноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на  
ћу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> 
ш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p>  
 не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све 
у све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посав 
 вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?< 
тина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крај 
несе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, простр 
 <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем д 
искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи  
појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе пов 
це.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколик 
{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У  
пркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори 
{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Т 
и, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p> 
накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очиј 
и.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло пла 
 држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрап 
-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава 
окупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће једа 
ма, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по 
 извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p 
стало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Р 
овао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с м 
ружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> 
При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С 
</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, кум 
 стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! 
</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку н 
и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Об 
ену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p> 
ију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су  
г младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше 
насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети как 
<p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p>  
па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи 
а, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и  
х; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда с 
ко бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали 
рши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и  
 кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} По 
гачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав п 
.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> 
C2.3.6"> <head>Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бој 
Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече неср 
<p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту н 
ше и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду. 
и, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека  
 старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p>  
у.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — П 
Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p 
 предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше поврата 
абуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га  
ега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате побод 
и, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје  
 Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, реч 
и?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с пл 
бе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљ 
сто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пут 
ињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Х 
Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p>  
Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад 
ћи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први доб 
 ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опамет 
упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па к 
 виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у го 
 ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног св 
вагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div t 
 беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху с 
ице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде,  
ћемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаћ 
с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради,  
...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздах 
> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није н 
— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душма 
> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посм 
зе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш?  
 га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> < 
 његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим глас 
ђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја 
естри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, 
 у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад с 
<p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пре 
двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-тр 
икове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корак 
брад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори 
 ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="10 
задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одгово 
— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>—  
p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш 
о не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну ру 
а саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> 
<p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Тв 
ца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Н 
 <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спр 
Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише он 
ред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и 
ећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме?</p>  
иће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле г 
 са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно 
> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу 
Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуц 
м приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија  
> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да 
ато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођо 
купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, 
> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпа 
<p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жа 
на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш 
ча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с 
p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав зб 
ту.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па 
..{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — 
еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У х 
 њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари 
е и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам си 
<p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{ 
.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа. 
тку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — п 
 чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке 
ри Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попу 
 Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје,  
е:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p>  
</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш 
е и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p>  
ао стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> 
де се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и  
ићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Ст 
ио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> < 
 <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да с 
сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговор 
ворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milest 
> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глав 
вале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше  
 ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе  
сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти ј 
 Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, т 
аше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говори 
ости, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута о 
тојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији 
даху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво 
p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>—  
дговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начи 
у чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>—  
 претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шап 
опци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> < 
ити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима  
и пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Ту 
> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Морав 
— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</ 
bSection" /> <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачић 
 Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, п 
е?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке п 
ом и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </ 
одужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p>  
рчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране,  
ифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју 
тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако уз 
 и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и  
ир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво све 
се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> < 
 <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као  
ним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше 
 коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше  
ад главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!. 
виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.< 
даним људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Мил 
лим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> 
ебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p 
и.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе р 
..{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже рук 
 Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољуб 
p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на рамен 
в?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља 
у.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага  
јатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету сва 
младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>—  
 болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> 
p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде 
/p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам пи 
> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се суз 
> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим 
д шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Бож 
ка и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S}  
 чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше об 
се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад може 
?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а  
 и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађив 
 њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} 
а му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу про 
 бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, с 
 и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Стариц 
ног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, к 
ново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.< 
 дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се  
.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</ 
кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и к 
 па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? —  
се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази 
Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице  
 потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S}  
hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.1"> <head>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и г 
hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан л 
hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.5"> <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816 
hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.8"> <head>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по м 
ту знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> 
p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде з 
уку пријатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његов 
C2.2.8"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу 
8965_C2.3.2"> <head>Побратими</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свог 
ти у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај ма 
та, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море 
е домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ноже 
 <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некад 
та по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — реч 
 Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече аг 
ки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио  
тра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопа 
ма храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.< 
да су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше нап 
 једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грд 
е се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Какв 
ридобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест 
упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као 
о, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.< 
ка и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врат 
 држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне брад 
 рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Ум 
тре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, с 
S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно  
, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену јед 
ву и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, љ 
.{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече 
ом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p 
бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута,  
ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека 
мци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, у 
в ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак  
чу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> < 
рко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти д 
 и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <p 
p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу д 
чи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратим 
слушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних љу 
уди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше 
блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега,  
е га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и п 
! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> 
<p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малоду 
уда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа п 
и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се се 
еш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је те 
међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ра 
леда га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку  
ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p 
! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети 
енију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти з 
амо биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> 
ини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок  
p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море 
</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како т 
 оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече 
изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p>  
.. у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад жи 
Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко клим 
<p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кмет 
ажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се по 
И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и ос 
вари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син 
пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обоји 
хаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увре 
њу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радос 
 зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, прес 
д тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с наг 
ојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да ја 
ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</ 
ва и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погиб 
lestone unit="subSection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и  
о с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>О 
ају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше заса 
освршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Ж 
Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он с 
 соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} О 
а милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’  
хвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горач 
е хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што г 
</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што 
реображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на ум 
осматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да  
Section" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се  
ати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак 
> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> < 
5_C2.2.1"> <head>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раски 
 твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али  
... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице по 
p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнут 
ину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку 
ну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љуба 
ре.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли р 
ојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да 
ренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по с 
а подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са с 
да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жит 
поде!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозор 
ободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља б 
 зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, им 
војства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље. 
приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више  
е, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме 
>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{ 
ештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиж 
пи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и 
датак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излиј 
азна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси......</p> </div> <div type="chapter" xml 
уја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу 
без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у 
.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околи 
уши својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> < 
..{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p>  
вика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p>  
ди, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> 
иреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p 
и..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је теш 
 се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и  
/p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показа 
ело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена  
уче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то —  
му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?< 
Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој з 
<p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, ја 
} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дир 
р, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не 
p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима. 
 О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Сва 
ави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151 
обро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац  
, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти моли 
ушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — 
 предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас 
.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из од 
 конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, бе 
 <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тв 
> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости! 
к..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти ник 
лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој 
<pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти  
а децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођ 
— Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> 
 ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Мили 
p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти з 
p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Е 
а ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те б 
Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} 
м? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задр 
 то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за соб 
г, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђ 
ушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш!  
 — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — 
ња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том 
а се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико 
чун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањај 
У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовн 
! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше о 
твари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одел 
не гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, скл 
 — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> < 
А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућ 
оше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриск 
е говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа санду 
p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам 
> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цик 
ме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на цр 
м, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устај 
а, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући н 
 заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице,  
авну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан 
иште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима. 
} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} 
 највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се  
кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси л 
о двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да  
 фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је 
неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152"  
<pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Ко 
 се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... поне 
 и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом  
 врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши 
ом се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </ 
ише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што за 
 лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То бе 
— рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја 
/p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разум 
капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна о 
, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од они 
 се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бач 
оје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једн 
 — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p 
ст, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ва 
> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> < 
вежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> 
 порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред 
потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше  
о се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарк 
морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} 
ко да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, 
езаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се 
у разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, у 
 <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верује 
ој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У о 
је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бог 
а огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало да 
, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S 
а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то!  
 му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене зе 
p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече: 
атру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико 
 Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и по 
/p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши нек 
ше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од ј 
{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун. 
емену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова  
 отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <p 
 рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће ма 
</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста саку 
/p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенад 
срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} О 
<p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S 
а деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од с 
Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти 
а биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече  
им на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко н 
рекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што ви 
 било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се 
е и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</ 
да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Ж 
ка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно п 
— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p 
обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још 
е умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубо 
јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — п 
с заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише 
а беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све 
кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сиг 
гађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ноже 
 добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са дв 
у и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ  
љ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку неја 
агрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек 
агрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> < 
е војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div 
веста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, 
дног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог  
е Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? 
гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше  
p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p> 
загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми 
кну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бр 
ош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта  
же с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео! 
апе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводско 
е.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</ 
лава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече 
једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посу 
ји од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{ 
p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућ 
егове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одреди 
јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије 
ани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују дале 
евоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од и 
 робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад 
 сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, к 
ене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништит 
уја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита 
hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.7"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, 
p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестаја 
иваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их 
, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни  
.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан  
ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Ста 
е мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У 
мо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене  
рив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се 
ађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи. 
обро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо 
 чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није ув 
p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бе 
и Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кме 
година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Ч 
утак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки  
есам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан. 
у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утв 
а, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> < 
ег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" />  
о у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</ 
злеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потеко 
.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> < 
ама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломе 
ма.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је 
Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турц 
S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће жи 
а Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Ка 
 <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори 
овима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на 
а Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али ј 
На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош. 
изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће  
шину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бо 
ада.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва 
ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што о 
а, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних ко 
Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да  
том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На 
с, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>В 
осади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купинов 
рте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} 
 Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p 
/p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко с 
отицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштова 
и им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крил 
 је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — од 
ешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко 
на наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне 
Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља р 
и-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече је 
>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и п 
њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> 
> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сус 
ћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико 
.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо о 
пљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаш 
 селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</ 
 трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љу 
шена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гуд 
ection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта 
} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене 
, сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Лати 
ољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div  
 Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене 
га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет го 
, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадос 
на, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спас 
а.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри  
искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у дан 
пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар  
жи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бо 
лачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она уч 
тиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубље 
 да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече кр 
 /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{ 
срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац 
 прослављаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у 
> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У ње 
е.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску 
у.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невољ 
напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p> 
<p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завиј 
ога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Мог 
..{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што  
еше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим 
 осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а 
бори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:< 
стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколик 
а овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с 
уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскос 
оже.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рук 
 с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап 
га живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под  
тајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође д 
седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и  
ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу срп 
.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја с 
и гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе 
 икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена там 
ри врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене ст 
е.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S}  
це, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p 
 силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањен 
ао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} 
твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и 
ше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи м 
ма? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Сели 
едне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао ве 
овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби бех 
 га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под ко 
ед очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом  
ко сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше  
 сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је 
пу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p>  
аког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше крас 
Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p>  
 нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остал 
а.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душ 
их соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{ 
јка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> < 
То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим гр 
едну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он 
а главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би  
о.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и 
 па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.< 
нко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледају 
а слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели 
м.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе  
и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођош 
— придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Пр 
оћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолит 
а: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму 
ње и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, ка 
 уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше! 
осиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> < 
ла!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S 
 <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> 
{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјур 
у...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолит 
имитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте —  
 Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији 
тру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак пролама 
скомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја ви 
ша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледи 
рата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.< 
ше и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни ј 
лу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро  
" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише  
p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвоји 
не, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко бо 
 беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно 
 Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у 
p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и  
 сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих ше 
 Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се помет 
а.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и н 
ече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умире 
" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирс 
е изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока. 
ави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић 
з доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! 
брад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци 
осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи 
муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци  
ћи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је в 
агословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Б 
у поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац 
 на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{ 
 Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и о 
ши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше 
ли...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— 
Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p>  
вор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.< 
 прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да н 
S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А им 
и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} М 
ови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епи 
Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право  
</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне ос 
молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>—  
орише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде ј 
и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Б 
<p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече  
Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Пр 
</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута 
 <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оно 
аде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наре 
г.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S 
 Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људс 
</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше в 
га кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек св 
="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга 
у те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> 
.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њ 
им истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, дес 
рдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p> 
ног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Ј 
ама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на за 
ору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуц 
љаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила  
снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати. 
 моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и ш 
би у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз тава 
анове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да 
ико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p 
адан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Д 
 се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљ 
ив нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страш 
огом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријат 
саге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмр 
 сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, бе 
{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на н 
ече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, 
видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{ 
прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се 
ваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле  
 Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и  
 у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непо 
узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p 
ече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет годи 
овац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера  
.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> 
е потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p>  
шавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не  
{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се реч 
а ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни д 
</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглави 
о је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. пог 
а, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна бла 
 скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци пос 
 Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} 
а, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама  
ушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на против 
а, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од с 
рете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком 
и, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више! 
а кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до трин 
а обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{ 
p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте 
ни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли  
 пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српск 
ате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</ 
у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи 
 за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то 
ad> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дел 
здравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и уд 
, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
<p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост 
ајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се 
ћа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек 
 да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш л 
иже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? 
ока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>  
кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку реч 
су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{ 
ном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 
 и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гуше 
пске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што  
одиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p>  
p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војн 
та разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} 
оје блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у дан 
д?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S}  
а то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде 
Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни о 
риче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>—  
 продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробив 
 весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове т 
p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, 
ош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо 
.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати,  
ричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p 
>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у 
би раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другом 
оња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Сл 
ше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p> 
ежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи  
ве моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али  
ошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на зем 
рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји  
ињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече  
боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође 
двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи огр 
лени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поз 
гнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан,  
му; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријат 
p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпре 
цаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Ту 
орњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Са 
 одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.< 
арати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p> 
го!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, 
 тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са добр 
њати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи- 
а један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, 
ихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone uni 
адоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом ж 
ше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Тур 
е виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — поплен 
авалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врх 
ише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се пр 
 напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић. 
војима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Пот 
Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови спод 
уљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној до 
т махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам је 
аници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз  
p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи нап 
— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад по 
 <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватро 
клињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз  
таничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док М 
и-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p> 
 пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не... 
</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џ 
очио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беш 
расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљ 
сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби  
ћнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одј 
осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже 
пази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се 
медоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Ка 
} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између ст 
, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Авр 
вцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика го 
 игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повез 
Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> ча 
ора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека 
И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновља 
о тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам 
ар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободн 
ро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе 
n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се  
ајмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће и 
и Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S}  
 бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над њег 
?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као ш 
саше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по  
ти и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на ка 
еба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу. 
ени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити  
>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у  
а спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p>  
м велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — јед 
ану његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жа 
 духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{ 
и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа 
а невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи н 
но продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка 
нског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дим 
тарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну  
ху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратн 
— Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p>  
у доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својим 
У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} К 
о своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што  
<p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни 
есомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> 
а, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на ов 
обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p 
ш не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борб 
 и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га. 
да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад б 
/p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли  
предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Не 
т година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа  
свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случа 
 свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S 
>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у  
, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> < 
е кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непо 
>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и  
и Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама не 
ори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету з 
м беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писа 
ј мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} 
{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Тур 
дно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зу 
м.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p 
мо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи  
.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За мног 
ун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну  
испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, п 
еше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упозна 
ико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задов 
.</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци. 
 се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка њего 
му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> 
р што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са 
 немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{ 
ћ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше му 
, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Ха 
 Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи н 
о — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељ 
S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> 
и витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за го 
рковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти ј 
, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све ве 
ако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то с 
мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а  
у из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и по 
рад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима  
 Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом лом 
ло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и  
оје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху  
 силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма ко 
Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путн 
 начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непо 
у?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак. 
се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему д 
/p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божј 
з главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти  
е...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>—  
е.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти 
живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и по 
на би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак  
јим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише 
едника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Г 
јлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S}  
чезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у пра 
 зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче  
рбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом 
их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном г 
о пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> < 
и оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред соб 
бише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S}  
ше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све та 
видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступа 
едан исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа  
сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га зап 
на, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га 
аку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га н 
грејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мег 
тице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не прим 
 овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, с 
им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добр 
лекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равн 
д на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже д 
ече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај ле 
и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Поче 
ци.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S}  
 очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је 
читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он  
у и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — 
удским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћ 
а.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а ди 
опљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему ко 
м жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> < 
Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Ро 
 на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мо 
прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно  
 неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> < 
ло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет 
S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да  
оља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити н 
ше можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p 
стале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пус 
 разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са сви 
 рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође н 
ни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, прест 
м одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим 
ут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом,  
ском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шал 
та оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, 
заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне 
и се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> < 
а добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и 
ватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољу 
енадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан 
p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила мој 
обе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на су 
е врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Ш 
} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешт 
 кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побр 
рица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на 
к, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У  
уј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p>  
она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пр 
пимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p> 
}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна ре 
ши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу,  
есто да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се др 
ути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, 
ода има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за соб 
робљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у 
рпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војн 
ељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, друг 
....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Једина 
лиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме 
/p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> 
х ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти 
<p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се пову 
чић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S 
на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше 
ак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше до 
>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико ча 
нђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуч 
се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n= 
ечи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жи 
таху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта 
it="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олу 
бра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас крив 
е стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика:  
што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све  
цима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат  
, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као 
ше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако из 
своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S}  
столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољ 
ритиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и 
 му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече аг 
Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Сто 
ост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба  
нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</ 
ише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из 
>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — 
нија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ев 
агрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} 
та бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{ 
немо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о ш 
ши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, 
еше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози в 
ић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже оч 
дрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе?  
рунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти 
ј одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</ 
/p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> 
ужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} 
— потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори. 
јеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побратиме... пр 
и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поч 
.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај 
дају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и по 
 — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му 
> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко д 
ја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђо 
о том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима б 
Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — пови 
 — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — клик 
 ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша  
што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина  
p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он на 
 <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и пра 
јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S}  
де Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у  
 оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи р 
еко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на  
ереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада 
му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познад 
а Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и там 
>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одг 
еше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке. 
ше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.< 
>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми  
лизу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час ј 
ху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазре 
Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура 
еше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву зем 
<p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ри 
убића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са св 
 беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и  
<p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, 
триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрет 
еко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим 
 устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад 
чега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како ј 
м је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде ка 
паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше ос 
е.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико б 
p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено. 
тре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом  
 народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући ст 
таган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Нев 
 се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с  
 главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пишт 
с виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не усп 
атив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{ 
ад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.< 
змеђу стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифо 
рад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Ј 
и у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> < 
ла зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу н 
нака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — П 
но затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропал 
ни.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.< 
руго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом 
мо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова зад 
 српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео 
 и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се ок 
 спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или  
 се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у  
ено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби у 
је и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што 
 који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S}  
5.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> 
и, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прос 
олико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма 
Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро  
 Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издат 
авест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина 
аћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде.  
имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи п 
 сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разорав 
ео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати пог 
у и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} 
>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војво 
тима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда М 
, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спусти 
и у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати врем 
аге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p> 
капаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.< 
ка мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, 
у, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе пос 
регледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бе 
н.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лиц 
Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око  
вића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p 
ки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех  
/p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p 
...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе 
 Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?. 
} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и в 
предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас п 
главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он,  
е домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она па 
пи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи 
струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска 
ну искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> 
p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n= 
 ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече 
ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па  
цу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ов 
>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре погле 
њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу  
ивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нех 
— рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S}  
? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она об 
и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш л 
 се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прик 
ко поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче г 
> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине... 
је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обра 
 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена посл 
ојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p 
едва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у с 
зе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту  
ђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред 
ом се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих 
 погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење вој 
акум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом  
ад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се та 
да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила при 
у, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{ 
ећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p 
и читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склањ 
 Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише дом 
че он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са в 
вице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S}  
.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, 
едаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! 
/p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у ре 
вај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва  
.{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше с 
же пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Ло 
.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p 
у излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и о 
 Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново се 
накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласов 
це, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погле 
 Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с  
> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — на 
 јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и пот 
асенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, кој 
 превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше сме 
и бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува 
 потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да 
То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за ок 
 се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше  
.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— 
..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове реч 
а двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за 
ти.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Прв 
</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, траже 
 Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оч 
— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— 
ћа.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беш 
н.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S 
ући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише 
 деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S 
одаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p> 
ти.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врат 
и?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, 
Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — 
спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благи 
 Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојан 
место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, 
оше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p 
е му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузиш 
 и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и 
и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побрат 
и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита в 
и, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, 
> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас про 
P18965_P1"> <head>ДЕО ПРВИ</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <pb n="3" /> <div type="group" xml:id=" 
ше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут  
ч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Б 
 свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том при 
— прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо? 
ља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="7 
</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини 
ориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар 
име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст 
д.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: 
м рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише ха 
е старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>—  
опао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође м 
ру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p>  
аклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, д 
ман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз свети 
и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} 
.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови 
на климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је с 
ки прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву 
у од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања наро 
 сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирвековно робовање.{S} Неимари испунише ча 
ече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се. 
с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што мл 
дазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Ист 
собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а,  
њују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовешт 
на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p>  
{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу с 
 се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се нау 
еликој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="13 
огодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха с 
шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад д 
.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане 
гази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка! 
е брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има 
Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм 
ица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У  
колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, к 
леко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их св 
Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Т 
бе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и с 
 гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— 
 Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право  
 Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — наст 
, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отво 
иког.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он за 
та.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ 
аједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> 
 нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p>  
топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он с 
/p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа 
n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Ж 
, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајси 
 дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро  
астир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе ку 
и својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман н 
лодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не по 
а је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, н 
...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из ода 
 <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> 
гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пишто 
, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су. 
обода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора 
интересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кме 
/p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори  
.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, си 
> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не бе 
нчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Раји 
p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова 
пљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав. 
Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага. 
а....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је 
Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном.</p> 
и имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 181 
4. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага 
нише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div type="chapter" xm 
даше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи зг 
ће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се  
> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи 
рко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоћ 
вираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше в 
аше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се 
{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују с 
адату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаш 
и ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p 
адаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S 
г.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета 
 време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће 
и су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, 
Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак. 
и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе. 
<p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{ 
> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и  
 При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па 
ом.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију. 
 била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дозна 
есма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 
 дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Ман 
се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети п 
се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих 
ешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну: 
де прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висока бр 
рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двор 
го времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p 
аховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушки 
матраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљ 
запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња ка 
<p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије  
 себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса  
арко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до 
у.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из 
колина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а у 
о пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу си 
е, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се с 
на рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај су 
и мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређе 
ође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огро 
 стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.< 
p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћах 
бо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спус 
них сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а  
Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром  
ваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама.... 
} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше ст 
свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муко 
ца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — уп 
 изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p> 
 па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У 
ком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!... 
атим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на мл 
 „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </ 
огледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,< 
трунама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде  
.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и по 
/p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А 
ади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше вр 
мара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још  
p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, састру 
гама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На о 
ије потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо  
аде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је. 
ко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p> 
ог поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, дес 
спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта 
/p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војво 
 човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не  
не минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије и 
{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко 
оге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити з 
 беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у  
јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а зе 
танички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаос 
/p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, д 
S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе  
d> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне 
и.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n="75" 
 он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно мален 
ош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан стр 
и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div 
едио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру с 
} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако 
е их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разору 
} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и  
 виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а  
ad> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Кру 
отпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило 
} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 м 
који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="su 
е угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први. 
шаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога  
Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе  
 <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.< 
аид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен 
</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напр 
ве ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве 
 да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и б 
и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима 
, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати 
уку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак 
рст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор 
и честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица ме 
мћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло? 
кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ахме 
ју и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош  
 ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни  
е тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако,  
же, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <mil 
 све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, 
в се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кме 
кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се мо 
на и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, изв 
 зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домо 
ниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу н 
а?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка 
ио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — 
 син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који ота 
!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајси 
ише у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју —  
урци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало ви 
у и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов 
 даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече,  
м!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери 
аве?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p> 
ахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра 
нички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џин 
на и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио в 
урица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и 
 пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може 
војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једн 
— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одгов 
даде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи,  
да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој син 
 рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!< 
 домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и наб 
одера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду 
 да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајућ 
м памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радит 
> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се 
? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Тур 
ве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то вре 
ио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једно 
га вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопа 
.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> 
ошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и так 
е је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се т 
глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца  
 о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај раз 
о. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!. 
<p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарк 
иротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то нећ 
>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити с 
Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?. 
дати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то р 
збегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} З 
 бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе 
 отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде 
и...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се пр 
и Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и ср 
..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, боре 
езбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ћ 
ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! 
>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{ 
ну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краћ 
 у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу  
овори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купи 
пустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да  
 да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па  
“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер 
о га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све он 
вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече по 
 и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као шт 
ори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и ус 
вши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жар 
сао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} 
утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n=" 
м би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхт 
 За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало  
Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па с 
о имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — р 
ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води 
еја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам па 
{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и  
сем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био с 
 потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Ниј 
...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Т 
</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговор 
 госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p>  
 болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха 
ећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаш 
> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>—  
а.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете  
еме...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га уч 
руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће д 
} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље п 
 Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи по 
жда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} 
вољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беш 
живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата о 
диле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигур 
о вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа  
рах.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, 
а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна 
 У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шум 
ња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука у 
ја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га  
Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Во 
ion" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се  
сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</ 
низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> 
десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек 
нови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао св 
 за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени,  
зе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен  
у моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развит 
ш истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за да 
иштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, из 
, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и 
пство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други,  
Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети з 
о измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> < 
оче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и с 
ехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Срб 
ад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану  
це Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњ 
н чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народ 
че — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пре 
ни имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше 
ву на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже глав 
е у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и п 
риђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ 
 их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи. 
 од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око под 
е за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</ 
еимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне ж 
оложај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова ре 
 глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније 
жан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше С 
десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, б 
ојвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, сокол 
лавних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи в 
темовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је ср 
унце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху  
, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три љ 
лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде 
напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се 
ја ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти 
тмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.< 
о поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клеп 
 око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на 
рачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше  
лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше 
</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом минде 
еше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом  
>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p>  
/p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их 
е!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више б 
мо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо 
егова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђ 
о једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> < 
и и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана проте 
по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.< 
 са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде 
раше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом мом 
оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н 
о у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим,  
новно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три 
у.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му  
 Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси 
који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху к 
е у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш 
ече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p 
аваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена 
д се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му: 
 као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit="subSection" / 
вићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не 
усуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу,  
 дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде  
-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право 
 <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими 
м и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска п 
спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом г 
Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> 
Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомеша 
, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још  
} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак 
потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p 
е и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног  
 дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>О 
 да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S}  
 беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зве 
у снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу пр 
 — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Изл 
колини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточни 
а тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта  
е, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше један другом у загрља 
 у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађах 
зами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави ор 
е гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и 
ошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страх 
малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видок 
розор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице  
 поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Један прозорч 
ема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки  
рева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху т 
му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Је 
 <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште маг 
чу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште М 
<p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три р 
у.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ис 
тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе,  
ћу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема м 
ромови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јеча 
у.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, ј 
 закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и 
<p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, ал 
ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и нада 
 горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништ 
, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаћ 
 прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош 
ри игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца —  
ти.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — 
на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо збо 
о три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у плани 
ху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-П 
џи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске  
наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло  
итах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.< 
да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стад 
че, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка. 
а њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благо 
и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и 
рба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Т 
р полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде н 
о гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разго 
} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај 
 Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор н 
 кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Подне б 
одио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп уш 
и.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај 
 Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше  
Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете  
руги ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим ле 
ћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма 
ометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом в 
 распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p 
им пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S}  
 ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже  
 повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушк 
 тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Аши 
таници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру. 
екиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељск 
аше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 181 
 добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих 
</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Лат 
рави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио глав 
се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном ули 
ње војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћ 
ратом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове  
 — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да 
ите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{ 
ило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корак 
>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пе 
 и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговора 
 долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске  
 мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p 
Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> 
граду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет А 
че ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у досл 
 <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Ста 
оследице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невр 
чка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај 
 кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> < 
испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се дв 
ак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови ман 
> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{ 
ић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> < 
, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То б 
ругим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха  
и продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Морав 
Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горо 
а ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два  
<p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан 
авалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљ 
 дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже 
г! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише 
вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и 
ма пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху о 
е, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Је 
нут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и  
ово! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Због 
p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху 
и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div typ 
ћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, изб 
, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде 
ста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајс 
S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и 
 на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Бо 
 беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{ 
и се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта 
е није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} 
Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати в 
 <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, 
е пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не г 
ро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд  
лова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се 
!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p 
е са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освоји 
љен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево С 
 правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук 
оше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече 
ушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог ч 
нови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, о 
 стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Мо 
што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше. 
а и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман си 
 Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Вој 
 да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разгово 
 спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена  
ог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и 
</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, 
е.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било и 
 крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже с 
јмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p 
јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже 
удећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се зглед 
де поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 
 ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> 
кле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале  
н.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одговори мом 
, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је  
вној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</ 
ружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p 
 месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из  
Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147"  
иште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у вој 
ction" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} 
алеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило неб 
а, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, 
ога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присе 
пате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево 
иве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни  
а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше 
65_P2.4"> <head>КЊИГА ОСМА</head> <head>ЗАШТИТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C 
.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, 
авршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</ 
ојводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p>  
S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} 
 коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори стар 
да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! —  
 — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S}  
/p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице М 
а.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> < 
.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S}  
м! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара 
обу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред  
уђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу С 
ad> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, вид 
урке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу 
е могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29 
светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бог 
ујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба 
 је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јо 
е жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Ми 
породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђа 
цима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путни 
p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу 
 <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{ 
 под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљ 
Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила  
ху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} С 
S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо 
очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божј 
на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџ 
сној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Гор 
анастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да 
е!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже 
е и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас 
руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке —  
и знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако у 
ињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом пог 
вом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим ме 
јица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћ 
гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже г 
 чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S}  
о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У г 
о је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти  
оду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! 
мо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти п 
 указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим с 
е обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type 
у, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter 
е што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шље 
упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Пози 
в очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ м 
ма да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — реч 
</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарк 
име?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Б 
 Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Х 
дим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја как 
је виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тап 
/p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође м 
 Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit= 
S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p>  
е у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовеште 
га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ про 
hapter" xml:id="SRP18965_C1.3.1"> <head>Збориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и к 
 живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе  
 Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гр 
о тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина ос 
авише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милош 
н!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се гази 
доше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом. 
 одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и  
 да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p> 
девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управил 
о Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве 
, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтели 
 је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} 
 Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?< 
а?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Зна 
се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му 
ивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерњ 
познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцегов 
слара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом нек 
и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Ов 
дила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно  
есрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљуба 
 ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не 
ма, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас 
куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својо 
ко натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p>  
ући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ  
, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а згр 
ма отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допр 
авши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше 
убине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! 
га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не вид 
леди и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар ду 
ци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; дец 
 Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру проме 
пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начини 
есет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути. 
 али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас јед 
беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким  
а.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призив 
му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — наста 
арко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца  
м је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите о 
Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са 
ко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један ка 
кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде 
шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија  
ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите!  
ш након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ види 
 гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно 
 <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и 
>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један и 
 стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи н 
ас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је р 
арко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се 
е Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамни 
 манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече иг 
 <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнас 
S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш 
Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти  
да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у по 
и си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подс 
>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, н 
/> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само н 
ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p>  
из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове упр 
беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа. 
ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо 
отресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде  
но грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> < 
! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде 
Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу 
о! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и  
ице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S 
.{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Р 
ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>—  
 <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који 
иђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и 
слушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и за 
тојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том об 
 и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али- 
ли у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамница 
десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Т 
тур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше 
рајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да  
ке слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Мар 
.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="c 
у.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Курши 
то се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p 
 подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан о 
 код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено  
} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће о 
 <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођо 
поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из оч 
дговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта р 
 ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом о 
} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, поср 
али мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала 
о њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена 
и, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> 
pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој С 
е, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблист 
 у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко. 
ше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу —  
румена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У  
да, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у  
е ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жар 
 два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="su 
стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и 
ромени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па  
тна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јабл 
ерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху ка 
асним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне цр 
>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, пре 
Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се н 
.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околин 
е крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде 
српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бој 
борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p> 
ек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу не 
а сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добр 
да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима  
а захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце 
 половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прожд 
те и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора 
p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако 
говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени др 
? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које 
Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p 
на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благо 
лан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потр 
кове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ет 
з уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му  
руги.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше зем 
ас јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни  
p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине  
 Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би  
ме је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово  
ље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора  
урска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> < 
p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обра 
, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и пр 
а од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог 
, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет 
г уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико  
вар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p 
де од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предад 
анак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прох 
ковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски 
а многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан 
и ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је хра 
са света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" />  
p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На једа 
крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба 
>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је 
ри овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, 
 што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само 
пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи- 
ојводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и  
 с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета 
ош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у к 
ја од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} К 
ма.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се п 
гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну  
Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они кој 
же почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред  
н зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Го 
не и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гра 
.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и 
е поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука. 
их врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и у 
оравише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велик 
 и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пи 
поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу ст 
и му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> 
вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> 
о скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јуна 
осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се  
p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине м 
 зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо 
, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас  
даде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену  
ти на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглав 
који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом тр 
 његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у 
апетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић нак 
 обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклеца 
 упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га м 
рада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарен 
е по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Сав 
<p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p 
одан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивк 
Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S 
“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже г 
-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p> 
е сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман  
остављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слоб 
{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену там 
акав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како 
н с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и пос 
војици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се. 
до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом њего 
и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци. 
p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним п 
а вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину 
х појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>—  
 и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и ду 
менима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакш 
, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање раз 
 и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у 
p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} 
 туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо о 
е можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слобо 
и са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове  
уховник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође нап 
 Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S 
лико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? 
>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата из 
ави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху 
ћа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамид 
арост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују 
, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југ 
во доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Г 
стира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост ње 
рођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избоден 
и пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пр 
један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова двориш 
p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одго 
се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатир 
ше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаони 
скињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провук 
то беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Ви 
еху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одат 
вечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n 
 из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе и 
ајстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми 
јина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с гор 
 скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.< 
вима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмор 
тва ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S}  
о ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше чове 
с двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> 
тојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се &nb