ажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од ро |
т.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима б |
у тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са к |
им зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе кул |
ења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</ |
емљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док с |
еда, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су |
Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Је |
ртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљ |
се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део |
земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> |
1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста слам |
ог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише п |
ког.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година. |
војим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone |
да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан. |
тема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло д |
.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Пр |
је.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше н |
Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти |
добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна нез |
ном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста чове |
мовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојн |
да коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јуна |
не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— М |
од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и п |
еч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш дево |
> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{ |
а духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и п |
е.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на не |
пусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још ма |
— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да и |
ца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type= |
огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске |
тите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горам |
му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених љу |
тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу з |
Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ла |
{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме н |
рија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом в |
градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода |
ни млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да р |
ак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани. |
асенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, о |
беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи |
а, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху свак |
де рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Ла |
Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, |
тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борил |
зумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па |
Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ве |
аво к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе |
епотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додир |
дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовц |
p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p |
</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута. |
бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху |
трт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане раз |
беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадош |
сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Мил |
> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где |
Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се |
Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук |
ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи- |
и непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи. |
" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину. |
а постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се н |
д силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија. |
ри момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Врат |
се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страхови |
овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша б |
тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренес |
шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па |
p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — |
са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неим |
за њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадо |
раке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и о |
им.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуш |
потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.< |
} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и об |
ретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{ |
светити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, с |
S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p |
унака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а |
он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, и |
им у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латиф |
амо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег |
шташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> |
е војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете |
p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод |
ојску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стр |
Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте! |
У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао пре |
Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратим |
те ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше с |
унише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на |
дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех друг |
летве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S |
{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} |
раброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нес |
и добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро та |
убићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један пре |
жем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече |
тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би т |
па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.< |
ало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је |
ротиви.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својо |
Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} |
ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу |
ead>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, |
и кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уст |
игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић |
к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пу |
е крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени |
итештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали ра |
менила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што |
таџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} |
а кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави ж |
страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> |
едаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склоп |
у.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресе |
е добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покр |
Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А от |
небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што чо |
о да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки |
> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана п |
и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p |
ху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим |
по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ с |
ице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — р |
{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао из |
их, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србиј |
у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p |
.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку на |
н га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи |
шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако ни |
и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите |
су се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се н |
>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван |
{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невин |
е до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред ве |
по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојако |
S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако |
у Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи |
и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> < |
х образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада про |
охита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У |
познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p |
не кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ да |
аде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и |
доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази |
/head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући после |
вником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу |
ш двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две- |
ри леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div t |
ином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, |
о је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p> |
јури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Мо |
дговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан ба |
тао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се в |
е и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плав |
.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељ |
/p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши |
их разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрес |
е српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Б |
атутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола час |
Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори вра |
ви дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју |
се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје |
и.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше |
е.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Окол |
и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаук |
ини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога К |
спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Прича |
лоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Је |
воју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи |
трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p |
S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу |
{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: |
p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се ут |
а за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобаб |
обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположењ |
празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, а |
шину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у ус |
пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче? |
ла јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко п |
мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се |
Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То |
теди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, |
p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врат |
оста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше |
} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Т |
тов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте ш |
еникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни кор |
нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} О |
беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p> |
утна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несре |
ост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чап |
} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> < |
аш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} |
н се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у не |
сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Са |
о темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писк |
{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткат |
.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, |
.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини н |
..{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад стар |
а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате к |
ти — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много пре |
новче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, си |
м.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> |
ти.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротно |
Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић |
дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} |
ћица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе |
S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено |
и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој |
На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стран |
дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек |
немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и |
ре до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" |
полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше |
у тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> |
p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и преша |
n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше ду |
једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број |
је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, |
е у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поре |
акав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</ |
е и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бего |
p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су од |
} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Т |
апије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу |
море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о с |
наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и но |
у, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, |
} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успо |
шаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} |
еде прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу |
чег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако л |
отпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу |
Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спр |
ја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSect |
вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добр |
нутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитају |
њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо |
ако да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра |
ет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђ |
.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, п |
ви.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — |
е.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па |
зводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народ |
<p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топ |
Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестал |
без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише в |
ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</ |
Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале |
> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div typ |
<pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бош |
ли коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у пр |
ћи последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече |
нима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати п |
њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и |
и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на |
аде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искр |
ше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашк |
е граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи |
лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе |
аци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, преру |
а оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем |
> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На о |
ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је М |
сно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>С |
ом.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у |
вна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> < |
ан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и ба |
јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и |
{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарк |
Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се с |
о.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> |
вијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Про |
ља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад |
згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше |
ите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бе |
одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се кув |
у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} |
тог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше |
оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, д |
ше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа |
} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док |
е у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да на |
зу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на |
и-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку |
} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} |
е се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећа |
рбију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. |
ам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком |
/p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p |
осрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> < |
ршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф |
аде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсиј |
н дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије |
да западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је |
д.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" |
n" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с |
и-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, |
{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ П |
Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху уш |
а крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мен |
<p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{ |
Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p |
за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, оч |
нојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој зем |
о дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иш |
аше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а |
асули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, |
путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њи |
брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упит |
ши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми |
. понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бит |
/p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање |
и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао |
> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{ |
ијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника ого |
о беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за |
</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не реко |
p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n= |
у се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском |
ерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послуж |
осног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} |
вче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не мог |
ве душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише т |
адама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на |
шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Тур |
спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и |
а цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пу |
ник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазиш |
прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се |
гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда прип |
а својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква |
вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. |
раме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p |
сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомил |
ман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац |
ремишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по |
отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ |
аши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште у |
пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, |
е дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и |
} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> |
к, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојан |
фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ к |
ила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у |
у.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу |
!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше крат |
се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> |
p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} |
ену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> |
вши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</ |
ок га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p |
и се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми |
косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса |
омише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут |
.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстач |
х са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше |
е, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, |
м убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На |
исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вер |
еће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, |
о треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасан |
ају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" |
ик!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... |
од Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — |
— рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На једа |
ти — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S |
ори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— |
мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одг |
рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} |
а.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и |
о сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде г |
{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље |
ама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича с |
<pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремит |
адовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не см |
бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљ |
.{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемиш |
а! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је н |
ра, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, |
уховника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми |
и пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Ж |
је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже по |
моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко с |
чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> |
— рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — |
од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одгов |
} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов д |
алило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти ј |
слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан |
Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши. |
Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</ |
</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да ј |
</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдук |
.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко каж |
спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је |
чи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше. |
ш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи д |
ад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одгово |
</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-б |
Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност |
вредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан |
водин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак т |
суф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши |
ила код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре |
Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Ми |
Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са п |
одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја |
то?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?< |
ити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што |
лоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета |
ећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p |
а ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p |
рко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p |
арца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђ |
мо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> |
ешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра |
ли о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав па |
ним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обра |
ђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{ |
, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е. |
ап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} |
Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобан |
е одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извад |
одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну |
им пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде н |
</p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па В |
<p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.< |
аденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти д |
вала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу |
— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главо |
ћ заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> |
нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке |
рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме |
— Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} |
е је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— |
{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} |
мо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Г |
</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио о |
Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Запов |
нам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— |
и је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Мили |
S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још то |
ва га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је к |
о том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одгово |
утито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајду |
па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинам |
рад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговор |
>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи |
А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћај |
> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Пит |
ма...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и по |
гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту ваш |
Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, |
естрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> |
њ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, о |
} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небе |
— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S |
ојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кро |
у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.< |
љештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га сп |
олажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лаг |
и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Мило |
ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S |
ицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додв |
Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Т |
} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> </div> <div type="group" xml |
еста.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p |
де.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанст |
игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, |
одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки повет |
оје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележ |
аме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ с |
у, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гора |
налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи т |
нава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то кр |
/p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава |
одати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Што?</p> |
у муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше гл |
<p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жа |
лободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили |
итрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се п |
инише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> </div> |
том и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред |
н Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанас |
</quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец |
р.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p |
у, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје |
положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и |
ласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квас |
> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздиза |
напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} С |
е жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бог |
ead>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком небу Србије навуко |
амним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људск |
и очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела сна |
<p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У око |
кне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..</p> |
, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило |
имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — |
а оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</ |
таници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху на |
се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> |
име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашил |
одо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> |
епрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки |
е права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака мно |
> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде по |
сташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и ох |
а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла |
баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече ова |
омоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и |
си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— К |
ада.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето |
а тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби |
е у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> < |
есајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде: |
после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи |
<p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, а |
а над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> |
рко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со |
> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћ |
ојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лиц |
Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, |
е ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога |
ку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше у |
оћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђа |
паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново п |
мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већ |
зе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и бла |
и изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жар |
ова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће. |
крушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} |
уке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматр |
то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n=" |
<p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече |
у се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу |
се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непр |
— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је ма |
де?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер |
.{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си до |
је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p> |
</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се |
ела.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душ |
.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радо |
о га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изу |
о ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од м |
ишта, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете гл |
јеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гла |
<p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p |
<p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташ |
дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p> |
ором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</ |
ска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних |
/p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да праш |
ца и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване |
</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете |
</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или |
бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бог |
Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p> |
— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p |
ла?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег злик |
о због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно |
јмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни г |
ивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?< |
</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Т |
имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да вид |
.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче. |
</p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо. |
камчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитат |
лу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— |
на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — ци |
ој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— |
амац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше ч |
аше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— |
сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде ка |
умени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... прому |
ет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти |
— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p |
ти.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне |
адовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{ |
е.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче... |
ти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице М |
</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> < |
p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну |
<p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са сво |
Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посм |
То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, |
> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S |
ити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако |
и момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= |
ка.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговор |
се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну |
ње.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— За |
— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јет |
ћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Н |
p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не |
спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очин |
— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да л |
ко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Проп |
павицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Те |
умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове |
јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и ме |
би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја |
</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још дан |
ца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној |
у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случај |
— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја |
почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p> |
беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S |
e unit="subSection" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p> |
/p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Прв |
— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише ве |
шај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а п |
— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно п |
брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај од |
бро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо |
ог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пун |
> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, аг |
сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори.. |
у делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p |
прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и ма |
p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type |
тељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он зад |
приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска |
" xml:id="SRP18965_C3.1.3"> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.8"> <head>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учин |
ead>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и од |
о насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— О |
ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — |
{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p |
, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади |
рад, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти |
капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? |
ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљак |
, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте с |
<p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче х |
некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишу |
жи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори |
>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен. |
аде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми |
оме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће |
његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и вра |
опљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> |
веде миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!. |
— понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом |
ривежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути |
рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, |
ојој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="s |
га — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> |
двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим |
и два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у дворишт |
а и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послуша |
како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне |
уг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало на |
е она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га |
јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији |
а на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа поста |
и пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, реч |
узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и нас |
<p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало в |
о то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад может |
рце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спа |
дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече ј |
ако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Так |
урче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто |
чи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага |
ца беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повра |
<p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> |
>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прек |
са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га аг |
омешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере |
ође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибук |
ве стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, з |
де руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— |
.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу. |
дић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али г |
н! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} |
ме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво |
Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу |
Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих |
/p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младо |
сно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим г |
рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— |
{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе |
рси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p |
ље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> |
p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и по |
диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брин |
.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</ |
јан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радо |
оњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростил |
</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, м |
итеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p> |
p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е. |
.....{S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој |
ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, |
у своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата |
умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људ |
apter" xml:id="SRP18965_C2.2.13"> <head>Ајша.</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној |
е је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани |
моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морај |
сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и |
м рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и |
вори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле |
Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу |
огату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.< |
енија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, о |
ила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У мест |
сти...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори свој |
и ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, у |
да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, |
ке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будит |
Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један др |
ће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што м |
и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода јо |
и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са |
тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, саку |
атаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву п |
/p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p |
<p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} |
p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агино |
p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</ |
p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p |
адости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се о |
S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврт |
е и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су |
а двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — уп |
сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајд |
<p> Освану Преображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се на |
обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо о |
..</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се сво |
ета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p> |
е ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с т |
таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав |
састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми |
ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли |
Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> |
је.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, |
ј, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе. |
ве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси л |
в.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је в |
ажили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам |
ти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{ |
и Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић од |
ичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни дру |
што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што |
мотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних п |
сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја |
Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, д |
ан, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У т |
есак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Гази |
> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— |
ме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— |
ку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p |
навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</ |
о не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан |
звезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа |
Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он |
прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула. |
p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окуша |
еш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша? |
е одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави |
учне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових |
иси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p |
ни прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{ |
све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Поја |
Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да |
е.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јо |
S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока |
го пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви |
шка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузе |
брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их |
ости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и |
материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, |
ion" /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се |
<p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p |
да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши |
Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерл |
</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио |
ше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што |
те и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи к |
/p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, |
ња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једн |
} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада |
ема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре |
<p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ах |
љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што |
штем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам |
благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољ |
и жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја мог |
га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и с |
јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добр |
кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјав |
<pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо |
„Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће рас |
> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда |
е кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" |
целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио пор |
ф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} |
о трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишени |
ше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хо |
е.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он в |
оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког |
је тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно |
<pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој |
ствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на |
напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Н |
p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p |
ик, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као |
мет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} |
ш овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p |
е упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. |
гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше |
p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу |
а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се |
</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити? |
аваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а |
воју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити д |
собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одгова |
} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="10 |
ви све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуц |
ховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, зауз |
е све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> |
<p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече |
ана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.< |
осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n= |
оступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очаја |
тавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, ал |
бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо |
пати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотун |
па Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, П |
>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица |
и.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не |
о посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, |
S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синов |
часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, |
.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао прој |
ј мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољам |
држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у за |
илова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p |
Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне. |
тру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Мор |
ше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај |
ржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, |
шавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А |
/p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба |
тојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељусти |
старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отвори |
</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаш |
n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предад |
Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну |
сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима |
м, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко и |
рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p |
— рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о |
еше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у |
рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи |
а га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} |
евоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше р |
млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га а |
јој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., |
е своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више. |
милице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Из |
без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима ј |
ошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Ср |
твар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и |
<p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твоји |
ицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у ду |
Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су изла |
оља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше стар |
тарешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> < |
а се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и |
да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> |
му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једн |
ног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше д |
ријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они о |
и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој |
8" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син ус |
озбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? |
ког!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висов |
и? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не бри |
/> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по |
ће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Би |
ец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и д |
смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} |
кивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се |
чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих |
т’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p> |
ја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад до |
готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по |
м готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо гу |
отово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигу |
једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уз |
ује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен суко |
ом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци пре |
, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока |
— Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погин |
кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разум |
ритекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу |
голица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усуди |
Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, тво |
S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поим |
Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће в |
умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање про |
ити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће |
е право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова миса |
Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задово |
.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од |
један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са |
орђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред |
ао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, |
д и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дан |
/p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не |
с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p |
и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуж |
крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би |
о све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед |
<p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми |
Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> < |
, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима пла |
з народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вер |
, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се |
ну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} |
ао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош ост |
лази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војво |
<p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрз |
зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> |
омци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У |
Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крил |
вај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да би |
ена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p |
беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачув |
њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно |
> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема к |
га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврт |
и стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније |
а иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p |
о Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. с |
а заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну докс |
же кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно. |
диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па.. |
<p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чува |
иде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} |
ећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Бо |
id="SRP18965_C2.3.8"> <head>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта |
ег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Тур |
да би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побра |
и кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопиш |
а кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У то |
котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — |
ређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отво |
n="87" /> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <head>3АМЕНА</head> <div type="group" xml:id="SRP18965_P2.1"> |
{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ |
ам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије по |
е Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо м |
?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p |
до!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S |
едаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне с |
p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза з |
живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо |
p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта |
ан изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{ |
и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху о |
p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је |
ластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласи |
високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, ка |
вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред само |
иралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад |
аница да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасе |
S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано |
г и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац |
ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јак |
ојводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домо |
о јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде |
ила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.< |
ј мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше |
ко пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук... |
тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око уса |
је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нит |
у и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми та |
} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом |
ају се потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну |
} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али н |
.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајш |
— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> < |
ца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Б |
притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.< |
умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се |
небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <di |
По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отво |
ту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, о |
од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— |
ај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по в |
омировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p |
т! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест н |
/p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n="155" / |
одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја |
S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра. |
ости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце би |
<p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— |
> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ни |
>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд |
Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко |
наху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић |
кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице... |
и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ по |
из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?< |
е престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је |
љалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се мо |
бић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Л |
му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повели |
ници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди |
{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и с |
купише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже з |
У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасениј |
идружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том поло |
ска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, |
поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети |
ка.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p |
ов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прих |
еше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош |
беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамно |
на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип.< |
: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> < |
ула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!... |
стим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Зало |
процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и |
љевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја |
е пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затвор |
ужје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p> |
p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму о |
едаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко |
оче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући |
</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црн |
> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <div type="chapter" xm |
том.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног |
ни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где жив |
умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах вра |
у заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.< |
помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опа |
с уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било. |
— додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли п |
pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче |
на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се в |
p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас до |
упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бав |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вр |
вири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао |
мо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и пр |
<p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет о |
оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопа |
ковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у |
уби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно |
/> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са |
гу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац |
же се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, |
ма као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше п |
је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха |
млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да раз |
га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе |
ова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За трен |
, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p |
дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх |
јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан с |
м, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест |
вих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа зау |
заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше пр |
Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околин |
ковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</ |
/> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке с |
и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје |
е.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по |
ва, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и |
глед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огл |
ед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расп |
/p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне |
и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије т |
текоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито |
у, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висора |
е нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, оч |
и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наиз |
ита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у ода |
смејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> < |
час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазле |
оги одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p> |
арији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се оту |
ан другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купи |
Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сиг |
ародима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, |
мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу на |
о-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p |
ши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ |
ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>От |
ман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потре |
> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и ре |
азлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије |
д куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био |
ом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Од |
атифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Мо |
чаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p |
. — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
и их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну |
ве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотр |
<p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напр |
пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, |
на и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су свој |
а одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ри |
ође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати |
<p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умор |
ш страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман |
огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепај |
ни ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је |
и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође |
искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и |
нили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере |
в хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} |
аху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено |
родан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинов |
све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул прим |
е Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти пле |
— Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и ода |
Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</ |
ржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га |
.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — д |
и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дун |
арко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече |
цу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, |
ке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Сп |
<p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — прод |
ејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S |
Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! |
си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти п |
браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са |
у — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова |
да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Забла |
Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај |
т стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</ |
>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, |
кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога |
се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе н |
/p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отво |
ама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и с |
ек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом. |
реко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара |
на њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> < |
а Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А |
ан весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Прок |
га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко. |
, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити н |
н?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја... |
>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} |
идећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p |
е.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— |
поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он прен |
а мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише |
их.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа в |
</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— |
доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, |
узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обл |
ко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Сп |
престано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има |
ржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери |
е врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку н |
поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњан |
ико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му |
рашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на је |
се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изус |
! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег |
да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки ч |
.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човек |
.{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У та |
о.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише |
ити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одго |
живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци |
— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасава |
ишта говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, о |
поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже гл |
оје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево |
викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог |
овека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — прим |
атраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одел |
ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, г |
{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петр |
бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси |
пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу |
к.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p |
е промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте м |
ао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за |
сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само а |
рити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са ствар |
ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану |
е, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapt |
ше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише |
Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете ку |
ва брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавг |
Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасе |
ој мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвај |
?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добр |
не!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око се |
утој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> |
миле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломља |
има и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га н |
ва....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури |
га.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Сто |
.{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му |
ине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не го |
говом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p |
овниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— |
<p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођ |
е.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све |
-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаур |
па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојезд |
рену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окр |
<p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би с |
ва.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> |
ме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја |
врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и про |
} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћа |
су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, |
амо не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p |
— упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с ко |
ставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенад |
буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин |
ње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти |
ат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а дес |
p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени |
и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, го |
м иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи |
unit="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану |
горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да по |
Обрада Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</ |
ни..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
а узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према |
ража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По т |
од Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у |
две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на рук |
ше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао |
пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детет |
обро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурн |
аше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратила |
прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p |
-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p |
њаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи |
/p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред |
из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одг |
> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа |
жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.< |
S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> |
квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје де |
лугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме прим |
<p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па про |
чара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да у |
ругој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде пра |
аборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одго |
уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— |
и растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Ре |
е донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф |
ам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави |
ар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи |
p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да с |
инчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине |
Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим п |
<p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позв |
пи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима |
Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</ |
ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арсл |
Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у |
.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће на |
н побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестро |
рата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пр |
и храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Ота |
омила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево |
где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоч |
> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише |
>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром и |
оксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.< |
p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, |
овљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим за |
анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше сазда |
{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар |
.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S |
с изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе син |
уф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са оста |
се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу |
ов.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> |
прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија бе |
се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стад |
ли узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стиш |
упски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Оста |
S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима |
Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="16 |
дговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедем |
ише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP |
е.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђ |
обу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
— рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</ |
во се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени. |
ста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф |
Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се |
ј морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху |
нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма |
колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и б |
er" xml:id="SRP18965_C2.2.11"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p |
који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли глав |
а, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше |
оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњо |
чник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна ку |
.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{ |
ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тр |
а га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна |
живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{ |
ке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трча |
аху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{ |
рављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу з |
а и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан |
> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> |
или...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош |
и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, |
армар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко друг |
е Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од |
е, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — об |
ебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога |
а свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се п |
негу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само |
лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у |
упаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час раст |
S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....< |
.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете |
вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" / |
егова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучк |
{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном. |
оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако гов |
родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету |
шење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није сме |
!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом на |
вом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена |
ћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снаг |
том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац |
есите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — |
>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> |
, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше мали |
к.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само т |
ругог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима |
брача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — |
е и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љуб |
ећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним по |
се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешк |
ја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У |
па је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша дл |
p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној |
о је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи |
принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Ку |
Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознад |
p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори |
м долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено. |
добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова |
илазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а |
ође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше трену |
ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па |
и падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се шт |
<p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> |
и беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе |
је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и там |
тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја в |
еву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три х |
.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, |
ише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, н |
о рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} О |
мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху |
целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских |
кане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S |
а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спас |
најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испо |
љом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у т |
е уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог ч |
он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајањ |
е воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу п |
м и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз к |
ка све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова об |
.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</ |
/p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побрат |
ј каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем заг |
е право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим з |
спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му |
ку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Иш |
оба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Пото |
/p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све |
доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — |
о.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и |
био? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада поги |
им.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, |
и горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху ог |
срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре |
орави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пр |
на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређ |
својила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и п |
оје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци |
и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћу |
и огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белуши |
ба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игума |
="SRP18965_C1.3.3"> <pb n="67" /> <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњ |
а последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а блед |
.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Ст |
у да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић? |
/p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јо |
се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима |
розе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му |
а Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама. |
на.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучи |
старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај |
га? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговор |
их пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он |
и.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина бе |
обом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов ха |
.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</ |
не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше мно |
ојима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Ж |
аном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и у |
, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, |
аде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ла |
и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се ника |
ке.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p |
ЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.< |
>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снег |
Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бе |
а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова ве |
утише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Брк |
ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два ча |
C2.2.3"> <head>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необ |
p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад с |
ар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стр |
е Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} |
Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да про |
обро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— |
> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба ј |
ахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Зау |
с? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хо |
пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес |
Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше у |
оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам |
и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— П |
уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог по |
Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— |
а даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколик |
та отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе н |
рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставит |
.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мор |
а притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрз |
, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај |
сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђ |
сти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Зем |
стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који траж |
ица оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође |
p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — пр |
а Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите |
ош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p> |
е их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни |
.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> < |
ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="chapter" x |
изама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше |
Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну |
ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да |
таше, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и гр |
} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше |
но преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамб |
рпским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољн |
за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту с |
већи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величи |
градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у гу |
да беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео |
!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, |
не, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пу |
ици, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</ |
лушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стој |
зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословни |
ак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први к |
ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру |
повест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викн |
е пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закр |
а Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном. |
загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља |
рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта че |
зних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправ |
је и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скрену |
Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па ст |
>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и |
е; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, |
— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доц |
ј му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} М |
>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак ск |
са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лаг |
} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, про |
коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође |
На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div type="chapter" |
лац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила |
p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, с |
а је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, |
, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, |
више се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе |
леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући прек |
p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе х |
и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, бел |
та начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а |
их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p |
час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете |
тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу |
ше Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, з |
потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и |
у готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он п |
ction" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— О |
са им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напр |
и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у ј |
ха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тест |
ше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долаз |
часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и он |
ијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла |
под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево |
есто пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осме |
стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га бе |
станици, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну ст |
х танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће уд |
пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукл |
сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану до |
ше на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих стран |
овања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Лати |
д куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле посл |
ући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> |
! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Ј |
те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше |
месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше гениј |
југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље ч |
вршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије |
е доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож |
ва поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висок |
м. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место |
жаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци. |
n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да |
еђе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средње |
се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав во |
чаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о ов |
Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> |
: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломља |
обиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан. |
еше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одби |
ид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и по |
ваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} С |
ностасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено |
мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са т |
и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека к |
иде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружиш |
и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено |
плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Лев |
/> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама |
сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло |
{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их р |
бе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> < |
ски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих стран |
још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гре |
преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у трену |
баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше ни |
ова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља. |
ипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> |
да се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново |
ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — за |
S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они об |
} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p |
сет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> < |
лица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> |
ужених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар |
е.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измак |
аху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. |
ше Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им |
У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну |
агано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} |
баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пр |
Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их згра |
а доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а св |
јаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, |
p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p |
спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и |
исебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} По |
е спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> |
затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за доб |
сти; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p> |
гнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага п |
а задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и |
ика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену |
уди.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли |
неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, п |
та и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="ch |
ковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, |
а лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред. |
као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи |
</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху на |
>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи |
>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде јо |
авите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пу |
р, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> < |
зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морав |
ешавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на |
као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировић |
х Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са |
е остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он г |
иже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> |
аву.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново к |
т некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинам |
рте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — реч |
јеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га |
арост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажаре |
Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши |
не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављ |
илу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> < |
.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови. |
већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матер |
RP18965_C1.1.5"> <head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе |
ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb |
му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га м |
икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до ус |
м; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојл |
оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно г |
лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи срп |
, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени |
ници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.< |
у оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по ша |
вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовим |
више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајн |
у</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан |
гуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом |
и, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исп |
омо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван |
, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— |
ан стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих |
рском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у заче |
их.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жар |
а вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n=" |
једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и об |
и-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на |
.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђ |
тави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео |
аде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана из |
еше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени |
и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа там |
у друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, ча |
="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца |
.5"> <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још з |
сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Бе |
поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато с |
ихаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли п |
</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ного |
дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничари |
а!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> |
аше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало |
неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упи |
одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше ман |
еше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобро |
, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га б |
пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук |
а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и пре |
скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и г |
еду.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Д |
нове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, ду |
Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> |
гуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час |
м прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној |
Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} |
сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> < |
есу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам |
присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> |
</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово н |
одо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Б |
ости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="2 |
очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За јед |
воје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — за |
чар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му не |
, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање |
S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p> |
ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мора |
<p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се кре |
а?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њ |
аид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} |
е моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и шти |
{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мир |
већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше о |
муче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин |
г погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој |
чува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да вр |
песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше с |
плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као |
народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живи |
ца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје |
загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула |
а миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Прод |
ло беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место |
из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> |
рђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му нек |
у се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с |
p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му |
дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и хо |
лаву и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S |
имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одма |
с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{ |
уњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, др |
да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са зем |
кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже |
ију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узи |
ности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од |
пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак. |
и, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештен |
н, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за |
/p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи |
ише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што б |
13., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манаст |
а слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше и |
беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело ка |
ођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило |
родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад ово |
где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако веч |
вест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се |
а пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} И |
образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше в |
часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише |
еше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери пра |
ни.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ц турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а к |
у, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде |
ине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере ус |
завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју |
рдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље наби |
се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје гла |
отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе |
на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</ |
х харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљ |
аше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Т |
ги заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> < |
беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде |
ара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљени |
ложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба с |
таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости |
{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпо |
ину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> < |
пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе |
песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и он |
ничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, |
S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђењ |
г извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид |
ки имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожма |
мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у |
ично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта раз |
и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити т |
ори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га ј |
и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на |
спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, из |
ти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно |
е прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са син |
у име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Ал |
мору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сва |
есно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: ко |
убићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахира |
bSection" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичућ |
се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која |
фијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим. |
рући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним |
г, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга |
устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба |
реме, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у ве |
о га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова |
е дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше с |
мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом |
не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница |
се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима |
задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{ |
ло и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год б |
ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-б |
е.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе |
д миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколик |
е са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком |
таше им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи |
лене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничар |
ан старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају крев |
ицима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устанич |
во зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо |
е како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадиј |
/p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуриша |
p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по |
љи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише с |
м и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио не |
ид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој |
икацију у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати |
инац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски |
дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собо |
У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући |
а у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом |
ада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се |
у бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Тако |
трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина |
ла својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојур |
слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе |
оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се |
уче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се у |
ију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураш |
и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и ду |
весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори. |
браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и род |
ше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађо |
е по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва ја |
ике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши о |
> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: |
у, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамиш |
е умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчи |
ачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, |
адатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди |
доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му |
к суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Пол |
subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах |
е несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; |
о што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше при |
еби.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он |
и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: д |
који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што г |
а, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој |
ст, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточниц |
од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и |
а вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нар |
ањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропад |
d>Потајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи ње |
<p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку |
КУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жен |
ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> |
аде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам |
светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ли |
стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ удари |
тра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вра |
ећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицо |
тну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по л |
ицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране заг |
же до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну |
териној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на |
аху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на |
у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка |
м небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени нар |
<p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и пок |
/p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, |
овратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно ос |
д Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазби |
Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад овак |
p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба т |
е у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно пољ |
зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, |
Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху |
е.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом |
иф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{ |
</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете. |
о целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да у |
јом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред с |
и по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца ра |
ише.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га п |
утра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније скл |
ладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} |
е главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Лати |
басјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво |
ог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type="gr |
ри вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на |
ху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше посл |
евољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поч |
па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила |
/p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Б |
о као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбија |
milestone unit="subSection" /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и не |
м и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер б |
леда попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и |
аше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једн |
живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Васи |
емаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игум |
аху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септемб |
ђенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори |
те! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, |
вчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху з |
ело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ пла |
рема Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се ц |
ет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме |
рад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница в |
уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Т |
е живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војни |
ilestone unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се не |
ље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе шт |
ети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p |
p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле с |
>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се |
ећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <mileston |
у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се |
, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорн |
милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен |
пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n |
ум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже |
ше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце м |
е, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, к |
пко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и мило |
беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али ци |
и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> |
ао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, израж |
се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви |
пустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше п |
ево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчез |
избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше једа |
разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, ос |
ене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а м |
анастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с о |
о што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође д |
за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, п |
Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шума |
међу ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вреба |
чајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки |
екада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Про |
пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њез |
а.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Т |
беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, |
управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику |
ријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељуст |
еше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање. |
а, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те |
е присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакт |
љна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и |
p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сес |
ко не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.< |
изаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и цр |
измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће сво |
ра.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом. |
, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{ |
матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше |
да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилаж |
е зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешин |
е на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служи |
јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко поста |
ц-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, |
бљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је п |
у потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{ |
стоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простира |
за шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши |
зраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.< |
те, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко |
та неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type="chapter |
ир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{ |
куљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се н |
ми.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, |
беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко |
ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не тр |
> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У то |
ан и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сједи |
у.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила А |
атину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Ат |
ремена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његов |
аздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе п |
де величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као ка |
ородицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби |
езбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњиц |
добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи доб |
и се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непо |
, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник |
страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с н |
еноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци иш |
еше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и |
и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пу |
а разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, коли |
и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од бес |
ођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, |
<p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио |
е се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} |
је смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никак |
могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, |
них сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дан |
где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висо |
омоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, |
изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} |
осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чел |
д заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити |
је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у |
ећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никад |
корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Полит |
оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих девед |
место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да времено |
аваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад п |
беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога. |
ја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише |
ом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изр |
/p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из окол |
ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог у |
њици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше ви |
у памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} |
ен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на |
насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и |
ац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном пол |
кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone uni |
морна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздраг |
аше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићим |
да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док |
м.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> |
ку.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима. |
пустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта. |
маћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло до |
ета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— |
ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сил |
беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај о |
и беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очим |
ља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето |
ијатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он бе |
и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио д |
срет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? |
познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше усту |
рагачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а т |
ан, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p> |
о и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и |
гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих |
чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p> |
ћи, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зној |
ецом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све |
S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога на |
емо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако ј |
да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће |
собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у |
гаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасав |
чу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и |
загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командо |
чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч бе |
е чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.< |
д рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше са |
<p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и |
се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — од |
, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих да |
звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, расплам |
едама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{ |
у њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног суко |
пске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> < |
вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним |
-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих о |
изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ев |
ртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушит |
> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени |
и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припре |
д допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реш |
тупаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, |
мета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војвод |
и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише леше |
љаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред ма |
о добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше пот |
и би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати све |
аго.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том |
отера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрат |
ах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још ве |
унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих |
ко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бош |
г човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, |
један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> |
гуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше чов |
преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивш |
икупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскост |
укно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачић |
јан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! |
вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. |
на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет |
у пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше јед |
> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. |
азастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу |
морна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам глас |
сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар |
на савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и |
моли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p |
на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Ју |
чући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред |
атер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчин |
појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед |
{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упи |
у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си |
оз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ једа |
раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} |
роз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђ |
де и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p |
издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих |
ху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ах |
ер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — од |
="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше. |
јан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га |
ну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом |
, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила |
то и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага |
то беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучност |
о беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — п |
ве већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало ост |
.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара |
ли никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима прем |
аху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — |
/p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, |
ој, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свог |
ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше |
не, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Ал |
> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Мило |
ало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан |
p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мора |
у обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста разм |
ећ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи |
p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до |
валило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен |
ши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и |
о као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних |
х из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан п |
ead>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Л |
ј! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} |
беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" / |
ј речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души зат |
ратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div ty |
тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се м |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, прос |
уку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под г |
побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише бра |
пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} С |
ероисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, н |
ик ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом |
и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник сти |
вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу |
пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала |
еља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из |
Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту пес |
се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, по |
црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва доч |
иже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— |
арко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао |
е, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је најв |
дао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје пору |
лову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> < |
S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испал |
поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој с |
војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, п |
кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задово |
који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух |
радући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама |
пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право |
надије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} |
о Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</ |
ао овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? |
p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из го |
м два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Доша |
аше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ве |
е.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собо |
p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што по |
се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га д |
и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, |
остајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Сто |
</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто |
е ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека с |
одвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их |
ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз |
умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана |
риваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и доп |
ођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам |
.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова н |
оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у дра |
исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђе |
еља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрач |
е у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Че |
х, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} |
а.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврт |
e unit="subSection" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог у |
ду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче д |
о продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се |
преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточн |
меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S |
очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је ј |
о смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито |
из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајућ |
ада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе некол |
а погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух с |
и се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</ |
/> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! |
том.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод |
месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, |
и.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудн |
="96" /> <head>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студ |
P18965_C1.1.1"> <head>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком |
965_C2.2.11"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилаж |
SRP18965_C2.1.9"> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно из |
љак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p> |
ицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се |
и за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — |
е, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и |
, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бо |
p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше |
крену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први |
>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда |
p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да преско |
ја, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, је |
кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S |
беђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне |
о вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главо |
по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а ник |
а треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турц |
p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> |
оке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надат |
.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским на |
м до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га с |
>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство. |
би са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ у |
ул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се |
.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— |
олан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p |
Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, |
Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то? |
требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог д |
твујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро ста |
, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се |
пасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се |
ше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва од |
едном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико |
а.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, м |
напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутр |
ом казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да |
Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу сад |
тричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као чов |
араштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у |
астајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка |
.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше с |
S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p |
C2.2.15"> <head>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа ба |
Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за ње |
ше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делигра |
игао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он б |
, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у |
ла сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и |
окривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена |
год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Нек |
ра треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у |
непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострад |
а.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!. |
не руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар д |
г загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..< |
Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, |
руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душ |
на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча. |
тојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Сто |
треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадиј |
врт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} |
ву, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, |
p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</ |
} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и |
м он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење. |
ени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два ч |
еју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, |
фу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p |
ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Ов |
бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа |
редаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, |
загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...< |
/p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жар |
ше да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на прот |
Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Ч |
брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десн |
ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакл |
раћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спази |
, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоће |
чајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху |
ојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке |
ао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} |
аше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девоја |
пасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео б |
мнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? |
> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му |
изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</ |
упинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, кој |
нија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S |
г себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, |
S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто и |
ој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице |
у помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном бле |
.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудо |
јгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће |
<p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао с |
дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-К |
а:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз о |
се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше |
ту запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — |
итав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још П |
била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јо |
срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде |
и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије д |
тавио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да пос |
н опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше |
p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се с |
Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — пр |
заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} По |
лико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај |
отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и к |
помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!... |
буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се |
ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на |
..{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} |
на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаш |
о.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно |
и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чач |
— Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> |
азумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} |
.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између |
аше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} |
његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше |
акупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>К |
енима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је л |
>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Д |
но, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећниј |
ви Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> |
де у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му |
о их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једн |
n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било |
S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше би |
усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору |
буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и м |
Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свеш |
ожјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени н |
укне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздр |
беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од |
н забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пр |
а, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год |
нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнев |
правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика |
луђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трља |
S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека л |
очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p> |
са проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао |
ише му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стре |
год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> |
би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и зару |
лаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Од |
да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог |
га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за |
ри.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао |
о краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, некол |
ајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и |
м жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге о |
ла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p |
у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђа |
аузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па |
ено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двад |
шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађен |
и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да п |
p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би |
одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> < |
p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори |
д свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говор |
<p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" |
прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол- |
и Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме сп |
едног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла |
аре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, |
>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред врати |
ка.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде |
ећ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше |
и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се сл |
оме нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан |
ично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на с |
даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочи |
и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p |
S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиж |
и за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помама |
авица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се |
дају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} |
ћи Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.< |
е Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> |
ју обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у там |
усте димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком полож |
ио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и нема |
S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо |
Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том |
ше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се у |
да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Ал |
ече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и по |
е.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто н |
ити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по |
<p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла |
нојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да |
радије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни мог |
р Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађај |
, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена |
из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} |
есело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?.. |
и и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао |
борише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се ди |
РИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕО |
упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме |
војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обра |
о је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, |
ива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад б |
анин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> <milestone unit= |
> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог км |
бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од праз |
вник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије |
<p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> < |
лаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове ск |
ја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{ |
ном преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом сел |
поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Пр |
мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сп |
milestone unit="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година |
у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и њ |
ом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети с |
авле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли |
ли...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!? |
јводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло |
а кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ћ |
ети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми |
ану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су о |
— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је |
потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито з |
"42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, с |
</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли он |
ца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило ди |
лазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и |
о ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подс |
ђосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Кан |
сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S |
, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћа |
га не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она |
икну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено к |
<p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас с |
анастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали |
p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — |
xml:id="SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду б |
као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — у |
је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и ос |
То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Д |
<p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p> |
а, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одго |
дна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад |
њиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, |
аиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p> |
Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би бил |
овори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— |
<p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори гла |
ква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{ |
е нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жи |
и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p> |
да одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> |
и се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше |
це, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се |
иже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Пр |
заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капет |
а упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне |
,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на |
18965_C1.2.5"> <head>Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсиј |
игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, н |
оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорил |
а.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали оти |
у и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и е |
ита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игум |
и Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама ка |
ђе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан н |
еран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За вла |
> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: |
p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви |
p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} |
{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби |
, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одго |
а сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
„зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, |
S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љу |
ност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом |
Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац |
тавља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху |
ad>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим п |
е из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је укра |
о учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или п |
и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не оде |
неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. |
ца само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хит |
ји.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде н |
— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p |
/p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо л |
тарче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожа |
оша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашков |
о како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није д |
и земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи са |
ху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета |
ули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, пр |
ина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и виш |
јати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обренови |
вим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није |
аристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном по |
у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече |
о-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег су |
и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{ |
ти показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, има |
о тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да миру |
..{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ д |
све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сас |
мо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit= |
то, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не бри |
— рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се пок |
ити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побу |
в, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за прос |
о, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши |
очепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> |
рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спас |
леди.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S |
в — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{ |
четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{ |
слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламк |
имо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак |
ла, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам |
д скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виде |
ат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с |
д кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} |
Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће б |
ога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S |
оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешт |
ашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радић |
треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћ |
у и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и м |
трије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у дворишт |
гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи |
и четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се |
на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и |
S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораш |
и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држ |
исли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p |
невери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало |
ече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а те |
</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} |
дговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.< |
њаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли |
красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи |
е Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, |
инимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цв |
алодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његов |
е с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мно |
<pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину хар |
.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгр |
м.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Т |
а ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како |
сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p |
ога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што |
ликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен. |
ога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасу |
лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> < |
Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са |
руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год |
зо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она |
ити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хт |
Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Бат |
аји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да моли |
чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p |
ти Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Њег |
вара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.< |
ити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} |
им и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно т |
и сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за јед |
Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гл |
све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од до |
p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Ј |
в његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диж |
типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачу |
</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p> |
оћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док |
старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за П |
ехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља |
у и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори |
скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква к |
Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како |
вно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.< |
га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S |
е бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Т |
му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{ |
{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је |
..{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
аши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомс |
аши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазит |
гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се |
чег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} |
<p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гроб |
{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће пољ |
Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те усп |
продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава. |
ке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало проми |
е може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како |
уће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, и |
мовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, |
и кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српско |
ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— |
погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође с |
<p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где |
<p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сироти |
ворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гор |
а мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом |
{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Ста |
мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" |
а.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> |
<p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио |
нима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још |
одовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} |
ознаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— |
себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слоб |
а, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под |
ђени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике. |
српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаш |
еније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му на |
р Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изг |
вајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, л |
утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, |
у сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За св |
ваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На ње |
теника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном пок |
модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p |
> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост м |
ше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећ |
стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна ш |
жда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> |
и, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш л |
.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, при |
никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако неј |
<p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жа |
м од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше |
е треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, н |
.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен |
ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци погле |
е чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} |
је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који и |
ве и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, д |
ти.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матер |
> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> |
ри се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из д |
м и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> < |
>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост... милост! — проц |
оље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бо |
јсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беш |
ско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљ |
ево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они |
беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај |
еше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га ст |
се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест |
> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан осв |
рбије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драга |
скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у |
"SRP18965_C1.2.1"> <head>Манастир Свето Благовештење</head> <p>Слобода има своје уточиште, као |
ени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И |
p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и |
иће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да с |
и — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — |
ште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чет |
евчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији. |
ују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собо |
<p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ ј |
d> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње |
након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="c |
а Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсиј |
еника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, |
, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он |
ослу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изг |
/p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „ |
ите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси т |
ри се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи |
уше моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и н |
ви кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица |
нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити ср |
.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Дв |
пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице |
сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сач |
и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рам |
у, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан |
</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господ |
— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благосл |
кидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог в |
чко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</ |
повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам д |
рак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над гл |
и и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потек |
наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, уз |
Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она |
е седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игум |
ог стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беш |
, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену |
е стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Вас |
даде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом |
а, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност |
ећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег |
ну на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оста |
бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на |
у весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а |
и.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи д |
народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што вод |
у очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече и |
о, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђ |
з прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} |
бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног |
ека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакањ |
<p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишч |
<p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одгов |
ова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снаг |
посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањ |
дари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше ње |
p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано |
а да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазб |
} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза |
ити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севах |
упаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На н |
} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло зб |
рхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим |
арише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — у |
а од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и ду |
Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива |
ила, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори г |
Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку з |
предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p |
ци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко с |
уби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, |
појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, |
н старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Р |
че! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наред |
ас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{ |
<p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперен |
, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњак |
еко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> |
га.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта ре |
и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћућ |
Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, сто |
да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост |
огледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто с |
нову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који м |
о малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p |
парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, |
а све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода |
е што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити |
се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима |
асенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застад |
рко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанп |
д својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} В |
<p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и су |
нилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама |
S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га нау |
ше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна п |
двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак. |
а десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју с |
левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димов |
{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљ |
уд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трна |
не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра м |
....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њ |
ма.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{ |
>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђ |
Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, |
и крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се о |
p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} |
..{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Оп |
во издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p |
све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> |
.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добр |
етета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="subSection" / |
арца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, п |
кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни |
не... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> |
/> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</ |
је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврсти |
ине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је њ |
и ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како |
, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Доб |
p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p |
рдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше |
а...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и по |
p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> |
— рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад |
да!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима оп |
с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. |
сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише ста |
— рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бо |
ко жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут не |
Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војво |
рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из ус |
и и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} |
еву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче |
иже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.< |
} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле |
<p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли |
Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ће |
у? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редо |
глед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десн |
— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> < |
нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе |
...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите |
— рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— |
> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> |
<p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обра |
:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — р |
се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од с |
друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} |
едњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман |
Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не |
че се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — |
ам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бе |
Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{ |
ем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешт |
{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада |
ути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме |
ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, |
е тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти п |
му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џа |
њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Ју |
нако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти |
аила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховит |
н за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>Посл |
род пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p |
а не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку |
ма у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> |
рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јеса |
е да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба |
..{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје пл |
з куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и |
ици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда |
ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово |
ле на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> < |
ти зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити на |
лико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му пос |
лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој |
Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста т |
ше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако н |
{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче ма |
ародне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад |
..{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје |
....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{ |
</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри |
красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је |
кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S |
аваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни час |
тање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом |
ба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како |
r" xml:id="SRP18965_C2.2.7"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђе |
и пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.< |
p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатк |
ве разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> |
рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па |
.{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости |
мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, ст |
обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе |
ође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо |
о се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и н |
<p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p |
кад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица ј |
атраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од х |
!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати изба |
ајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи. |
} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, ш |
два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од нек |
У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаш |
p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена. |
{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, |
ћу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Об |
нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Н |
ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског з |
} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе |
отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>Т |
а стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непоми |
агим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</ |
p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак |
.{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p> |
p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем |
д и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече |
сенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> |
узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окре |
кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити с |
и имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиж |
</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета П |
, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да н |
ако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S |
све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао м |
аре, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а друг |
читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и по |
о је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, ал |
не су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народ |
!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу |
клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима |
здрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше |
клопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомичн |
ховника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>.. |
од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће |
на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он |
За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска роби |
ц задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирс |
зице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што с |
паде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једи |
и сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми јед |
> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвил |
p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече |
се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих ст |
во га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За трену |
ошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече с |
>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога поту |
глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско |
ло час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду... |
е, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, |
а’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми до |
према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле. |
на варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манас |
кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, |
е и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми п |
Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе млад |
ји дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм |
се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диж |
, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе забор |
Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се |
!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну |
>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p |
и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} |
љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одр |
онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо |
че.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, ст |
ни у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, |
ео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврш |
нђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{ |
свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, полож |
ако ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Прода |
ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Ст |
те боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову. |
ше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваљ |
дмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се |
ни и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом мест |
ћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радован |
е он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек |
Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца |
времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сус |
отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори |
{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог бла |
" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p |
што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности прожмаху сва |
струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ |
ју на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да |
аваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу |
и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излив |
своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на |
ви освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова |
Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку |
.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На нек |
е после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околин |
љи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав гре |
тресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и в |
испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима |
ет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе сво |
иповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим |
ивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се |
род, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и млад |
мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, |
у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да |
ајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре |
а.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и простр |
>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?! |
Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо |
Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} |
шку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p> |
е.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли |
и број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мора |
са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то ист |
ш кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ ош |
ошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо м |
опан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.< |
крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до ов |
о и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта в |
тапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком |
ли! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Б |
ови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрли |
че на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци при |
не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Н |
рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет |
S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први у |
грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слобо |
е беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни |
.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степе |
ошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено |
ежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим |
дога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико мом |
и један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше с |
пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје ср |
тече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви разд |
та вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их уста |
други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише |
огибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад п |
и за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Т |
што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на ш |
е од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу с |
остепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху |
астурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из сви |
овима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова |
<p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни |
сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо |
олажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих да |
е у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — |
ан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше у |
омате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви |
"SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиг |
е, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саи |
копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника. |
и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не б |
.{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени не |
еше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122 |
ше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, |
ну једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину |
меле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он |
војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} С |
о ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераш |
Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одво |
.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак. |
рко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра |
.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих |
ише пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два по |
</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се пре |
p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>Т |
востручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спро |
<p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби ј |
— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико нед |
<p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> |
ице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд изла |
ако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и јед |
м, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над г |
се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и |
свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <di |
оп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар |
бом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну ру |
њем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> |
— рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи кап |
ховни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} |
Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су |
војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу |
амену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја |
сти запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се см |
е првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мења |
чивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, |
ећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} |
и и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, |
ру потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p> |
ба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце њ |
осле, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</ |
а, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</ |
нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што с |
/p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пу |
киде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село? |
ета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеж |
сла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се лед |
с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад |
анин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Д |
а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били т |
>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би б |
јем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну г |
ачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — уп |
еже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — |
буну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p |
/p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, |
е и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени |
пита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пр |
наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> |
ом претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од ко |
тац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у |
рад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не гре |
мо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, |
Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S |
к, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том д |
>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници из |
од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Так |
о ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет |
џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шу |
смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој |
<p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти |
још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од |
све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што у |
Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— |
евима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кун |
ем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лиц |
донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је |
ебојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погр |
и право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће |
анем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумес |
робојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно |
на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стр |
паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> О |
Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савлад |
че прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушак |
има, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и |
силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S |
ен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорч |
их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, из |
братиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се сн |
ишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта |
ц оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: дух |
аше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће |
ере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, шт |
већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као гр |
ора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша |
а, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови |
лике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста |
, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху |
и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, |
ош неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и пор |
ош неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог ж |
тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без |
е.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гре |
аху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни |
лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском |
војим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше к |
у.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, |
xml:id="SRP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а |
купљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} В |
<p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како |
ше, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго... |
угих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са си |
к од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову че |
тла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хуч |
косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донес |
тави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху. |
све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и з |
вала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањенико |
т стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку ис |
. побратиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Сп |
ом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продир |
под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших н |
из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га |
је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21 |
беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поски |
то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допуст |
сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер |
кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу виш |
иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Х |
д, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе е |
у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> |
и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на |
Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И |
фа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у паши |
ана.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.< |
пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се м |
пираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и п |
е већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?< |
да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</ |
апали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђ |
d>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружен |
d>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила |
известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући |
<p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у |
</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди де |
/p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — реч |
нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи. |
ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? |
ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју. |
А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> |
.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и п |
дину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч о |
рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је |
— упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако |
чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за |
у и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако |
Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже глав |
/p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" |
ilestone unit="subSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечер |
ад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} |
ћ, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему извести |
/p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет р |
хита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се |
режуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати |
ше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царст |
дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се в |
S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од р |
глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као |
/p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беш |
<p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</ |
огама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и с |
ђе много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не диго |
принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући |
о си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стр |
купи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу |
пуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. < |
{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— |
ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-д |
ково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао? |
>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика нек |
у!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте м |
анојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обр |
b n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и |
говори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</ |
о и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стој |
.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не |
p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опро |
{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</ |
Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{ |
ати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека с |
рнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан. |
шке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задув |
нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак о |
.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да рад |
</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падо |
ко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише |
ер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташ |
беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> |
ар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собо |
тобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игу |
во“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погл |
/p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степен |
ћ из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ |
орећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Св |
шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} |
оста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— П |
д отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом. |
p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не мо |
га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и |
...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— |
ећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барја |
њи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их |
куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Ж |
д пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку |
ection" /> <pb n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се усп |
.</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко |
а.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахн |
е:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на |
на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, с |
>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беш |
apter" xml:id="SRP18965_C2.2.10"> <head>Бошко разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко оста |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.6"> <head>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице |
разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> |
но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— |
раде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му |
Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и г |
рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у |
е тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дођ |
и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
богом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпра |
тупи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. |
то, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и |
размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>С |
трвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад |
ође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту заст |
Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жа |
Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упита |
проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он. |
.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нек |
где, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ б |
жина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — |
</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђук |
у десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и на |
ена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да |
Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — |
Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мисли |
тери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна |
вцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — р |
кше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радо |
искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина |
ајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након |
уњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турс |
еха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p |
а ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговор |
капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста |
ти овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим |
свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— |
</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> |
и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му |
ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом |
<p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточниц |
> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p |
а.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и у |
аше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њи |
светити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи |
то мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казивах |
дног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац |
х образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре н |
пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке |
их обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени |
а и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S |
ац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и мат |
ној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игума |
аји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваш |
уку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је |
за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па на |
саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} |
вољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио оч |
Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну нек |
то своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, |
у, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закли |
ита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред |
.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> |
едан другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ |
да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народн |
добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То ре |
о да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се |
ги, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, с |
а но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла |
ало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми бу |
ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се |
Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да |
Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Тура |
, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу? |
ога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило |
о је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ. |
Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; С |
мет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> < |
ох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <mile |
неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само |
е згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{ |
— упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{ |
а?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти м |
је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци оз |
у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи |
у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам |
еши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те |
Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаков |
иљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди |
> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу |
игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом.. |
поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. зна |
је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад |
p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> |
мучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— |
од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то шт |
зи кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти моти |
уж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало |
гуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p |
и.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} |
на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те изба |
ом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— |
рад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом |
еше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаш |
ст; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... |
их Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он |
о је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха! |
иђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се вра |
м причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху бр |
ја ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљ |
куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да |
игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Па |
е што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и |
е?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За ос |
Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стр |
прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p |
ласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори |
<p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам мат |
Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му д |
Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите |
е нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p |
а удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху р |
— прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} |
кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталим |
н махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби с |
ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове |
вет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врат |
о поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу из |
е и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари |
вића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне |
вљаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој к |
раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен |
</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на с |
наге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики |
у рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја |
народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови поп |
подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из |
а.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! |
мо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дођ |
огледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Го |
ијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> |
ц Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</ |
е да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Про |
од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, пр |
игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и по |
народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља |
штење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у о |
Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, к |
мо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако дов |
— одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — реч |
Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и оста |
ише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> |
а руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи |
та, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже |
> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а |
столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако |
пи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— |
бљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници |
да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, бр |
пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} С |
а да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде |
мо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. |
, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— П |
се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећ |
уња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S |
величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, |
, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту п |
меници остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима |
и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви |
са далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето |
о добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> < |
матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у г |
од притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} |
анорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по сви |
м беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морав |
би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> < |
.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и до |
— рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> |
<p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео |
у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син ста |
степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit |
> — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> |
ме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.< |
у сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p |
Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њи |
азио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је ку |
сте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> < |
раницу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и |
и се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију |
е Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хас |
о.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо ш |
Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S |
љи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебн |
две стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силног |
</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се чит |
</p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати |
мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом до |
чности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бо |
кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p |
ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну |
ика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превали |
а се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момци |
и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— |
ра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> |
јури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и р |
итаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бош |
ка за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекив |
уна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. |
се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његов |
мање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом |
„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бог |
одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече по |
Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да в |
е у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, |
, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше |
{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала |
и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутур |
ао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син че |
<p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? |
никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>О |
је сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао бра |
шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хи |
које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато |
би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних |
>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута |
будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{ |
с из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли љу |
ml:id="SRP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на |
ог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропа |
.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опе |
Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побрат |
што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p |
ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p |
рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p |
кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— |
ву!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још је |
Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћем |
ш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone |
>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже |
знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S |
жа? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? ш |
ме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> < |
а, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Не |
ће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није |
S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко сти |
p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама |
тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше ма |
чевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале ј |
Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од |
пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави |
, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко |
Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај ре |
/p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањен |
оја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној |
са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудр |
е није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — у |
Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о д |
еома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на |
аће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарк |
е Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p |
огибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три да |
ник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: |
ерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жар |
кушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури |
дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кр |
н пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна |
ишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе |
..{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко |
</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисм |
>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и ре |
к испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бр |
ри се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> |
к је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p |
>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља |
ни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душ |
сретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</ |
.{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио би |
од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Ж |
шена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу |
едња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане |
тра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, |
е се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли |
оска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</ |
ршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Д |
ветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њ |
<p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би |
, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> |
адије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше с |
неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беш |
ерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прош |
и.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— |
сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p> |
ац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли п |
аде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово |
лико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одгов |
аље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у н |
љу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док соб |
сер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цврк |
али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсе |
у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и кра |
епо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила о |
н би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на |
повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесо |
ју ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше |
а коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{ |
умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, |
еђу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво |
ом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ доло |
ник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p> |
одан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он ник |
лажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се ре |
сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању |
му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се |
никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> |
ред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ћ |
може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам с |
оћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од |
е могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли св |
и.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, |
како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.< |
следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на ду |
Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само мо |
пираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је пр |
..{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка |
Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта |
/p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепрка |
— Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је |
их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори |
га.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— |
биља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Т |
упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p |
<p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму |
ка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте! |
Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихват |
Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима |
поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те |
те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли ра |
и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја |
.. не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је мил |
дијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима |
} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{ |
ац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успрот |
диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Ј |
<p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све шт |
еш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од св |
ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} |
Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везир |
олажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одго |
Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} |
понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем |
<p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи. |
те бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разум |
говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди |
стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо |
сет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахм |
о.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гом |
среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш |
/p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледај |
ати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да |
} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да |
ним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.< |
/p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји |
— Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чув |
p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни |
Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он |
<p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</ |
} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже г |
ога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су |
ушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој |
е, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, о |
ише...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна в |
урчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита с |
преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за |
осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо |
</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев |
ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p> |
едну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она |
а трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она дв |
своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да ј |
нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомаг |
прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зр |
лаговести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народим |
рактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, н |
рцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се ди |
у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља зат |
Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у п |
о точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенади |
} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S |
ознаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам |
ка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ће |
осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше |
друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим бе |
ађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу. |
есан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше |
лажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више ра |
head>Четници</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће |
ину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</ |
ху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине |
оја лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему |
јло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! |
, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија |
C2.2.9"> <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што ствара |
стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стож |
оме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењив |
в бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> |
а и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S |
су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који н |
га Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, |
око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? |
верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е н |
о једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, |
се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне осва |
бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су вре |
га налази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на |
Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да |
онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш |
осла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.< |
S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поман |
ин, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се ма |
<p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали |
лазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата |
их буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На |
језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше |
p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које б |
јо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу с |
ди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, ал |
815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком |
стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погу |
ршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунт |
товници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бу |
бије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољ |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.9"> <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, |
ој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ов |
ма бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилик |
ејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише запо |
се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и д |
узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тр |
ичком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по |
4.4"> <head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још |
гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанс |
понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку |
одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га скл |
о женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање уз |
надија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Пр |
S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут |
главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поч |
е!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У |
Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у |
га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни з |
.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што б |
чи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно ме |
че јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... преки |
говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, п |
намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину три |
њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном |
аскрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То |
не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане |
човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинут |
И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дан |
го и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска |
дове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, удара |
е се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све |
ад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на зборишт |
S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, |
м пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} |
Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други про |
воју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако |
ода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} |
— Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах иск |
се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет |
уђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — у |
не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?... |
д можемо певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко. |
е он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гин |
час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— |
; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око с |
и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сад |
, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само |
ц пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалос |
о је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} У |
г и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут реч |
" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p |
Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре мат |
извану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад д |
имо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу на |
говор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домо |
рад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегн |
Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опан |
Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} |
и ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Тура |
пита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин |
рачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо. |
p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако |
и.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас в |
’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — уп |
е треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе |
ве.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у |
предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друго |
а исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Пав |
ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што с |
уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не |
p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о |
Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину дво |
p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се и |
Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — |
не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити о |
, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а |
p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> < |
ца.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p |
више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заје |
зад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам |
ца.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— |
— придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У то |
адета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. |
ићанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучн |
p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p |
p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење |
ало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се |
браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, |
и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје би |
ко себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војн |
пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беш |
јединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у поднож |
тргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто |
тајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити. |
Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подви |
.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p |
="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или бо |
кић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве во |
раше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на с |
{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгач |
ут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и |
гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игум |
о беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, н |
Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињ |
се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</ |
до.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, |
заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вам |
с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одгов |
ша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Ра |
остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете досп |
Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процви |
и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из |
светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али |
ећ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену |
вај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте |
/p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авр |
е.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, д |
пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спрема |
ви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да |
ци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, |
и, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш как |
ика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље |
да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако п |
анко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше кол |
ече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Ж |
ће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стр |
де и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао |
амет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, бом |
ац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсиј |
иче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке |
те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> < |
- Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — зах |
е окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— |
S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За |
— чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и |
Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бра |
Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па и |
p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца ј |
ва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— |
откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и прекл |
тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан. |
p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог в |
у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи по |
прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну |
S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву ср |
Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли р |
p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посл |
вде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше |
азорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља |
безуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас |
Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све |
е смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт |
} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p> |
еж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој по |
га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} О |
ло одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} И |
уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза. |
<p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост з |
{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и |
ре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених ус |
>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо чес |
каза црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе! |
крштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одгово |
де од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо! |
буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови заст |
у?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упит |
лас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, |
измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Кн |
.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме |
по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Ол |
приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију |
темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку |
а се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према |
Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} По |
ла већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва др |
око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши. |
Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — |
евољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам |
живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој и |
лаву.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо д |
село. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамн |
д ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџ |
> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" / |
е да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи. |
адосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="ch |
имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу |
е пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не |
>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударит |
е! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро н |
/p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрост |
апатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изве |
е не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад |
ише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести н |
учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p |
и ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под |
е на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p |
ролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> |
аја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— |
не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар б |
} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу |
као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра ј |
аца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ |
е ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ва |
ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p |
рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор |
и, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрд |
ти мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то ј |
о.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </d |
ки пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?< |
ако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шт |
и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да |
јла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман |
ло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Б |
воље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пасти |
и-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Д |
лед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До |
p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> |
не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом |
оздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом ли |
хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} |
инама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима |
ан од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у |
благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{ |
ше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше и |
ти од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без |
одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар сл |
мешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздах |
тром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевит |
не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устани |
е устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> < |
} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше |
еника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ |
руди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата |
та.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> |
топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраш |
b n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пу |
, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} |
ву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хориз |
, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, |
гуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица з |
{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}С |
гумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне л |
обом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захва |
{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; п |
ватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде |
</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} |
му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с л |
мља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се обл |
треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети |
p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздрави |
кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадуј |
ма одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, х |
иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пу |
здахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она ти |
рко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} П |
ма.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то б |
аше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и пр |
ори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу м |
би стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи |
ну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек с |
ма, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила |
и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, |
ка.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одс |
ова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше |
</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спу |
...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се у |
брве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете гла |
куд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови п |
поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> |
Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> < |
риближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци п |
као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> |
поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околин |
а планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стоја |
жасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше |
дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пу |
урака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подно |
ђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>О |
ђе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, п |
исове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потп |
е и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока |
вори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p |
диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} О |
и, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{ |
ну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урлик |
добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах |
за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега |
е — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци |
дима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охр |
134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} |
смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски ст |
прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуц |
<p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p> |
родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате |
дајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и |
..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и м |
ећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и ка |
те духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, |
попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздам |
арише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љу |
је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и |
о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко вре |
угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половино |
озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{ |
и, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, |
је Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода |
астани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Маној |
зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом о |
ујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније |
} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један |
ните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси |
а.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Ма |
и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> < |
ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убиц |
<p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робље |
двуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета го |
оке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама |
аком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — с |
ичамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног |
, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{ |
, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде си |
<p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да |
е борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одеље |
ро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе |
е упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право М |
</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше. |
ено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мо |
Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Истор |
ш по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест |
Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из |
и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћо |
руги пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздво |
га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, ст |
.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је р |
ти твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим к |
двојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм |
ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каб |
доци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Божј |
мире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То |
испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огром |
у на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што |
почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуц |
дају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ |
кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, |
ору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај с |
!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p> |
заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у |
илош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не у |
је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се н |
тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{ |
А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше |
бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p> |
ашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без м |
ичека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује |
Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, |
е око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје |
илоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не при |
.. „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дом |
вропа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, ј |
о, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци |
точној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто |
и се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лага |
не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p |
</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пр |
То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина т |
и народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава пода |
је.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредб |
упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на |
е налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час |
му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о |
гани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на |
ана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главн |
ead>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава |
лужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људ |
Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило |
арода потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{ |
овек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} |
окламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ О |
p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим о |
а и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Б |
ћ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пу |
e unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и |
вих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаш |
атром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише с |
лучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра ка |
тиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га осв |
одлучности и постојанства, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином |
ћ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло |
миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу |
} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твоји |
агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете |
ше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа |
е, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забу |
емио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома располо |
ах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и |
} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми |
о никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, |
брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде |
Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што |
/p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> < |
Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> |
дина узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n= |
подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом с |
ро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се к |
ребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгаче |
ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витез |
ну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али једа |
свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара |
е се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде |
ни пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни |
другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, |
снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави |
рући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ |
у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде |
благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <div type="chapte |
гову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p |
о том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветит |
адио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Вољ |
су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, т |
цом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понов |
ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, |
почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — про |
додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Н |
ећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не |
аџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> |
же главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно.. |
осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и ок |
.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђен |
естаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше по |
етрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</ |
.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и п |
јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, п |
та.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нек |
н оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага |
Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупк |
родника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани пос |
<p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{ |
им које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми |
јана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} С |
лику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Ст |
си.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и ск |
старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— |
на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S |
ело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господа |
опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био |
ече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове |
а не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те че |
ако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а н |
<pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камен |
очека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — При |
/p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! |
<p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{ |
>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> тв |
свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек под |
своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да |
напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши св |
! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’ |
вет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те |
лобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно ист |
једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи н |
ни стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости |
Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, |
еше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске с |
з пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, н |
и народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега |
остављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вер |
лости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стр |
рапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то |
о... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> < |
Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази свој |
че, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, а |
— А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин |
ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па |
је, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо ги |
о по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb |
м!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знам |
лико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сет |
овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку |
ебе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису |
, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета |
за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењ |
а велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово |
их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошт |
само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњив |
проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше |
ветитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S |
S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по сто |
ка је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле с |
а чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S |
ећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p |
? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је сева |
ва?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се раз |
а кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — |
Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру |
и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуд |
ет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb |
тави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двој |
</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— |
немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасно |
је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресош |
мо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе тр |
је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот |
рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти |
алим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим. |
</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице. |
веде га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио с |
лушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гро |
Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко |
е главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> |
ице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су |
ака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> |
вићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би |
што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија |
омоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— В |
у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— |
Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова |
анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} |
p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам |
</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Веру |
ост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> < |
а чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их ст |
блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p |
лаве до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ |
Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо |
бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бе |
иве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земљ |
тојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} |
витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње ч |
се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасен |
и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} |
дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше |
се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај |
<p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</ |
у уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског |
еко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од |
пасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе р |
>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било |
необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо. |
ваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв н |
ли би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад на |
еше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати п |
му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник |
па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад с |
Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивн |
Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p> |
.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац |
к буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба ча |
... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двоји |
....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби об |
с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — |
аше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и ча |
а?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Мож |
овештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене |
му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше б |
> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом год |
> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> |
Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша |
<p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што вој |
вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> < |
пуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом |
ш се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали |
p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше б |
а њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље сп |
лу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним па |
ама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дуна |
о скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најго |
он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам си |
муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост |
војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше |
иб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путни |
кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело |
леже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Лати |
лиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S |
> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне д |
њен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p> |
Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} |
њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, пот |
њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздух |
теља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се |
упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће до |
аће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У то |
им зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукош |
{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага |
огоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захукт |
че?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се |
е утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, сп |
рчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи |
S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> |
, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост |
Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} |
е.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, в |
ре!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте ра |
Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харе |
ш га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац |
аху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву |
а она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута |
а само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обра |
на шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на б |
, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи |
рави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он на |
им пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n= |
p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде |
<p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпо |
екако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то |
рђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p> |
ељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} З |
а пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Ник |
<pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у |
ама.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, злато |
е први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Ср |
Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— У |
чише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњ |
уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену.. |
ушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беш |
спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговешт |
да, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода св |
а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, прек |
јајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастир |
од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно |
тише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вра |
творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта |
.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и |
tone unit="subSection" /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпе |
о Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник при |
беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су пла |
урама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се зауст |
ба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држ |
ого одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заи |
аво цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегун |
судну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројур |
леди месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше |
у одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с |
свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мора |
елико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете ве |
јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунче |
ек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи по |
ин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаш |
дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака да |
свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топ |
е не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића |
икако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све |
и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх |
м, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; а |
е се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше |
ама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлег |
оје те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушењ |
На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утв |
Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се |
дијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од |
и почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана |
— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — |
а у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову станов |
вим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар |
ља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних |
Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од |
е.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила |
путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену |
беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред ос |
а донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} |
ећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад |
ји 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру њег |
о одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем |
у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згран |
ажи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју д |
о укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети мом |
јач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дора |
деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук |
ресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наред |
потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, не |
капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни |
је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ће |
ним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губе |
емило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече |
има.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гла |
ницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока |
је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</ |
духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и пов |
Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе р |
цу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спа |
комешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшниј |
т ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један п |
шчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} |
<head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — реч |
де у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} На |
па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прик |
ви огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, |
еде.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће |
че му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлук |
евој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и |
ора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</ |
"subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обича |
редаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима |
ти му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва а |
кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> < |
јући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спрема |
дморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапат |
величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</ |
рбинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срб |
p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран |
манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше служ |
престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби |
агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи с |
о сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита |
манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
днесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем кр |
apter" xml:id="SRP18965_C1.2.10"> <head>Вечерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за о |
тењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедиј |
м стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> < |
униске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска зе |
о прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој |
х и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У ов |
та јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити не |
> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} |
а сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полет |
ећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</ |
е стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Мо |
аву би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разго |
{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Врем |
ле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше с |
> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} |
ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, |
} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад |
За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Ла |
о умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S |
н зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештенико |
ој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој |
збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? |
кну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важ |
>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која |
асно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створи |
мо их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као пр |
и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јун |
дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, |
д све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, а |
савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам ост |
о сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и к |
та ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако ниса |
м гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То н |
ахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овд |
</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми |
ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговори |
јана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p> |
S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, на |
е?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још кој |
ад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} |
ни и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње при |
<p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} |
спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајућ |
ови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се |
као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала ов |
г да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних |
онови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело |
е, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћ |
овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово ле |
подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви бе |
оји поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим |
кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну |
џи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде |
p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, |
а — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе |
окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја не |
беда, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто |
, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјур |
ао зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци про |
огоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе п |
? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је |
Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Оп |
олико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро |
и.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање окол |
<p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад |
сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Др |
га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га |
еше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет го |
а потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошк |
и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по б |
<p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час ка |
спразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га б |
оби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је п |
шај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div |
и везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и ду |
е се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделе |
ораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!< |
дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Б |
рава борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано ж |
е ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати |
а се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па |
> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се |
ио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — реч |
и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жар |
>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајц |
пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се д |
и и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса т |
построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме |
окласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: |
Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> |
, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, |
е рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица мат |
о, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких |
беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p |
} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се |
љен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, |
еше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши пос |
погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, |
и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици чита |
ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, |
— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, до |
триче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако дру |
е ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати |
д стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти. |
несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуман |
о!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду |
ићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа п |
е под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере |
рчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу |
.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушк |
педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо. |
гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — |
и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> < |
Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> < |
иташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — |
а врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле |
зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беш |
диле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто с |
ош да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чис |
се читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече |
у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарк |
но, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скре |
ини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине |
гуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше |
— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пр |
" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ ж |
ком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаш |
раћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посе |
ом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке |
.{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Го |
ице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она |
обро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану с |
p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војво |
слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— |
да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и п |
ше пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта го |
е се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, к |
ма.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <p |
— упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и ве |
зора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и пок |
стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред |
жи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.< |
ако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, |
манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Ал |
беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, улива |
а два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедем |
апајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарк |
сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Би |
ло више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у је |
јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин об |
е се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић пог |
зносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетах |
{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у паши |
тадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукиј |
S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој н |
ример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота стари |
змилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, |
на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу |
о из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веом |
еко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба |
ековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако прос |
вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у пи |
{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживе |
им притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци |
убљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Лат |
шина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани |
ржећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p> |
</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се н |
га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беш |
беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пишт |
/p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђ |
ратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за |
метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег |
же Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и на |
живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски из |
то не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошк |
лом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, О |
ика спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стра |
.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Ли |
о добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући мате |
ва ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по стр |
з слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним |
беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала н |
асвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајућ |
Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и |
дан брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и об |
храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода п |
еше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га |
е весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци |
енућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добије |
По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се |
ти се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.< |
еђе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То |
м руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> |
таше триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџ |
ишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео |
убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђ |
са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опа |
араше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а д |
а да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Ј |
.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и пот |
скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један |
се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајн |
тојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до |
вот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!< |
х нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изи |
Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, см |
и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи |
чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ |
ају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спр |
Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим |
риродни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање |
ине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо |
ећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</ |
еху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb |
тембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћ |
довићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и |
Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као |
прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, |
ачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав |
ше неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кр |
материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељив |
н овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пл |
к, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Рите |
округ.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточ |
ене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског |
е имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног н |
саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.< |
а чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по простран |
десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p |
асића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла неп |
н сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропиле |
беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, см |
убоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанче |
беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манаст |
куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху пра |
лом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим з |
ића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — |
ло небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, |
бнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овл |
есоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривен |
гу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама прите |
S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n= |
жаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и дец |
азре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, |
њу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима др |
лом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дво |
ао оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пре |
лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних о |
слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не бе |
ко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све д |
ен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И |
а, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше п |
у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова о |
езови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим во |
храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови осв |
То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Ру |
мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млад |
рошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе |
у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше н |
Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, |
однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и велик |
ословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутњ |
листаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и |
: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче |
њаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када ум |
м.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим п |
ода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међ |
.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави |
ламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћн |
промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће |
де си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> |
асвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу |
е-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза |
Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ов |
и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећ |
кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког |
ела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубок |
на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, са |
Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљиви |
кама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> < |
да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нис |
у Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="chapter" x |
помен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву зем |
рђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то |
зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и је |
а мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Ј |
а српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрав |
ад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако гр |
коро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> |
сти и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беш |
мо знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразлож |
неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши |
{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеш |
цу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог |
што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и |
а образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше |
овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Пота |
а.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека |
ном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p> |
ији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обест |
it="subSection" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и вој |
-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</ |
ћу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већ |
м.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а н |
беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и |
се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан м |
себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турц |
ободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако сла |
е му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не б |
те доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће |
губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милости |
што леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те т |
Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадиј |
и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, а |
ше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ р |
ан час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу |
{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешт |
ветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце з |
ндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упи |
pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обо |
Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остад |
речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред о |
као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p> |
се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, о |
S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе |
ном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим плам |
твар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и |
се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан неве |
Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би оно |
е шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и са |
право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па ид |
папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га ла |
ше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамо |
кав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчев |
под кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена |
окривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида |
е.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у гроз |
амотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</ |
апад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног изв |
ђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је гла |
стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на |
ече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</ |
и свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Посл |
лу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— |
оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У н |
н.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном мес |
.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по с |
ска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и пр |
кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао б |
дан огромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се р |
бе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њи |
/p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војво |
d> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој с |
ље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као д |
смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује |
а и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да дел |
>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше км |
еправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је гл |
ја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{ |
да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је бла |
све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да |
варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну |
одан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори |
га помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и п |
Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војс |
.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по |
о дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће |
и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</ |
p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрн |
но, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други де |
нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања част |
оступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, |
е у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> |
ни, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> |
и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Руд |
<p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спаз |
p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња се |
рза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добра |
..{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена |
</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— |
у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p> |
ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме |
мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он бе |
ном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико д |
постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двостру |
p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед |
апетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо |
ори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снаг |
ље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на |
и.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један |
ен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три по |
е ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу с |
ом узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Х |
тављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим |
к-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у |
омовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одо |
аде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја |
ваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спо |
и нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиш |
нов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитриј |
збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p |
беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређ |
већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да |
ојничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — реч |
ко хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву |
<p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да пока |
јајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Др |
из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804 |
а уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{ |
уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, |
>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико |
тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, п |
е моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу дру |
} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхт |
двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и з |
="5" /> <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши |
ића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, ш |
војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па |
ко одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Г |
евцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упа |
час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p |
о да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, |
пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку р |
заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p |
И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Ш |
<p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека |
, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, |
могао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му с |
иво оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест |
/p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Ос |
збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори |
бавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>У |
едни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.< |
гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похи |
а их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавиј |
воде жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесе |
Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</ |
p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час |
усрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи |
/p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ло |
дана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један о |
грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полет |
рла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас по |
бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке |
кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском одел |
кама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone unit="su |
е све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <m |
="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. |
<pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближу |
судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, не |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.3"> <head>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под зап |
и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружани |
е јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече |
акање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи п |
ће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се нис |
ати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — |
ред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорн |
и.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде |
ки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати ју |
ана, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на ви |
издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit="sub |
l:id="SRP18965_C1.3.4"> <head>Поздравље војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> < |
о зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} З |
и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадије |
на и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи |
адне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чин |
И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Аши |
што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке цр |
удрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и зак |
рава. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и под |
лом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, на |
ти.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душ |
н свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа б |
беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево ра |
ш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} |
генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет годи |
ad> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут |
ан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{ |
говори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па л |
се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не б |
!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разуме |
вом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{ |
ним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове |
не српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше |
шња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводин |
та га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукн |
и ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — пр |
и шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> |
вет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а з |
, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? |
цом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се ве |
аће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{ |
а северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколи |
ме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и |
паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну |
ки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац рас |
<p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове бур |
је покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива к |
е и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— |
си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевић |
и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад |
азграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шт |
жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе ј |
тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружан |
, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{ |
Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио. |
пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чу |
, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана п |
а гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} |
ребаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше |
упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} |
{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> |
ом чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вре |
на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мал |
S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад мо |
а ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси би |
и се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p |
лиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека бу |
се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога |
тенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави п |
ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пођ |
спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети |
ам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан |
е кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... свак |
упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Пот |
ресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих |
/p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у |
много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p> |
то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да |
присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— |
лоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетв |
Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> |
им местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се о |
апасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што |
з челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепе |
у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — |
ја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, по |
у, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја ј |
аници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбиј |
ци испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз пла |
ра! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позад |
а у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игу |
х двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, |
војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне |
е само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе |
а, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи н |
утак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше о |
>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обреновића.</p> <pb n="178" / |
асположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али о |
арода.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави |
{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ ист |
муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{ |
спео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диж |
— рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле |
што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше аван |
/p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омале |
старити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, п |
стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} П |
аздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даљ |
</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места |
ц, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут |
арешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Једа |
} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потек |
та говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам |
азберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — р |
оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас дво |
што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и д |
>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пе |
твори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку |
ла.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посма |
Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у |
одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.< |
Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа |
и пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука из |
оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> < |
сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на |
тећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У |
у.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватр |
дног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли |
ти и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва ус |
олини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, п |
ев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом |
свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, |
аху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала оде |
p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић в |
а иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и |
>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему |
рема Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Ма |
паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да |
је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, |
де му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским ви |
ја, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде о |
Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајић |
ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим |
стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабр |
поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и ок |
сила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непо |
себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да ст |
о.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљ |
лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да |
сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али |
кидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њ |
застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима своји |
будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пу |
, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ћ |
рзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху ш |
га?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљу |
} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> |
о би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— |
и поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти |
Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Но |
стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако ј |
ја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{ |
оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од т |
ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога и |
ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав |
клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце |
похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударит |
ијатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се са |
ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и |
есрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек оср |
</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ов |
дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће т |
ст, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто м |
ите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не р |
и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чист |
имећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, |
м.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> < |
дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за ду |
нце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и |
м дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у р |
повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвена |
куца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За |
о да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милиц |
с.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у ру |
д! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам |
н пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по др |
Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-П |
овори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко с |
као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерл |
агу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— П |
један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарк |
Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам... |
аш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсиј |
ало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p> |
стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p |
аке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и |
ћу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— До |
е то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сеља |
уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже |
ка.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше |
итеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату |
За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе |
и момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмер |
љима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај нош |
естра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка |
е четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се ла |
раја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама |
ј речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул- |
> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омер |
а се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Мом |
.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>М |
ом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече |
> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p |
запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћу путо |
p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка |
ше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се пис |
свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже |
од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:< |
бузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом р |
е га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом ор |
таји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, |
<p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ни |
овића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> < |
остраном предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, |
Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ват |
тово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{ |
триче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да н |
сти, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан |
де их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у |
, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за раме |
им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су н |
е, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусу |
е зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше тр |
p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече |
кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он с |
олети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага |
се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах пој |
Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p> |
Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица по |
раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да |
а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обаз |
.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p |
сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратан |
рати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагр |
сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени |
<p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и |
анца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> < |
ве и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто до |
ају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степен |
— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ств |
му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чу |
те где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S |
добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше |
уња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта |
оњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <miles |
вољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и |
ировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Или |
p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа |
доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све |
ута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријат |
евића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из |
је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у ша |
/p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што в |
кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и |
и пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што |
трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} |
, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p> |
ике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лев |
ета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето ду |
ло руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</ |
да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> < |
> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле п |
ша Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задо |
нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко |
с.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>От |
Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Момц |
ема ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоск |
неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова |
тави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче |
е брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!.. |
<p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита |
<p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, |
ead> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази н |
латити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} О |
акија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пу |
спрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, ка |
p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ни |
та од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да |
те их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта |
> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да |
ете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси |
шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишин |
аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног |
...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> |
рад Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да ост |
старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти |
у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престаја |
не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на |
аше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p |
викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру а |
</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије кле |
бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — уп |
кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Пр |
} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше п |
>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша св |
мну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, вра |
м!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођи |
p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних |
у.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај |
постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је |
ачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прег |
тњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! |
светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете за |
ед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без д |
аби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с пољ |
што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта |
нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење нак |
чку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> < |
>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу о |
Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговор |
P18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде запо |
ише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекуј |
.. шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака |
мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и |
обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone u |
и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је |
ху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} |
зонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit= |
Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а |
Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и д |
тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да |
занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши ова |
мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли |
ај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушк |
а умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше н |
јсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> |
и се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе |
д, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесе |
ма што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игуман.< |
љу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се |
тра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То бе |
Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, за |
ве тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан хо |
е опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у |
вати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата |
ћи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од ку |
е сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он |
помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви |
прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Поза |
.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код те |
бодан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћ |
ио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један ма |
е реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ов |
, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође |
ко се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут |
ру.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла д |
коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} У |
брада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S |
} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да |
оге црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> |
p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седе |
и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </di |
и Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!< |
усти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар |
тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> |
Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета |
ови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова мо |
Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити. |
ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, бе |
ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> |
а, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове |
де!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову |
и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној. |
оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачун |
подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} |
S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Ид |
брад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да |
ко ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који ч |
— одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет до |
равимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</ |
овишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроб |
авише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На |
грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Х |
разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непреста |
м Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Нед |
упно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, |
ега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> < |
Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и пре |
еме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстар |
еже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекив |
се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледај |
— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена вра |
{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он св |
неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће про |
мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Ср |
ге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јач |
рчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло бе |
снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте поб |
коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Н |
по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше д |
а и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се |
чи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p |
те придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако |
га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павл |
/p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У |
т година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима нез |
<milestone unit="subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, |
д!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одл |
" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} |
е.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нем |
ђи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народ |
узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечан |
<p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ |
ишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије |
<head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима та |
унтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као о |
} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху |
т своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и д |
ирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе и |
е.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прст |
чји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова д |
лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испо |
ија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином ли |
зују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена |
на везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се |
>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна обле |
ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемо |
одан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p |
а њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде опис |
виру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна |
жа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху |
а и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два бр |
узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно ј |
имаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој |
> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко има |
једињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пан |
е, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом |
е се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају ти |
и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се |
, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало ве |
у прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се под |
е духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на кри |
замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, |
јана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p |
је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта |
ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека на |
Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори М |
обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пру |
раш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти |
анастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад с |
ао да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састаја |
p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, уз |
мише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју |
његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не |
, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи ка |
мет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.< |
врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и к |
ених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а з |
уше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови стар |
е се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> |
ега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с прав |
еће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војвод |
да, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасе |
ше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у р |
де Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још што |
поведи једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек ба |
дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташ |
рују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, |
њи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Ту |
лаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на |
могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не бе |
па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огром |
нце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и |
, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, п |
прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њим |
м, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мир |
темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да |
асло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше |
еву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв |
највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вул |
са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај х |
се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун ча |
раз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је |
беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше уз |
ећа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, |
шко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да |
у да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбиве |
пије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца нев |
рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Мило |
гружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му о |
<p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличењ |
пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле |
за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвн |
} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мат |
е, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спази |
ом.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и |
осом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p> |
носи.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и |
— примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману |
тољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију стран |
— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се |
ака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а М |
аше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико. |
мцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу |
> <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и п |
срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на М |
уком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примет |
.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с В |
ратак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што прв |
ростору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, н |
упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p |
<p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— |
у, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче |
ла овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у час |
{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заје |
старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан |
ромени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријат |
иже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош саз |
свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се п |
ј умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} |
у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почет |
вом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певу |
<p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По |
е, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треб |
роду Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље |
лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њ |
ећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: о |
ж у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из зано |
авле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и ов |
унио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се |
жаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовни |
ко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита |
е.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за |
ложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да с |
и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим б |
самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, в |
опадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шч |
вог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и |
потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало |
уја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="17 |
орио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један |
Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио г |
осле, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само зн |
и јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} |
баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако |
родан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — ре |
е и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и пр |
ан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — |
аго, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје |
срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе св |
ају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежи |
ошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бо |
зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p |
заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре оч |
ему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски |
авне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинам |
е.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Н |
p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благ |
рича догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов ј |
Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуч |
обе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дво |
.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — реч |
диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута |
ин, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, преплану |
ера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има н |
бивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај сн |
дахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p |
S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скоч |
аву.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, ре |
ко...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у |
себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз т |
у слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је н |
</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе |
у се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухва |
погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове р |
/> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покл |
е Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затв |
изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој дана |
овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао ма |
енице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — |
ејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она ку |
д Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — |
раве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— |
/p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано |
цу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак |
нице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нан |
— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! |
би тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тре |
же могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-п |
ћи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече на |
<p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... пору |
че! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За П |
је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем. |
здишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p |
и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доц |
свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе не |
у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, ј |
уша човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали |
Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнуто |
<p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак |
слиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{ |
>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би |
дан мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, |
Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; |
Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину св |
>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи к |
ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет |
бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је |
</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, |
е човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробиј |
ињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n= |
има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> |
је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло |
> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упи |
вановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p> |
Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а о |
нин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти г |
х промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, |
погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, |
а путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђа |
p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје |
до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова тресну |
<p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</ |
је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спаз |
дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу |
осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тел |
њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али г |
таси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тиш |
е; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка сло |
— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> |
а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћ |
Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко. |
таде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том |
> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник о |
ан стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага |
касмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи с |
гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ |
пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и |
има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде |
ћ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна |
л примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба |
p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе ч |
село и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог д |
пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад |
!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си |
ово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> |
<p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не ве |
че:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p |
ши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да |
нака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и про |
<p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— |
д села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју |
ав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одг |
агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Р |
њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезек |
им.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и пока |
ња.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећ |
идети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен к |
што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За да |
<p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више.. |
а кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одгов |
равише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сј |
Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отиш |
<p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p |
/p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</ |
уби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши |
.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— |
мо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну рам |
тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} |
си ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — о |
Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} |
p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило |
<p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика |
ни мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се |
адића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже |
ше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стањ |
у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек |
, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> |
p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group |
вило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га |
е, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде прем |
<p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед. |
а скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане пор |
колико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> |
</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, |
</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Сти |
</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit |
скопане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и са |
ри! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, |
му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> < |
а тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман п |
ужину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан |
</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S |
ури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се о |
итаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај ф |
узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— |
<p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без преста |
гуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић |
тицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што |
времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени с |
грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча |
рац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Сп |
па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже |
> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај м |
епавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p |
ођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p> |
за паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и пог |
нац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и в |
а на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи П |
поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше |
е с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{ |
се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и |
е се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други |
вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учин |
ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!.. |
мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатк |
е околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, |
p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дођ |
џи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџ |
е.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Не |
{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души н |
сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је |
смеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка? |
р син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче |
ана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{ |
скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну |
сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми |
p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор |
ну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се заж |
рена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући |
би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ к |
нише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Б |
приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном |
а.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, јуч |
је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народ |
</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p> |
Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p> |
мере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{ |
ажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, ј |
, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и п |
Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти |
што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљен |
де.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p |
<p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче? |
ишта... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно п |
ј се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је |
ког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше прост |
ежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље |
одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у пла |
маш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини |
абрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори в |
таде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго |
оја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> |
/p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим ро |
га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако доп |
ебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси |
ај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— |
неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> |
а дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>М |
село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани ме |
све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема п |
, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага н |
<p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то ј |
таше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић |
а.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p |
и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са п |
е се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити о |
узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву |
х чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенији |
и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја |
сука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров на |
аша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Дим |
p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше |
лову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравиц |
ше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше |
д гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме |
одиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало |
војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш |
p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испреки |
а.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци |
куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и вит |
тва, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над д |
ти.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрет |
г дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, |
у, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим б |
беду, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситниц |
.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али! |
лисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јур |
p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} |
Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— |
p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти каже |
кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> < |
а столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p |
ир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупи |
у Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави аг |
еђа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију |
— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Так |
ај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица |
ранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, бра |
дина били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и сло |
ца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — |
Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили н |
немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — |
подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опар |
{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — од |
</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претр |
...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим с |
ирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом |
ла, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радост |
тадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упи |
Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улаз |
адије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено мест |
вори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на |
укуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> |
се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул п |
ио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он п |
тином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници |
Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином прој |
/p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше н |
му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере |
згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби |
Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци |
м!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, |
да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмисл |
дију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време |
у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако |
све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље проди |
} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко п |
арац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} Пр |
олити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу |
S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на ј |
о соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p |
пао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> |
шка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У та |
раве, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав |
да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и ск |
роз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узја |
у у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том |
!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Превари |
апушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и н |
левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} |
рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву |
авловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти мом |
ке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p |
са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S |
беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прил |
...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једн |
е Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој у |
оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— |
укама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послуш |
а с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па уста |
а туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашкови |
влов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Об |
се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бо |
инулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица ј |
ом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега |
не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој н |
ли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{ |
ке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Ниј |
{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, |
лада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде |
, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цуки |
>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори пре |
ри игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} З |
, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За вр |
о лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћи |
тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слобо |
г Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он |
а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари |
се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с |
де дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јав |
ресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не м |
буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће би |
се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да |
собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> |
> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра суд |
.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја з |
е у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по кој |
ана.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје! |
опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугла |
S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о к |
> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p |
при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шан |
ме.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде рук |
ла Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> |
е сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?< |
а.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, и |
, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit="subSectio |
старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вал |
е да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се поко |
оњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете г |
вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као оч |
а се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и с |
p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег ха |
ићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном |
резо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав бе |
} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли р |
спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и п |
ејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То реч |
е ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је наро |
кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо на |
>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му |
бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} М |
тарце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите и |
вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду.. |
а стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, од |
Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.< |
.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? |
ве.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Т |
лико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — реч |
ворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на су |
p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ва |
узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресе |
и све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо |
p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</ |
н упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет. |
Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n=" |
би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> |
и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</ |
узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> |
оше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се |
упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код ка |
унце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговор |
ква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и т |
Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — пр |
и момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Ш |
есу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> |
p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је |
и.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће |
или, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и |
p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону |
га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код |
уњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу |
Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} |
дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одред |
упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одг |
р најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи |
/p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помеш |
плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом в |
ђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да с |
хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо име |
штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од приј |
?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га |
ди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однес |
ах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мо |
:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— К |
} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Св |
жњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша н |
авски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава |
> <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, ле |
нту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен ов |
.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у г |
шташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прику |
то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификациј |
е и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага |
ји му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и |
еше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{ |
оћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњ |
т ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичари |
д децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својст |
у.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова за |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.4"> <head>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> |
својише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помр |
едочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудр |
је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p> |
а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђа |
ије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго |
примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је |
узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то чов |
рлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље тв |
се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престра |
о бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како ради |
заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! |
, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— |
>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах |
Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.< |
</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по ча |
p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и |
у и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држ |
еше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одби |
збројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском |
и ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше бле |
..{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши: |
— рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{ |
ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ |
или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузима |
</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> < |
Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p |
свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?< |
p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем |
су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! |
наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо сл |
— да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори мом |
ушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграб |
Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p |
..</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село |
прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> < |
ош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећ |
метоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — приме |
х руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и за |
ст им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: о |
о ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, |
приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваш |
ротече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се от |
.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида |
одства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак |
арко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио |
ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не зна |
и оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p |
ци.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — наст |
т — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи |
— рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђ |
осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — реч |
/p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, за |
лаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко по |
— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— |
н једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, |
јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их су |
је, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, |
а и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе |
ући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— |
тињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикн |
ва-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као |
што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и |
остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити.. |
} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри |
тисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш пис |
човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђ |
готиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, |
ој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старос |
тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амб |
лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старц |
ка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} |
и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђ |
ату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта |
у, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела? |
бе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, |
<p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на североисточно |
риште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени. |
ље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби |
ир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, з |
оћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зоро |
оредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на според |
Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југоза |
омове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један с |
p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> |
присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово |
, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Ст |
ом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.< |
ашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p> |
едној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је |
!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко |
ављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку |
и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри |
ебо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похита |
— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само |
ивене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за |
на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и суз |
Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у |
ече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу |
— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— Н |
хта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај м |
{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Так |
овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је гор |
оме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и |
> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шт |
сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ни |
ља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, |
стук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги |
век осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и |
ом, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи |
лади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тре |
постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи вој |
сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <mile |
кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф |
и бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше |
говори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је |
е у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу н |
у, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} |
S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде |
заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добр |
<p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди д |
коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се из |
— упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога |
p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и сла |
p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одб |
потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беш |
ајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска об |
им треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће |
ити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> |
врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумара |
... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} |
/p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуц |
! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан |
новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван |
/p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> |
м снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> |
на и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела |
н, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванае |
три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убрис |
сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца |
урни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трн |
<p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, ка |
ко не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли б |
ће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрз |
твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а |
говори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино |
мо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.< |
она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, |
шкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки |
све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> < |
и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај мл |
="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај м |
абучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом р |
узе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— |
тва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и си |
ма понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и р |
рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри |
поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја |
насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познад |
ану се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— При |
нике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви |
<p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштр |
p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — |
арко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p |
ком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и реч |
оју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече: |
аигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Ми |
<p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка |
узе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше су |
/> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде с |
ј Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар н |
га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те |
место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мил |
Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га |
ојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погл |
ада?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга |
.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и |
се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошк |
се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — по |
се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу сво |
у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти ј |
ем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, ш |
а рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врл |
е.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?. |
отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи |
Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, |
.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" |
јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> < |
влада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Пр |
ље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над гл |
дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и оконча |
Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће |
е бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми виш |
лим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти зна |
а се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи уста |
поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог д |
кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има преч |
е нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену |
градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђен |
</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — наста |
јсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до пон |
му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — на |
<p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на |
р ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са м |
>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више к |
вицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! |
p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p |
остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанч |
бе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну О |
ше своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис |
си ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је |
одне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очи |
нуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раз |
ва леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} За |
ле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} |
— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено к |
п.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе в |
о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклињ |
— Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p> |
еће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скр |
бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази |
Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учи |
покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још |
Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су он |
S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница. |
а опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао |
="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мат |
лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и је |
индерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше |
е сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све |
>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> |
сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и |
и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и прост |
ече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="4 |
учено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног о |
по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз С |
тупи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња б |
/> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благ |
Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Т |
<p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао |
/> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с в |
ницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Ма |
965_C2.3.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Ми |
који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Нена |
клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а |
ем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пр |
Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих ро |
усте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, |
омиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде. |
{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Ате |
p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} О |
.{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са де |
шко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p |
а благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче |
...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвор |
ме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Пр |
.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и ство |
Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу |
ао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид |
Section" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором напа |
купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} |
.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише чо |
усле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и исто |
метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Моми |
жаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га |
корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев. |
/p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана пр |
е за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Т |
у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и заг |
амац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага |
ма и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</ |
бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p |
ки.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је |
е човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бо |
> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека ка |
чне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Све |
еђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо |
глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше из |
ас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде гла |
а познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — ре |
етири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.< |
> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом |
ође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То |
слушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му заку |
неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговара |
истоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се н |
. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког у |
свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, п |
S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</ |
н уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, е |
p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа п |
оморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овд |
...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се |
слушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Васи |
у.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> |
<p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовни |
<p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештеник |
<p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у глас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
ат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, |
таше над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу л |
<p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево |
> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је |
8965_C1.3.2"> <head>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село. |
плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњ |
кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде как |
и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно |
{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, |
p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од |
ху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи глав |
Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања |
о и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарк |
к са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњаник |
лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај |
опот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га |
е Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље љ |
а га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.1"> <head>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> |
окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</ |
Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу |
Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгаче |
војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече |
Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну пр |
висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој |
ира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве К |
е и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парч |
.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се ди |
стима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се в |
ладо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} П |
, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити прија |
у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај м |
добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још |
на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У |
ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо а |
естити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} О |
други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се |
Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари |
уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није |
та хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утиша |
на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S |
и се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S |
лаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} |
колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колен |
сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, пр |
се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p> |
е матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капи |
н одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> |
турчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се р |
огу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори же |
помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече к |
— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага |
си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га по |
<p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не ди |
>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из г |
загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми де |
у се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет |
рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од дан |
.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— |
ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, |
се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој |
p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га |
га.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскин |
{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо |
послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} |
ај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Гов |
а ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> |
м светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући п |
.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: |
} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори |
д промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у |
мену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p> |
, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши де |
<p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p> |
подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува тем |
>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Кр |
p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега н |
кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не |
<p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата. |
а ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокоб |
не!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!. |
о да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран |
рко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћат |
ереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи к |
лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone |
г ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше |
мо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се н |
и у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
уком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем С |
ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у оч |
узе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у |
p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати |
p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> |
иже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p> |
> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након |
показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило |
а то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, сту |
сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, |
коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше |
руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беш |
е.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе |
старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко |
часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкч |
о рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од п |
орило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су р |
у о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им |
кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом |
еби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на мат |
Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да |
има беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> </div> </div> <div type="group |
S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, |
ородице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p |
Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја |
лају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је оста |
из брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхт |
очињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верује |
еше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у м |
Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомо |
у, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може как |
нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад н |
беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужи |
тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам |
ше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и мла |
tone unit="subSection" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну сна |
прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p |
ај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Т |
аше својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрве |
ити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се о |
као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава |
овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаник |
unit="subSection" /> <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све полож |
ако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо ра |
р-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попа |
ст.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— |
и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> < |
<p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... вер |
у... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар |
дом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Је |
е му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> < |
делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово |
је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с |
„златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће |
бучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла |
дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натр |
даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном д |
!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити |
било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно зав |
> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од ж |
лепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{ |
ождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чуп |
S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан г |
т носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... мој Стој |
..</p> <p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан ј |
ју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им |
дно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти |
<p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Х |
> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, |
...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су крив |
е.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> |
а!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p |
ао да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста др |
ј га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главо |
чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Ј |
о том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, |
а се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима |
То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од син |
видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитују |
узама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крит |
стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља |
че ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се уск |
о му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} |
н доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо љу |
и...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас н |
, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцни |
ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} |
кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за ду |
> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледа |
би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате |
" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изи |
руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.< |
{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска |
пасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролил |
ући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало п |
самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јунач |
де.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се веш |
у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехо |
а и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима пр |
p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасе |
адом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо |
а се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у |
око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше сп |
р је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а |
</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће |
, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Ма |
се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је |
рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> < |
цеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горач |
вет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, биса |
ко, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} |
окољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу |
луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} |
S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да п |
о све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет годи |
великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који |
е није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо |
> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с |
греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено |
ом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га ун |
једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду своје |
}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову |
S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, д |
ај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха |
за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу |
амнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је |
надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих ц |
У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> |
свети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{ |
пљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница ма |
догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и |
јводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S |
м јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и |
ва гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишче |
ј крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде |
а коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство |
и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — у |
Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прик |
педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али |
<p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ће |
и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на гла |
/p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— |
крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и |
S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у гр |
јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> < |
н час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путев |
<p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти |
.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу. |
p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p |
/p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Мо |
</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и ис |
два дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? |
</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и |
p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Д |
ди.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше |
, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас |
га.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача си |
оје тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњ |
<p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> |
ште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе н |
раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У ли |
да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злост |
ао црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш |
да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну |
</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше |
ке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаш |
м тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, гро |
богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунче |
е беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико замет |
p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз |
у глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Пр |
ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше д |
под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, |
што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите на |
м својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га бех |
воје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пруга |
унава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> |
вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена |
у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова п |
де из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах кре |
— упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Ј |
дговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p |
а игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па |
остају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде ма |
ђоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут ста |
даном, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној |
ава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта |
беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сак |
/p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други п |
пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху |
ласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обу |
/p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак поб |
мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек ид |
p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106 |
p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак |
/p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачн |
ими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовеште |
и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше к |
n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један бр |
утра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што |
е у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се до |
отом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> У кућ |
о поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и поми |
а часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте го |
о и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред.{S} П |
азећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти с |
д први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту |
дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више |
xml:id="SRP18965_C1.2.6"> <head>Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на ј |
има ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под |
е.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас км |
овој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њи |
<p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ства |
ни друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беш |
ега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сум |
{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: |
отину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и пр |
<p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, син |
крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равн |
Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови б |
У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара поно |
авом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гне |
велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <miles |
!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише |
е поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањ |
в се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пре |
пријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше |
сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече не |
у?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — |
.{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена |
а нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?< |
знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оста |
<p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не б |
долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, по |
му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— |
још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде |
p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> < |
руги на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо о |
но чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> |
ца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — |
адова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам |
> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, р |
атру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријате |
беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> < |
сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска |
зневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад |
еру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопи |
епријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као |
е недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једн |
>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из |
2.12"> <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмн |
..{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби свак |
ш неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастоп |
ићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијо |
беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне ка |
з густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, т |
и се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У |
овори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. |
бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> |
одник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p> |
ва оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit=" |
о писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна л |
ј речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
чну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Мо |
се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим п |
ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђен |
и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жи |
пасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Н |
ве живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише н |
молише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и гла |
>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз ко |
ште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома |
а се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и ме |
— Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жа |
Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову го |
ори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отров |
дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште |
ћи се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type="ch |
p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека |
Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујем |
нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Си |
аља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет го |
се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој |
ја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жр |
</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С д |
>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Д |
ја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па |
обра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и |
и га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело тво |
те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја |
старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда ду |
ово клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Пок |
е, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се узда |
> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> </div> <div type="group" xml: |
Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом |
уја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунто |
ве се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на ра |
S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи дух |
S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело ј |
а старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се дец |
ишта лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја |
ју.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно |
.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обнов |
lestone unit="subSection" /> <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше |
еома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у |
Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купин |
мућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп В |
ва беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{ |
p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да |
— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.< |
превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако ј |
је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — реч |
и сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо на |
рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У т |
.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да слу |
руге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се |
с је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља |
боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је |
речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан |
ло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-План |
или, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се раз |
тима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p |
е разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>То |
конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскиј |
с десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чу |
га Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло б |
стрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци н |
{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се погле |
63" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и об |
јаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху неп |
се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју |
аће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све ре |
p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту |
гу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> |
ришту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, |
х васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири |
<p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика пр |
живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, |
ну јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p |
та и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забе |
ука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и |
положи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци |
ркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — од |
, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратн |
н слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихват |
Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је с |
м од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— |
50" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по не |
д за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и сал |
а поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху |
учи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> |
и хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма |
огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђ |
мковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себи |
Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да |
ште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена |
} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и |
, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један ша |
рмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим з |
Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду |
лико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} |
бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше |
пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, |
а прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи |
Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> |
на поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб н |
ија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаш |
новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Т |
Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> <div t |
давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше |
} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу |
Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте с |
ко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> < |
<p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши |
ље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кући |
8965_C2.2.3"> <head>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа |
ену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град |
беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој |
on" /> <pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов по |
један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беш |
а главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
ом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад освр |
/> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је |
>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и рук |
и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази јед |
ведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за с |
вим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачувал |
ладић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, |
адкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се. |
ке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} |
у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто см |
ојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада |
ао за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да |
а и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народ |
у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, траж |
Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења |
на, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан |
а веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на беде |
снога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег |
> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Кап |
непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— |
ром годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</ |
во, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратк |
розора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте |
ј!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим |
има.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!... |
<head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и виј |
ања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, п |
е с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</ |
Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и ч |
ad>Пожар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по ко |
ју и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то |
шту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда. |
ол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек ст |
листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало |
но; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се ло |
> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Гра |
и овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено пог |
ећ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и |
о и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висор |
а стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу |
Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомичн |
аве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под |
тиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове без |
у као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиља |
сном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече жив |
лену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не пре |
, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <p |
одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудовац |
да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше по |
о</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замаг |
овни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.1"> <head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске |
{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључи |
едан зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да |
да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p |
де.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа |
звреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже ка |
у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотв |
аше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину |
приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Из |
идом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после |
ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лул |
н обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити |
ично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен п |
истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> |
нога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Н |
итро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> < |
S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бес |
радом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина м |
две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потај |
акнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То |
оса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељени |
хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, |
ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне с |
крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} |
дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поч |
ма.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савла |
ва беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, к |
е од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн косту |
<p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На об |
мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа |
p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама |
азлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек |
} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мал |
далама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, б |
} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S |
.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он п |
ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру |
ије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а |
>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непри |
зи онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Ост |
ати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спус |
рене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не |
ш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сест |
И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p> |
p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први доброт |
сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, до |
ерење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} З |
.{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... |
целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} |
ар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема |
ан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље |
ст, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} |
/p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — |
ха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не |
гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, ш |
Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-тр |
ао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Т |
ане.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли |
Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p |
помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, |
о потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</ |
са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде млади |
капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> < |
аци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у |
</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к н |
<p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, та |
ога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пуст |
говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Сп |
уру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш! |
ж’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци на |
ну Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p |
чицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним г |
ну, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже |
p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки миш |
а брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — |
Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гла |
Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се |
као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, с |
јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две |
и је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомц |
цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаш |
ошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз лу |
ра и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благод |
у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте п |
домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше |
Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разо |
ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко т |
граби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф пла |
аде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид |
— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима |
{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром ос |
беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чу |
S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуч |
ровић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађо |
p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којо |
посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, |
сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон про |
мо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело гла |
и Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а |
е један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> |
вно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хла |
исање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху р |
ад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни |
ивено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гр |
јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Та |
ти одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, |
њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрн |
у.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, д |
.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака |
— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> |
е.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапара |
боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити. |
ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих |
их и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам ог |
тена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се |
че:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S |
га.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих |
ве, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, |
биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе |
ани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; н |
појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне трав |
{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бош |
id="SRP18965_C2.2.4"> <head>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Ст |
.{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у х |
наш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти о |
Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> До |
ом?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет |
ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваш |
начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак и |
бол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше |
ана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <p |
а.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а |
.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говор |
вори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тум |
мицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, ча |
>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишт |
к најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве |
снуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продир |
> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p |
а орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу з |
олетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхт |
, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што |
отиву џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред |
, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Срб |
S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим по |
и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под но |
бом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву прит |
како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колут |
<p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше г |
еве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, |
име? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</ |
ну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> |
кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чувал |
Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше |
рака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и |
уше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужн |
{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, ос |
е и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе |
изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтат |
.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> < |
стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к ста |
му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су д |
да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p> |
и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене |
ета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Шт |
да беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као д |
т’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> < |
ху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, |
ати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо |
} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше |
н беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села |
аву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али |
а беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита |
="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тог |
е збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита |
рко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и ре |
енија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љу |
пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том |
к на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу |
и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над м |
ичка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене |
човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлин |
зише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:< |
н.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жарков |
а.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже |
ок једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Д |
</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p> |
рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>П |
а десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} |
ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи |
ња трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{ |
би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Дост |
локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходн |
— искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осве |
о.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о |
.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Бу |
тати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима г |
S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одг |
пишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког |
ећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку так |
огаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} |
о нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Не |
брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни |
турена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и посл |
а, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва т |
Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше |
рачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог |
и мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; |
уна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф |
отапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти |
е гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по т |
дан међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обра |
е аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не |
и издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој о |
кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне оста |
а, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, к |
тећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћ |
и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На м |
брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> |
под нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај т |
p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> < |
таган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за сил |
о са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том трену |
рат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жуп |
{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што реч |
ећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја к |
мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се |
се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Пав |
безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, гото |
ичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше |
<p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили с |
е.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на |
— одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, поп |
ао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је |
а у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћај |
оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.< |
непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" x |
xml:id="SRP18965_C2.2.8"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно пре |
Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше |
уре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше јо |
{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа про |
по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико |
знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар |
наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе |
небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе н |
<p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери |
унаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> < |
мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} П |
лободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо пр |
, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне |
сврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> < |
и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати |
.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> |
рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече |
е душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа ди |
/> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</ |
> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обра |
скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p |
ди.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, пос |
ветлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с |
седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга |
и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане ра |
епогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ |
амаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо |
на снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвет |
је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пе |
16" /> <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина |
шнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Пот |
ђе се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, прир |
та.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, неж |
аше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао у |
ови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз в |
сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико т |
их.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај |
S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је б |
војима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројев |
ажила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> < |
удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом неб |
х држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, п |
зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.< |
е звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два |
изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Пота |
ем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Ули |
гогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуд |
пред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, п |
се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мук |
ад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> |
ић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, |
е тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну бор |
оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и прот |
аху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников. |
у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p |
p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама прео |
е с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... |
.. у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све шт |
и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице |
Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Ст |
ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, зна |
живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе |
ањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри |
<p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице |
рко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се стар |
, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све ол |
иновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све бла |
<p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гле |
и сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и |
добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не од |
да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разнолико |
похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пр |
нде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна |
а Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па жи |
И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у |
очити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то |
стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош |
чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> |
Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а |
о — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа |
ака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опа |
м, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Ога |
утро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на |
незверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се |
акључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уро |
рвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да |
S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> < |
; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„К |
могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи пр |
Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> |
S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајд |
> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> |
проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> |
реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време |
рство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, пр |
мрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама с |
ше, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жарк |
ај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Мил |
оска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, пре |
што.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренераж |
инуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} |
огом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити |
жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро |
и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у |
ине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник |
Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава. |
, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло |
Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише з |
а он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше. |
Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет |
илазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је |
учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде |
прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када |
S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без у |
ај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступ |
Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си п |
омну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p |
стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурим |
ршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Ча |
ајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском ид |
едимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на |
отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од |
децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити. |
ру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано |
ри се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан млади |
та радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рај |
Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска |
краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронт |
не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p |
тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их к |
стићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачи |
е Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да |
беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва |
слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне п |
век подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бране |
ш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите |
ре — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред |
уј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа |
не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не |
адан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, |
ше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сил |
} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И кол |
одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би |
твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја не |
анца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе |
.{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно |
Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђив |
и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у |
н човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, |
еветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово с |
!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо |
Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из ј |
, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; с |
е...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у |
и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p |
авле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом |
ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се оча |
пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не |
једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p> |
атиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако |
ротив нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег ст |
кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p> |
роз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и |
енадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као |
као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беш |
ром...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па |
атеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беш |
ти у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С по |
им, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> < |
езгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прил |
ј грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, |
Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређ |
ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било к |
отово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико < |
оповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело п |
мо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо |
ји и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Дел |
дро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S |
чи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи |
ромуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада |
иру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Н |
ојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва |
и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњак |
.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} О |
Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као |
ики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу пред |
мо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од М |
ује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгаче |
{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} |
чи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре с |
рно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше н |
озном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те |
Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се с |
аде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан |
темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и |
Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> < |
и гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се мо |
е права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на груди |
вде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, |
да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p |
на у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом |
бро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га |
ше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово. |
ачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и кр |
p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом с |
налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се |
по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Бе |
е!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје |
а сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си |
их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза |
Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То |
врати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Љ |
ече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беш |
опрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Дал |
ашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето д |
жна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрат |
ла.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и |
Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S |
е су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је |
о Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и пон |
ком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својо |
ма: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и да |
ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути св |
еда у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја |
т.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се о |
а смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек ко |
.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пруж |
— понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узм |
шка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— |
лавар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гу |
ити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећем |
речи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трп |
ејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и |
е — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, е |
— одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— |
<p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља о |
воје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О |
p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лош |
Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види |
све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити. |
p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p |
добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас к |
јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уве |
Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми |
Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љуби |
је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изг |
ори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло |
<p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!.. |
ву гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на пр |
акну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед р |
поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а д |
оје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихват |
а ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје |
рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латиф |
воју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да |
А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— |
</p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p> |
ик.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n=" |
<p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p |
ог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе бли |
— рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно |
арна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, г |
клео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.< |
> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва пром |
ило да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> |
убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком прет |
рену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко др |
ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Ба |
-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је |
дна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмах |
д или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке. |
паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не т |
ох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> |
лас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро |
азвијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> |
ено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... |
таће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} |
погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја |
— упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> < |
ицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се с |
еси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> < |
S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!. |
али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по раме |
упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Мано |
да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што тр |
Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> |
луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!.. |
га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест... |
че!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мисл |
ељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана |
.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јус |
еш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад |
дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — |
ћи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја |
он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чу |
баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кр |
и! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p |
ћи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри |
руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одгов |
</p> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у ско |
> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Ман |
те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!.. |
и.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш |
ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> < |
але.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срц |
ља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> < |
одиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима б |
еше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи ср |
S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу |
че кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} М |
и спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— З |
надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S |
ја је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} Т |
њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му ду |
<p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него |
уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одв |
{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} |
пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јо |
Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обур |
беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејман |
ком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.< |
ветитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје |
па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ |
асенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бо |
природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријат |
е, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стења |
неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише |
а момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subSection" / |
зумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p |
уда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На |
воду, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућ |
беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ла |
душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и но |
аше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у прича |
то се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако |
т узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а н |
мо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и |
ледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред на |
дио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина |
сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као |
мамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помого |
да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше п |
>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче. |
спуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном. |
пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих |
. доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} |
у још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше |
иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</ |
дише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај ма |
p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— |
и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p |
вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, |
нас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј |
главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="chapter" |
волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу |
у.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, |
Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити |
Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S |
и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p |
<head>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са своји |
тиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је у |
<p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве |
престано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не |
.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и |
Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p> |
вој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што ре |
м пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дан |
/p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако |
у познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао с |
им стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеш |
во.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало |
по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Ка |
ло, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по двор |
у свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узр |
ше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да |
ћемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им бу |
че дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у тв |
аше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> |
ја.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p |
{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и поглед |
име! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Бе |
арко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.< |
очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> |
приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на |
редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном с |
ка те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— |
ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе стар |
S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да |
че Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Гото |
> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече |
зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда. |
че.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако |
је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p |
.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита гр |
} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве |
ле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо |
</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} |
осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше |
а крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То |
ци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац |
ница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну глав |
га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е |
Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотво |
уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па н |
његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брч |
кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва |
</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарк |
<p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође з |
ад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв |
ђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} |
ађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Н |
е исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> |
ајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одг |
рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одг |
одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се. |
и мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Ж |
ружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, |
. шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта |
Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Су |
благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодиш |
руја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му |
скомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type= |
рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војв |
се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред |
{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обо |
прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и |
е, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасениј |
— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} |
беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сут |
веше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тре |
е оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покор |
онесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — р |
уши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија |
азговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца |
се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не стра |
оју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни |
ују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</ |
p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И |
шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога |
млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Др |
хом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучен |
у рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше |
ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали |
га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p |
лушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Д |
еше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загр |
е пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте годин |
моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе |
нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из з |
сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небо |
а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, кој |
.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће |
оказивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а јед |
Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! |
ри слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и |
{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба н |
, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше в |
лно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</ |
обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за |
</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</ |
p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>О |
и се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица |
и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која |
ци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њо |
{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Из |
наш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми чов |
А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи о |
— чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — пр |
брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — пр |
што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> < |
естро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p |
људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака |
и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак |
аху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму |
ма.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Бе |
и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљев |
дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се |
је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је |
уђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверава |
ле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа |
омуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу |
о по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети |
Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је |
> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговор |
Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што |
ош не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба |
вим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнел |
о беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав зади |
<p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> |
де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених |
едан циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор |
му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да с |
и нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараш |
у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекам |
би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.< |
иже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да |
тано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик. |
> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> |
же крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист |
да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Так |
но надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>С |
бунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Ми |
p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Там |
неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налаз |
ћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у гла |
роваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је ос |
Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже с |
у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та о |
ман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузда |
мађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и |
ојводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један кора |
беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима нази |
дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово д |
ад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муњ |
а света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ва |
S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нес |
н стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одб |
т Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и |
ојводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац б |
и, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У |
нуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да |
ше се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном |
сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, |
ео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у ње |
Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан теж |
е, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и ж |
.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са пр |
Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место |
очињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Па |
м брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој стр |
оду развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>С |
е тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> < |
напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше |
служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духо |
у имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садаш |
иташе га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји |
д другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{ |
рко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спас |
ознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељ |
<p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и |
сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Б |
ом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског На |
год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, |
и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>Пос |
, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог н |
настира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сјед |
} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, |
чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше |
<p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи б |
рко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави |
обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу д |
p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n |
ше се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли |
су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— |
вљени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби |
и.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја |
је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако б |
оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, |
S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако с |
увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући |
вори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Р |
ни...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита же |
јући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо |
p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља. |
ронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у |
кушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу с |
а наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке |
гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично |
ад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> |
лико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га |
муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за |
засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, пр |
ше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ра |
не су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму |
чи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наред |
} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко |
стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи и |
Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" |
ди дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на |
, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, ко |
их невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморе |
погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана. |
никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крил |
у да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму |
> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p |
Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа |
ако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то |
и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> |
е примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај и |
} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумади |
>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSection" / |
ружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и |
елици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> |
или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ |
з глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они |
есијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с |
ђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја |
иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да пр |
ије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слоб |
p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p> |
а остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{ |
њем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p |
цу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коњ |
1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.< |
на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p |
ста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак |
сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па |
{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши мо |
ати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, ка |
ности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својо |
а нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, наг |
поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко ос |
/p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Мил |
ећ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разл |
ољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред |
позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, |
ош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Свет |
о Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага мл |
х се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толи |
ућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја |
зад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано |
="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола по |
?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати? |
за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски |
е старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, п |
ако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p> |
<p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Уз |
, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што |
Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу |
ело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут |
<p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Ника |
поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по |
главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцен |
и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колен |
молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, |
их породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и реч |
тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упи |
шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зл |
Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до с |
и.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} В |
и мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> |
лиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле |
а, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} |
до и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих |
емишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и |
</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сут |
У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, |
ма дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа |
на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и остали |
учно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и испри |
а <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела |
држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и |
к, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада |
ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био |
ред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге |
миле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га |
</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</ |
<p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> |
јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу |
рега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би л |
<p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља на |
ода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта |
Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лише |
аточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беш |
— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — |
њице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и с |
у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарко |
ити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је мора |
о две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— В |
поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољава |
приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека ш |
с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласо |
аше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све |
> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бе |
ен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше зал |
е повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарк |
рег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки н |
оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Ми |
жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, |
разложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни д |
Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у |
ве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са сви |
лу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе п |
од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде |
> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге |
пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица |
ше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p |
ху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Сл |
ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч аги |
вловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбоч |
ију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} |
та.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце |
магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима |
ише дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и |
pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових |
д радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти ка |
га тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите |
ву лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема |
да:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а |
.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, |
Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се ово |
чини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да |
ску!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништ |
нији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Је |
ан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у |
онор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђ |
е.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један |
p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под за |
главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже г |
ћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и об |
исао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> |
и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Ст |
ом отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови: |
ерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, а |
Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности ње |
ите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала н |
ак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је |
е ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитр |
бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше си |
е главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше |
е код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи поди |
еши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побр |
ја издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти |
д год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше |
Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.< |
азнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај |
име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко м |
ћу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Так |
коб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у забора |
ић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p |
Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора |
ни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игу |
} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и храни |
гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... |
ли у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Ж |
{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — про |
ни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство |
к што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји по |
израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу |
рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти |
астир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграб |
е руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он ј |
..</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{ |
ма, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасј |
азгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупир |
Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички |
Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на |
мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје |
ено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, не |
и Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} |
се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а |
S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спас |
ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај |
{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну |
у?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p> |
Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше |
е последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у н |
оседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави |
тио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удови |
"169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капиј |
подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и о |
о то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свако |
колико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не п |
ен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год б |
е недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!. |
} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па г |
p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чу |
</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, гот |
ело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко про |
густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајд |
, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао п |
</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу ја |
ше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, зап |
добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до тем |
ше кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој |
занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му сна |
, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да по |
Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме |
и главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Бо |
таће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене |
е.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши с |
— Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се им |
маћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав поса |
и застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, дево |
ира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама дв |
спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— |
— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да |
од свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео в |
о један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, на |
о до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми чест |
зала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, н |
и у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта. |
у ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска |
де се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p> |
е, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са л |
овештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије |
а кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати |
макоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} |
га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="15 |
на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.< |
вим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо ра |
и, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке |
о!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па х |
по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове ни |
нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушава |
Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог |
е осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он б |
м не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спок |
ука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пус |
ереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{ |
Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... т |
иња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жа |
?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? |
ава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар п |
и?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сас |
рко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце м |
ојне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти |
и тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, |
не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, о |
2.3.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша. |
је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — |
шај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући ш |
Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> < |
вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде |
иште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш цар |
т Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка теме |
S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан |
вишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и |
ки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Беж |
има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу |
има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, а |
Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па |
иша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржит |
у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се |
е и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у ово |
д умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома? |
е гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n= |
понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спа |
асенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на вра |
им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> |
олу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ни |
њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су |
рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Ми |
љан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из |
заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у јед |
југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, |
е:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гле |
асти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави с |
на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p> |
о.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву к |
а то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти ил |
а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?< |
на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шали |
з Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну д |
се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побр |
>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма к |
гу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гр |
у се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине. |
онту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљ |
е плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч |
одиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први |
S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристај |
тују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош не |
па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже пр |
ци:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највиш |
Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> |
де на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Пав |
апред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али |
ичену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност св |
лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ћ |
главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите |
дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више |
уде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похи |
је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бо |
е ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац |
д.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога мо |
Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том реч |
и једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао |
Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то к |
више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би мо |
што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља ви |
стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога уја |
који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лев |
идаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези сто |
ба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки п |
се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква |
га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више |
ети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаш |
И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само |
руги.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има |
сне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} |
наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како |
о целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два ул |
ћаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} |
трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штите |
чи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа |
ане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у |
Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његов |
данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се о |
ћи снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Е |
боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Ст |
ломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећ |
та, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промен |
ше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би |
дачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година д |
дседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше п |
фа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n=" |
похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако н |
еља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и о |
тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко у |
алеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђе |
p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четв |
рими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од |
/p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече једа |
га дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљив |
Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто б |
S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два |
припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у се |
.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> |
е главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, |
у сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чу |
Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком |
се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе д |
тупише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему |
и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Бла |
S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обав |
а.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази у |
рад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад |
е.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ј |
рница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирск |
оравити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац |
S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањени |
јатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи |
вади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и пос |
{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу мо |
S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше |
е нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, пог |
гази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше дв |
важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики |
.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се |
Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, син |
пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци буја |
ој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и |
а развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше |
народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, |
ва утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно и |
> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до |
авише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што |
беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се |
буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметић |
бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговор |
ужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом се |
е Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, ск |
и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточн |
ијатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p |
<head>Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних пор |
ин“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима |
акав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост оч |
p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут. |
у покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте |
нети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјај |
егове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а |
безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом проша |
осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Л |
ројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ов |
рсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Л |
Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Так |
Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Попов |
се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми с |
нака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стад |
лас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака напе |
е реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, к |
е на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског |
.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослобод |
едњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> |
сне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрин |
тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом се |
рајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно п |
у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка |
оше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се с |
ку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како |
лар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета |
ђаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост |
рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад б |
Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— |
</p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, ко |
мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} |
еличанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грањ |
, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се |
чето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српск |
е беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање |
уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беш |
итеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женс |
адаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше |
азила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренут |
предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва |
јукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа тр |
јући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Т |
го ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да |
ан и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрдну |
S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази |
S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — пон |
ревуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стоја |
Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта ј |
згуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код |
у се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктањ |
о, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разн |
паше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук |
ком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајн |
че пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, |
да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n=" |
е Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са бра |
p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан- |
гу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p |
што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{ |
p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и осл |
иже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, |
ијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на најв |
и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори |
} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, дола |
јем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S |
на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> |
е бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрч |
ри врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Иг |
а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, |
p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.< |
ује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан. |
егове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази |
један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> |
у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга |
лизу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, к |
пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њем |
видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет |
имаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше |
м ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако |
Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Гово |
шко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта д |
<p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здр |
ако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш б |
рпске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону за |
посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештени |
беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри приј |
ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад |
а два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да |
спуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} |
њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> < |
ике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкив |
/> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Х |
S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећи |
рби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p |
ну.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли |
"subSection" /> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> |
едби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим п |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша преч |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Руст |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризван |
ратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старч |
оцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беш |
изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S |
ослужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније ко |
чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срц |
Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничав |
лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обра |
граби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n=" |
га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог се |
Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јо |
дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="146" /> |
ема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је |
и Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај в |
ало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се |
игу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемире |
рат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џела |
p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{ |
здрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> |
4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто не |
раду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и |
а војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаш |
едем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо |
урена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од |
?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p> |
беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <mi |
приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој |
обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакш |
вачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само |
к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S |
окушаваше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Дол |
он не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Све |
док два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у с |
чак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво |
једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, |
је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Да |
рикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетах |
а поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало изврш |
га улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П сед |
да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако п |
ог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак уж |
се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{ |
ванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S |
аше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и пред |
еше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S |
.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа |
е.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> < |
...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — |
, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p |
љу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од |
е разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се и |
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То бе |
овараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колен |
Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ћ |
ат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред |
им, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да |
ва, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко |
ilestone unit="subSection" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да г |
_C2.2.14"> <head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примиш |
и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђуки |
и се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућ |
Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — |
>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци |
упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стај |
главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, о |
риште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду |
дано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе |
ткад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, удари |
јевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премиш |
рени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити |
и својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу свом |
— Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У наш |
.1.9"> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} |
ош никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња де |
ст.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се бри |
насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако м |
разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, једа |
ко одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке баца |
.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече |
ча сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... утора |
обратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави ч |
овољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш |
</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми |
нима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му б |
добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} |
ви ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!. |
јмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, |
{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу |
ирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p |
/p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> |
.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ |
му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> |
У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, ка |
мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она г |
а обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада |
у радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар г |
асположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Б |
оше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и |
<head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не ди |
вали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{ |
пријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} И |
а, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног п |
ало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До кап |
умадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас |
вог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и |
иге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и ка |
ећ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, |
азуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У к |
unit="subSection" /> <p>Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу |
за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је прив |
огне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утица |
борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и ж |
е Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што |
еће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто ле |
ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обра |
оље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, ни |
— Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Ж |
дуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи. |
о, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— |
оћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово |
Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити |
ако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре |
и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — ал |
> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> < |
p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирц |
S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац н |
ом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и |
{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и |
ањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из там |
ш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих |
} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, |
ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове си |
онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш он |
продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин сп |
познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> < |
могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно. |
велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Пр |
уца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, |
уташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају. |
Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S |
енадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и нап |
хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јунач |
ице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} |
обабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде харт |
у шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест |
<p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаш |
аничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и |
живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везан |
рче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ћ |
ој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и за |
кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко |
рчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још |
мци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у |
ом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом |
</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он ско |
мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојл |
о и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже |
другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три гр |
патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочи |
оћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, |
ојих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с поч |
али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и |
ви бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наж |
шаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не бех |
угог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици |
браних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим с |
еху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гроб |
у би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину |
{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуца |
врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен бук |
ни манастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, з |
снице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи. |
ламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен сол |
ј у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p |
<p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, |
рба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Бог |
ца, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, ка |
ачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељах |
густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубов |
Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различ |
у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново се |
лико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бе |
ше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свал |
, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако |
> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га |
ан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пош |
под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста |
о погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уве |
— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— |
а приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се |
о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То бех |
глед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на се |
илажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пра |
ленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом |
се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и уп |
д њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То б |
е нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и |
Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!. |
о сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадова |
</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином. |
/p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко |
— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо пам |
и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку к |
сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Лати |
а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, |
вера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.< |
оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је п |
та Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача |
десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примет |
оче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Мног |
— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег |
пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад |
гов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну и |
ју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи ру |
е и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрсн |
иваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху н |
разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена |
ри добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у |
ме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, уз |
</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и пр |
војица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге |
апред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драг |
осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, |
Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p |
} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Мар |
уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамни |
а, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по прос |
<p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево |
, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифов |
>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p |
о преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавиц |
, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно |
> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најм |
>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга |
бузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигр |
и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја с |
>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио! |
колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мора |
ник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сети |
вао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату ре |
е дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} |
ојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, шт |
овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>Т |
прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хи |
P18965_C1.1.3"> <head>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војвод |
реваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени |
ст и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Ж |
се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се гр |
ас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из |
бом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— |
д не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> |
х војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То |
ли ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла клик |
гоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода! |
ер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кли |
ојвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се диза |
ти.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе |
али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађ |
веста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!. |
: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гуду |
и проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколов |
ати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим |
спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаш |
ао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> < |
одба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички |
од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, |
дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу кој |
нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</ |
у на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> |
аву...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадиј |
{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} |
за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић |
ражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јус |
и и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се |
од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху |
ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p |
оше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} |
јмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли |
а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном |
х.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред |
ушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницам |
мери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фе |
е и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирск |
улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са остал |
омак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово д |
повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, све |
страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало ни |
Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се |
ађеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, |
очише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиш |
ер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и |
на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака да |
икога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи пре |
творише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраш |
га шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit="subSection |
џик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и спо |
тише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степен |
ини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> < |
га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — |
ги пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> |
и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p |
не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака при |
а.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у је |
рејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, |
отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући |
м се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ |
ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коњ |
а чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Л |
хвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и |
опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?< |
доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један сн |
тнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост |
>Подне је........</p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а |
као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - нис |
е велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао |
ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не из |
доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} |
лазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се |
ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће |
е Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља улов |
ти.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши ста |
н дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из гра |
прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленило |
чуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка |
о велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Х |
попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ват |
Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> |
стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Ју |
мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у бо |
ња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, л |
ан од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече тре |
е згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани п |
<p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађ |
p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се |
ћу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко в |
е ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све |
згубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај на |
{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач |
е толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вре |
и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати |
а били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слобод |
Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p |
дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала ј |
а, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему др |
S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га деве |
што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, |
р Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, |
де?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време преле |
во, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како б |
у, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски наро |
нага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p |
едно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</ |
ило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не б |
као на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела |
а, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p |
Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> |
ептембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p |
p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш пр |
м; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Па |
Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи ср |
кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја |
ским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} |
{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче |
Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи. |
азда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а це |
неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бо |
ромом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше |
ећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини раза |
себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаћ |
последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану. |
Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, |
брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како д |
— убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што |
да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — пр |
оји!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је |
оре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — реч |
е.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда.. |
приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у дес |
несе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета. |
вори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и пр |
је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи |
лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се |
несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман |
грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га з |
p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> |
Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами пони |
јћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{ |
и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она прод |
манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Дух |
а.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенад |
ајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи гр |
ленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} О |
убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други |
p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА |
о по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше н |
ђе.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је вет |
ије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше |
на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и п |
<p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p> |
ан разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисн |
/hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p |
зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p |
ова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује |
кметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже |
Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, сокол |
шташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и пре |
јвећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћ |
грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се |
таше најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше пос |
синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци ви |
ећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себ |
отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} |
иже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављ |
вари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, са |
> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p> |
о грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође |
ype="group" xml:id="SRP18965_P1"> <head>ДЕО ПРВИ</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <pb n="3" /> <div |
l:id="SRP18965_P2"> <pb n="87" /> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <head>3АМЕНА</head> <div type="group" |
тојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> < |
уго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Он |
ђу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и мил |
<p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет г |
ратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, д |
>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих |
аћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра ч |
не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Пр |
S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се п |
>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере. |
го.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.< |
уњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, |
ју, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан |
Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај т |
/p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај са |
младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас |
.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и пи |
он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} О |
у зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до |
е се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад ути |
акво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, обо |
ика, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја |
реника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> |
Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кликну вој |
и прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</ |
, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — р |
p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини |
о опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му бл |
ђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <p |
ожају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше к |
суф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{ |
им бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Б |
том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме |
одан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до ово |
вест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећо |
растог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Морав |
Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за |
манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манасти |
/p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пут |
ан метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци |
али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се |
ци стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на про |
а раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том од |
жни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} |
ђоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</ |
ојих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени |
ја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом |
за њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" |
.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступају |
моли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Бацит |
етара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се |
ом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, |
километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше |
а четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разу |
пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже с |
: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе |
еху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>Т |
ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса с |
Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш |
-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник |
је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао п |
грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— |
о им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> < |
/p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну стр |
ако излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из др |
е Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} |
18965_C1.2.11"> <head>Сретење</head> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања |
н при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <p |
ог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело м |
у би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} В |
у, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тр |
и-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, п |
се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа же |
рихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и |
ати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врхо |
војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу саб |
и за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> |
босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према о |
p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за б |
потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословен |
...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весе |
.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету н |
ови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рање |
Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Б |
рити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенад |
тави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља |
ише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке |
ружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> < |
.{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече ј |
иљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не |
ну.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мал |
коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— З |
<pb n="69" /> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} |
дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и ди |
апред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p> |
ошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби. |
у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим вид |
ко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би о |
атраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже п |
здај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше |
и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра м |
} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опро |
поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из посте |
јмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје дец |
чивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасени |
го у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, д |
.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви |
>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А |
ијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и |
и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих |
ви на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи |
ознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по |
Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Ви |
аву његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци с |
ти их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> |
зити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од |
у. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као по |
мараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу зби |
} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} С |
</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> |
еше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху |
<p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Д |
аза се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну |
отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p |
а вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вра |
се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, |
о том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.< |
у очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом т |
?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — |
то рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — ре |
љу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена |
м казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и сл |
ену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Пр |
га тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час де |
де.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p> |
уку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> <miles |
и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху |
/> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, мет |
ија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два |
S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.< |
е.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскињ |
тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождир |
е!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек |
.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо п |
свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с гл |
S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, ко |
чићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али м |
а ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, |
е, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а п |
ародима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их до |
а, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинте |
одаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> |
дићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послу |
ка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи |
спод посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и |
</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше о |
ом вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а С |
заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, д |
дна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце |
љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај |
Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раме |
илице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глиго |
овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан чо |
ебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Срп |
на уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> |
<p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала |
а.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жен |
уби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, |
.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно им |
драсле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што б |
лиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! |
у?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, |
ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и од |
беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, под |
ља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори вр |
и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече ж |
Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заб |
дић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га ви |
на, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он свет |
/p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, с |
да младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Ч |
добијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не в |
ко не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само |
паси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју с |
м.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.< |
ренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — |
Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на |
е.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи |
уда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учи |
надије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до ст |
Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја н |
ао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и |
творише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана пре |
рт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, о |
материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, |
чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде кап |
овори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пруж |
једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на глав |
не! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здр |
је извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, мет |
овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и |
град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва |
> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи д |
</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а |
уд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да |
одио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, |
ру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14 |
S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицах |
и откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — |
и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени |
му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом |
ава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небески |
{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше |
личанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим |
} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, б |
рко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури |
се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку |
че.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Р |
е 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се т |
<p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори |
ута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> |
з воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново јез |
, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла з |
.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђо |
ободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер |
филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За д |
ом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега |
рише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кр |
И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави м |
звади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</ |
е у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаш |
два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па |
p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко |
једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?.. |
ецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> < |
м домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци н |
е по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ов |
се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно ст |
рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, кра |
{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота |
дни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Тур |
за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> |
х овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстица |
ном прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> |
тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присут |
<p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити са |
сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до |
сова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ов |
/p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Б |
p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито об |
<p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манасти |
са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијука |
на па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе про |
е...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука |
вито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, |
је, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господа |
ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш гл |
Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и |
о.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше вр |
кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибира |
асенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко |
ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при |
нију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том |
>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} |
?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испо |
ска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p |
е?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше |
оје добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан |
де.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила |
> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно пр |
<p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам |
и, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, си |
> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, |
и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи |
огледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика |
а вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаш |
Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
трљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.< |
Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на |
отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — |
ли фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, си |
у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дош |
, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У |
оложају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, |
се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</ |
а у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} |
врши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</ |
овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p> |
опи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрсн |
, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај |
.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! |
љине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљин |
жар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, |
аидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{ |
на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу |
е прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> |
— оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из ш |
та вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић |
, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопил |
</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како ј |
— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p> |
S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да |
им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити. |
родану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане л |
аља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима |
<p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, |
ена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси |
м, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Од |
мо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговор |
се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — |
Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право по |
дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упа |
погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарк |
{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата |
Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, |
.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба |
а Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега пре |
атер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дн |
вестим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што р |
а усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Вој |
мови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише |
станом ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазев |
— одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасен |
— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак ру |
е га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две р |
>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше оста |
ви кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољуп |
>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из ода |
ви дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби о |
, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито заје |
том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној |
илика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраће |
нчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спра |
ој страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Мо |
<p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, |
p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није |
</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па п |
> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — |
ас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не см |
/> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо п |
у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче |
Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се виде |
аних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игум |
<p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима зао |
е с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним ка |
ка била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи |
оново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> |
ени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекањ |
на из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се |
/p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи праме |
/p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи |
к припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише |
као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} |
октање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на поло |
p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готов |
точи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
пише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко д |
е стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад |
ушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеш |
стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бо |
ћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p> |
меном поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p |
У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати па |
} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматра |
ст, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с оград |
<p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве. |
о огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку |
и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући број |
ту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и нај |
рло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему |
S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прс |
>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још |
овић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђок |
таву; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стаја |
е</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори и |
/p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан |
разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — |
Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p> |
сије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак |
> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам |
игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> |
дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и у |
, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних |
и писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, п |
и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци |
А ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <div typ |
Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини |
другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ос |
је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога пољ |
љи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{ |
лу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колик |
— продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из |
о себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у мат |
еше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна |
е главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што х |
во се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осе |
>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Лат |
да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним о |
еник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бо |
је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после к |
ине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је |
мци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Ла |
ја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке |
рлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукоб |
о ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По т |
о ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двес |
агошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти њего |
међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему поч |
ихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у зано |
ата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаш |
</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> |
свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} |
ече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га о |
ј их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осу |
главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зл |
твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушта |
ш храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико да |
ивот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљењ |
>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како |
руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, пове |
<p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Гли |
е довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p |
} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпав |
створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мор |
ом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јеца |
им венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десни |
бу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко м |
Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отиша |
н сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и п |
ја га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићск |
образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по |
вести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твоји |
.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хр |
и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редов |
беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жар |
ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} |
замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово прев |
и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војв |
нцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дрин |
ђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајси |
>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу |
цу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи |
личких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му |
ролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом се |
аше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена |
> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А |
их Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и |
јену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Прода |
Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, с |
акићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушан |
{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу с |
вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Јед |
од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зац |
тово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она |
скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појм |
9" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије с |
ј бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крил |
, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Прод |
ра ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељуст |
ћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придоби |
S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истрг |
аузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити о |
на у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као ли |
За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прили |
а шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и |
е дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и ј |
, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево он |
Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} |
илошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници пох |
пред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} |
ачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћ |
не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p |
<p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се ис |
<p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> |
.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Д |
де упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће ж |
кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег |
Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај н |
проваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни во |
<p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне |
} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> |
ачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучн |
писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опа |
доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пе |
не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p |
.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати про |
овека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мра |
неможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је |
отини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољен |
укама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...< |
<p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на с |
е одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p> |
кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколик |
ве три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</ |
жје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ ст |
у се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света и |
арко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлос |
е Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> |
ад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше уг |
— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли |
ри куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застад |
и.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.< |
ку раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се |
готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти г |
.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту о |
ику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко |
у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се |
унце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упу |
е напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице |
p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу |
тиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти с |
ађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрсн |
ече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко! |
е границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, |
е прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} По |
екса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много |
зда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Р |
S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге тра |
аше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{ |
она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, |
и Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, пор |
предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофо |
оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим де |
асја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће |
лује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би |
јних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себ |
оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгач |
полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјакта |
небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајк |
ћа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави о |
ице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушк |
прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! |
еше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, из |
потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S |
<p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете |
е неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пр |
це, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише |
стопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на |
е.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикн |
с је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</ |
, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милос |
ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Мор |
Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољни |
раја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико |
огледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману р |
ма једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени ста |
<p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана |
иђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стран |
>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вра |
, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У ко |
целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p |
путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон |
стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, растурен |
придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. |
и. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право д |
лободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрад |
Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овог |
д на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама |
удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од ме |
.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пај |
} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на |
е игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Др |
а?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед н |
мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало свети |
ри душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="2 |
здравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву |
, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти д |
уне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле ст |
један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све ј |
а три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ послед |
е вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге |
каза руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војвода |
ску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседла |
дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим з |
Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, |
ајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му |
, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом |
7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим рас |
ц?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> |
очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купино |
о!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете |
.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ доб |
оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас |
тепенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>К |
твори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у о |
ој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамни |
настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} Т |
оправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани |
ка не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p |
беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олта |
се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.< |
ти наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
уго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сут |
чекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га неста |
лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одб |
чекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да при |
углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{ |
да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише с |
ључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е д |
да Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p |
ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш.. |
јим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone un |
Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о |
дерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— |
ења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи |
имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...< |
ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко по |
.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То р |
одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и |
лије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше |
вљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Св |
о, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и |
поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, п |
мати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску |
head>Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он |
мити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, |
ни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим зад |
е заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне п |
датле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од |
оди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво |
Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и |
— рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> |
врти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало в |
чи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За |
и ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам р |
<p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} |
ше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што |
што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поч |
оправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им д |
се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да неј |
уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила једи |
су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти |
х на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо |
олико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чу |
с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да н |
анастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за св |
ас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p |
утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> |
S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у нева |
вић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> |
чући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — |
вију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре свој |
само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} |
ило околине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три |
S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њ |
уди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! |
аће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати |
уком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријате |
истаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Мило |
> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ра |
и.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — |
ш са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На ле |
припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> |
обро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> < |
ече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш |
ена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше и |
побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и ду |
падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— |
, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстик |
о је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— |
.{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <mileston |
мати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врли |
Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излази |
у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска забо |
аше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све пок |
} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p> |
иче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка |
> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— |
ом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о оп |
а поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> < |
ас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— |
знемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасе |
а, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> < |
— упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога |
ј за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и се |
крете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му |
а прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. |
дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.< |
пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" / |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахра |
{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он |
ње у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем убл |
пео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за рук |
и га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти |
тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два лу |
се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо попра |
праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љуба |
и.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" /> <milestone unit="sub |
манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког бе |
оску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно |
први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и паш |
овом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш м |
генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врх |
ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће зна |
аре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, пох |
<p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ло |
, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њ |
јим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремен |
који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо сл |
е, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад |
азао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Г |
а све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед |
не, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговор |
приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— |
након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо |
?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</ |
али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама тво |
<p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и ос |
> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих т |
исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи |
ословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> |
и жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде врем |
ће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — |
{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа. |
ише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до |
десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} |
е се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се |
> <pb n="50" /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Ал |
>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb |
и бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би |
</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— |
каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> |
је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један |
чи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Феј |
век, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</ |
удиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а |
p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу т |
тро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да |
укоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одго |
да?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без з |
е цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длак |
елика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва |
то ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој удариш |
браве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви |
ирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам. |
ку и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по р |
ева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} А |
рући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapte |
киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо он |
ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку. |
веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Ста |
p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе |
Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу |
ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притек |
.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли |
а вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на в |
<p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужно |
а буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, ш |
..{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекида |
о и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би доб |
} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко од |
иже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезд |
>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.< |
ра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу п |
светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиград |
<p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку |
у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и |
ло и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S |
нин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати |
ре, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p |
/p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада |
да!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни ос |
редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра.. |
си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса среб |
им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љи |
човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-К |
ц и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милос |
пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић |
ори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питах |
— утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p> |
имише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учин |
буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дру |
вој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може |
<p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — |
Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— |
глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља |
„ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид |
ку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опре |
своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни глас |
и ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> |
-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Мл |
у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује н |
ђе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не зна |
спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он в |
е, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати |
Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — |
еше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p> |
ма, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији |
ога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Ве |
од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па |
је заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенад |
иктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> по |
учки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта т |
астио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпи |
ти и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече д |
S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Ул |
ашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би пор |
p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} |
ба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше |
те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је |
екао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабу |
штење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Срп |
ошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у с |
/p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</ |
у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у о |
тиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворе |
ликом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме |
вога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше и |
у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, |
мет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојлову..</ |
ли по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је |
у?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се |
, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му |
нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његов |
Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко нерав |
ко вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и |
х кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србиј |
е са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то |
цама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може о |
ром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовин |
оде.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе преда |
ке у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасј |
слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гу |
p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} |
ао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Мл |
потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> < |
/p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p |
Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи. |
нима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Стар |
лост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе и |
клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — р |
мировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше р |
ађиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се да |
ко ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад |
рпске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну |
ено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту |
p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p |
ори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се нас |
мова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који |
арање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком. |
ти.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дођ |
па домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прок |
нати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Бла |
Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — |
— прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.< |
у.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну к |
е опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту |
есудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не |
а врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— |
уман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахр |
Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Д |
парен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потре |
други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Прод |
ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — р |
другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну с |
<p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобо |
и старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спа |
ах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти. |
хвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече тр |
.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајси |
сматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одг |
прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> |
о задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— |
и се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S |
<p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба |
.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> < |
p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загле |
та казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обој |
нко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њ |
— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n=" |
Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије |
но те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, п |
говори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би |
г да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни ост |
а — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> |
ештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна чов |
т ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— |
у да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха |
ве, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Па |
и и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети хра |
род, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све ј |
...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово |
моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{ |
ово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше |
не косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дуги |
актер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жал |
ашна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> < |
неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгр |
и, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачн |
ришту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазв |
би се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознат |
еде човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе ни |
је изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обав |
/p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о д |
о пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше оп |
фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо |
стирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини |
</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде |
ек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лаг |
се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p |
нину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milesto |
ко Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</ |
рође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Не |
иђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право се |
Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, |
06" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаћ |
е оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах н |
еди му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса св |
ага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађ |
<p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу св |
<p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита |
уди.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, |
иште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећа |
ављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече |
би осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова но |
а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код |
овник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p |
pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Р |
ору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пре |
<p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта бе |
> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Види |
тави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаћ |
две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту з |
пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири чов |
ачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размис |
.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} |
з камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше |
рбија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и |
ући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропу |
дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и |
га живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— |
и оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки ј |
ложите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите |
и велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, |
д би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.< |
стави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје |
љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер оч |
е отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност |
зиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} О |
о доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово |
ер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али д |
дају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S |
мљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У живот |
S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Ж |
жи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млад |
ко без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег |
уњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, при |
ног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шч |
е бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе к |
ого теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско од |
.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуц |
невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена |
<p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</ |
капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово ма |
<p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духо |
Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто |
<p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће аг |
pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колен |
ове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.< |
ртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољах |
иступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S |
степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, с |
јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше ст |
настира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, б |
ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори |
њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше |
аре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри са |
Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јаб |
ситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрп |
on" /> <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жар |
пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Су |
збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поно |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Сели |
head>Погледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се |
>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Ду |
пише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста д |
за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овд |
е време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе д |
и да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, ра |
а?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућ |
очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре зау |
мисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Ман |
аћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити |
p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један |
десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се н |
утра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно |
.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе м |
ф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на |
ј мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где |
љено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</ |
ра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — |
ор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, |
и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! |
ек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.< |
гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а |
о узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пишт |
, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са две |
сти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну њ |
ре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на |
само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </ |
гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Т |
руга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пуша |
капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаље |
у небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а |
дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним о |
и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p |
д.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се. |
на сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову |
едва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће а |
време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсуд |
одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме |
" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Бож |
т живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, |
>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и с |
десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке |
моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе |
д ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он од |
p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохва |
клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник |
л, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа |
о буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, друг |
.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура |
— додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли |
ви:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p> |
Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва |
си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно т |
стају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} |
и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише |
ead>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> |
.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! |
се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатр |
том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан |
Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се |
конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коњ |
.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча н |
га — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том |
брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> |
даше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовни |
углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!... |
У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше к |
том.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читав |
...</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сук |
је и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ћ |
лади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, |
е кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у тол |
оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточишт |
енеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну у |
чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му с |
августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост об |
тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?. |
лост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Оста |
пад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p |
увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћ |
Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте т |
/p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко о |
расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што с |
> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подав |
а код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 |
ер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана |
р, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су |
</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешн |
ако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепа |
е даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између |
е рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше |
допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући сло |
х путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена в |
се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — |
ључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — |
але.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и |
човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко |
10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет позн |
ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{ |
лицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.< |
>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед кл |
сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> |
дија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Мусели |
држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бо |
жним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} |
лед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави |
остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјеки |
ви Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни |
е...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својим |
укташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страх |
— Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се |
отока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — |
p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, о |
зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек шт |
е се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи |
рмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— И |
р онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре б |
ако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје |
се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би |
ави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава |
едајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и |
Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурен |
радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Ода |
а вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се |
и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет |
е душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна д |
.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаи |
до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</ |
!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} П |
{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе н |
имо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> |
p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађа |
<p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, |
иште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан |
брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Обрад Моми |
а-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко д |
ку.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажа |
рала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак. |
у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намера |
вори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</ |
ојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једно |
} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио |
образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, |
иладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице |
, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type="chapt |
т.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.< |
— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— |
а истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута д |
ш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — |
ве се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар гот |
је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата |
то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> |
има.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар |
>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се |
ом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име њего |
ома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше |
.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му од |
Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести и |
еколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гла |
зне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи |
> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо ва |
p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви |
уна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</ |
рбија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима |
ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{ |
и Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пруж |
неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и спор |
ушу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај с |
агачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, мног |
ка остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовин |
те слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, |
чево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зај |
волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, |
!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S |
а.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше |
ре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S |
скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, шт |
и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше |
и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. |
гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаље |
та.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребуј |
Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење ње |
одушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кар |
д заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују |
гом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S |
пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза ст |
амен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у ру |
аде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог пла |
песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокић |
рви и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у |
оништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци б |
дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> |
ви на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу |
зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — р |
у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је |
а не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали л |
Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи |
поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — реч |
ајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу уд |
с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— |
одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Же |
и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакл |
онела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет |
г поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусре |
итаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Чов |
се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуш |
а са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на |
оже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађен |
раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— |
ду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капи |
апију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у јед |
.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки |
из стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена висо |
ве крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и |
н преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рај |
редњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху |
се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широко |
коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још жи |
ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — |
м робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесе |
ик</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и |
Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле? |
д камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилич |
их уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кр |
од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе |
налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога |
Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека |
путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зв |
се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} |
аваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и ј |
на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уш |
це везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се чит |
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћа |
е измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постај |
ештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Осл |
траг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ј |
арка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђ |
за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му |
стаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и |
а свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођ |
а вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p |
ова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим са |
S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице сво |
и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори к |
крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет |
не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву власти |
љење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па |
сеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> |
еслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— |
и...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p> |
мудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је д |
Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — б |
танете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете |
то једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете в |
листе доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништ |
ћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> |
>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— П |
раби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о |
срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div type="c |
своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште нес |
.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жар |
д овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испр |
ојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу |
н.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у |
буке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде једа |
ади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се гла |
Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спрем |
а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба |
м разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе |
Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив пост |
и после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и |
драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај |
Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: једа |
а учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и |
е кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том |
ма. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива |
кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто |
вом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p |
ружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?... |
руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне |
ије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> |
<p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право |
ле борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрм |
ви око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испре |
зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, |
зиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, ка |
јима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а |
е поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone unit="subSection" |
На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— Доцкан!</p> <pb n="176" /> <p>— Што?</p> <p>— Свршено ј |
, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вр |
дари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обра |
и крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојиш |
ж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрс |
упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини.. |
кне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и ок |
аше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто вре |
уби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> |
о што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што |
вине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробови |
х.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе нова |
н познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спута |
и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра да |
т занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <miles |
и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској оба |
ne unit="subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше пре |
попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опас |
S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног ју |
према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му прија |
кружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаћ |
ди кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи |
ечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрну |
у се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, за |
светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу |
и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуј |
е! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмах |
p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у |
очивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?< |
виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се п |
беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим прилика |
целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петров |
н Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи То |
аху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; шт |
са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше поло |
, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S |
!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и |
, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе млад |
живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на |
дан пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како с |
уде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи |
/p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S |
чка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку |
од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на с |
.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, от |
{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабран |
из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> |
а и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину |
ушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калп |
е да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p |
приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф |
ти.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући б |
одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Бољ |
ђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, |
е моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <mi |
Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.< |
му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и |
е поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сирот |
...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> |
па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. |
вали мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријате |
Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стоја |
и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одг |
ослати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше |
покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Лати |
м не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аман |
ика купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше |
чко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо |
/p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и по |
} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Е |
и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљ |
Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало бе |
S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове раз |
твен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пласто |
шкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине |
витати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и |
> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовешт |
вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и п |
жице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турц |
b n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који |
ло, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до прв |
ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног |
еже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</ |
кића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио |
ње, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, |
умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну зе |
у се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У њег |
е га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, во |
часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, пороб |
еном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга |
ече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он нази |
ад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцни |
Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа |
/p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </ |
ке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушав |
из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p |
је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек ш |
Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и зап |
ма су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које |
астави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, |
Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадиј |
тежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у |
ти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авак |
црташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, |
бова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је ча |
безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујах |
ар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки ј |
— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо им |
ли имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Ср |
љених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они би |
.</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше н |
илије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно неж |
оступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да |
дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило з |
и комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n |
ијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упроп |
ајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповед |
а и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се |
} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста |
раго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом по |
еко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше |
амо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун с |
о тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и |
одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташ |
е стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, |
у, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беш |
и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} |
цима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Пав |
ђе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери |
иђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше |
ке људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спр |
реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање |
вског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотиц |
е, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на |
ју, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче кр |
ац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Ч |
овори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p |
што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их |
свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху |
лиже вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="6 |
а њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове ди |
ћа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} |
е.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињућ |
на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу |
родан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једин |
Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она и |
е у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</ |
Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Ман |
>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи зап |
е припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома |
Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним м |
{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{ |
е наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са |
беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајс |
> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не даје |
а. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!. |
га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта б |
еболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо |
де.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се друг |
јући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зим |
десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред б |
даје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <p |
p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сест |
Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n= |
оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> |
непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко |
апурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест годин |
p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред |
е доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи |
.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — р |
<p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и |
>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и реч |
таде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до |
.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и пр |
— Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од |
вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо |
ше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и |
.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један |
гве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву к |
тројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— |
олико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p> |
шо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се |
људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили. |
е примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постар |
p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти наша |
из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави запис |
ажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу |
очепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно по |
чке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бо |
остреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових хра |
обом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова. |
бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврш |
де у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} |
беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и |
ош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и остал |
леже на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку прек |
.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти глав |
и Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви |
евај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — так |
?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је н |
о Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и кап |
однијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без |
— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па |
ктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише н |
о пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потисн |
смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на оса |
срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко поб |
/p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираш |
се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} З |
смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћ |
а људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p |
једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.< |
дан другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска ост |
а тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> < |
слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађен |
е.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва бе |
а!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S |
осе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса с |
е беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња |
up" xml:id="SRP18965_P1.2"> <head>КЊИГА ДРУГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1.2. |
ршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, п |
ета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она |
ругом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави б |
Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S |
плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не |
орњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидо |
</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама б |
кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа |
маиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слат |
о цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понов |
овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њ |
Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Види |
ове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачиц |
емишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Пам |
p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваљ |
е окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбр |
пенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— |
{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p |
ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обра |
на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отм |
Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презир |
еху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град |
кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за ча |
азнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама |
престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман |
е освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше д |
бођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} До |
ици се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја |
ица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху |
аху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху св |
а пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу н |
д којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и пох |
вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцк |
д тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву |
<p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову |
утева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме |
се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском из |
ила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужит |
нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крај |
Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовн |
муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} |
ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Нач |
ц.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њи |
у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташ |
зрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, |
</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто з |
ни, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну |
<p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и |
Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него |
га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} |
> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми ја |
/p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и ск |
же послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} |
тећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколик |
p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</ |
/p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарк |
ви.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну |
="SRP18965_P2"> <pb n="87" /> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <head>3АМЕНА</head> <div type="group" xml: |
аше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта ве |
нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те ниј |
>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи мла |
се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и п |
ји не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p> |
и <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се с |
{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у п |
роваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прел |
</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи |
ла.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, |
ног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — |
лине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра ц |
Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, |
оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увел |
ије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем. |
еше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру ил |
} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати |
гуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође в |
оска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{ |
а за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p |
еби.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и |
ешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају ч |
циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војн |
уди, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред. |
Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} |
и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече н |
ретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Ос |
у, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше пр |
ј мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се уз |
е.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— |
има, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и |
нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> |
Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га са |
са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом |
се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и ви |
} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и |
је.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p |
ан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он |
Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече |
прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} За |
} Предањ искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше. |
Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type= |
ilestone unit="subSection" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише к |
— Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже п |
рво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — |
се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по |
ем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, |
обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па |
аше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца |
глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стоја |
лазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, |
ирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни он |
е суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прил |
ораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} |
Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претв |
принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и |
се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише |
и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрив |
ој страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с |
ук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаш |
/p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у д |
ријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се гл |
и обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p |
че румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве о |
/p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена прист |
уги десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, |
p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му |
другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову |
драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским |
Заточници <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху |
мо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаниц |
обода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину сво |
ан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац зад |
} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде |
!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Т |
о овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Авра |
еколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хле |
о опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они |
рачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да д |
По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанственије. |
онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бо |
тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце проб |
десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упита |
најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да |
а последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и |
и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рање |
јић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — |
соше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у |
а аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је пр |
овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше |
ку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> |
да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p |
ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Б |
ну на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Ника |
тар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — ре |
ти историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као сте |
ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ло |
е.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни |
га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milest |
и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув с |
вати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се згр |
екаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставиш |
> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Тур |
се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело рук |
/p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што |
ом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> |
Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</ |
ад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поник |
ако стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад ст |
е Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кре |
ам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздрав |
и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и т |
и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини |
погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — р |
ни, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гле |
Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину л |
де дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div |
p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стран |
— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} |
ек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а ова |
браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одгово |
питаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — |
ом непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде |
ише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упок |
е хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се |
беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег |
планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, т |
џбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А |
а уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То ј |
.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанск |
урчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} П |
Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је не |
чку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> |
обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у се |
једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима ка |
се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито |
ху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он ма |
ржећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као к |
ати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала |
ужје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку |
лаву на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p |
ше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота гла |
ладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У |
ређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на |
н, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, |
а високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, д |
ни се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — прим |
ем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би с |
ком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац |
благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже |
лободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим ста |
не, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не п |
а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријате |
на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише в |
head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у св |
остраној Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српск |
" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утв |
кује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> |
ости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликоват |
.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> |
<p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде |
е калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на ње |
{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> п |
S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непр |
ијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше д |
лак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах с |
Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба |
{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и |
?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и н |
и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> |
дах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој |
олови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту |
робови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ћ |
робови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њи |
их зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико |
и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озар |
Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
а својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше раме |
коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку |
м, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше |
глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два |
ше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило |
ху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S |
сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши п |
м кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену |
четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, под |
у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три |
светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом п |
раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек ч |
н, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по св |
таше мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, |
отица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додируј |
певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ пот |
на, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око |
раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а о |
ак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, |
те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска |
, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло л |
: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од о |
<p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дуг |
колико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто б |
главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт час |
, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његово |
ом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако |
и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мир |
јим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјеки |
атраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се |
и ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гр |
оше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки |
у застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја |
остајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам |
одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомил |
дараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загро |
н и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, |
зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну |
најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад с |
ирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада о |
га и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, |
уство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе нек |
о он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти |
америти свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуш |
Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читав |
шљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан |
Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћ |
</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаш |
{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка. |
рво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у |
ци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са к |
врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром |
раве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором |
десет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци о |
дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратн |
<p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне м |
ди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буд |
притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пођ |
тигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Тур |
што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си ми |
трашиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиж |
Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p |
тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p |
Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p |
а сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане |
бу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распозна |
у.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, |
Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или ве |
е пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— |
код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да |
име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујас |
та ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— |
да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} |
та велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо |
ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, |
о себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати |
ове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења пог |
Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми |
кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија... |
етити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, сед |
е убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му |
и игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да |
све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Д |
} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И ра |
вно робовање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше п |
ше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Ту |
Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса. |
ко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна поро |
уби вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — |
с је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћем |
<pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га |
{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше нау |
о окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаон |
а баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S |
одсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.< |
ко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и про |
Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> |
у.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> < |
у земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог г |
} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишља |
ледњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} |
по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безб |
{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премуд |
азума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе |
да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми |
не.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је |
.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у |
једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и мес |
аде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О М |
нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички п |
е стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, |
ђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И ми |
беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је по |
о га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скро |
p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост ње |
неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочен |
висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да |
казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омален |
рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав |
. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!.. |
} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се чове |
њивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p |
з тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у |
е у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> < |
p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} М |
тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </div> </ |
Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се прев |
.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, под |
и.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који |
беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му г |
> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће јед |
иња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше уп |
е је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Је |
Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} |
т, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуд |
се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човек |
, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постари |
p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</ |
.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> < |
и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз |
одиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали |
RP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије |
бине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше глав |
<p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учи |
Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одг |
>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже гла |
, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри чов |
м простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсн |
е <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p |
дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с |
и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у за |
ако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније о |
з ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је те |
Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, к |
е у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста уда |
што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{ |
ми тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и оста |
о боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо |
скушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, |
ме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удвор |
о, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навука |
задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се ис |
.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, |
и руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве нар |
у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је |
у глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу |
подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф |
радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно |
ма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>Т |
свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му |
сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова... |
> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постад |
} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме неб |
{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не про |
е, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и к |
"> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе св |
верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> |
еру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори |
до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак о |
дуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више |
. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} |
ом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас |
мет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и |
шао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, |
ло доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва |
и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95 |
и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац п |
еку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава и |
вој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући |
и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, |
S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} |
купи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положи |
ло и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Са |
ни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} |
би него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негу |
<p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђош |
ни и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примет |
рла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз |
е кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше |
ва била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурнос |
а у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозв |
Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врат |
ити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара |
. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где |
е беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, |
се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомк |
има, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, |
на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост |
ваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit |
итеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету наз |
а оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беж |
есе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа б |
p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај |
лажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> |
ри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч |
опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S |
е постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, |
</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја свет |
} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p |
— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор тв |
несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово |
гласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо. |
{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми с |
Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и пре |
је матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше не |
каје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породи |
ше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји |
енутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих |
етар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је спо |
и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде п |
браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног ве |
заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред си |
уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се поно |
д их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и н |
адовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да м |
, без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само јед |
кову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <div type=" |
рви добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! |
реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже |
проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спот |
д нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{ |
та друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом о |
ка.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти |
.. праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S |
хо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте |
а будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе |
сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А |
повест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Та |
еде очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куц |
побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две суз |
али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се те |
о туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{ |
ф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места к |
ека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло |
куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безброј |
ица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве оби |
Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац нем |
ветињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! |
в.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ пр |
ираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше |
необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њ |
и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, сн |
све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад |
е.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Д |
} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем |
и се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, |
аздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злоб |
лити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај д |
Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече |
оци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмо |
жда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спа |
дгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше |
адовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње. |
олобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки с |
д и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом пор |
удем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Ум |
не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће т |
у!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресе |
глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојано |
на му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут |
упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше доб |
убио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p |
небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— К |
кидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> |
погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању |
зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце |
а српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних |
гови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљ |
анојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, |
S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а гор |
а но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири |
<p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој у |
шњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио че |
рављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, |
узе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак из |
<p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрили |
</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бего |
вап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чини |
копљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стот |
анину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сати |
p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бе |
брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји |
> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{ |
њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стоја |
бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја |
а јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћ |
ајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и ч |
сти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај |
Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош |
Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поч |
Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Сел |
Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем ра |
>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног х |
.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређен |
ати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако. |
о..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повика |
ну, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спу |
и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати пр |
пу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукам |
тећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стој |
назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио т |
из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врат |
отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све |
пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беш |
о — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — |
S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру мож |
ш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а |
оји? — рече Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— |
ead> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњ |
иком</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у |
трија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са про |
у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и |
</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисм |
итаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово |
</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — о |
p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стоја |
глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> < |
p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се ок |
/p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али |
оран, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише |
p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом свет |
, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама пона |
бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва с |
Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад С |
е поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њ |
ла и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби |
Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђош |
и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p |
братиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једи |
ега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше кап |
дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови |
!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с |
лише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атана |
ав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p |
а и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... дес |
дњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Про |
n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке |
егових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно |
Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у |
Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан |
нак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, |
талу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита во |
и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После |
е ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отвориш |
се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} |
че? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам |
Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} |
та.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} |
ином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе |
а се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бро |
ма и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за см |
ње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у |
жбу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише в |
65_P2.2"> <head>КЊИГА ПЕТА</head> <head>ЂЕНАДИЈЕ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C2 |
у.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се дв |
понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у та |
ваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они |
тима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</ |
ка се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до ж |
бље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па |
спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и |
си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрљ |
</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи с |
p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> |
а главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да |
до, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти н |
ен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а стар |
о усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p |
а оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде |
зите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p> |
узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вра |
старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом |
/p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту |
{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му |
.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све најв |
Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, прот |
устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> Сут |
p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку |
конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Ј |
маче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп млади |
Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!. |
— рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драга |
ана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађ |
Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, |
.{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у |
" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.< |
е и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јав |
беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и |
тави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То |
тић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза |
p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела |
ан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Как |
беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} О |
почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узби |
до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцка |
<p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га |
<p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Гд |
као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао ј |
иктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету ње |
има се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је |
} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош |
{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згл |
Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освоји |
<p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} |
д заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше |
ја беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са |
а.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> |
дан од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и об |
ете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144 |
лиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја |
и знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода |
поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаш |
тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време |
ло освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, |
итаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била |
Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p |
ког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам |
де би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми ду |
о изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што |
к што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кр |
ке своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник вез |
спе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и из |
ања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак б |
ке срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и |
5_C1.2.4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се н |
рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да м |
би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У т |
се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</ |
Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — о |
и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — о |
да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако |
и из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</ |
а Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме прв |
ојвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „ |
грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и |
и смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек и |
присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Мил |
те се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А |
/p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Вр |
амо велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— |
пи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — реч |
— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— |
?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> < |
нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему доди |
ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну |
ћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду ру |
ек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?. |
е, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то. |
— одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му с |
новче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом |
ман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нек |
!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш |
<p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за па |
, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. |
.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ћ |
мо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А |
стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме |
осматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша с |
p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју? |
те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</ |
Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Пав |
приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прс |
освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Про |
питаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p> |
Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> < |
{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада по |
е један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, пр |
рата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с |
и.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега |
у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко |
алима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше зап |
</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одје |
окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> |
о, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана |
е! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе. |
ри, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној ода |
е било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи т |
он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на мој |
p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их |
свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изоби |
аде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам |
ност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Ру |
еле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не в |
p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> |
<p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упит |
у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, |
... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p |
ан од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са |
оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човек |
лука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — |
мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>М |
и на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде |
Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, |
и;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још ку |
Section" /> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p> |
енајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јуна |
мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Паме |
вори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збо |
унак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од |
ли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А |
сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божј |
Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p> |
глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље |
<p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.< |
ту, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S |
>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам |
ога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је в |
> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: р |
апу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Вели |
то му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p |
ете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, м |
> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби напе |
пусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уп |
сто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као |
руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} |
о он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у теб |
е Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковиц |
ују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за |
ерујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чист |
не?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи |
> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он с |
рад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутап |
иђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p |
</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко |
p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p |
преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан |
јан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо |
ана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису п |
дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С т |
е прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милић |
подар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта вел |
икну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на по |
а понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — р |
аручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваш |
Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она |
метову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрет |
ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ д |
е враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јад |
а лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?< |
лики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и о |
икупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо о |
, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p> |
ти данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> |
имо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице раз |
Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се |
че и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја ви |
У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSecti |
а? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— За |
ј мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пуш |
-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на јед |
едног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић и |
ни.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре? |
оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> |
убић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!. |
ећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф н |
ости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво |
своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — |
/p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он д |
вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ћ |
се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина |
/p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш в |
ели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, т |
рете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја ва |
бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у |
ше његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не |
руши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, |
ити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радост |
</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} |
себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и |
{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ов |
рноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на |
ћу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> |
ш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> |
не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све |
у све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посав |
вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?< |
тина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крај |
несе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, простр |
<p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем д |
искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи |
појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе пов |
це.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколик |
{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У |
пркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори |
{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Т |
и, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p> |
накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очиј |
и.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло пла |
држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрап |
-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава |
окупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће једа |
ма, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по |
извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p |
стало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Р |
овао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с м |
ружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> |
При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С |
</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, кум |
стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! |
</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку н |
и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Об |
ену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p> |
ију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су |
г младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше |
насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети как |
<p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> |
па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи |
а, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и |
х; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда с |
ко бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали |
рши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и |
кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} По |
гачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав п |
.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> |
C2.3.6"> <head>Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бој |
Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече неср |
<p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту н |
ше и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду. |
и, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека |
старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> |
у.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — П |
Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p |
предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше поврата |
абуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га |
ега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате побод |
и, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје |
Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, реч |
и?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с пл |
бе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљ |
сто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пут |
ињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Х |
Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> |
Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад |
ћи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први доб |
ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опамет |
упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па к |
виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у го |
ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног св |
вагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div t |
беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху с |
ице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, |
ћемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаћ |
с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, |
...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздах |
> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није н |
— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душма |
> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посм |
зе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? |
га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> < |
његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим глас |
ђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја |
естри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, |
у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад с |
<p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пре |
двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-тр |
икове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корак |
брад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори |
ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="10 |
задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одгово |
— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— |
p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш |
о не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну ру |
а саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> |
<p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Тв |
ца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Н |
<p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спр |
Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише он |
ред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и |
ећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме?</p> |
иће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле г |
са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно |
> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу |
Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуц |
м приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија |
> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да |
ато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођо |
купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, |
> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпа |
<p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жа |
на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш |
ча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с |
p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав зб |
ту.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па |
..{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — |
еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У х |
њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари |
е и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам си |
<p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{ |
.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа. |
тку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — п |
чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке |
ри Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попу |
Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, |
е:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> |
</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш |
е и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> |
ао стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> |
де се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и |
ићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Ст |
ио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> < |
<p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да с |
сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговор |
ворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milest |
> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глав |
вале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше |
ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе |
сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти ј |
Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, т |
аше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говори |
ости, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута о |
тојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији |
даху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво |
p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— |
дговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начи |
у чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— |
претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шап |
опци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> < |
ити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима |
и пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Ту |
> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Морав |
— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</ |
bSection" /> <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачић |
Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, п |
е?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке п |
ом и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </ |
одужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> |
рчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, |
ифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју |
тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако уз |
и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и |
ир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво све |
се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> < |
<p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као |
ним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше |
коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше |
ад главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!. |
виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.< |
даним људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Мил |
лим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> |
ебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p |
и.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе р |
..{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже рук |
Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољуб |
p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на рамен |
в?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља |
у.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага |
јатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету сва |
младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— |
болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> |
p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде |
/p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам пи |
> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се суз |
> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим |
д шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Бож |
ка и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} |
чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше об |
се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад може |
?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а |
и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађив |
њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} |
а му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу про |
бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, с |
и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Стариц |
ног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, к |
ново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.< |
дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се |
.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</ |
кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и к |
па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — |
се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази |
Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице |
потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.1"> <head>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и г |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан л |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.5"> <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816 |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.8"> <head>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по м |
ту знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> |
p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде з |
уку пријатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његов |
C2.2.8"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу |
8965_C2.3.2"> <head>Побратими</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свог |
ти у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај ма |
та, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море |
е домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ноже |
<p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некад |
та по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — реч |
Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече аг |
ки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио |
тра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопа |
ма храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.< |
да су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше нап |
једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грд |
е се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Какв |
ридобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест |
упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као |
о, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.< |
ка и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врат |
држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне брад |
рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Ум |
тре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, с |
S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно |
, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену јед |
ву и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, љ |
.{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече |
ом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p |
бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, |
ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека |
мци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, у |
в ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак |
чу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> < |
рко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти д |
и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <p |
p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу д |
чи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратим |
слушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних љу |
уди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше |
блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, |
е га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и п |
! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> |
<p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малоду |
уда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа п |
и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се се |
еш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је те |
међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ра |
леда га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку |
ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p |
! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети |
енију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти з |
амо биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> |
ини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок |
p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море |
</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како т |
оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече |
изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> |
.. у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад жи |
Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко клим |
<p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кмет |
ажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се по |
И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и ос |
вари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син |
пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обоји |
хаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увре |
њу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радос |
зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, прес |
д тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с наг |
ојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да ја |
ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</ |
ва и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погиб |
lestone unit="subSection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и |
о с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>О |
ају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше заса |
освршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Ж |
Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он с |
соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} О |
а милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ |
хвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горач |
е хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што г |
</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што |
реображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на ум |
осматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да |
Section" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се |
ати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак |
> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> < |
5_C2.2.1"> <head>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раски |
твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али |
... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице по |
p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнут |
ину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку |
ну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љуба |
ре.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли р |
ојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да |
ренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по с |
а подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са с |
да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жит |
поде!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозор |
ободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља б |
зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, им |
војства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље. |
приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више |
е, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме |
>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{ |
ештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиж |
пи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и |
датак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излиј |
азна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси......</p> </div> <div type="chapter" xml |
уја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу |
без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у |
.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околи |
уши својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> < |
..{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> |
вика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> |
ди, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> |
иреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p |
и..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је теш |
се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и |
/p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показа |
ело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена |
уче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — |
му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?< |
Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој з |
<p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, ја |
} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дир |
р, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не |
p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима. |
О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Сва |
ави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151 |
обро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац |
, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти моли |
ушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — |
предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас |
.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из од |
конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, бе |
<p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тв |
> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости! |
к..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти ник |
лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој |
<pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти |
а децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођ |
— Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> |
ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Мили |
p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти з |
p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Е |
а ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те б |
Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} |
м? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задр |
то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за соб |
г, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђ |
ушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! |
— рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — |
ња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том |
а се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико |
чун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањај |
У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовн |
! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше о |
твари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одел |
не гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, скл |
— осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> < |
А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућ |
оше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриск |
е говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа санду |
p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам |
> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цик |
ме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на цр |
м, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устај |
а, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући н |
заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, |
авну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан |
иште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима. |
} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} |
највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се |
кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси л |
о двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да |
фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је |
неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" |
<pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Ко |
се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... поне |
и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом |
врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши |
ом се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </ |
ише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што за |
лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То бе |
— рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја |
/p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разум |
капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна о |
, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од они |
се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бач |
оје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једн |
— рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p |
ст, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ва |
> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> < |
вежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> |
порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред |
потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше |
о се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарк |
морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} |
ко да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, |
езаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се |
у разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, у |
<p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верује |
ој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У о |
је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бог |
а огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало да |
, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S |
а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! |
му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене зе |
p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече: |
атру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико |
Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и по |
/p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши нек |
ше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од ј |
{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун. |
емену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова |
отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <p |
рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће ма |
</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста саку |
/p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенад |
срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} О |
<p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S |
а деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од с |
Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти |
а биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече |
им на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко н |
рекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што ви |
било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се |
е и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</ |
да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Ж |
ка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно п |
— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p |
обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још |
е умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубо |
јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — п |
с заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише |
а беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све |
кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сиг |
гађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ноже |
добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са дв |
у и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ |
љ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку неја |
агрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек |
агрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> < |
е војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div |
веста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, |
дног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог |
е Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? |
гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше |
p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p> |
загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми |
кну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бр |
ош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта |
же с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео! |
апе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводско |
е.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</ |
лава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече |
једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посу |
ји од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{ |
p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућ |
егове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одреди |
јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије |
ани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују дале |
евоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од и |
робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад |
сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, к |
ене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
— рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништит |
уја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.7"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, |
p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестаја |
иваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их |
, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни |
.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан |
ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Ста |
е мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У |
мо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене |
рив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се |
ађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи. |
обро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо |
чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није ув |
p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бе |
и Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кме |
година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Ч |
утак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки |
есам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан. |
у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утв |
а, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> < |
ег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> |
о у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</ |
злеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потеко |
.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> < |
ама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломе |
ма.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је |
Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турц |
S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће жи |
а Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Ка |
<p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори |
овима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на |
а Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али ј |
На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош. |
изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће |
шину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бо |
ада.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва |
ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што о |
а, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних ко |
Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да |
том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На |
с, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>В |
осади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купинов |
рте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} |
Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p |
/p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко с |
отицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштова |
и им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крил |
је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — од |
ешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко |
на наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне |
Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља р |
и-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече је |
>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и п |
њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> |
> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сус |
ћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико |
.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо о |
пљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаш |
селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</ |
трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љу |
шена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гуд |
ection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта |
} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене |
, сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Лати |
ољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div |
Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене |
га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет го |
, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадос |
на, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спас |
а.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри |
искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у дан |
пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар |
жи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бо |
лачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она уч |
тиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубље |
да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече кр |
/> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{ |
срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац |
прослављаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у |
> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У ње |
е.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску |
у.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невољ |
напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p> |
<p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завиј |
ога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Мог |
..{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што |
еше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим |
осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а |
бори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:< |
стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколик |
а овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с |
уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскос |
оже.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рук |
с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап |
га живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под |
тајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође д |
седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и |
ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу срп |
.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја с |
и гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе |
икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена там |
ри врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене ст |
е.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} |
це, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p |
силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањен |
ао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} |
твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и |
ше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи м |
ма? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Сели |
едне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао ве |
овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби бех |
га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под ко |
ед очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом |
ко сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше |
сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је |
пу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> |
аког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше крас |
Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> |
нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остал |
а.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душ |
их соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{ |
јка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> < |
То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим гр |
едну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он |
а главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би |
о.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и |
па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.< |
нко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледају |
а слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели |
м.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе |
и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођош |
— придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Пр |
оћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолит |
а: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму |
ње и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, ка |
уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше! |
осиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> < |
ла!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S |
<p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> |
{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјур |
у...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолит |
имитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — |
Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији |
тру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак пролама |
скомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја ви |
ша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледи |
рата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.< |
ше и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни ј |
лу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро |
" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише |
p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвоји |
не, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко бо |
беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно |
Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у |
p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и |
сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих ше |
Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се помет |
а.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и н |
ече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умире |
" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирс |
е изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока. |
ави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић |
з доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! |
брад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци |
осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи |
муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци |
ћи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је в |
агословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Б |
у поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац |
на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{ |
Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и о |
ши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше |
ли...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— |
Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> |
вор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.< |
прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да н |
S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А им |
и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} М |
ови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епи |
Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право |
</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне ос |
молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— |
орише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде ј |
и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Б |
<p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече |
Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Пр |
</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута |
<p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оно |
аде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наре |
г.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S |
Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људс |
</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше в |
га кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек св |
="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга |
у те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> |
.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њ |
им истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, дес |
рдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p> |
ног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Ј |
ама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на за |
ору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуц |
љаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила |
снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати. |
моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и ш |
би у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз тава |
анове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да |
ико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p |
адан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Д |
се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљ |
ив нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страш |
огом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријат |
саге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмр |
сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, бе |
{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на н |
ече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, |
видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{ |
прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се |
ваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле |
Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и |
у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непо |
узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p |
ече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет годи |
овац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера |
.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> |
е потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> |
шавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не |
{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се реч |
а ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни д |
</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглави |
о је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. пог |
а, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна бла |
скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци пос |
Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} |
а, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама |
ушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на против |
а, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од с |
рете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком |
и, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више! |
а кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до трин |
а обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{ |
p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте |
ни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли |
пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српск |
ате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</ |
у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи |
за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то |
ad> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дел |
здравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и уд |
, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
<p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост |
ајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се |
ћа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек |
да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш л |
иже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? |
ока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку реч |
су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{ |
ном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гуше |
пске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што |
одиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> |
p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војн |
та разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} |
оје блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у дан |
д?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} |
а то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде |
Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни о |
риче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— |
продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробив |
весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове т |
p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, |
ош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо |
.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, |
ричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p |
>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у |
би раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другом |
оња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Сл |
ше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p> |
ежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи |
ве моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али |
ошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на зем |
рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји |
ињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече |
боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође |
двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи огр |
лени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поз |
гнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, |
му; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријат |
p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпре |
цаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Ту |
орњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Са |
одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.< |
арати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p> |
го!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, |
тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са добр |
њати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи- |
а један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, |
ихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone uni |
адоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом ж |
ше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Тур |
е виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — поплен |
авалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врх |
ише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се пр |
напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић. |
војима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Пот |
Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови спод |
уљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној до |
т махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам је |
аници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз |
p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи нап |
— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад по |
<p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватро |
клињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз |
таничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док М |
и-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p> |
пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не... |
</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џ |
очио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беш |
расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљ |
сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби |
ћнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одј |
осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже |
пази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се |
медоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Ка |
} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између ст |
, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Авр |
вцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика го |
игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повез |
Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> ча |
ора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека |
И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновља |
о тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам |
ар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободн |
ро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе |
n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се |
ајмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће и |
и Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} |
бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над њег |
?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као ш |
саше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по |
ти и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на ка |
еба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу. |
ени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити |
>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у |
а спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> |
м велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — јед |
ану његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жа |
духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{ |
и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа |
а невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи н |
но продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка |
нског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дим |
тарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну |
ху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратн |
— Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> |
у доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својим |
У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} К |
о своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што |
<p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни |
есомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> |
а, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на ов |
обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p |
ш не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борб |
и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га. |
да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад б |
/p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли |
предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Не |
т година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа |
свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случа |
свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S |
>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у |
, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> < |
е кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непо |
>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и |
и Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама не |
ори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету з |
м беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писа |
ј мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} |
{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Тур |
дно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зу |
м.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p |
мо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи |
.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За мног |
ун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну |
испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, п |
еше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упозна |
ико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задов |
.</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци. |
се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка њего |
му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> |
р што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са |
немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{ |
ћ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше му |
, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Ха |
Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи н |
о — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељ |
S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> |
и витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за го |
рковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти ј |
, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све ве |
ако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то с |
мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а |
у из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и по |
рад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима |
Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом лом |
ло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и |
оје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху |
силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма ко |
Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путн |
начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непо |
у?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак. |
се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему д |
/p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божј |
з главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти |
е...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— |
е.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти |
живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и по |
на би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак |
јим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише |
едника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Г |
јлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} |
чезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у пра |
зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче |
рбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом |
их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном г |
о пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> < |
и оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред соб |
бише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} |
ше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све та |
видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступа |
едан исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа |
сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га зап |
на, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га |
аку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га н |
грејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мег |
тице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не прим |
овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, с |
им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добр |
лекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равн |
д на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже д |
ече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај ле |
и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Поче |
ци.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} |
очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је |
читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он |
у и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — |
удским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћ |
а.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а ди |
опљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему ко |
м жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> < |
Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Ро |
на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мо |
прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно |
неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> < |
ло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет |
S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да |
оља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити н |
ше можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p |
стале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пус |
разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са сви |
рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође н |
ни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, прест |
м одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим |
ут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, |
ском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шал |
та оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, |
заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне |
и се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> < |
а добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и |
ватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољу |
енадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан |
p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила мој |
обе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на су |
е врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Ш |
} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешт |
кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побр |
рица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на |
к, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У |
уј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> |
она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пр |
пимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p> |
}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна ре |
ши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, |
есто да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се др |
ути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, |
ода има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за соб |
робљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у |
рпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војн |
ељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, друг |
....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Једина |
лиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме |
/p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> |
х ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти |
<p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се пову |
чић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S |
на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше |
ак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше до |
>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико ча |
нђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуч |
се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n= |
ечи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жи |
таху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта |
it="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олу |
бра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас крив |
е стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: |
што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све |
цима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат |
, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као |
ше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако из |
своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} |
столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољ |
ритиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и |
му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече аг |
Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Сто |
ост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба |
нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</ |
ише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из |
>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — |
нија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ев |
агрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} |
та бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{ |
немо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о ш |
ши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, |
еше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози в |
ић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже оч |
дрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? |
рунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти |
ј одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</ |
/p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> |
ужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} |
— потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори. |
јеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побратиме... пр |
и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поч |
.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај |
дају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и по |
— кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му |
> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко д |
ја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђо |
о том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима б |
Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — пови |
— одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — клик |
ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша |
што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина |
p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он на |
<pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и пра |
јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} |
де Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у |
оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи р |
еко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на |
ереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада |
му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познад |
а Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и там |
>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одг |
еше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке. |
ше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.< |
>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми |
лизу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час ј |
ху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазре |
Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура |
еше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву зем |
<p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ри |
убића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са св |
беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и |
<p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, |
триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрет |
еко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим |
устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад |
чега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како ј |
м је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде ка |
паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше ос |
е.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико б |
p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено. |
тре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом |
народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући ст |
таган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Нев |
се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с |
главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пишт |
с виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не усп |
атив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{ |
ад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.< |
змеђу стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифо |
рад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Ј |
и у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> < |
ла зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу н |
нака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — П |
но затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропал |
ни.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.< |
руго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом |
мо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова зад |
српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео |
и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се ок |
спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или |
се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у |
ено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби у |
је и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што |
који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} |
5.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> |
и, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прос |
олико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма |
Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро |
Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издат |
авест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина |
аћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. |
имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи п |
сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разорав |
ео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати пог |
у и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} |
>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војво |
тима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда М |
, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спусти |
и у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати врем |
аге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p> |
капаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.< |
ка мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, |
у, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе пос |
регледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бе |
н.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лиц |
Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око |
вића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p |
ки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех |
/p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p |
...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе |
Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?. |
} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и в |
предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас п |
главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, |
е домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она па |
пи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи |
струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска |
ну искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> |
p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n= |
ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече |
ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па |
цу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ов |
>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре погле |
њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу |
ивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нех |
— рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} |
? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она об |
и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш л |
се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прик |
ко поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче г |
> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине... |
је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обра |
3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена посл |
ојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p |
едва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у с |
зе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту |
ђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред |
ом се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих |
погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење вој |
акум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом |
ад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се та |
да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила при |
у, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{ |
ећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p |
и читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склањ |
Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише дом |
че он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са в |
вице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} |
.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, |
едаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! |
/p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у ре |
вај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва |
.{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше с |
же пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Ло |
.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p |
у излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и о |
Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново се |
накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласов |
це, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погле |
Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с |
> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — на |
јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и пот |
асенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, кој |
превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше сме |
и бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува |
потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да |
То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за ок |
се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше |
.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— |
..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове реч |
а двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за |
ти.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Прв |
</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, траже |
Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оч |
— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— |
ћа.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беш |
н.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S |
ући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише |
деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S |
одаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p> |
ти.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врат |
и?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, |
Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — |
спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благи |
Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојан |
место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, |
оше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p |
е му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузиш |
и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и |
и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побрат |
и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита в |
и, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, |
> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас про |
P18965_P1"> <head>ДЕО ПРВИ</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <pb n="3" /> <div type="group" xml:id=" |
ше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут |
ч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Б |
свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том при |
— прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо? |
ља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="7 |
</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини |
ориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар |
име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст |
д.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: |
м рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише ха |
е старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— |
опао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође м |
ру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> |
аклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, д |
ман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз свети |
и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} |
.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови |
на климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је с |
ки прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву |
у од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања наро |
сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирвековно робовање.{S} Неимари испунише ча |
ече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се. |
с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што мл |
дазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Ист |
собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, |
њују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовешт |
на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> |
{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу с |
се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се нау |
еликој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="13 |
огодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха с |
шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад д |
.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане |
гази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка! |
е брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има |
Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм |
ица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У |
колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, к |
леко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их св |
Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Т |
бе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и с |
гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— |
Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право |
Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — наст |
, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отво |
иког.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он за |
та.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ |
аједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> |
нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> |
топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он с |
/p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа |
n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Ж |
, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајси |
дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро |
астир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе ку |
и својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман н |
лодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не по |
а је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, н |
...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из ода |
<p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> |
гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пишто |
, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су. |
обода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора |
интересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кме |
/p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори |
.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, си |
> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не бе |
нчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Раји |
p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова |
пљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав. |
Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага. |
а....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је |
Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном.</p> |
и имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 181 |
4. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага |
нише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div type="chapter" xm |
даше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи зг |
ће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се |
> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи |
рко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоћ |
вираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше в |
аше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се |
{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују с |
адату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаш |
и ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p |
адаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S |
г.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета |
време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће |
и су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, |
Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак. |
и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе. |
<p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{ |
> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и |
При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па |
ом.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију. |
била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дозна |
есма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Ман |
се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети п |
се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих |
ешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну: |
де прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висока бр |
рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двор |
го времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p |
аховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушки |
матраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљ |
запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња ка |
<p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије |
себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса |
арко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до |
у.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из |
колина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а у |
о пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу си |
е, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се с |
на рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај су |
и мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређе |
ође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огро |
стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.< |
p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћах |
бо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спус |
них сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а |
Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром |
ваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама.... |
} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше ст |
свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муко |
ца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — уп |
изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p> |
па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У |
ком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!... |
атим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на мл |
„Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </ |
огледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,< |
трунама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде |
.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и по |
/p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А |
ади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше вр |
мара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још |
p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, састру |
гама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На о |
ије потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо |
аде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је. |
ко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p> |
ог поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, дес |
спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта |
/p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војво |
човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не |
не минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије и |
{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко |
оге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити з |
беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у |
јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а зе |
танички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаос |
/p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, д |
S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе |
d> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне |
и.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n="75" |
он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно мален |
ош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан стр |
и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div |
едио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру с |
} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако |
е их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разору |
} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и |
виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а |
ad> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Кру |
отпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило |
} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 м |
који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="su |
е угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први. |
шаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога |
Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе |
<p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.< |
аид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен |
</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напр |
ве ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве |
да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и б |
и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима |
, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати |
уку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак |
рст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор |
и честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица ме |
мћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло? |
кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ахме |
ју и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош |
ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни |
е тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, |
же, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <mil |
све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, |
в се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кме |
кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се мо |
на и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, изв |
зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домо |
ниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу н |
а?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка |
ио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — |
син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који ота |
!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајси |
ише у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — |
урци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало ви |
у и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов |
даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, |
м!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери |
аве?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p> |
ахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра |
нички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џин |
на и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио в |
урица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и |
пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може |
војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једн |
— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одгов |
даде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, |
да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој син |
рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!< |
домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и наб |
одера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду |
да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајућ |
м памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радит |
> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се |
? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Тур |
ве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то вре |
ио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једно |
га вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопа |
.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> |
ошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и так |
е је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се т |
глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца |
о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај раз |
о. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!. |
<p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарк |
иротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то нећ |
>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити с |
Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?. |
дати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то р |
збегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} З |
бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе |
отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде |
и...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се пр |
и Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и ср |
..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, боре |
езбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ћ |
ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! |
>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{ |
ну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краћ |
у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу |
овори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купи |
пустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да |
да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па |
“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер |
о га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све он |
вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече по |
и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као шт |
ори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и ус |
вши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жар |
сао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} |
утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n=" |
м би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхт |
За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало |
Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па с |
о имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — р |
ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води |
еја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам па |
{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и |
сем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био с |
потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Ниј |
...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Т |
</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговор |
госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> |
болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха |
ећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаш |
> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— |
а.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете |
еме...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га уч |
руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће д |
} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље п |
Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи по |
жда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} |
вољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беш |
живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата о |
диле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигур |
о вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа |
рах.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, |
а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна |
У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шум |
ња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука у |
ја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га |
Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Во |
ion" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се |
сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</ |
низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> |
десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек |
нови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао св |
за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, |
зе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен |
у моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развит |
ш истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за да |
иштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, из |
, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и |
пство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, |
Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети з |
о измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> < |
оче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и с |
ехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Срб |
ад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану |
це Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњ |
н чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народ |
че — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пре |
ни имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше |
ву на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже глав |
е у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и п |
риђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи. |
од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око под |
е за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</ |
еимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне ж |
оложај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова ре |
глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније |
жан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше С |
десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, б |
ојвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, сокол |
лавних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи в |
темовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је ср |
унце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху |
, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три љ |
лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде |
напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се |
ја ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти |
тмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.< |
о поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клеп |
око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на |
рачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше |
лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше |
</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом минде |
еше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом |
>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> |
/p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их |
е!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више б |
мо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо |
егова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђ |
о једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> < |
и и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана проте |
по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.< |
са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде |
раше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом мом |
оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н |
о у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, |
новно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три |
у.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му |
Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси |
који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху к |
е у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш |
ече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p |
аваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена |
д се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му: |
као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit="subSection" / |
вићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не |
усуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, |
дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде |
-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право |
<p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими |
м и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска п |
спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом г |
Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> |
Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомеша |
, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још |
} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак |
потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p |
е и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног |
дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>О |
да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} |
беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зве |
у снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу пр |
— рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Изл |
колини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточни |
а тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта |
е, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше један другом у загрља |
у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађах |
зами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави ор |
е гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и |
ошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страх |
малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видок |
розор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице |
поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Један прозорч |
ема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки |
рева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху т |
му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Је |
<p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште маг |
чу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште М |
<p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три р |
у.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ис |
тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, |
ћу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема м |
ромови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јеча |
у.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, ј |
закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и |
<p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, ал |
ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и нада |
горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништ |
, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаћ |
прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош |
ри игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — |
ти.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — |
на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо збо |
о три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у плани |
ху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-П |
џи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске |
наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло |
итах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.< |
да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стад |
че, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка. |
а њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благо |
и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и |
рба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Т |
р полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде н |
о гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разго |
} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај |
Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор н |
кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Подне б |
одио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп уш |
и.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај |
Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше |
Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете |
руги ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим ле |
ћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма |
ометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом в |
распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p |
им пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} |
ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже |
повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушк |
тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Аши |
таници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру. |
екиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељск |
аше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 181 |
добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих |
</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Лат |
рави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио глав |
се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном ули |
ње војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћ |
ратом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове |
— упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да |
ите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{ |
ило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корак |
>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пе |
и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговора |
долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске |
мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p |
Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> |
граду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет А |
че ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у досл |
<p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Ста |
оследице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невр |
чка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај |
кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> < |
испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се дв |
ак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови ман |
> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{ |
ић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> < |
, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То б |
ругим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха |
и продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Морав |
Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горо |
а ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два |
<p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан |
авалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљ |
дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже |
г! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише |
вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и |
ма пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху о |
е, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Је |
нут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и |
ово! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Због |
p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху |
и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div typ |
ћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, изб |
, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде |
ста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајс |
S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и |
на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Бо |
беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{ |
и се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта |
е није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} |
Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати в |
<p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, |
е пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не г |
ро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд |
лова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се |
!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p |
е са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освоји |
љен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево С |
правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук |
оше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече |
ушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог ч |
нови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, о |
стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Мо |
што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше. |
а и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман си |
Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Вој |
да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разгово |
спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена |
ог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и |
</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, |
е.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било и |
крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже с |
јмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p |
јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже |
удећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се зглед |
де поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са |
ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> |
кле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале |
н.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одговори мом |
, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је |
вној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</ |
ружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p |
месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из |
Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" |
иште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у вој |
ction" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} |
алеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило неб |
а, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, |
ога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присе |
пате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево |
иве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни |
а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше |
65_P2.4"> <head>КЊИГА ОСМА</head> <head>ЗАШТИТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, |
авршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</ |
ојводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> |
S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} |
коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори стар |
да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — |
— примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} |
/p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице М |
а.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> < |
.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} |
м! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара |
обу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред |
уђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу С |
ad> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, вид |
урке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу |
е могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29 |
светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бог |
ујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба |
је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јо |
е жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Ми |
породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђа |
цима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путни |
p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу |
<p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{ |
под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљ |
Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила |
ху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} С |
S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо |
очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божј |
на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџ |
сној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Гор |
анастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да |
е!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже |
е и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас |
руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — |
и знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако у |
ињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом пог |
вом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим ме |
јица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћ |
гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже г |
чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} |
о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У г |
о је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти |
оду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! |
мо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти п |
указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим с |
е обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type |
у, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter |
е што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шље |
упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Пози |
в очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ м |
ма да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — реч |
</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарк |
име?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Б |
Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Х |
дим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја как |
је виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тап |
/p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође м |
Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit= |
S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> |
е у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовеште |
га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ про |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.3.1"> <head>Збориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и к |
живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе |
Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гр |
о тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина ос |
авише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милош |
н!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се гази |
доше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом. |
одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и |
да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p> |
девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управил |
о Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве |
, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтели |
је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} |
Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?< |
а?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Зна |
се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му |
ивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерњ |
познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцегов |
слара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом нек |
и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Ов |
дила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно |
есрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљуба |
ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не |
ма, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас |
куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својо |
ко натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> |
ући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ |
, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а згр |
ма отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допр |
авши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше |
убине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! |
га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не вид |
леди и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар ду |
ци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; дец |
Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру проме |
пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начини |
есет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути. |
али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас јед |
беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким |
а.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призив |
му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — наста |
арко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца |
м је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите о |
Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са |
ко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један ка |
кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде |
шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија |
ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! |
ш након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ види |
гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно |
<p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и |
>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један и |
стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи н |
ас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је р |
арко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се |
е Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамни |
манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече иг |
<p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнас |
S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш |
Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти |
да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у по |
и си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подс |
>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, н |
/> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само н |
ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> |
из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове упр |
беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа. |
ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо |
отресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде |
но грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> < |
! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде |
Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу |
о! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и |
ице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S |
.{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Р |
ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— |
<p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који |
иђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и |
слушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и за |
тојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том об |
и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али- |
ли у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамница |
десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Т |
тур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше |
рајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да |
ке слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Мар |
.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="c |
у.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Курши |
то се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p |
подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан о |
код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено |
} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће о |
<p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођо |
поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из оч |
дговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта р |
ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом о |
} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, поср |
али мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала |
о њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена |
и, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> |
pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој С |
е, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблист |
у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко. |
ше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — |
румена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У |
да, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у |
е ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жар |
два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="su |
стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и |
ромени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па |
тна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јабл |
ерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху ка |
асним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне цр |
>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, пре |
Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се н |
.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околин |
е крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде |
српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бој |
борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p> |
ек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу не |
а сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добр |
да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима |
а захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце |
половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прожд |
те и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора |
p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако |
говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени др |
? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које |
Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p |
на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благо |
лан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потр |
кове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ет |
з уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му |
руги.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше зем |
ас јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни |
p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине |
Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би |
ме је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово |
ље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора |
урска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> < |
p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обра |
, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и пр |
а од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог |
, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет |
г уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико |
вар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p |
де од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предад |
анак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прох |
ковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски |
а многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан |
и ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је хра |
са света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> |
p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На једа |
крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба |
>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је |
ри овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, |
што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само |
пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи- |
ојводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и |
с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета |
ош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у к |
ја од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} К |
ма.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се п |
гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну |
Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они кој |
же почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред |
н зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Го |
не и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гра |
.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и |
е поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука. |
их врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и у |
оравише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велик |
и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пи |
поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу ст |
и му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> |
вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> |
о скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јуна |
осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се |
p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине м |
зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо |
, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас |
даде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену |
ти на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглав |
који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом тр |
његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у |
апетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић нак |
обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклеца |
упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га м |
рада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарен |
е по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Сав |
<p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p |
одан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивк |
Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S |
“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже г |
-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p> |
е сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман |
остављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слоб |
{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену там |
акав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како |
н с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и пос |
војици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се. |
до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом њего |
и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци. |
p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним п |
а вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину |
х појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— |
и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и ду |
менима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакш |
, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање раз |
и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у |
p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} |
туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо о |
е можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слобо |
и са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове |
уховник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође нап |
Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S |
лико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? |
>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата из |
ави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху |
ћа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамид |
арост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују |
, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југ |
во доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Г |
стира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост ње |
рођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избоден |
и пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пр |
један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова двориш |
p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одго |
се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатир |
ше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаони |
скињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провук |
то беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Ви |
еху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одат |
вечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n |
из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе и |
ајстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми |
јина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с гор |
скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.< |
вима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмор |
тва ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} |
о ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше чове |
с двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> |
тојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се |
<p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p |
Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохва |
дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака |
један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— |
домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и уп |
посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све з |
/p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће н |
уздишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђена |
рви добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>Т |
5"> <head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свим |
опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му |
ављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.< |
p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се не |
="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p> |
ао и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да зав |
— питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — |
има убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века др |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.6"> <head>Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јели |
уше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико |
везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио г |
ајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом с |
арац.</p> <p> — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади |
а је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тес |
/p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — з |
е превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> |
убио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толи |
тргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацв |
ла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја нем |
знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору у |
е грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p |
о западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна |
ћа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у з |
ше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе |
ста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и к |
им у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јасту |
асе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни вел |
лем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клања |
иде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу неб |
ом.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више к |
вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави т |
вима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, |
> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака |
где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. |
спрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погл |
> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момк |
бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чу |
Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, ј |
е и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p |
дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, |
е и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти |
p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Др |
и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама. |
жаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за |
аопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.< |
веде оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p> |
е врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и |
> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па |
ја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква де |
отеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад |
вора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — |
прати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните |
све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Д |
Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха гор |
игуман, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> |
отић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из стр |
{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема град |
леко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру |
валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим. |
Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1 |
S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</ |
и, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога д |
нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме изда |
— зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам |
то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода |
ти да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p |
х пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Т |
врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Лат |
{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— |
болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не |
— Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар |
Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Да |
Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу |
S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који са |
{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамни |
ло и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђ |
ца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше пр |
у, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о пол |
сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Ка |
а од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које |
отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше де |
од паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта |
хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још ду |
вљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пр |
се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста |
ну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} |
га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одреч |
у јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и п |
ћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера с |
— Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд |
е — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта |
о!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, д |
зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци |
ш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} По |
уком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија х |
не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ус |
капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко |
оласто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш |
одити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone unit="subSection" /> |
..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви |
Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p |
памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, |
с игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита стара |
амо бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па |
{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</ |
се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку |
о ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— |
ним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама |
скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасен |
Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Уста |
па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена |
кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} А |
Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено |
"112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући |
далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p> |
е посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска наста |
у да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће |
} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише де |
срећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико |
јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек о |
p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућиц |
трављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељск |
Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирско |
ишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и оба |
сти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што |
и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад |
>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти п |
<p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед |
ву.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, неср |
ржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један ид |
ше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница |
глед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако |
е, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде к |
Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи |
јаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже |
Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега |
што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо |
ољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче? |
, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и П |
p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовц |
p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?< |
.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у |
о си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш |
како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети |
..{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме з |
јаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли и |
.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже гл |
{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа би |
<p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је |
она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако |
!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S |
е беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трна |
ће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жар |
>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p |
омуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукав |
ха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не |
ави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... |
чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после к |
ако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут н |
p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p |
ма поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p |
ужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да |
после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце |
ини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њ |
рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да зн |
постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У |
ко греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим |
казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би |
Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> |
p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми |
радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају у |
аћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, |
ети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што |
зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитриј |
злојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу г |
ем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас |
тељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа каз |
родана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово пос |
лас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст к |
док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, |
а“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но б |
усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти р |
у раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ |
ваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта |
и Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Па |
ћи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре к |
— одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не |
p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p |
наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, поп |
то си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Зн |
увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињ |
пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{ |
етно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара. |
е ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Ос |
главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Ду |
Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...< |
да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори О |
тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Т |
<p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима |
куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А |
ло, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут с |
је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— З |
беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Је |
молити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У |
иш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> |
/p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се ди |
ако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јес |
<p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по раме |
пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} О |
и сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође |
ем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је п |
</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог. |
розора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.< |
е ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! |
’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, |
па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p |
су.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене к |
у тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоск |
ски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави |
Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да |
мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> |
беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p> |
p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb n="69" /> <p>— Петровац, — одгово |
ци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Ж |
аше живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— |
а женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо |
о ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p> |
се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав успл |
t="subSection" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, при |
асом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац |
е, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по |
Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. |
долажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. се |
шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у |
tone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих пром |
и за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и |
а двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као с |
Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војвод |
тајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
на.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
а да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Мил |
у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и |
/p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из |
замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече |
ова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, кој |
асе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом сво |
и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{ |
пад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски |
о је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо |
као, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све |
е време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притис |
<p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-П |
питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, |
ри реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колен |
које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у |
њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути |
оја суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено |
е диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше виш |
купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, |
тарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.< |
диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> |
амо врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на ми |
, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена ц |
.</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му п |
ећ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врх |
ео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} |
рци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше исп |
седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четвр |
рба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште |
е.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви |
бојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше бр |
учу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и поди |
анемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чуд |
Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p |
Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити |
промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и ја |
а му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча дог |
м се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p> |
<p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом |
Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што н |
долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по |
н пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S |
еше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они за |
..{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајим |
p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш |
пку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p |
} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, потеко |
Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свим |
/p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури |
н, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да |
понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до |
ва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком |
олутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S |
емо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рук |
помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{ |
одо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше |
па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање. |
а коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је |
S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој тре |
летву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} |
уци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалиш |
има беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о сре |
сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и |
з града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив |
Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага То |
несе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет друг |
ан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали |
ва својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе г |
ма.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Б |
ађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође |
ас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде |
реклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кро |
/p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини соб |
, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</ |
извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, сед |
еђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је |
бима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом и |
јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спуст |
а.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху |
е.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У |
Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са |
мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, |
се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље м |
анца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избациш |
дном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој |
з шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> |
се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> < |
е сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама о |
У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> |
из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!... |
пкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројур |
аја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> |
марајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа пове |
Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већ |
лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У |
дност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњ |
о је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је поги |
.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, не |
р, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да о |
Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то ради |
аше.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови |
оји.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека грај |
S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, о |
своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се |
ан вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спушта |
Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изглед |
иког утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постић |
} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичко |
Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док |
ед десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди с |
ризва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске вој |
зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и пос |
{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излет |
ружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа |
нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећ |
ужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну |
Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и |
сући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, |
да, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, д |
уховник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> |
немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од он |
крсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по |
е се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун |
ама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, |
и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> < |
ео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра |
p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p> |
ка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, |
рбије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. з |
ере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> |
а живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> |
убити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тре |
готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед с |
скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p |
ах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-П |
снова.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав |
м ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непреки |
p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад |
ина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли |
да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али |
у грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... |
жак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличи |
о се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да |
а је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако |
е.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али т |
е тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико |
еба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати |
сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун |
шења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер о |
по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан н |
иже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продан |
/p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгуб |
<p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око |
кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут сврати |
ољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да о |
p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта |
ху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град |
ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаил |
на и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмеја |
Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе |
рхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} |
е кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао |
дговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру |
се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напре |
ом тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкам |
ми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’т |
орели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тих |
ја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пуш |
сти Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете |
астреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Оград |
стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада |
и дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше |
родану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу |
и рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје |
аху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небе |
из слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силн |
ше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине! |
ка.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p |
— загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лага |
аховите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељ |
е и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси. |
тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, |
куке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис |
ена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, |
ад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска у |
8" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> |
Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац |
је оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себ |
на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо |
/> <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећин |
вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зр |
прилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту |
е и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>М |
у једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" / |
народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће с |
и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Про |
ају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, |
ше.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матер |
ити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још |
е миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу |
"74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, |
.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде |
ња нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад б |
Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше пор |
у, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену |
баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и |
ати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не |
Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, вра |
и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обр |
{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову |
ред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никог |
Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> < |
<p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То |
е одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> |
а кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово в |
еђе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаш |
p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи ок |
! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> |
упа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџ |
аху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, |
под ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он |
ади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска оста |
оше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе. |
еђено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи пр |
во расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> |
оље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше о |
ш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пу |
Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и |
шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу с |
још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци о |
ово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепав |
ештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успорава |
Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са о |
аву њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и о |
на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смира |
ј; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измуче |
, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени народ нап |
ених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор! |
> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, с |
колике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — за |
ише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесе |
погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и ро |
назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити |
дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, кој |
је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи |
обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје |
еше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалиш |
ета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пре |
тери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усам |
а и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} С |
ци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака |
</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Ост |
е прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонул |
хита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паш |
Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазр |
е уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n |
еће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо |
ов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја |
Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјес |
ме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена |
Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад прене |
и, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у |
" /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо |
рац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — довр |
косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спази |
гневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаш |
запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Доб |
је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри а |
и пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, |
како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија |
и му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Ал |
је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше б |
је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше с |
Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте б |
ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> < |
веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше |
м.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ван |
} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упре |
и се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љу |
И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је |
е сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} |
рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му |
у два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на североисточној страни.{S} На главном ула |
а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, |
ли.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извад |
.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Маркови |
</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дох |
ан.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, |
леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну кр |
онат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> < |
.</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је поди |
о доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу ј |
ла.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли с |
ровићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јес |
а.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Ду |
, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека св |
у витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божј |
} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар С |
аше простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмер |
убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што |
, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> < |
шевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођ |
а од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташ |
е добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и поди |
матским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктуј |
<p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори в |
т сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га з |
рко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста мил |
Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто. |
Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n=" |
у.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, с |
опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Са |
и даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри |
опи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше н |
ај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори |
младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас |
а обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> |
асле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе |
ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао |
трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гле |
з чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле ч |
<p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој |
вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли с |
приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њи |
тку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, |
дницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се |
Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час наза |
све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p> |
. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беш |
та, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, кад |
сврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из |
на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
луђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне. |
ри.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Иза |
све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> |
и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога |
и и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу |
ом шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>О |
.{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако |
ама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="subSection" |
ови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам по |
и, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом |
све присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узви |
е, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајућ |
у падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у |
одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење |
{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; |
ин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с ос |
очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без |
пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из |
викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— |
ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зу |
p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — гово |
} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше мо |
S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла |
ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> |
ad> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново оп |
ме Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Те |
Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходни |
из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и |
а, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Д |
ви победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за ср |
а.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и |
гуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и |
а.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље н |
изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затв |
лије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, |
Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, п |
е му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="s |
дска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беш |
не на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад ст |
</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S |
милу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом |
актара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> |
ље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допи |
ше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а |
хиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— |
га праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да |
.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо |
тири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и г |
сет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, је |
и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погину |
</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, |
подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.< |
арка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам |
чни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну с |
се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си бла |
ожју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида |
<p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— |
е.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у зборишт |
е погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би |
аричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Јед |
блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ п |
говори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} |
<p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> |
сом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху |
обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху |
> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман оста |
св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео нам |
к низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојан |
и.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако бу |
свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одм |
Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали |
геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Срби |
страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час уста |
ад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павл |
ви збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} |
ута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p |
и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних по |
Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, |
ебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске |
опства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васк |
та не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се пес |
ри спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне |
нија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у |
јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, траж |
Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо јед |
ред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе суз |
и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју |
ар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у д |
нама душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, |
манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, |
ратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита ја |
и се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче |
ше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима |
ево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих |
па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ств |
рехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују бе |
негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву |
! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из |
по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оц |
иња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, др |
ном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кме |
Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и |
ч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни |
} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S |
и у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и |
алазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p |
, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, |
драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила мој |
>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска ро |
њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не. |
да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мо |
помична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи |
радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дир |
и пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезн |
олац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи б |
и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече не |
е завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша сти |
у и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и кр |
да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злок |
авети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе |
чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече |
ну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пи |
та да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост |
ице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћа |
Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху |
уде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све ра |
љаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгнев |
Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас |
огледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p> |
, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, |
ја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то |
аше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и |
ешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу |
човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задо |
тал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европ |
обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваш |
и посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и св |
да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и бра |
Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби |
ајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећн |
и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, до |
дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, он |
елео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Ст |
тави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p |
ике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.< |
као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав |
и се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на сво |
руги се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси |
гро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, др |
.. ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се о |
асенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</ |
у тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати п |
р да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били |
еш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Ра |
те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то |
Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и о |
одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у сел |
дина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Сп |
и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> |
p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— |
.. дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Дос |
питаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — реч |
човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су за |
— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засу |
.</p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече О |
Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буд |
трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S |
ебу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадиј |
и кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше |
у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понов |
т, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапку |
Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Так |
рини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита |
сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га |
ди кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута |
Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући ма |
како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито прол |
.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше |
љајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврд |
{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевин |
н и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са св |
рикупише неколико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене |
ња тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав |
ераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, |
Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
<p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div typ |
ено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад |
о је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко |
д по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од бе |
гнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Увериће |
ирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад |
ше и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type=" |
, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <milestone unit="subSection" /> |
тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове |
тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, |
тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p |
оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и |
p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — |
</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га |
<p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће О |
ију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} |
о војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манаст |
ост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, |
тиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско прод |
а би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S |
и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука |
рби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикн |
.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна пого |
рачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</ |
му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; ос |
ег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје дец |
стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, п |
> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Н |
, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обаз |
ан извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, А |
/p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош |
чи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он |
е на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми бол |
а дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се |
шташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на к |
<p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ |
ио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</ |
усрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуш |
капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта |
се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и |
ољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Т |
ањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Маној |
p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жар |
Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом же |
баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? |
мче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="115 |
иже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао с |
цама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко. |
<p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћ |
ша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага |
Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="ch |
ве природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S |
ји.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— По |
ића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску з |
да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је |
е пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема |
<p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитељ |
и образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђе |
S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S |
оља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе ба |
ј нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} |
е десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде |
ен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окру |
у кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не |
и с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} С |
Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успе |
иску и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите как |
о злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше в |
и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делигр |
аблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Че |
рила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То ре |
<p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И нас |
мађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњос |
е.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му с |
и.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има не |
> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији... |
, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро присту |
е.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као |
<p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — |
ица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца у |
> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како сре |
<pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим |
Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? |
ики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и но |
пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе |
ибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова д |
крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник пр |
дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копа |
> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан ум |
е.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из не |
p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на руча |
бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као |
нежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S |
осукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Стр |
оглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробав |
и остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одје |
мо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом |
<p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSection" |
познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Бож |
Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове |
сла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, |
плавих очију ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} |
давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> |
им.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</ |
> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што бу |
у.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориш |
сам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет- |
а нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак |
Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љуб |
устити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу св |
м у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диж |
{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} |
иф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни |
м!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Једи |
ем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја и |
е Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четвор |
че, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се |
Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих |
жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар та |
зи то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког |
ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо... |
ст се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ве за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она |
у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака р |
ба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго |
ти:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан |
не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За |
и гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено т |
— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, с |
ш се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на дру |
ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, |
агочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И |
ђе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и на |
асјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше |
какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових |
расио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребро |
адаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их н |
поведништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мор |
оје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љ |
старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{ |
ече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а о |
итиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци нава |
у размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ов |
заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — при |
ђаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест по |
> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p |
ца, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разн |
а реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву. |
је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиж |
жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зид |
сије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје |
ђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом пол |
пред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружа |
диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро бе |
ишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и |
ледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње др |
им клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос деб |
ркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У |
и руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жар |
ну моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драг |
а шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не |
p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна |
p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p |
а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на бел |
зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе п |
до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно |
на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића. |
ише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....< |
p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу сво |
>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага |
кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? |
езда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p> |
} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена и |
} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је |
а зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село |
<p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана с |
с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш о |
иже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свако |
изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — к |
еника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беш |
начко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецим |
S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p> |
угом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, |
рчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је |
е зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређош |
Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и |
>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче |
<p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко на |
ила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да до |
све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веом |
тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко |
а.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће |
све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кме |
ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахн |
<p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на од |
Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да |
ојводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих дваде |
дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике |
покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу |
ам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не |
м прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитов |
ећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма |
се свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, доброт |
гла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писк |
е главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери мо |
ерене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Ту |
сући се на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје |
.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови рикнуше.</p> < |
нуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта |
нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су |
а као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — ре |
гинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} |
а га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила ј |
, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> |
на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне ос |
ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрил |
вода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле про |
ћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему |
о срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалва |
ад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> о |
едва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из гр |
ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да н |
вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{ |
ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанц |
и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — ре |
и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави |
о да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснут |
C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хла |
и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чача |
да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, в |
/p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише |
и-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— У |
’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с |
ху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p> |
мци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ов |
рам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ло |
сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић. |
поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <milestone unit="subSection" |
S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и п |
ну гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше приличн |
<p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не бе |
ју, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се от |
д стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S |
лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дођ |
у, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> < |
људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благо |
тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>А |
, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одго |
диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престра |
<p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не о |
ку беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва св |
руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — прим |
пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и и |
мак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ри |
де жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима |
ута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} |
тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{ |
угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као |
двори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим б |
!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколик |
земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се |
знајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> <p>— Позн |
> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати |
p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— |
о, снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 181 |
капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рук |
/p> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво |
> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан гот |
н у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бо |
ту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би јо |
а заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!.. |
сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше ко |
аде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, з |
Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице |
пусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за |
ом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака д |
уби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевин |
рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи |
ир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више |
знад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p |
емљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у дани |
таваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, узди |
ици, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њ |
је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један |
а шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кн |
ад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, |
е у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> |
ажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — |
о.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.< |
p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици |
аће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф пр |
="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{ |
p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође на |
ше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више св |
душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше ј |
ка.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере |
игну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али је |
.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и оста |
а рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад |
— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом н |
ад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да р |
х ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, |
</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ог |
ој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је ми |
нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим |
о се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, бл |
S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и п |
Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На м |
S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>О |
аде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искр |
дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се н |
ић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час растанку приближи с |
н вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, |
тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми |
зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p |
му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и ова |
ечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да |
н?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсечно.</p> < |
е по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, о |
се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком пр |
ече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, |
утник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обр |
том, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше из |
што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, |
е јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли те |
их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жа |
кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани |
{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин |
хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране |
а светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас с |
знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} М |
д кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ О |
оје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p> |
промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући н |
е је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — С |
p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођац |
.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске |
назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пеш |
тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских |
<p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко оде |
цу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита |
S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је |
{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима ц |
>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође д |
у стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже |
евалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко |
вери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Бо |
д први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет |
он оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих ст |
тац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — ре |
агоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око |
рко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи |
} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромно |
Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само |
а.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђен |
реди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се одн |
до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир |
е узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, |
арод притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S |
је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко о |
иши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својо |
Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притишт |
че кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом |
аху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. |
кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде |
ембра 1814. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се се |
лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе |
> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пу |
нуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече а |
не, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цу |
им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријат |
Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долам |
ве већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — уп |
у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-бегови |
заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, уж |
оскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S |
ести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло ј |
е.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скину |
врши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађ |
<p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа |
остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
мене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије |
штачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том |
е устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући |
ово одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> |
атер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља да |
„Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са |
енадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он |
ину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, |
се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише |
ући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спу |
ва му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се |
Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови б |
и на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{ |
чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њ |
лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Ка |
ројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и |
ну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђош |
евукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Сто |
даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице по |
и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве |
се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици чи |
{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> < |
>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p |
ге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар |
лих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Т |
обода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава |
S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, |
2.3.5"> <head>Љубић</head> <p> Најкраћа и најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на |
војима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, |
е невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине с |
а огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милош |
p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта |
г и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по неки |
ди, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре |
колико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да г |
ети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе ни |
отка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, |
хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар |
?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одл |
ку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> |
има.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Ру |
аху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена рас |
ва фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А |
емер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — к |
} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стоја |
женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Ми |
и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелиј |
прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, з |
каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече |
ског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се |
p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој |
> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у ч |
<p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану суза |
умела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapte |
уби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div typ |
ћини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101 |
ах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад саглед |
{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептија |
ему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један |
друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбље |
идокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Зат |
имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n |
ер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши? |
син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два |
p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} |
е опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави. |
/p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Ом |
жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, с |
ени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мо |
p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — примети |
трмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крил |
беди, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица |
а српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За |
ре, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> |
вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлак |
срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к н |
.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не |
мом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док |
јим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се б |
ње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе по |
25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан |
е?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а |
овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић поги |
ос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термоп |
ће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошк |
е представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бит |
— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p> |
ао муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и |
т Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Б |
бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде |
ац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На |
траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под ст |
ћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, |
а изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметић |
не две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледа |
Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија |
а.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога |
тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се р |
остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише вод |
/p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, |
ково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти |
p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што |
S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђ |
а једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје.. |
а и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо |
им и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стри |
арко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се д |
свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђ |
преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игу |
благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти ње |
У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пр |
то.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца |
Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стра |
една душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помог |
сока раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S |
непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом |
.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> |
попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, |
, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нек |
тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста дес |
а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи |
ку расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хо |
ито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања тр |
ојим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, обле |
граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се он |
ташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која |
ишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, |
, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у |
ше од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, п |
је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у вес |
би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо гла |
брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавај |
с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећн |
аху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва |
стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета пре |
ко огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада |
да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и |
аху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућ |
времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше о |
својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невољ |
е и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</ |
уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — |
а, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не |
једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знај |
н.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, па |
то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то и |
арко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазиш |
— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се би |
диже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и ис |
ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} |
а!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како |
ла.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија |
и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудов |
<pb n="140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p> |
<p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако |
p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> < |
</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p> |
.{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} |
Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити кр |
</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за |
вог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашкови |
Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легн |
ци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи к |
>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не |
ан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња вра |
бодно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{ |
абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похит |
одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, на |
ри, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужу |
ма, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне с |
пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђ |
е градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер |
носа, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народн |
д јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а |
сног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, д |
гов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манас |
о Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазна |
Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Ж |
е браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удр |
а.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и пр |
Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, |
ан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — |
срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на и |
чара, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузе |
дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању |
тпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дру |
а мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше и |
стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S |
ижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, |
упи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> |
е налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је ме |
S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> < |
на.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ |
помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао к |
водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоц |
ва.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — гов |
прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и |
ну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p |
S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и з |
приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{ |
ним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не верова |
е нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, |
а добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице бео |
ву лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна |
ака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.< |
>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима п |
ја санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне |
отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и м |
>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа |
губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Л |
ји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родиш |
иће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се кл |
ва.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина |
опу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог |
} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешач |
{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премиш |
оме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извад |
/p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе на |
оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готов |
рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домов |
и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за |
лижише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мрт |
<p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и |
но крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, шт |
ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога |
прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борб |
.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p |
гледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се преб |
ту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао |
стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се др |
S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на ст |
у.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као |
та јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече |
Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држ |
м земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Ње |
другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде п |
ње засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, |
е беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p> |
, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто |
у и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомств |
а чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џ |
несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека лан |
шу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живос |
а, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртво |
ва два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit=" |
и оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игум |
оља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— |
аде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Тур |
и кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са ув |
моћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час. |
.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је оч |
за, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на њего |
обом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопак |
је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено! |
првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног ч |
из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се вр |
не рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се |
да.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се. |
ис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који траж |
/p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш м |
мет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Ја |
/p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита |
.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока и |
капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> < |
јној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму. |
оји иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побрати |
еђу неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом |
хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут |
го и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Д |
ше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске пр |
} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домо |
рашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју |
и Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причека |
ече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са ов |
одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата п |
подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — у |
.. </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, |
, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{ |
величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно гр |
вуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S |
а ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натр |
то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђ |
и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и вел |
кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толи |
бију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске с |
бараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> |
ша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим |
м.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subS |
ред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p |
</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> |
поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко |
Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо |
је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми ов |
? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбор |
јан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз ду |
и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> |
сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај |
и да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту ст |
{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, чове |
> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кме |
вог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никог |
после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> < |
и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изг |
з престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгу |
ст агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи |
мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које вод |
рли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгу |
ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало п |
сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учин |
тину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз једа |
аше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и |
десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грче |
Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове |
ржаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше сн |
окажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при раста |
кше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће |
<p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод вит |
/p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Ви |
> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очим |
обро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан врати |
p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а н |
— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседл |
Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на до |
о вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! |
а њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ |
и ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
е му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> < |
рише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече |
сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p |
рлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека |
еше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, з |
м не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одгово |
но Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?< |
нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што п |
p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На |
осле дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојн |
а вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави |
ац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчит |
натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} |
е све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На м |
>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — реч |
е, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умот |
здираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаш |
{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самр |
.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хо |
> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упит |
и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и |
другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасја |
опа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сва |
гу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је пр |
>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика б |
село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му пока |
p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратова |
<p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где |
ест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</ |
стом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома |
адрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да вид |
омогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој ути |
дов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сест |
замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала се |
иша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> |
{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</ |
Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} К |
.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче |
Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бр |
p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врат |
и кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну пог |
у.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ про |
а саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — реч |
иште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори |
аповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки ј |
и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа неразд |
<p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну |
средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаш |
на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати |
раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико |
Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник изда |
мер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час.</p |
Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — наста |
Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори П |
рех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омер |
о, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} |
троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и |
ер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.< |
ом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху |
ужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху р |
ије од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн кос |
у јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и ужи |
на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим ост |
ставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали п |
Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког |
сточио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му б |
бући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чи |
има спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> </div> |
p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде |
Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске |
илазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и ту |
е Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад |
иње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни св |
!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори |
тојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, при |
Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмља |
Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да м |
тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку н |
до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} |
ситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а у |
и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и м |
ваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да |
<p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше |
.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сре |
ен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гуј |
-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане |
тивној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде. |
чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе среди |
со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниж |
Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на у |
ојих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дет |
који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми |
окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{ |
маше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора |
очника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одб |
поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Св |
зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрад |
слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена |
ги.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — у |
> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, |
та су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђе |
едном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана. |
олину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, |
ђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беш |
а што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на |
.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их вет |
е спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза бла |
p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Ка |
коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> |
му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стад |
ју, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га с |
еда око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душ |
ће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два |
Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.< |
х.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> |
иша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, |
</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Км |
аше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — вик |
бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што |
ворише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић на |
низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у |
одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав |
е живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа |
то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је превари |
ручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по нар |
чудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сиг |
— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировић |
>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се |
епасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упита |
Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад |
чезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гу |
де.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загле |
поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S |
... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у |
студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и |
десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у |
ше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегах |
дицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе |
ни родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну м |
ека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Прок |
} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље |
и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела бе |
куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат. |
алић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p |
.</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, |
ече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њ |
ци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед |
не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p |
и смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраш |
ево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледа |
етури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</ |
ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше |
лије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима срп |
днебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{ |
лији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже рук |
Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окр |
се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p> |
доше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад |
прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без погово |
указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махн |
и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> |
сна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На в |
ладић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га |
е.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и п |
м градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у |
авно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше |
гано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зи |
пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с |
тише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. један мла |
еображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карак |
е за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у ве |
p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луг |
ћа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На |
у брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p |
не остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у п |
ом одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматр |
{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, пот |
у новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену к |
алеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доб |
Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — |
ге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и го |
г, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а ус |
ма, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по мил |
а се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дан |
уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она |
„Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци |
својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p> |
у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац п |
о прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} О |
ота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се о |
ога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од |
му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на |
диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Н |
х је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и |
јовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву |
рачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваљ |
у се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с |
ифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова |
их беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања |
о тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави м |
p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гро |
зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</ |
и му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — нас |
потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то ис |
ски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше |
S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави |
ез крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p |
срећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти |
н иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> < |
авише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун |
ек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаш |
ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазн |
ародна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих и |
!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако |
аше да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и у |
ића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у сам |
очи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени |
земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе ни |
љани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће |
н појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> |
е видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к неб |
кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато |
остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упит |
ље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудур |
екорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата изв |
пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић |
одина подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке |
убови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што |
.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{ |
Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лел |
</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама пр |
то Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над гла |
аде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко м |
! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и с |
ан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> < |
а сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно |
ћа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У |
а друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одај |
о Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас сво |
{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева ра |
евих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколик |
исту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и н |
ше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред |
</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете па |
њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко |
руга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} |
ца, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врат |
осле купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасениј |
ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — ре |
и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише |
тресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше нек |
е, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone unit="subSe |
сије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура к |
p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојл |
о место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуш |
, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше с |
рик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Ла |
Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} |
и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p |
диковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби кој |
p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пусти |
Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако |
<p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> |
се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, по |
ароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> |
ју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна |
почето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода срп |
ете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и з |
но.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дво |
а прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{ |
мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Ус |
тигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и о |
p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и |
а устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу за |
Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} |
јући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на |
ма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва |
крсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему см |
, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме |
Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улиц |
има.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га |
> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ног |
луотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу л |
аузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик |
} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш |
Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и л |
оска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.< |
— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кће |
угом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халак |
ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једни |
шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit |
изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, |
им се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на |
дије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} |
а, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> |
, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет ст |
ти из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ |
Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомага |
/p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пу |
е, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из до |
на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Ж |
аци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле |
е добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S |
кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> < |
Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жен |
купимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> < |
а загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се бр |
х витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку сто |
и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз к |
зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n |
ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.< |
овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја |
Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и |
а раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а |
о им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p |
у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвод |
е манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му |
кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити т |
би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Так |
Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак. |
?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не |
разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он ста |
упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S |
аву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type="cha |
p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, |
ите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} К |
ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ н |
Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем |
м.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица |
</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По |
<p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а |
града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи с |
се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и о |
е га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци г |
та се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ног |
и.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе гре |
ом шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринч |
дише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под но |
еро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко |
до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни к |
Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гре |
присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Васи |
војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} |
стрављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу |
стрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам |
е живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе |
че на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште |
с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S |
ица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ш |
ворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> <mileston |
>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу |
ске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p |
и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним |
раја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све ј |
Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <mileston |
се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само и |
апљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се |
а и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђу |
ј јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаи |
</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до |
амену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар |
атраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом м |
твори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше |
никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он |
у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p> |
ом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шт |
>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Ов |
S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> <milestone |
руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта ј |
Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздиз |
орило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити ус |
им сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Б |
ута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен |
вор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отво |
и ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отво |
редба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав |
града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, дра |
</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода |
и.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} |
на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>От |
диже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <milestone unit="s |
— 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена по |
себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе |
ављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S |
p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p |
зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан |
привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напр |
оме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се |
брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.</p> <p> |
а и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, |
— све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако ка |
удба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаш |
— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и суво |
овори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type="chapte |
ку милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!.. |
лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, пр |
зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побратиме... |
спијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми |
и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, |
огом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и |
{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу нек |
/p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше |
, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираш |
вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна ч |
коше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграби |
ажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, ка |
имну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S |
за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Ал |
љене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</ |
вати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже с |
упљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута бе |
и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погл |
га Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут |
о смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је |
еч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори ш |
пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и п |
узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и т |
аних за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и к |
обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, |
е пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испра |
и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцим |
е даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је кра |
абоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијах |
е и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Сп |
питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чин |
обом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри с |
ином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стрич |
и се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S |
тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и |
еноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit=" |
Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајућ |
p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима з |
ази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочиш |
ли на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф |
ији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прику |
да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <miles |
ађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама |
појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да |
и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше пла |
жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жа |
и, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у |
дрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.< |
сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се |
матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под |
ојвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и |
рци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, |
ци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у бл |
и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још с |
це, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p |
оше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све |
у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Ди |
и бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна н |
ош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху |
з уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала б |
а Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још заж |
ором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко до |
/p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врат |
детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прс |
главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија |
их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — |
<p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Г |
и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те |
двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше дворишт |
и! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуц |
одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у бр |
у беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</ |
а човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> < |
ет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покре |
и корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака |
ма дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гроб |
, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n= |
Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непр |
лаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце |
... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Как |
} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељ |
ко.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјек |
} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло п |
се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружин |
зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.< |
те!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове |
нике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по ок |
лива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси |
а име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше кр |
> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде |
заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упита |
ка сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла н |
ико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и |
ју.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подско |
по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричин |
> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше |
ло за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!.. |
е се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах |
ешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, р |
ху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као с |
<p>— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док |
живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> |
о нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — ре |
Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше оч |
епаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из |
рбије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. |
, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пуш |
пасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Бор |
ђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљ |
знемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и |
се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb |
стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече а |
ше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вра |
живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тач |
беђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарк |
око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! |
500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош? |
охиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> |
ле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</ |
ом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хриш |
у и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Једа |
бити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратим |
беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> <div type="chapter" |
и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан лев |
дне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све |
а ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што |
епријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке |
тарац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.< |
дговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи |
ике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То |
Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишав |
се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! |
јекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке п |
, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи |
рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено. |
скија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну сто |
ед конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, |
отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати т |
судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној м |
штај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у ст |
2.15"> <head>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци |
глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду |
о десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би т |
д би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки п |
анитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа же |
ше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове |
абадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не прену |
{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, ж |
илама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одуш |
— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> |
ка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест |
p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са |
е нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p |
опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијаве |
Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома |
ну.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старост |
х и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па |
Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле |
њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо |
тара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метар |
, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој |
плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти |
е рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, до |
— Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвал |
н другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговор |
утра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши |
ме.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале |
старији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> |
е у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у |
и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устан |
S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачића |
/p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди м |
дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај ув |
се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и мили |
ечи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" /> <milestone unit="s |
метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изг |
познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се |
јачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склониш |
<p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Прода |
та, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ни |
Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади. |
ма.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> |
p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветл |
рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> |
осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> |
ична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумара |
злазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</ |
ам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p |
еђу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад мах |
звиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и дове |
ицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па с |
лости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне с |
биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују ника |
о низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој |
о расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост уса |
к се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узруја |
ало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић |
p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок узд |
о сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теб |
Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре.. |
м и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са в |
} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="5 |
лимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије с |
и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слобод |
ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милуј |
ш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш. |
савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околи |
да!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго |
тојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише наро |
беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет |
пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло д |
згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо трен |
усуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, |
де онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све |
о најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини |
дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али |
а.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело |
окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га |
етаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговар |
Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па пот |
заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде |
е масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, |
мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се кла |
ина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p |
ање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</ |
мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ов |
шко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још јед |
лободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаг |
та, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полете |
Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах |
соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, |
p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да |
незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и с |
езено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душ |
урци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за веро |
S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи |
час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоња |
јника спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Ст |
S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, |
ра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, |
д мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бив |
и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, |
састављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима сво |
и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубиј |
и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спре |
.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> < |
:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> |
ња разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је |
е му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из |
p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила |
тарицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата |
чном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од |
/p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он о |
е главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он |
г Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да |
ужи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — нас |
о нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна |
и одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће прв |
е две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту |
клепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" /> <milestone unit="sub |
од огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу свом |
и вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он ж |
а надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему |
дије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n |
и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па он |
од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> < |
.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбин |
> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — |
ори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:< |
дајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска |
Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худ |
кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и |
ам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њ |
</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид |
ке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S |
вати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог |
на, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те ве |
ла!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише |
лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га |
је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад |
е, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска оста |
испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се |
он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше ник |
менима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сва |
отиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар |
{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет ошт |
п. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Дим |
е се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаос |
едина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и с |
у и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — п |
отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина п |
што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се ни |
брзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку кој |
враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p |
Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, |
ост... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема |
.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бој |
мнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече |
ји сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађа |
— лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p |
им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки ми |
кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан н |
ро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уз |
тво ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По |
тво ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, дв |
упе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а н |
иша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново |
рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошк |
ом.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p> |
ена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали |
аво у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдук |
ту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир |
p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као д |
договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Р |
удите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси |
лај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, |
ко врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.< |
остројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p |
пски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ови |
е.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спа |
е у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше п |
последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста |
ти зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераће |
ше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија |
S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлиј |
скру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и ја |
све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на |
, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и нев |
ништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: ог |
т.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше |
да диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све па |
е очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На |
е.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе |
старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p>— Тоска |
бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути н |
оји беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуг |
очницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висок |
једино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појм |
, одлучности и постојанства, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовино |
ахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и великодушности?{S} Ко га с |
арања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, п |
че. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — ре |
/p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</ |
селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. |
Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упит |
акуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти х |
м хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да б |
А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу! |
ј, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и |
епо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им |
је</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </qu |
ицима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактер |
рду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p> |
{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она с |
а судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној |
се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беш |
овратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на |
дну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово |
рину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> |
неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit="subSection" /> |
узе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето |
ом.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божан |
беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч |
у Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити паш |
Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази. |
као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадиш |
ђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема т |
ђаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те ср |
На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други |
а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца с |
p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова ку |
обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити |
и не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише вра |
S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо |
ад рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> < |
ад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га м |
м посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... |
55" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потур |
нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку |
ука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу |
вуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве |
терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с пост |
Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би д |
атке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због |
молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј |
лопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па е |
и и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривач |
кли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само шт |
покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{ |
аку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њ |
тао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго |
од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст |
вски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повре |
.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и м |
рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах ра |
име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она |
а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и с |
.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако |
аше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} |
у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам свак |
идите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, |
мницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: јед |
не, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори |
После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одсед |
огу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, |
нку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још. |
бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово |
сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну стр |
то?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> |
/p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напр |
косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до ј |
ека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв |
аса пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беш |
ђаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Б |
ао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би |
же наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </div> </body> </t |
— Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме |
<p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола поруш |
итачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусла |
ираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко к |
<p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са |
и и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке п |
дију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у леп |
и два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори глав |
узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, |
да, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а з |
као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори |
аво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви виш |
црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слик |
м.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра |
прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробар |
<p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила м |
собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на |
приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
о ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што Ј |
н, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p |
м.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарс |
b n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка |
>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, о |
д, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p |
последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан б |
глу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко |
из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шче |
же пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то и |
ржећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{ |
и подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји |
Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и как |
турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p> |
сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе н |
ожје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па |
ано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки своји |
своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од |
атле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо |
зише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше пре |
имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп |
ече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замо |
балом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим |
врам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти н |
мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit="subSecti |
и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до |
емо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духов |
ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија изда |
Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зук |
беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у |
рчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и |
највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Кни |
лаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што ј |
ј беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и уд |
света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и једа |
вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Тур |
врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
ране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад гла |
?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали в |
жњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на нога |
обро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се |
е их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете |
ојој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том с |
требан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајон |
нчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уз |
та ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти |
стасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне |
и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом ве |
гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи в |
им стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна |
ушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p |
S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> < |
пне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изи |
едња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, |
њен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој рук |
у сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жу |
</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало |
ишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом |
Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно |
рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> |
ако радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, |
и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелиц |
{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.< |
и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, |
те љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жал |
своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њем |
.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полуме |
е оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
<p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, вој |
За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један стола |
n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико да |
тиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превал |
, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сла |
кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије |
— За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше |
Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади < |
хо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад ш |
а, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, |
>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сач |
{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Борба б |
речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по з |
{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се |
аме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Х |
ј пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири ч |
изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака |
лима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том о |
{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> |
утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> |
ти ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, |
га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и пос |
лаги зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане |
па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете |
светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем. |
, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће бех |
адије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да |
уци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - |
листа војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и |
де.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке |
њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, пр |
.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтав |
адије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div |
ш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p |
е и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица оз |
це Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, с |
p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука |
у своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половин |
се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> |
у испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ниш |
в, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потом |
врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд |
род, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе |
дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама при |
дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, |
ади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али |
н и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати |
а утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни |
</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко св |
{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по го |
p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше |
из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и ч |
беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег |
једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лич |
у Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</ |
утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затво |
чи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је ви |
што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим |
агачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и разм |
јска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} |
, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</ |
укара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се пол |
ман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атан |
.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену г |
извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаг |
и обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" |
p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива |
а себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узв |
p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да по |
олико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу |
<p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit="subSection |
> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао |
је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. из |
ше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} |
/p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прођ |
копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> |
пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> |
ичар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за со |
Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} И |
ство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене по |
упити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њим |
ити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} |
гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обоји |
.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степ |
p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се |
Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!., |
/p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мор |
<p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
вић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени нар |
p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече? |
subSection" /> <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горач |
борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} |
се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, |
ече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке |
бе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S |
ином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> |
се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За |
тола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу раз |
<p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћ |
а, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини м |
си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се |
ва, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, |
>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конак |
— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенади |
} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђ |
ци и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.< |
е ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се от |
ића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} |
нице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу |
ути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у |
ти спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот ил |
ће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се |
пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота ста |
снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту сна |
p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па о |
лизу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом м |
е да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чача |
ћ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га |
ше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаш |
се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се н |
е саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик з |
светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе |
рата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане |
беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја |
p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, |
> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се по |
ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обра |
ун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално про |
сно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и к |
тановаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, |
ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде |
тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше к |
паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> |
одене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом |
а.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати иг |
b n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет |
дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S |
аљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезвери |
пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— |
кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га п |
уку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље |
илице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ... |
драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p |
</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше св |
мете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то ш |
еколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> < |
нати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> < |
му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао с |
м је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p |
.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога да |
зору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вече |
љевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</ |
</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и |
засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све про |
ише пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, ка |
иди Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> < |
погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Ов |
здатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Па |
{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви при |
м буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јун |
ак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према М |
ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div |
цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде с |
p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени го |
ничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао |
три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах проте |
ао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваш |
лици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак |
посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се д |
о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примиц |
} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женс |
којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђен |
асја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густ |
Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="6 |
, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb |
ан.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступа |
помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока |
помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Бац |
метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже с |
<p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише |
стом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине |
на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраш |
зва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га ра |
доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати |
те Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у пом |
раву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Кр |
их.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S |
ин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умир |
угови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту |
<p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би гор |
<p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жар |
е — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извид |
</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, |
.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развиш |
о је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.< |
коле; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну |
ању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа |
а има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; не |
и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вис |
/p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од д |
<p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, |
а војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуш |
ћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично |
лави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по |
небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по о |
есна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаш |
тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола |
} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више не |
/head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све |
во и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци |
арено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби |
види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже н |
време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који д |
во.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузм |
> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели г |
/p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Дол |
> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то |
своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Л |
ровираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше |
е Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— |
ше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хуча |
раси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харем |
у никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ват |
ог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових |
пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше о |
који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, |
S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му ди |
ојвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-ка |
га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час |
очео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом по |
газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам д |
унава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди с |
{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Срб |
вице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене |
о и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у ч |
стављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребеним |
S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: оч |
>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим ш |
ћи се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subSectio |
ше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже гл |
</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb |
њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски т |
еше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S |
"> <head>Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног по |
мљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јес |
, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покуп |
мр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр |
јан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жарк |
ђоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — |
на.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Ов |
и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.< |
рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Жи |
.{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Брки |
нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи |
.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти |
вом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} |
ека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</ |
n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, т |
> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — пр |
<p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се заг |
.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— |
<p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> |
за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као зве |
" xml:id="SRP18965_C2.4.5"> <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> |
фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа |
итрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше |
ош двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље |
<p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с об |
нђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност |
>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p> |
ne unit="subSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</ |
жаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад б |
продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p |
стали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ ог |
S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побр |
66" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у зем |
нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p |
Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено т |
<p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела |
тре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац |
ецо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше з |
и распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем |
дан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, заден |
скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и |
и застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима сво |
лог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, |
ама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија |
сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући |
у духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} |
у.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у |
це.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше по |
оба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху дв |
сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— |
демо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одгов |
н што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући с |
другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за с |
> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p |
> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде |
младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она |
чем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} |
срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаћ |
и бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута ме |
час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p |
а граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</ |
може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — им |
робова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је |
оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало |
} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света |
одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и |
ј беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци пос |
е; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподе |
поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и от |
<p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кро |
све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћено и у ц |
пази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из |
тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На |
големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила. |
е саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} |
S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.< |
p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јун |
} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ват |
Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један др |
ника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врхо |
а дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беш |
и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — |
азаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајит |
незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му |
ће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, |
ен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обав |
вори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник вид |
звршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу |
а се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти |
могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да |
>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме на |
на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> |
мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају |
и циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Во |
борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> |
еће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је т |
S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком мук |
беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце |
пери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који ма |
!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} |
Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако |
е, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! |
пним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јас |
бузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p> |
богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од у |
ог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> |
душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, ле |
ја изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} |
толико поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и |
ласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> <div type="chapte |
Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсц |
узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, |
<p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одгов |
да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада |
м беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова у |
рима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то |
</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</ |
уваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде |
ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S |
унце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један чо |
ге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет о |
<p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући пос |
лази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, |
Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар ре |
Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не б |
p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, |
.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... ост |
исак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држ |
коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с ди |
у „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари |
ревих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у пес |
Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и п |
што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, |
сти, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога |
вати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, х |
ор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у то |
противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се уп |
{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И |
е се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у |
S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које врем |
ман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игум |
ору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSection" |
!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S |
љад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила... |
устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са с |
астави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и каме |
те браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му |
видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и |
е примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са кул |
и рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ |
их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n=" |
грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране |
но.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не под |
крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разгов |
гаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се до |
а га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S |
раве у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља бл |
ером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? |
<p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар шт |
а предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан хо |
и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој |
и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у |
сто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем. |
>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја |
ћања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде |
звуче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече |
ада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазе |
"72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све. |
Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — пон |
70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— |
унце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами |
че:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... |
добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше до |
склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, |
>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се вра |
душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем |
е, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један мл |
<p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> |
у, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, |
с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густи |
раона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и н |
као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава векови |
жено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово н |
рује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни |
p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и |
гоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражен |
врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта |
> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се |
менише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Дец |
, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p |
у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелуј |
ац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из |
ки.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у глав |
ње се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.< |
а, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и у |
крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне в |
е!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно |
о понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> |
ети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији |
знежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице С |
гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари |
овели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на |
р-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ов |
н имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи |
пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају- |
нине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стад |
ше своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се тр |
<p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено |
Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би |
је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да |
у, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, |
неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му ј |
буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом |
је, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, |
диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар |
да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше |
оверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, |
p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А |
о.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} К |
.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — реч |
ру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, нос |
и Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право |
.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове |
</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p> |
.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</ |
к ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p> |
<p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се |
свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а дв |
е.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — реч |
вца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему |
илош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе |
осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војск |
узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађ |
га неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи |
.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Ата |
шко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешави |
сенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Пет |
..</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{ |
ити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и ч |
каја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто г |
упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> < |
е Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> |
е.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада |
ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло ради |
села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село |
уга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко ко |
жао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упи |
кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше |
е на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те из |
омови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглу |
а и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план |
> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљ |
а њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попе |
<p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} |
у.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зва |
љаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и |
сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге |
ветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна |
p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>Т |
тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових мом |
аша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо м |
ић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p |
мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p> |
о им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај до |
ржећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна стар |
Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост во |
лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаил |
че Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — при |
, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе |
ну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — б |
та, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу |
укавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> |
ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Н |
шећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи за |
пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, |
и.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обра |
мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо |
прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се |
ј ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе мат |
ом по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што у |
омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовн |
, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га |
ош горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ни |
а ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога |
p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Мил |
јих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, п |
рхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави |
ојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело |
а браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у |
ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пр |
емих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако умо |
ку пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се то |
ај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака љ |
судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер |
власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и уст |
очасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ла |
с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало з |
су, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једн |
, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а |
жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се |
ти.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе |
/head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази |
манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старо |
ју.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и ба |
ада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет |
тране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш |
уке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па.. |
лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га не |
омку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} |
платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} |
Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ ра |
подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Ш |
г призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа |
стадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада |
ачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не |
не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч |
е што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан од |
ебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, |
рхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске за |
— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Ми |
</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} |
чним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, в |
/p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p |
>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, с |
Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигу |
и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама......</p> |
ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико |
ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и |
<p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! |
авши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини б |
а барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко |
ху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, |
на.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, |
весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се гла |
мна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда |
, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко ника |
вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше х |
карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније |
астуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} |
е погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продан |
.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до сел |
<p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југои |
манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: |
п!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="subSection" /> </d |
тио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Мили |
ики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава по |
лагих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да |
мењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благове |
у?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напуст |
оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, шт |
по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они |
удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> |
аница, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, |
испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, |
уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођа |
/p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару |
ла, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју п |
т би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим п |
</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни |
, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаници |
о, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и д |
S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и |
пи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p |
} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник куп |
оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше м |
, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једн |
е! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи |
живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</ |
n" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљах |
еђе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасиш |
лумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зл |
ебно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати |
а оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — |
p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини б |
к што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хвата |
ва глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стоти |
ону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој |
.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше. |
сто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — н |
метно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле м |
а.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше десни |
беси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</ |
ла и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач св |
адоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> |
ш никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше кр |
<p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и |
е да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из |
ликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљ |
рену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.< |
.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добр |
се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Ма |
овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и |
риступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држ |
<p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у |
.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која |
тници</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитат |
требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, за |
а је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у п |
он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова с |
ку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погруж |
слободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља |
к.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беш |
ом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку њ |
арци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћерет |
} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад |
>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа |
м очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да |
Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у ко |
да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укоп |
а рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишт |
аља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Тур |
ладић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— Турци, |
о крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви |
ше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у гр |
уће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Св |
Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</ |
оше поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone unit="subSection |
ом.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, |
имари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!.... |
према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица |
Господње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздр |
ању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла та |
чко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час |
дише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, с |
ци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху у |
у о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама |
земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклет |
и шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад |
Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не има |
чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затеко |
ледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на дес |
ра, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — ре |
м и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и |
дскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху |
оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет |
} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати |
арну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Р |
це и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко |
ни стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примич |
лас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држе |
S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p> |
мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем |
<p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша траж |
д на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div |
бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p |
, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> |
ти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила |
у..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе м |
где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беш |
ћи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, |
цама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачк |
и.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљеви |
а тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што ва |
адић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> |
</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Б |
<pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаш |
ушу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p |
Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко |
н и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба с |
и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста |
е одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одај |
ло Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <d |
игде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи п |
аву и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{ |
ивоту народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода ко |
вој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} |
скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сен |
обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у |
е ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S |
} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима с |
дговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге |
лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али о |
као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милос |
збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околи |
а колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он гром |
</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што п |
?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по |
едови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како с |
манов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитр |
умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко |
егоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Ту |
.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете л |
ом у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бош |
{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи н |
и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба свет |
оји час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S |
ена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добр |
уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај П |
ени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине! |
p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом |
ђе за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S |
p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</ |
за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пук |
же, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља |
а и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је нај |
есма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично |
ожете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Ла |
говима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p |
га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе но |
рана, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успе |
лазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p> |
ћи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпо |
аше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекну |
S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољ |
не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине |
на да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој неср |
енија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори вра |
ина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаш |
се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пре |
мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се |
се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубић |
се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиш |
држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као |
у као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се п |
иве на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у роп |
аше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста у |
дабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим |
испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и |
ремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остав |
а стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени д |
</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} |
и оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
у беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван |
/p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.< |
ђе у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се нев |
се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— |
S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше |
<p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да з |
/> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Ка |
рћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и про |
ече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у |
ман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али т |
смејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше. |
ута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> |
е вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао |
но.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са |
ајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S |
син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ма |
олац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи разви |
ворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се |
ога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и други |
љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и ми |
у.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упи |
жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, |
ична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој им |
Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотн |
љства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У |
ом и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мора |
ко пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње |
овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се |
о два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова к |
еху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
ne unit="subSection" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село |
>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — |
сти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p> |
, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња в |
мед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед |
штољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Тр |
м вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.< |
подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да |
борена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком |
идано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута х |
беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и нев |
осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — |
ер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти пр |
претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на |
саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и заг |
о педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до |
далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двој |
м како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац р |
пајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни |
ца заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је т |
продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаш |
редња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} А |
му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га к |
рунама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" /> са сва |
а оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непом |
ет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху |
и остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш |
ре.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, н |
а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На ногама им беху негв |
рељивих очију, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оц |
ко се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског пос |
за.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа |
зимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег с |
нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело |
уци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа |
маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јан |
веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролева |
ромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже |
и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што гов |
о и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{ |
ешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га посл |
брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај по |
воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и м |
се крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклет |
не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховит |
<p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смел |
, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде |
p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, ко |
честити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благо |
<p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — |
беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гр |
— рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече |
г пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему н |
шко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — по |
S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици оста |
о.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је |
е игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако |
рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирен |
ате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на ра |
p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,.. |
о том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушта |
арковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крило |
е нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у свак |
p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи ру |
жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи п |
оду, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори |
же се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не |
инчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!... |
вода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Прода |
Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману л |
дведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, из |
p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгаче |
Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да |
, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође |
коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше св |
вориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворен |
и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, саб |
сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлуч |
ушу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се у |
да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се пролив |
е, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, пр |
<p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све ол |
ло је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> |
— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околин |
ољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху |
> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим реч |
гне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p |
арче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p |
руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти так |
дну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџ |
кав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, к |
син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошло |
чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта |
а оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? |
уло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод вр |
војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> |
миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на |
му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртв |
амо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p |
уден ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и до |
Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не ум |
дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости нас |
раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p |
ачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> |
та Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— |
Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао. |
> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре п |
p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир |
се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> |
дости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.< |
ично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије |
више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу т |
момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратни |
це.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — од |
</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну рамени |
хну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! |
ста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе |
ским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Ма |
/p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Раши |
ње.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, |
Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам |
p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ће |
ад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S |
дро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је с |
приђите и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид ман |
к.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и испр |
земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије |
а Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} |
ц Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћ |
бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена. |
/p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се |
.{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?... |
Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати |
.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан п |
прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и остали |
p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— |
ај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче и |
дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> |
ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димит |
о себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, |
ш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.< |
p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Иг |
ар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјекну по око |
мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> |
p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{ |
<p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што |
едан, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо за |
о усамљени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S |
римо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо |
тепенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенади |
а ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље |
, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, |
конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не про |
</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добр |
>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе мана |
е.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегун |
јана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на |
</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете и |
/p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте |
чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Т |
аговештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благов |
ребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што |
и се — рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и одне |
ло је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома бри |
један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече |
S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{ |
е писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и п |
манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Бех |
њаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло П |
ж’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, је |
не, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло |
а човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Су |
pb n="63" /> <p>Припалише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум при |
као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до |
шина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешт |
ано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један |
едаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвиш |
поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар |
беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много т |
у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише |
рака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где |
— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније пр |
очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар погл |
.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше бле |
Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на коле |
браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бр |
отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у о |
из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — дод |
b n="31" /> <p>-—Кога си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви га и прочита о |
лепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса м |
стане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— |
<p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како среди |
е у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојл |
>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Б |
ажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да |
човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и нал |
, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи ф |
.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш |
светљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он по |
Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли |
ећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и |
ошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Ма |
војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под |
ено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху раз |
Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и на |
ек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци |
— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно |
већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} С |
лато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као |
Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачек |
му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} |
један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— |
ридода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! |
ше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Па |
итрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита игуман |
очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да |
ико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, |
слови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори и |
, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац |
јајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и реч |
Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо гот |
ласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и |
же глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их ј |
ју.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пож |
о ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треб |
мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — реч |
енуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и |
еш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ов |
рилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Ј |
тави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} |
, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са с |
пут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговор |
се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ћ |
знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упита |
ира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите ору |
пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити |
рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капи |
Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те |
ћеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих |
ио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па |
до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Т |
и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разбери |
<p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чача |
есте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у |
свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бо |
еде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> < |
ити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше ди |
илика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се |
е Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше |
чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу |
Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред коле |
ушење светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да с |
ан Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум |
аша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколи |
.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{ |
само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се |
биђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше |
стити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и науми |
матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме |
<p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> |
кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да |
један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до поток |
ху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина пр |
с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p |
а, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Мили |
, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чин |
престано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаш |
S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко п |
<p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и по |
<pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, за |
како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> < |
мену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и |
ту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлина |
мњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... |
дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војво |
тече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из |
ет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим |
омака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину. |
ри на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се саст |
елика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет дру |
</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе |
Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, |
рана високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије |
вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разја |
} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p> |
ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, |
ели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз ј |
вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из г |
е и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајућ |
м Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p |
е? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p> |
Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Раш |
у.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и |
ста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— |
<p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} |
{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непр |
о к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к |
<p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> |
га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће |
душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p> |
Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиш |
луотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше си |
> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и |
са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Ра |
асом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти |
иже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војв |
главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазри |
им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га сво |
уши његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што |
брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха |
изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} О |
чницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше и |
нама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу на |
веде у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за |
м диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за ти |
рад доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старц |
рачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посмат |
едан преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока |
лада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око |
Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Ста |
Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није по |
Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, оче |
о у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> |
— одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> |
пита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, |
е распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео П |
у други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше |
еравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{ |
протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше поза |
пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче и |
син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су он |
ћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — п |
камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</ |
p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где с |
исутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> < |
за на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће |
та вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и |
и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам ред |
и десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници за |
час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и |
кић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Треће |
куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил |
амцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div |
а тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— |
аде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућн |
ња и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мрт |
ећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ |
онови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жа |
ашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поно |
ction" /> <pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов |
е и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет ш |
уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То |
и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из |
Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољуб |
орише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слав |
и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манас |
мота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
/p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> |
ницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад о |
ређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и т |
ути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело |
n" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где |
орби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, |
већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши |
ше је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше бо |
римо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Ниј |
ај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у овак |
испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику |
је.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрен |
— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба м |
цише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци слож |
та ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n |
, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на |
{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— |
олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варн |
све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи |
е, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће в |
— Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђош |
има.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поно |
е овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p |
ти таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не г |
<p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и |
Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра з |
тину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани |
на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div type="chapter |
>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало д |
се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, под |
да му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово с |
дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену. |
посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поск |
.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> |
конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> |
е смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што |
умени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину н |
беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гом |
старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима |
о исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, |
ја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе |
</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол |
на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце |
се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> |
и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — п |
који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљава |
мадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на н |
е.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} |
узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији |
да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврт |
ницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће. |
ко заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — р |
ко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази |
ови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ се |
ле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а нек |
страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослу |
ружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Про |
изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде з |
/p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике |
о духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово |
акупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући оч |
оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомич |
би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отво |
д 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право пот |
дговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли |
си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути |
?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, д |
ник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коња |
>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи |
у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!. |
опљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Са |
м.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само |
жи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама облив |
тују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рај |
тарица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама па |
ну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у |
и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Тур |
а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну р |
.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под |
Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли |
ити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече о |
же и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— П |
побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p |
Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да |
рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете |
} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш |
у га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пр |
али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџ |
наше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу. |
егове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{ |
е за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Ју |
љ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада |
...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и |
Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовц |
раг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и |
ором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајси |
га-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног |
коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он о |
d> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем |
и.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Ш |
ма.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, |
> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> < |
о је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да |
</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p |
се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини. |
p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПА |
, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док јед |
ћ, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова |
ни се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ј |
људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скре |
ка даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> |
од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са об |
ека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!< |
— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како ис |
, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима наш |
.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај |
ожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да б |
рални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрско |
кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се дог |
кића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е |
кса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега |
Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и д |
Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јос |
} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Р |
ла, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху |
другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче |
да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, |
p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p |
че јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и ниј |
огао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића |
глед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трж |
— рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај |
љу обавио, једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, |
есто једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме прича |
једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави ф |
<p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака б |
епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Ту |
едни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Ро |
д се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико за |
p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче |
је.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, та |
чне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Чове |
звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан |
да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху посед |
ш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то правед |
им гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу |
ахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће |
брача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згод |
<p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одг |
им чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужит |
, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде |
неимар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и |
видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, поглед |
ну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — |
твори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p |
0" /> <p>— Удри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Дв |
lepage"> <p>НЕИМАРИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</ |
аралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њо |
ху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које в |
но.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.< |
из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полук |
страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облац |
ријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из С |
ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад |
емадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и по |
На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> |
обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се ма |
беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> |
бро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} |
е глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе брад |
ва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, |
војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуб |
околи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с кос |
ац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше н |
овици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две |
једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине |
смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Б |
ктер народа има своју персонификацију у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, |
асположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену. |
ставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, |
Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везуј |
анастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она повра |
ише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авак |
е куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обр |
ну и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не вид |
том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напре |
/p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних око |
е са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче |
е.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово |
ну да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас им |
Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> < |
е да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече |
виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га о |
нда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим |
аснија ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „ |
.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити |
моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи |
матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мат |
г је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и узд |
у се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— Ништа.</p> <p |
авити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} |
кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Ста |
савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе |
ле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и в |
ев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујт |
триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, |
окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, |
Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у |
о, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах |
ти мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — |
икада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жест |
је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не оч |
ста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постељ |
S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху |
ени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија и |
.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубијана, нечистотом и |
иђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, сп |
>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шт |
рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — |
ко?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече |
ориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да о |
о! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише т |
греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубок |
де глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече |
у одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена ст |
> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече же |
на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави |
епомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном др |
ђака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за с |
асења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да м |
</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} |
личи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војв |
Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p |
у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошк |
о ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи к |
уче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он |
" /> <p>-—Кога си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имен |
а је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде. |
p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p |
е с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечк |
овце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватр |
<p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</ |
овић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Ми |
беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> |
јло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S |
коли кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност |
ово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештенико |
што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опе |
м ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, |
"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше п |
"> <head>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стеч |
пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непоз |
за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави |
ри момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке од |
них.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p |
а њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Пре |
.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи стара |
е лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним |
паде их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишт |
цу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> < |
ште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст виш |
о нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо |
Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада |
ху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури |
гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се п |
ушу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Б |
да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се п |
, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се |
Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је |
жни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и |
ећ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше |
пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питоми |
ачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше |
ђено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</ |
шин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и |
се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-б |
својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p |
шта се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све |
b n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске бе |
} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошл |
у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како |
ва дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи д |
срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће |
p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собо |
влу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, оч |
кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</p> |
на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> |
ећ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше |
Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се |
лео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове кућ |
/p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један |
ли? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб |
намење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мај |
по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, т |
опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!. |
овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: гл |
мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жма |
весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме з |
сам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p> |
у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се |
есту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том |
и пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, ка |
реле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљ |
е ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по |
Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждр |
рилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест |
.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме |
ану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже |
беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељуст |
, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким |
/p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испи |
ви сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајни |
небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јун |
љаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато п |
па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже рам |
свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено рик |
а би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и |
на Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Час по |
ра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бле |
дан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на буду |
стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и ка |
а, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p |
: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по сво |
омировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике п |
скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, |
ф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> |
— Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пусти |
и се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без ч |
} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Су |
гову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују патње њ |
агрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубијана, нечистотом измрљана и срамн |
илице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, ње |
а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на |
и град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне. |
лободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S |
и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и |
ан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада м |
опе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, н |
лепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, |
усти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с де |
ори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type="chapter" |
ђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну стран |
су, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до јед |
и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Л |
ут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и ј |
Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само |
чуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све |
ке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје. |
и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролиће |
образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђе аг |
умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лак |
и Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише |
" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што |
лада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а т |
еше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и де |
S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух |
обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени |
храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једн |
<p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не прот |
ити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције пр |
м.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у |
Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десн |
ки стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близи |
ла!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху н |
лисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p |
} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на м |
рио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{ |
крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> |
рме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — |
ве у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благ |
ник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пу |
а последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} А |
помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут |
е се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="c |
шадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} |
{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начин |
ом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и по |
док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из |
.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гуд |
</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, |
/p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље |
осподње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздраг |
бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина. |
труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно гов |
..{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао. |
пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагље |
Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p |
Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, |
у, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши д |
очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околи |
чке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} |
му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђ |
у, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="s |
ћ, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђен |
а се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> < |
низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и т |
преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита ј |
"subSection" /> <pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, |
о стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече |
не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да о |
главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit |
иби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> |
човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, |
обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изи |
и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе |
> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним р |
ба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> |
е, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="115" |
Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на стра |
е Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замоту |
p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, т |
2" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све... |
се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p |
алени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник |
рца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше прек |
нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића |
реба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац |
т кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и |
тиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.< |
ићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једног |
е и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао ку |
о и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили |
Section" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p> |
ће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истин |
ек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према ж |
ана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни п |
оват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кар |
>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше при |
p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улаз |
ири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> |
и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм |
.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши |
престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један млад |
ица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Аг |
t="subSection" /> <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двоји |
та ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што |
ци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
нуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један |
Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачиц |
пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи жи |
последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и д |
се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зинд |
их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху м |
unit="subSection" /> <p> Сутрадан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовник |
ли веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријате |
Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше |
атанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, из |
аљини од 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се пр |
вих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се о |
ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види С |
Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код ку |
да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упут |
а беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игум |
ече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до |
} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По т |
дговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточни |
а наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их нећ |
и биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, |
раве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрх |
S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти вит |
ика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> |
са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и ве |
и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игума |
и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit=" |
ачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, д |
е појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац |
из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм |
те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе |
освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и |
буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан |
о косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака око |
изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> |
>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију |
ола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p |
вена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и р |
p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруг |
м на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, је |
це, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> |
>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток. |
по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја ј |
љад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</ |
>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> |
пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђен |
иш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја |
>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај |
под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачић |
наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће за |
о, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Ма |
ет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва ти |
" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> |
басјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он |
одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исук |
сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше |
м пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљ |
њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{ |
говим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „п |
озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{ |
кну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с п |
/p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме?</p> <p> — С Турцима.< |
ни од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече |
м по сред срца?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену. |
зи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</ |
мичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи П |
опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо уп |
</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а кри |
свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљ |
изгребено, снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Ав |
и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да |
а шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у |
че зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране |
ка нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовеште |
ша, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше |
наку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и ка |
и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неим |
уше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачв |
ше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да |
> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери |
а је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допр |
д се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му р |
ново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p |
Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — |
ина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђена |
> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, сед |
ај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се поче |
.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — |
граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили гра |
} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва им |
нојло издахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стен |
но.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у м |
иште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пл |
униса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беш |
отово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише |
а у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет не |
ј тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови бог |
дији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у |
о том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си позвао?</p> <p |
сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци сп |
е.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих |
и.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на ш |
Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има све |
прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, — св |
казује старост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостас |
.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јау |
p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <div |
и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p |
<p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни на |
да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро позна |
и главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли |
<p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било |
ну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Па |
в син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треб |
н од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Чет |
ни: очи избодене, лице изгребено, снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишар |
што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади км |
е се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима раз |
буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру |
{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика д |
да имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И |
> — Праштај.... побратиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S |
>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом в |
p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже с |
лаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</ |
ако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у |
кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <div type="chapt |
ати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, бун |
..ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе р |
рекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притис |
ћ скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни |
олико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топов |
а сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из |
најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милоше |
ћима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа н |
епо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље он |
{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће |
Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она |
" xml:id="SRP18965_C2.2.4"> <head>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд |
као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска |
вану Преображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила |
застире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под ко |
ук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређ |
повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских ј |
ни зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањ |
едва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђен |
па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И ка |
</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S |
посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу т |
ба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно |
пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастир |
машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, |
а ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћено |
чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему |
сац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положај |
иша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p |
му да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војвод |
и је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко п |
настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно |
вке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> |
стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> |
о ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Оп |
Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица |
вара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свач |
нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђ |
ку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше поче |
аје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и ск |
ш.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? |
ратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе |
, јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних |
х један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Гора |
Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Д |
амоте, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и |
дно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрач |
личанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропст |
Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— О |
S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div type=" |
Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје луд |
<p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвал |
м шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је |
аније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре |
по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Ка |
> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаш |
е, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с |
и и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спа |
врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, |
радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајањ |
а где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајн |
и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p> |
ене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарк |
.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не |
об!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зач |
ну Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју |
што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као |
ам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type="cha |
огружених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по ошт |
љаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри и |
омоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се |
нице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко из |
вечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захт |
сларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То бех |
српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их и |
ћи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и |
показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одју |
ро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на по |
риђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га о |
оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone unit="subSection" /> |
лажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискус |
покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу с |
ћа.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измир |
здају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> |
ет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па с |
своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише |
ошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p |
ра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — Можемо |
оградске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један |
мљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати |
ху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се |
аху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прожд |
и једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гут |
закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршет |
атимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу св |
их страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S |
ома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, шт |
арише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар |
p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске |
њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац дон |
шко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Веру |
у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, |
и заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које |
м.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек |
на корака, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} |
и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S |
> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече |
тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагу |
у — одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — |
Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилу |
питиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гут |
пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да |
имио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — |
а и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који |
на беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жар |
об ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не |
</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У |
сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} |
колини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p |
</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија |
S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини |
м се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јун |
ко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{ |
у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, с |
ден у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</ |
овори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли |
рше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> |
изван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сј |
седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина |
забра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Бог |
, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> |
еђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина |
ро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов... |
отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они |
вљу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да с |
шке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, шт |
како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и |
главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати |
не ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.< |
љицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крил |
p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше м |
има.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за се |
d> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, ко |
ни ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а п |
д горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игум |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, за |
а, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе п |
трља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му жи |
го што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S |
</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да п |
јло, смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, |
мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> |
јло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од се |
вориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је |
.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p |
бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p |
<p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет |
подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи |
оста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Он |
о је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{ |
у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат |
ир Свето Благовештење</head> <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Какв |
ша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификацију у изабраницима.{S} Српски нар |
1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устана |
дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почет |
љно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, см |
т’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намиг |
енисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</ |
/p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато поглед |
?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двес |
лобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Он |
а има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n= |
ово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше |
p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га |
јином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p |
родног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и |
да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу тру |
је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси ј |
и на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и |
д год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S |
ма те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{ |
га немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — р |
он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушко |
и пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола проју |
.1.3"> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркос |
965_C2.2.9"> <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што ст |
први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје з |
ad> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да и |
емађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија |
а очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајућ |
ајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раз |
се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузе |
ло, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} Н |
S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у ми |
аваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредн |
, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, ка |
е у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро уз |
д вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза |
У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата |
ово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје за |
се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 18 |
улејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и |
амо не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду с |
краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, |
аспоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде п |
{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан |
азаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке |
оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава |
ачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврди |
<p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаро |
их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, леп |
лутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гла |
у је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, вид |
</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Пр |
изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага |
У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сва |
се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај до |
акша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо |
д хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи |
говештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, му |
ни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p |
му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="9 |
ести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше |
и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред |
државаше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разгова |
" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важ |
на.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над гла |
и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у дру |
p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> |
код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!< |
p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџ |
<p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држ |
иновче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека |
мора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу |
уђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору његову, он је прилично |
дина, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Ту |
лужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. |
неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казн |
{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови |
орило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу до |
еко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обр |
превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у нед |
Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p> |
да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да |
о и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да |
асом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд |
амо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и |
и?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршава |
ану домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Кака |
а су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, |
Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по |
баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о дл |
ај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и же |
родана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на мног |
} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Км |
убио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу ж |
тење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се св |
вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почи |
е бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако |
кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у тренуцима, кад опаснос |
у, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, |
ина бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за п |
е беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Оста |
а ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, |
се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту |
тем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скоч |
сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?.. |
о?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни св |
уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се мо |
е и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврат |
S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажип |
узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли ко |
</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло |
, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> < |
атише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p |
Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана сви |
аву пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче и |
еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положи |
>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричи |
будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> < |
ла дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Б |
и целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{ |
/p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћ |
ома свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, п |
д данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде. |
арко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p> |
<p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага |
ју....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потр |
аћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати |
се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-П |
Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> < |
ј ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бег |
ребаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} |
ар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опрем |
е жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом |
— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Рад |
ћи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић |
стем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али оп |
еде своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена. |
ше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибу |
о парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Ва |
гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одг |
S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — од |
n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља |
...{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тр |
де први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Леп |
год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није та |
прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје |
лостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством |
овим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног иму |
и све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — реч |
ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни ве |
ижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основ |
оимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси......</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли. |
ама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Не |
зираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је врши |
аигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну ку |
.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> <div type="c |
p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} |
себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} |
е, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копат |
рпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и ч |
кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</ |
p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше н |
јан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да б |
ишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p |
надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Стан |
.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај б |
ше одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци н |
оји тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо с |
ао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, |
на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је за |
платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу начинише...{S} Сирома Манојло!.. |
вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка с |
мислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погод |
етог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко |
} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а језик исп |
>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— М |
лазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске |
И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Је |
> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побрат |
беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по |
те и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи |
је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с |
удске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.< |
и на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их позна |
пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p |
али чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то |
рним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска стар |
зрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по зем |
девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</ |
ead> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S |
> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На л |
На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен |
устише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, иг |
ријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар |
љења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истино |
Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне |
оту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су |
и је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ |
, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после н |
/p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> < |
скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Чет |
рушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се |
кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише |
готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, п |
ин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали |
и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочил |
азе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> |
д низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На ногама им |
ао мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке. |
ље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад ра |
амог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И |
се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога с |
а зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена |
крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви ис |
о чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, |
у на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, |
се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде з |
аше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.< |
се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, |
лико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, О |
— Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, |
за обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се |
гато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне |
д јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њем |
крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те |
старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној |
ма уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се |
ом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови ог |
њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно д |
p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја ос |
да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да |
одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасј |
да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кмето |
оз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> |
неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му бе |
та вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем |
Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на ду |
и град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се |
<p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="sub |
арко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би м |
ње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div type="chap |
помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chap |
p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у |
/p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> |
педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до т |
е Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај стар |
milestone unit="subSection" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома. |
теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом |
а, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућиц |
} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф в |
е.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— |
t="subSection" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђе |
им пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђ |
"subSection" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да прено |
сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени поглед |
наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{ |
агло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена по |
ћи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђ |
склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше |
све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собо |
не са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, растурени по целом н |
бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Ча |
ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је |
Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> |
друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> < |
итез српски, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од |
жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш цр |
рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истре |
мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачев |
таше вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом |
ма би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причув |
ново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} |
ј однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, сн |
ћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држ |
упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, п |
елу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и п |
рад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> |
е с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упит |
ше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји |
Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p |
ац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смир |
ани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница ош |
аше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Х |
између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се к |
урчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!... |
и кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{ |
икупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахн |
же песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истр |
а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Т |
ебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци ос |
ати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама |
идода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се |
учише четирвековно робовање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Ј |
га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, и сваки |
p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло пог |
р, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео |
цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{ |
заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Ч |
јка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!.. |
колини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{ |
брад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тр |
уту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући |
е, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно ор |
овештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу н |
се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљ |
ац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, |
ало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориш |
p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p |
себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвиш |
воје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо |
њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и доб |
и дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу |
оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слоб |
p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху т |
еше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, ал |
војом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у ов |
у твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби |
ед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу |
утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни ј |
поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усре |
м и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих |
ојој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она |
чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показ |
драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за |
о одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} |
мо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отва |
појише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>О |
ди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и бори |
{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: |
турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од при |
пчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си на |
по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} |
апе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, |
напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова бе |
арко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Пок |
, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S |
је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше мног |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема |
P18965_C2.2.14"> <head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— |
треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посет |
а, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} А |
тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више |
високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачк |
<p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран ју |
кад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светло |
на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом до |
арева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи меш |
ижи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да роп |
РИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИ |
а Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Благо |
> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори с |
ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио |
рте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи о |
У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке п |
феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и не |
диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патњ |
а један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Ср |
у се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овча |
ан од његових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — реч |
а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кро |
ља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше т |
"71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Мил |
p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се |
иф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја м |
грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год вол |
— кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци. |
/p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече |
.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p> |
> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија |
лупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — у |
вима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље д |
нку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се |
а сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> < |
ратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа пре |
Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића. |
их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Аш |
не загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На По |
љуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећ |
.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније |
шевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је |
утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пре |
иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.< |
стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваш |
> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игу |
— учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако |
{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То |
е сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <mil |
>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{ |
с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе н |
Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, |
ли.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грл |
>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледај |
шила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо |
е, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p |
поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа дад |
ч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време мл |
том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху |
S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и ч |
таше да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвал |
да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање. |
рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жа |
ше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> |
су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</ |
овео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, |
гама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, |
и и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам |
јте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина |
ати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај уск |
арко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не |
едеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{ |
.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му ј |
дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> |
, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујан |
стили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамн |
смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из д |
равити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи зак |
окупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја |
ише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јел |
ших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка< |
{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега |
>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти |
> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} |
ања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радо |
за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледа |
{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{ |
рковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} |
p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено т |
а се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је а |
Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стр |
спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p |
.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Ду |
ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне |
се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и |
Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у |
кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд |
реко педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад |
} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране |
и и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да |
Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Д |
осувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>..... |
> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још дв |
/p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад дв |
е и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p |
крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваш |
ан метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за ча |
Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изв |
ала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу |
своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати аг |
и у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Веруј |
<p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше |
реба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> |
<p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка зауз |
ви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана |
аху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се |
алакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Та |
{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци |
ише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута по |
и, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху по |
} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
а свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, б |
њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је ота |
и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваш |
и.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <m |
Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</ |
треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Руд |
ружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахи |
</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У т |
више се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске пр |
сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да зб |
, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој н |
уђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао |
стељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На кол |
Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прику |
не о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добр |
.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Ра |
ропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би |
Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У такв |
и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} П |
Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћај |
ве, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S |
арица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки ј |
изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга |
ераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разле |
це, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише |
ребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div type="chapter" xml |
арод громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек ш |
ут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погле |
оја продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тра |
што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — |
мета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спаса |
е кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто |
Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да |
а живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milesto |
манет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник из |
...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.< |
ше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачи |
е он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> |
н их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Ср |
>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у по |
што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искуш |
ло утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече |
с по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</ |
рци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне с |
<p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манас |
дна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> |
дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} |
дељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Ста |
анов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколи |
м?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ни |
дговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли |
мену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац |
Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То ре |
S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе |
жину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче прич |
, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Кој |
Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— |
елише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Иг |
е и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово шт |
Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник бла |
Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} |
и те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни з |
азите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уве |
рско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да |
ше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоист |
села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отм |
главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, с |
у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро |
и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S |
хова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— |
ишта, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{ |
начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго каме |
терао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не м |
Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече |
ивну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се |
лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио |
ја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи |
нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше з |
би, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песн |
скочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у ду |
чна осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону |
8" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сун |
а на југозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно по |
ен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога девето |
.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају |
топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> < |
бљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{ |
ка прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше |
{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, |
т, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> |
е стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он |
беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се |
н.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова сре |
а и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен хр |
њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока |
о мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна д |
кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кр |
ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пу |
јицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на дво |
у? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је |
тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у |
ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса. |
. осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И п |
ном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!.. |
раћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Ру |
жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с |
<p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди же |
Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на |
Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, дец |
оји губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта мо |
!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{ |
га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, |
на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p |
....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{ |
орамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Прист |
</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</ |
што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку к |
рудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево |
погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бит |
о на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за ча |
решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.< |
мо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} |
шчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љуби |
— Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе рук |
<pb n="127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име ње |
.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошк |
и, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> < |
де човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом ре |
о ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, |
тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече |
ојвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, |
ића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан |
</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас си |
ао човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} |
о, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да зауз |
чи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> < |
ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не |
м.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће |
79" /> <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клис |
е глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада М |
— чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћ |
пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајући снег с каба |
н у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или |
в као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шал |
Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и |
b n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку |
, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога |
де плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се са |
ено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиља |
евићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди |
ажи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а |
и са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам пони |
агослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па |
на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Раји |
ури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> |
зда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам дво |
/p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по р |
им.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу с |
горијевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} |
и, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избав |
нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— П |
p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенад |
Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и |
срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> |
.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? |
S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта зн |
старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> < |
дговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p> |
</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S |
се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан |
га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се |
?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу с |
... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај |
руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чел |
им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући кр |
тећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет |
</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се о |
рчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb |
{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече |
у, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, |
крашена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту |
аходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни л |
xml:id="SRP18965_C2.3.6"> <head>Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, оче |
тарац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> |
се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — уп |
аде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме о |
18965_C2.1.7"> <head>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф р |
уке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, |
рко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и з |
дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и пон |
Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта |
вика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њ |
раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме д |
<p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — Как |
проговори први старац.</p> <p> — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руко |
ве жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страхов |
— рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, б |
ко буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На по |
само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> обл |
г? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! |
раву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упу |
наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај |
> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чук |
ан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p |
и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духо |
за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S |
исар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих |
p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? |
се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како |
и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројев |
е могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} |
ше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, |
државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> По |
Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари |
арце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! |
дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!< |
> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице д |
ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим |
ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста |
ет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће |
убрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Наро |
срећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланац |
, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за т |
га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на за |
— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах |
оноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се |
али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас к |
лети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, св |
обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одгов |
од тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S |
мљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетст |
утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да |
мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У |
} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> < |
им један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Ка |
ијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику.</ |
а.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећ |
је оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном |
други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, се |
у и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се |
Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака пл |
с.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш |
ићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста жи |
иђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући так |
му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради? |
ицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он о |
брада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли ког |
се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале |
валила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Ст |
ац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега |
тојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} |
талој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђен |
амо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и |
p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештен |
/p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак.</p |
— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> |
<p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чобанче |
им местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они од |
орише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари.</p> |
! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p |
дин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тре |
ци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постар |
и корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пу |
.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шт |
Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам з |
лико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који |
ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости |
ити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац свр |
ре, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, дел |
ту.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} |
век уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — о |
ком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати |
и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p |
ича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта п |
за зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — р |
авише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман дв |
{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S |
</p> <p>— Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показ |
> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела |
итним знојним капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од |
еху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као |
који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, |
роз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољач |
њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Ст |
оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни херо |
и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже |
плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грче |
она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, наста |
е диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече так |
и!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Л |
спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда |
спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гл |
ено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу! |
м руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поч |
војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И |
сио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром |
вор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он у |
а хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жа |
оштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, кр |
крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори |
силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} |
војим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубрав |
и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила |
вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други н |
а граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у |
/p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибр |
рије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за та |
имише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што доп |
ама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, о |
ника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбиј |
оља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва |
трахоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S |
ачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и ост |
диш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши |
крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ни |
већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо |
сакупљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Лас |
Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан запо |
ајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} С |
<p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути п |
> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и |
у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пут |
ити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рам |
крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Раш |
окренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позива |
ања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бун |
> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — |
<p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, |
станика огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} |
{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се расп |
.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</ |
та и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и |
н заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је |
тајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош жив |
ремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} В |
о наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто б |
.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода бе |
у три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
unit="subSection" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да |
и:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— |
извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња вра |
д..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед п |
ољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три |
вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p |
одупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да с |
е беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На гл |
исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> |
</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у |
е.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од |
, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговор |
ака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> |
ап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друк |
/p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола |
ш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добр |
у шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> < |
крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света |
<p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— |
обанче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што пита |
не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Ф |
је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, |
су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p> |
овори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Ст |
је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе.. |
умен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене |
ри...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј |
— цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворен |
S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, |
ре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не с |
ш нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф прен |
— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуб |
а се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је |
ечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићем |
а да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити |
л поново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код к |
та и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву |
ка познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> < |
оје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна |
ки војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</ |
рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи |
То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише вр |
аше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како |
} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Стани |
Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По то |
пале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близ |
ог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вију |
е, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.< |
је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешт |
лободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не н |
гледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи |
шући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>То |
жаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Сп |
е...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог |
Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили |
одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb |
евића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељаде |
све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкач |
посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош |
— одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Ту |
лучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни |
прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тук |
дија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као де |
уца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада до |
p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово |
му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p |
одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Си |
Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из |
прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> < |
/p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отв |
че Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо |
и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> |
крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с |
га беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше |
њи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле |
развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Срет |
ругог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} |
охита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После |
сведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко |
виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> |
би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S |
и да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ ре |
ед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упи |
потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо |
нојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме ја |
а како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се |
.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p |
стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег |
умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</ |
</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — у |
> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па изд |
ђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова |
Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те бе |
то уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>М |
плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав з |
.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дуж |
моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити. |
Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира |
p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Го |
оћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска |
оду златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вер |
в што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено. |
вори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег |
децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} |
а и најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Мил |
које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти. |
не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина је |
е и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе |
окта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, |
> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — |
ло?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену.. |
м још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се с |
p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде |
смеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети |
} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> |
</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ах |
p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија |
старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе |
и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, п |
беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помол |
/> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак су |
Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — за |
ло да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова |
да масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним |
то и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест |
<p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчи |
и низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљив |
боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неум |
нама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и |
срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — |
Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одст |
лаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S |
обро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бо |
/p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она деј |
оја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњиш |
оду другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, оба |
ужао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше |
> <p>Слобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху јед |
све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озара |
свећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода |
је беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима |
/p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— С |
на прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је ог |
моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њ |
злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сат |
.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та |
о некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се |
аше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је по |
е.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући |
{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводи |
ша ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме през |
о на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе м |
а у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа |
у?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</ |
дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пру |
аћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} |
милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како |
у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме |
и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да с |
.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>В |
ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и |
дговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале |
момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Ж |
о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећал |
S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div ty |
.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојл |
> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли бр |
ребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ |
/p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће ва |
ти.{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух пре |
своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљ |
иђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опк |
p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</ |
ка и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа. |
ражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све н |
ових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо нек |
У манастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци нап |
дговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" |
То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одгов |
ија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Ј |
учак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седај |
се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> |
нојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд |
у живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ о |
војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Нећ |
вео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год вид |
?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! |
стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе |
а уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да г |
о твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не т |
у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вар |
гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окр |
јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са сво |
S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.< |
оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, |
er" xml:id="SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиград |
рба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p |
— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје |
ну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p |
ободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор |
градски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и т |
аши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилиј |
ст и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и др |
и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узви |
ма вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, шт |
наш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, |
за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори |
м Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, |
е Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку |
ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!.. |
и! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема |
е веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За |
а и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} С |
{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега |
} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ћ |
миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> < |
— поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његов |
гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће |
еше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, |
људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изглед |
n="178" /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино |
ца је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — р |
Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — |
> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарк |
> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Кн |
кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебности и |
p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} |
ли: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па г |
итурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> |
> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те |
де с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— |
.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ет |
гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу |
мљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, сам |
и.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</ |
и ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Бе |
, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јес |
чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S |
миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S} Стојан |
— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само |
е бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас ј |
у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше к |
у.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} |
вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, а |
уђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече с |
бока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> < |
и се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина |
рије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекид |
p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће там |
.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђ |
Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од р |
У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опрос |
не окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на |
позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су неприј |
Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{ |
понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба м |
ати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} |
а ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— |
.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> |
саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} |
{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место |
па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Пр |
5_C1.2.2"> <head>Стојан</head> <p>Подне је........</p> <p>У манастирском дворишту, под оним ист |
љни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p> |
шући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један др |
стресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је тр |
и се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; |
добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев |
ојску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га п |
естаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце |
кујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, |
на кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</ |
асао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пуст |
в те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одгово |
— Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва про |
</p> <p>После обичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— |
Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је |
S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку о |
зе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага свет |
едуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде гд |
ђаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде но |
ири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу |
<p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилик |
прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу. |
онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.< |
/> снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p |
а....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} С |
и сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, на |
евојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, |
е у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијин |
бема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и |
де на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он ка |
и у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му п |
> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово рат |
гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> |
е дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да уз |
Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је изв |
Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве |
еваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се |
<pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају |
нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S |
/p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламб |
успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, угов |
ладом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не мож |
е ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају. |
.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, |
род као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? |
ебош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налази |
Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме прв |
аја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не |
> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли кр |
и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој ку |
еш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{ |
е на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној с |
n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш |
главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још с |
Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим мо |
шинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — |
е за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и б |
се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p> |
а на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење. |
сеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Сам |
ише ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обра |
е кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојлову. |
и и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — ре |
а? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматр |
задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам |
ц немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Си |
рхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{ |
</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри ча |
ена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са з |
осподства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов мо |
и Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закмет |
мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он. |
кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — В |
си ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дођ |
римити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — о |
јатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S |
<p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— А |
е одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Н |
о и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови |
рећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја ч |
, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу |
арцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} По |
прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни се |
салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде |
о умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сир |
ије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема повед |
уману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Зај |
евито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок |
S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То реч |
Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} О |
то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку |
че узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и о |
уначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га |
збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз |
.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и |
отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си |
али главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и |
и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Б |
/p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жар |
нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Зби |
/p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламено |
.{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Ниг |
аустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се в |
диш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се п |
оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упита |
Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— |
.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њ |
ласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у нев |
>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — у |
е!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> |
му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше. |
на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим о |
Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!< |
p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, |
ово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево |
Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те |
на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково |
гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" / |
хташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у г |
екнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи про |
ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} |
<p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се згран |
те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S |
ви.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи жив |
ад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет |
е, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>П |
} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, |
ти и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза к |
бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p |
омаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим о |
о диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена |
, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у |
од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људ |
/p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека ј |
Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том с |
ђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам |
<p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам т |
p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па |
кудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S |
д Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли |
о не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кум |
> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{ |
растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, је |
е с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истр |
тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народн |
<p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свег |
што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступ |
на радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата |
дан мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> |
старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати г |
њу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Н |
<p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем |
во и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотр |
одаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још |
дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте обра |
оре бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је |
</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p |
ако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За ког |
о вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио. |
ас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им ис |
етворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвал |
, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, |
p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла ца |
ћи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зг |
о даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се |
скупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p> |
е о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо |
е и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци |
о у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом рук |
Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Би |
аша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обес |
Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни |
омировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци з |
ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору н |
ћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Сило |
де се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна ж |
огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type="chapte |
ског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исце |
хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и го |
авши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њих |
ини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> < |
</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} |
, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се у |
авом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и п |
:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их млад |
ког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и је |
ојава његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, |
колине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за час пре |
ривуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му с |
излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ов |
х разума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војв |
— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце |
оја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлук |
>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Прод |
удно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман пос |
дић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, пок |
бље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али мо |
чени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кр |
.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</ |
та фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, х |
упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> |
не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{ |
Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему по |
седаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p> |
и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелос |
укића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло |
у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, неми |
ући на својој страни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личил |
Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутит |
p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим ж |
нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљ |
су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по |
том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, за |
ви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} |
један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала |
лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се |
тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се |
њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против |
савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S |
д и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; так |
из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти са |
њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивни |
.4"> <head>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту пост |
У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гр |
пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p> |
ипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, ве |
ш које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да |
које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} О |
предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну п |
похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Пут |
а задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да |
није послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зим |
а.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људ |
је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупско |
али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег |
држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да бе |
и-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута |
, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је ти |
Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће а |
стрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизмениц |
а мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, с |
вао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео |
штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртв |
у буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријеви |
сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан ни |
што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} |
си сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шт |
овек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако |
ом у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић п |
е.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник |
упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А |
, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — |
јаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га |
уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића |
амо, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не |
сну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се мах |
ахуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му треб |
спехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху поту |
<p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрив |
о је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и с |
о и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће |
беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вр |
а помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој |
тину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостај |
набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђ |
старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и |
ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори |
мње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
лост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју |
е удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну с |
p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се д |
ци..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори деч |
о се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед |
о ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p |
бзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="cha |
увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беш |
у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала |
Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи дан |
чића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долаз |
ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле |
Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде |
з одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</ |
<p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — бе |
<p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан позна |
ест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стај |
к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу |
о мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> |
а питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је К |
.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко |
вац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{ |
рију од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања н |
их, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити |
тати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми умор |
их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо |
во ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће |
аверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душ |
p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, аг |
руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта |
е Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — о |
да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху |
бог оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војвод |
еност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорил |
<pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а све |
p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!.. |
Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми ј |
попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.< |
{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p |
и — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ |
разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— |
дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну |
— прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?< |
је.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног |
о леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... |
ваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — у |
ији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га јо |
јводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само. |
га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се |
Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> |
лаву и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или |
ала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— |
.{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а |
Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у гл |
и, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се догово |
...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Са |
Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бе |
..</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милиц |
бро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић |
иход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{ |
аид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори |
на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="c |
А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оску |
реши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — |
мати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта ј |
>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно |
ц и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p> |
го, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше гла |
уже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на та |
у готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене |
и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Км |
p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Аг |
> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи |
тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посавет |
волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко |
гледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Ма |
ст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{ |
утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</ |
Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — |
је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не пос |
пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{ |
n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{ |
међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што |
е и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега. |
_C1.2.5"> <head>Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђ |
напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три |
кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече ју |
Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо св |
...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема г |
ру не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бит |
а..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста |
>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S |
с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У ма |
народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Кра |
пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, д |
е не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је изм |
и — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> |
сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити |
е не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглав |
се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Ј |
ава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје |
b n="176" /> <p>— Што?</p> <p>— Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарк |
ничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. |
лу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека не |
Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и ви |
јући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Сп |
{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на |
— Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја о |
шке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре |
ране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше в |
зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У т |
сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица |
од, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудо |
зе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде побед |
аја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се п |
не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни ва |
добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступ |
о, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гас |
роб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, а |
али бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искр |
љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда |
сторији Србије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У пито |
ушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p> |
а?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> < |
тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се б |
> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра |
огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у ку |
е жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренераж |
аза једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и син |
.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у к |
ја му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се |
ст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје. |
оји беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> |
Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Де |
Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> < |
шу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру ре |
а би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину |
с Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Кара |
току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне |
се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али и |
у и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају само добра, др |
нова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече |
/p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?.... |
ше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се |
гоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље |
т, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опасни |
рви срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да |
да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћ |
е се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за с |
воје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S |
<p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, поруш |
шаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тос |
Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и |
дбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што с |
апије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се |
<p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S |
га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступ |
утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> |
пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с т |
вом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео си |
Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа |
аш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p |
>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} |
и он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут |
</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра |
{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан |
знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} О |
род је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — |
} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка нов |
:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искр |
ст очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако да |
{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премиш |
о да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи порази |
.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p |
, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја |
на Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се |
а се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на |
{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ ука |
</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— П |
:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} |
рат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} |
њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, п |
— рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мир |
сторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће бом |
Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С ово |
мо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да с |
.{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајн |
о — одговори Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, б |
дук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... уторак, сре |
риметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег беде |
<p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где |
ти.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не угр |
енадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мења |
ом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Б |
ена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> |
ена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, слу |
мо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покуш |
Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће |
-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Сила |
/p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што |
оже.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Морав |
ити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одг |
5_C2.2.16"> <head>Пожар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и |
опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко ј |
<p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му |
ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, т |
невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, |
душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива. |
од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хт |
рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у |
а вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече |
.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђ |
т.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> |
кинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освет |
а.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице |
Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну |
пати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То ре |
тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сест |
обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је в |
браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пу |
беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У мест |
д.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, |
ази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после о |
астир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за бољ |
ио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Манасти |
ело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога поти |
је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, |
ги други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше |
нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су по |
ло погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, |
S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао |
аће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> |
- Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— |
ао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и и |
— упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> |
кне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из |
што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под |
ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једн |
И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ |
анаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана |
ења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци |
в.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицин |
Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грд |
ратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије |
estone unit="subSection" /> <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни по |
брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се про |
> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — |
ече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <miles |
т.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истин |
оју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не да |
још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђа |
и му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар |
онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од ч |
ка којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У че |
говор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда ј |
ковања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој |
ца и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један |
едњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост на источној стр |
бест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.< |
векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни |
е крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То б |
њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Ку |
а беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши д |
бош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Брк |
се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> |
два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. |
а целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умот |
аде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и зауст |
слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ к |
колико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто б |
до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градско |
а овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, |
p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> |
ачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћ |
Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, |
.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? |
ше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} О |
огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{ |
и заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бо |
сиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и преда |
, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ва |
аџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одг |
— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Поз |
оба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у |
он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и |
и сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслу |
ом положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лу |
рака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правц |
од Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти с |
а и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом св |
<p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби |
дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заус |
што пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> |
е.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше |
де чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да |
ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>С |
тише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> |
Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у |
у, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и |
ху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S |
/p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.< |
ли трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне |
и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука. |
ече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на с |
рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади |
да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом |
ренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост с |
разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће |
ребаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком т |
рске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко уса |
пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас |
едно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а м |
свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече О |
нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зв |
е и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Зн |
> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p |
/p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> |
<p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати д |
манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену |
е у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Ж |
> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог з |
е.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко о |
</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде н |
од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — од |
Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном пута |
скију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p |
Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један повели |
коме на југоисточној страни недостајаше један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном |
црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</ |
танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у |
и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја |
ди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он и |
а.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љ |
о рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у |
ту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, |
се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — |
.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и д |
ти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, с |
на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући |
p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко |
к, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице |
p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остал |
на душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао |
оће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit="su |
згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — |
нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна ду |
у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>Т |
арко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слага |
ац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са |
ан празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто |
на!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чел |
" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедош |
е кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу јед |
све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрав |
беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанче |
мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Па |
уришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>У |
јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци |
у беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман |
е упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он |
је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домови |
и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих |
стином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мут |
Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило |
<p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit="subSection" |
, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће |
десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече и |
васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода наро |
увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и |
Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као |
ади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаш |
<p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — ре |
е се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Оч |
ари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, д |
риво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано нап |
реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> < |
лед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, створен од виших и нижих |
а часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују |
иђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, |
.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо |
е.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Бе |
Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</ |
ection" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху |
> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за |
p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше |
ше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав у |
ђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више мож |
о четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благосл |
сти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо? |
е, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену застав |
огађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p |
пустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} |
д Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне сло |
ратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе и |
м рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— П |
точницима служаху место столица.</p> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља |
касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је |
ака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долаза |
ачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — у |
ђаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ кос |
око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{ |
са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, створен о |
че, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! ре |
.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одг |
у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности си |
атраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз |
н.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој |
и, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p |
е.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Б |
иниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре |
бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вр |
борена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђ |
ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилост |
Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> |
а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови |
одан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика |
раво, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину први |
е Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, |
<p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њем |
у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, |
одим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе |
Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око |
даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри ч |
>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Ј |
>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Гли |
сврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> < |
<p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа |
чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, |
и.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, |
о дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах |
рича све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, к |
како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дан |
њен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, та |
ко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу |
сет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и |
е читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужн |
илно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n=" |
тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" /> <p>Спасе |
ра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу св |
{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха! |
есвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јада |
авом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Ст |
раћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p |
едајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи. |
ни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадес |
— упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шт |
прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милиц |
над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, ко |
се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупк |
потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у |
и се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку н |
ише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава о |
Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и |
паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} |
ста 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и |
пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ п |
хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не |
рака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор. |
г чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу |
дети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — |
че Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није пр |
сећања побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невид |
утра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, во |
ештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и |
се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престра |
прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите |
вори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога |
<p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ноша |
а војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз |
тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> < |
шевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зе |
лиже слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после |
очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.< |
<p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је |
аса.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу |
за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху б |
S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" /> <p |
чки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше |
>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То бе |
ругоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све |
има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко |
дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, јед |
рећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима |
сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисе |
аза сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег |
На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ж |
овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека |
но довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није |
же бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, ра |
очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и |
ад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па |
S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта |
без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у на |
предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи о |
15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мра |
риште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</ |
</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и ос |
прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отм |
ебо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање |
апушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш некол |
ш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради |
лајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати д |
жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у |
тарац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p> |
з једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико т |
/p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> |
а обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, јед |
рад прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред |
>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђ |
еколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређо |
пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га |
и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{ |
ојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратни |
родужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође |
мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође у |
етири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> |
асуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</ |
и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} |
ше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бо |
..{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим |
у само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају |
е су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну ње |
<p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — св |
олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, т |
е се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други наз |
уча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у нај |
земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време о |
тац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{ |
оје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оц |
Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и пл |
<p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш на |
дно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична |
рана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар |
и, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спа |
д и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S |
</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари |
ка у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне |
о уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{ |
о су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из з |
ниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> |
S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестр |
У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последиц |
непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</ |
.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> |
е зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре зауз |
у тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пуш |
аши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — ре |
ан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Ра |
ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p |
редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно ју |
} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је |
е плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец |
векова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задово |
ведништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Морав |
видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу. |
не, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> |
део.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарк |
>-—Кога си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Х |
жни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и |
вот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жар |
е воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет гото |
руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине |
езују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем. |
устима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>.. |
ме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, |
/p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлуч |
тарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Ч |
е да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву |
беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављ |
егове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Срби |
ено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.< |
у застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у по |
кићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добр |
шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — пр |
Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови: |
сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу: |
ојвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојур |
ело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бо |
Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син стар |
а, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, об |
ва.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо би |
сли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не |
p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p |
двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода |
је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба |
ани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан |
д беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{ |
вља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама |
их и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопр |
олебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је |
нски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на |
— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испре |
p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби |
апред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и о |
и оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на |
рила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше с |
зама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>До |
разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S |
ири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на |
век одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио н |
ди.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору |
оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта в |
припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаш |
тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом |
и са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с порук |
</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — |
>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и ко |
су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</ |
вориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саж |
т анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— |
</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Ра |
.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На |
на!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом |
томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој доби |
е никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душ |
.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полум |
tion" /> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљен |
ц његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше ре |
овој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, а |
о год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, |
ваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра да |
узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледа |
г храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче |
очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље< |
} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде |
Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговор |
н од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> |
тена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси |
ање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте д |
ајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште не |
ше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари |
игра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све |
<p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} |
а беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мал |
велико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати |
тече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, |
и ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако? |
он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још ве |
ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских |
збуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш к |
не</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, |
дби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку бра |
га беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом по |
рљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Л |
ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, и |
ском снагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог ве |
омуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на |
и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен |
<p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори глав |
аже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— М |
неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пу |
га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> |
право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прок |
ја, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p |
и с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути |
ви лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, при |
ље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумара |
ораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након |
и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђа |
p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе |
прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори |
ћи у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог. |
само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> <pb n="20" / |
ледњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра |
простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослоб |
о.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими нова |
загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанск |
мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p> |
Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мир |
</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело |
копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако |
ну коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим ч |
ућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху т |
аше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж б |
ја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жен |
евицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из |
цу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице уда |
окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући |
ц је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Језа, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад |
поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он јед |
у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, овапл |
штене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га споп |
т... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србиј |
ицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у |
и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="ch |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.8"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ д |
пљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појав |
леђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети руш |
.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака. |
тиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине, |
.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту об |
смирене погледе светом олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно ел |
под колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на који |
и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и пок |
јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корача |
а сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с |
оље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, |
ву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{ |
зац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућа |
.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуца |
е Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горач |
тивну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на ист |
1"> <head>Сретење</head> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планин |
> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава п |
ћ.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p> |
аву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олов |
о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У час |
ка</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне ве |
p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а н |
пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} |
Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка |
т му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе н |
арко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита |
, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p> |
ајнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> |
ад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака |
.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше |
на незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, |
управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров уг |
стима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђе |
хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p |
сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи м |
превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнем |
који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо вер |
т царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају беспло |
..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих ск |
.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Из |
и.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жар |
а на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једн |
аји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет |
ра.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткива |
ха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико |
е лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир б |
ше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе |
у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо |
прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост |
варе.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас |
непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у те |
{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се пр |
римаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — |
код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова |
ебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да |
...{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — |
та покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> |
ече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћ |
овора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Ј |
и речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти |
знајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> |
ознавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веом |
> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестр |
нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече С |
ар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш? |
на је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> |
прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто |
г и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу М |
<p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим |
ојводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</ |
дем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срц |
у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јус |
и памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> |
А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног брест |
} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и од |
потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{ |
постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја неср |
сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</ |
ати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p |
а.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> |
нко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, |
не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и |
ци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам |
и је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И т |
момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код |
и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам. |
он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p> |
кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што б |
<p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>С |
стави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p |
а? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> |
рко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране |
зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад |
>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јо |
уђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Г |
дим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто? |
ана и Јована? — упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> < |
ош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p> |
агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарк |
ече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} |
ни прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> |
уме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</ |
рлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му |
и.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још неш |
а.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> |
у?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> |
а се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде |
војка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све |
у ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему |
/p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{ |
е окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас |
га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејз |
ђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући |
Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кме |
52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> |
е ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — |
Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.< |
<p>— Јест!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p |
ари стукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговори |
и сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и |
ецо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} |
љаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!. |
<p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
/p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо |
— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби |
>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела му |
?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div type="chapter" xm |
> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо |
ило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div type="chapter" x |
S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећин |
оје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се з |
.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац |
ше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <p |
рена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком д |
ори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, вес |
паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање |
ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу |
е диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Сп |
збављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што |
S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се |
ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба |
уне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и вас |
ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за он |
оново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше |
ласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица |
ајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> <p>— Познај |
Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије. |
се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јец |
илика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, |
мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p |
се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако би |
вели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико |
е оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојн |
арац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и з |
тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задат |
уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, к |
да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} |
иступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се исп |
е.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! |
е код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има |
да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се на |
ина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, |
но... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та |
а.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том с |
мо напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> |
довољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мат |
па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p> |
усти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, |
агу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У |
моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи р |
ге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискива |
меном обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, злато |
ој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S |
као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа би |
назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је |
с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с |
</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упу |
е кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти |
, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мил |
радини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n= |
рад и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом |
гледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње |
ва јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што |
све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је |
е.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у соб |
е и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна |
моћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Т |
S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} За |
— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, |
телим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и дад |
, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоск |
<p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си ј |
аше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу |
ти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше ј |
pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} |
, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори |
подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости! |
он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти |
аћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и ос |
> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена. |
верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад преко |
знемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p |
ац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!< |
само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте |
.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих да |
на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко б |
е.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. |
т, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори км |
матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока т |
му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закљ |
бе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре |
у и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није ш |
шћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Срет |
одгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне |
ена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавиће |
цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би прел |
их је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет |
ајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> |
ћ из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— |
За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.< |
Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, т |
капу другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамо |
хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше зан |
златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му и |
раду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се |
е ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар |
ош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и |
кташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца |
и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Др |
чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвал |
а сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу? |
еше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у |
аху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће |
е и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док |
ала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе б |
одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби с |
пски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке изл |
?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, за |
Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То бе |
оришту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, |
час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква ут |
рца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче |
.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њи |
ен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подиг |
губљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit="subSection" |
не су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли |
сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши г |
иште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш. |
на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата |
ди десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— |
ба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре саз |
<p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два |
рохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћ |
беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са |
> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашин |
е Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову |
ље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> |
ада се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима ње |
</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују |
ш куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободн |
/p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место |
атима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајс |
жја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим ист |
<p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог пр |
трах све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца се |
та?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету з |
е одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и др |
Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвит |
шко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показив |
уселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно посл |
било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p> |
се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уни |
е на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са о |
p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у о |
је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређ |
е ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, стра |
ренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по јед |
p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше З |
ћи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Н |
жећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јун |
и дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном |
он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат |
учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чам |
златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурен |
остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају |
ла Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше |
хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} |
пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет |
м.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пруж |
..{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Т |
е смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не ве |
лике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао |
ћ намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запев |
p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде |
овече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти |
тарче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте ш |
/p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Уч |
теше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — |
и.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?! |
авама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пус |
уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да осв |
куће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, удари |
Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, |
е и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потра |
е пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста |
p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских ко |
поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши |
све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши |
рад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Тр |
два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и |
ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они |
на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </ |
је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p |
ише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже |
аву једном а капу другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли ча |
у гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измир |
p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> |
жа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави |
.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, |
земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у |
ње устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу |
слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злот |
си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чем |
од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Зн |
замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћ |
</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? |
>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{ |
адске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један пон |
та оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —ре |
еви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије |
еља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се |
</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и гре |
во одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку |
А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје |
> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако |
Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам у |
лео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— |
и лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S |
а и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници |
е!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као с |
доци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разноси |
, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, к |
зом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темељ |
к иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кур |
шко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога |
у навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и |
бићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин. |
блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови |
ога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади |
претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Некол |
то се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријет |
нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, не |
ти Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Из |
ојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулеј |
лазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику д |
ве куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној страни недостајаше један квадрат, што цело |
стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове |
.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и после |
ађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бо |
ad> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трна |
а јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p |
</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.< |
поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одм |
стаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајник |
unit="subSection" /> <p> Освану 13.{S} Јули...</p> <p> На пространој Мачванској равници, према |
ћ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спу |
јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста в |
елики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Бе |
ко њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — од |
рулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> <p>— |
седласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче |
окрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне |
— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оружје.</p> < |
евиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека |
еда у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко |
ека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече зл |
пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље о |
рећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на против |
разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> |
банче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb |
о ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{ |
бра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лук |
нуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и |
та беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвик |
1.3.1"> <head>Збориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S |
злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „ |
ше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато |
ше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, п |
из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не |
уди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати |
и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли |
н беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се и решише д |
ава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску |
ше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, |
час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласм |
брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама |
охе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек |
о леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава с |
а, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, |
не хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извад |
екамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? |
дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове. |
у, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чет |
> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши п |
.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSectio |
ајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у глас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо с |
ислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p |
е слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију с |
ао што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том |
их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том прис |
у народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше |
ан на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их |
, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу |
рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте л |
ше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стој |
на њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и је |
p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Об |
чки појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат |
ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војво |
о би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше м |
ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> |
вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до су |
едове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце |
м.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пр |
<p>Крајем септембра 1814. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња |
жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не |
руго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију |
на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, г |
ци читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак б |
жи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S |
до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умо |
и редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла |
их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле шт |
Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу л |
ху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само д |
а и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше з |
шаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сук |
Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, |
аху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урви |
ао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њих |
ушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле |
ачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше ве |
на на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше |
и, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише |
шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и чет |
оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће |
о погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту глав |
ши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом пораж |
пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и уч |
ине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпрати |
њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ilestone unit="subSection" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у |
куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, син |
е!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, |
ју — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде |
вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се |
p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Шт |
У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, |
ула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа |
једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат- |
шити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда дода |
d> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно уша |
> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе |
/p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих при |
а се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двој |
о од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, |
</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и |
оји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчи |
Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе |
<p>— У млађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег с |
у.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} |
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемов |
lestone unit="subSection" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после |
је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље |
им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" |
д куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку пр |
куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у х |
> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жен |
ови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} |
ри жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној |
ворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p |
сти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> |
— рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушк |
предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху зау |
> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— При |
мела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> |
куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако |
, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан са |
ишта.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће |
<p>— Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже |
мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осу |
рође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи |
Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p |
p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он с |
<p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— |
е одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одм |
тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије с |
и глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче |
о што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже |
први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се застор |
— Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — |
Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у ста |
ше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, о |
ву могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривиј |
сле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам п |
и и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и скл |
би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело |
у пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама ол |
разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре |
н и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак за |
е игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S |
е преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком прич |
p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи |
рац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђе |
одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="12 |
с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— |
кићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А дол |
— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три |
оше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше ср |
Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај |
нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан млад |
та, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и с |
војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је |
рст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат |
ке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе мол |
ко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд |
атраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен са |
маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" / |
</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На је |
оје народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећ |
аше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а чет |
тише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-В |
примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окр |
роде мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и |
угачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде пр |
деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслу |
говори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> |
аље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах с |
ече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина. |
тмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта |
м Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма |
p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево |
аше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, о |
к спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној с |
капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљен |
ече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био п |
ом и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности пр |
се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај |
ити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Е |
н крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и о |
електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Госпо |
бројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, з |
>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!< |
рати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.< |
тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образ |
— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи измеђ |
атом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше |
говори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не |
твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p |
.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Мора |
а је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — |
у, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, |
/> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах јед |
се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и нев |
им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изју |
ких.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су р |
рати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им |
Е СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела |
стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> |
ступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином на |
лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кр |
а и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се |
ју, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у |
о, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху неприј |
спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрос |
ше на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, обориш |
ка Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен |
како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати О |
једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кр |
ста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а |
редина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека неприј |
е стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пож |
х један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш |
повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чука |
p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар |
а виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикри |
оше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих. |
ај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!. |
макли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше |
му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самок |
ви им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху пок |
а... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече |
>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, ж |
и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, р |
једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим |
она, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и нев |
о два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима |
отној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непо |
риваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе в |
да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше трист |
први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет од |
оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих стра |
летаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дат |
>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p> |
е он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прођ |
у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас |
га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Прода |
Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољ |
му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Ј |
/p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} |
</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на си |
м удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити |
слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене |
Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.< |
и присебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; |
га да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један чове |
сео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана |
ом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У један ма |
омаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <p |
има на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и покл |
ода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од |
м мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је би |
.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој. |
ана, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам |
и нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поста |
а од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица из |
о у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> < |
ам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} |
чаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му |
ојих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређ |
и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће сел |
о пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ о |
ше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци |
ара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он |
иште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше |
али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} |
ети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хте |
осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и |
вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хо |
к га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф |
то сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак |
ељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старц |
то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он |
.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца сви |
воје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчин |
дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи! |
лице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше |
свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и у |
.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обаз |
ше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пош |
<p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као |
хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј |
остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градови |
тив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Маркови |
<pb n="178" /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност јед |
>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S |
ажи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S |
p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, има |
ороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад пом |
но жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећањ |
виле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада б |
и порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучнос |
ад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде не |
ше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> |
и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а |
узе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Т |
Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на х |
Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају |
хиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на |
римичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе л |
ој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пр |
Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! |
тавише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младић |
е на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде |
потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право по |
м својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, |
<p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и по |
сна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, па |
ше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турк |
овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} |
ани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, шт |
<p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави с |
ући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао |
та за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими |
несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по |
и пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборен |
Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се западно и ис |
ва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу ма |
своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, |
</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, |
сота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се |
рада, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледа |
испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петр |
пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на |
ово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, пог |
те сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину. |
p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одај |
S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа |
га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и |
га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у |
и редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и д |
емити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак. |
душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише нек |
Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо |
љен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи |
ама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а дру |
</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слаб |
њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима уброј |
учио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитат |
и?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћ |
енадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба |
лати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које д |
о ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе и |
амо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — |
руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p> |
/p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено у |
асеш невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као с |
крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене |
рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један |
.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита |
иће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том |
ене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Нес |
ао људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђо |
ио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напр |
.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко |
оду, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бе |
али силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{ |
очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи |
вара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе |
о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђ |
нало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима |
а Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три |
<p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</ |
гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу м |
са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> |
есајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је треба |
— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива ж |
лава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета |
ица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, |
.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примет |
но враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, с |
ретворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — |
у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> |
е.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови њ |
ћи се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, об |
је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра ј |
ња.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњ |
оворише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.< |
једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" /> |
понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> < |
кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени |
губише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робљ |
.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади |
Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Срб |
ајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без ду |
икну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Ов |
погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се |
>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> < |
низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанов |
о једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу |
мична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи ча |
пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, |
прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешт |
ше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи |
леда, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— |
ђе очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они |
о да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и |
ги се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси г |
девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунл |
о одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У |
о, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трај |
им слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети |
раду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном |
шно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која с |
ина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и |
журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у пр |
од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па |
радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у весел |
сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу |
рижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају |
леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећна |
у се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва т |
трчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета преје |
огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, |
а на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и со |
у.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућур |
ремена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше оба |
ри ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово |
огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме |
склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђ |
колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше |
као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по под |
е само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу. |
Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> |
и ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ д |
мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очим |
јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја д |
оше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изг |
у тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо ве |
сном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> |
/p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и ч |
е ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта |
сенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узвр |
их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост |
а.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори |
S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Т |
илу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебност |
p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје С |
ови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући |
гледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, |
рине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље |
асност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку |
ана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} |
/p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост п |
лом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напр |
ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потму |
рокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одгов |
триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у |
овараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са де |
ту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по ц |
наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се |
у неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробо |
з тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, стар |
т Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече |
руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спази |
у патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овча |
Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи р |
борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и |
г града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до ј |
не куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, ста |
е му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то бе |
е капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спаз |
у удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, об |
<p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} |
да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно о |
е у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?< |
страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних љ |
.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и реч |
клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче к |
азговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвише |
ди у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотл |
ецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома |
ubSection" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p |
е.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђена |
а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше |
и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких плани |
ска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече м |
ојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, |
могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед прем |
у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, |
напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као л |
аци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко уз |
о огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе |
l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омал |
а ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искр |
е пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је |
одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхов |
е остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећ |
оли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, свак |
на, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зраци |
се“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другом |
зда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак |
ш за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци оба |
ада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му д |
бланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећ |
дошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирну |
> <head>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постоја |
ју у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} |
Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> |
азне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-тр |
Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више |
вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шес |
ин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.< |
p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диж |
рекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} |
ко је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну рамен |
погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Доб |
бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S |
е.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</ |
злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> |
— одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди |
ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко |
ића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и у |
ама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесни |
о се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење |
а.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Ње |
и слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</ |
Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву |
ојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и |
деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и |
ити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нар |
} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђа |
поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном |
.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Н |
зе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добр |
ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше |
се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— К |
о зидовима његовим шири се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, изривени зидови |
ду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — прогово |
згребени живописи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме ко |
и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пре |
.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душан |
земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Са |
ече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу с |
о... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже |
крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побр |
аља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> |
е, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— О |
после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљ |
дговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо |
још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, у |
ише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старц |
аустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</ |
м ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Шт |
лош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p |
{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држ |
ршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да т |
е у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, |
Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћиц |
ротрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} С |
он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Как |
еседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венце |
p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе |
на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, дои |
>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где б |
о кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</ |
>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага |
, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ив |
а.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али т |
<p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће бил |
точиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, |
>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— |
а је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано нати |
и!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију |
не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој |
ше врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју |
и више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— В |
Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице |
д Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где? |
шка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра |
е из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причува |
ина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахн |
рљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а це |
е.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} |
p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— |
се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих |
учи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада |
у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу проп |
урчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Б |
вога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше |
Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> |
старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?< |
о беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и |
пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече а |
е ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи? |
о већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према |
<p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег |
<pb n="59" /> <p>— Турци, оче!</p> <p>— Какви Турци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана |
агачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb |
старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву |
остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече П |
иде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> < |
Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориш |
но говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — |
шавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и |
же.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> |
з гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, |
ву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S |
о, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа |
у ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, |
о?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — |
тифа — проговори први старац.</p> <p> — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маш |
S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише. |
ул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p |
свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци |
икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних д |
ити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у |
ће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Би |
е!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам! |
.{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S |
му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву з |
градску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу ус |
— Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо сл |
лама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин |
енију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд |
ше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју та |
се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско о |
вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брд |
часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе |
к.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Рудн |
леној шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво уг |
шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред |
као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у време |
нима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је оз |
ен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми т |
отрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S |
ако они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> |
те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одгов |
жар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти |
оља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж |
..{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећ |
Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране |
таше.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш з |
срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Ота |
Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар |
свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсиј |
Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <p |
/p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Как |
е Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприч |
ако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога |
икова светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима. |
— рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо |
добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гор |
ви.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p> |
} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p> |
нам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће |
унтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колик |
сташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело ра |
руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника. |
Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} |
— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укрот |
<p>— Што?</p> <p>— Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Р |
</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Км |
<p>Сва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> |
у закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч |
шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одгово |
и...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја |
киданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n |
Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашуј |
рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти |
е!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Ми |
ту — одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.< |
S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и |
— рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у |
А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} |
Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу |
...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад о |
коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и с |
а:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну г |
p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.< |
стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb n="69" /> <p>— Петровац, |
зити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је бе |
} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у т |
ода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, не |
е.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђен |
p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути |
<p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="113 |
одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, |
ијатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, |
други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да ве |
ли.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</ |
/p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уре |
одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Б |
а остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајућ |
збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> |
а цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p |
е леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко вр |
у ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, бр |
ита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви |
родан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута на |
S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гроба |
па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!< |
т ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збиве |
о — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Ж |
нија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без пове |
а.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прег |
>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута ул |
о се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p> |
} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас з |
бро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не |
о ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Дим |
бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узр |
бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... там |
ше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беш |
ажено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се свако |
славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и |
а, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га |
е крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у н |
је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> < |
S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама. |
том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> < |
<p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта в |
зрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити с |
ако од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — |
исаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад. |
ко се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито пролом |
омрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кро |
ја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јач |
Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи |
ма обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено |
на, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S |
Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</ |
поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли к |
тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Т |
род се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{ |
и се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми |
ени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради в |
ина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша. |
де победу, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — С |
срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} |
али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" |
у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полет |
угим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држ |
али?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! р |
буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} |
то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је. |
повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Ш |
еху поседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба п |
срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — |
!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Сре |
увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се го |
.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, |
ло?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, мо |
ну двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уз |
сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p |
глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане |
у. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност |
сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{ |
д сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти |
збиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, саст |
Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила ток |
.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст |
и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p |
и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли |
амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, у |
дали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак д |
иђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непом |
, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, |
<p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом бе |
бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— |
ји четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га |
о сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, до |
еимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја и |
>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а кап |
.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена го |
шевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога уј |
неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ око |
леда праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко |
Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Ј |
ближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима |
итаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв заплив |
а сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жар |
манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином |
пео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игум |
.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, |
пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.< |
аше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ |
цајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија |
у а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се |
са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази и |
разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша |
их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху |
скопасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао |
јне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се в |
еће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је |
— упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Ј |
лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жи |
а очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери |
е недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе |
ти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</ |
p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Ст |
p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Вас |
и да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Мил |
рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се.</p> <p>— Како |
м хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> |
раној равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље |
крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са |
о Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо |
живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, |
паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршта |
таше безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, |
рилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше |
е дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</ |
није се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к прест |
еше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде- |
.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Н |
им тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, б |
е</head> <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и ут |
ик, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устез |
креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Прод |
амо да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и к |
у да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Ми |
ени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти ст |
Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> |
овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Ха |
тадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина |
а спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај гени |
о где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом на |
радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољ |
се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја с |
о је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Пр |
и.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше |
у беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S |
братиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратим |
по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згода |
док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити тр |
му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ |
у на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч |
ане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продре |
г Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, по |
о струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и тан |
Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све в |
Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо... |
а уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема |
ру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на |
ему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, |
јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино. |
уста магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним обла |
то више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час уст |
ти <pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њих |
ним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима те |
це од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Т |
пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама п |
ао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме плам |
p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбиј |
свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вр |
коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци рашириш |
ада, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћни |
питаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се пр |
еда пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети С |
његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега |
Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче |
ше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље нат |
, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли |
а народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p> |
ме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна. |
Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рус |
Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршим |
ко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрен |
ац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залога |
са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продера |
Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем б |
њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у ода |
{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше ра |
а смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, |
дате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње с |
пске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> |
а пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај ст |
очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и |
— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Чове |
О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави |
.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се |
се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никак |
ме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја |
чинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше |
вац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добр |
који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из |
<p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Там |
мо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p |
/p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S |
ветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена |
о, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом |
ит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопља |
/p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жи |
</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхт |
оришта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p> |
познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи |
помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Т |
се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па |
46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жер |
ета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кме |
алој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних |
.{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да |
.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — |
.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одгово |
а примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га чес |
чише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко удар |
доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси |
аву.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску |
у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Пр |
ла своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад |
тарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и ж |
смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{ |
пасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p> |
лодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица |
Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете л |
ан понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад |
га! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игу |
ка према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образо |
че издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> < |
веде жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где |
а, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамнича |
твори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, ут |
еше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграб |
у му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и р |
рац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} С |
благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше < |
а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У т |
е, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, |
ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли |
претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан с |
Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— |
ју.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зу |
браду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Вер |
</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успомен |
главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у |
S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> < |
рашнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се прол |
духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S |
{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни др |
Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном |
у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у |
ше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само поло |
ину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" /> <milest |
га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица з |
радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру. |
пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију с |
шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> < |
епоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У је |
обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p |
Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе |
p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, по |
и Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p |
ори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити ди |
" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчи |
те..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што |
жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га |
рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта |
пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све |
Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, |
а страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и поту |
епомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им и |
их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у |
ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} |
на мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега. |
аде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговор |
широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија пон |
миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подига |
спрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад с |
еш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у |
е малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где с |
како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прил |
<p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужност |
аду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти |
адркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз |
по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше ис |
мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у |
заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше па |
зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи |
на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а |
еринским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку. |
Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти |
арене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{ |
<p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се н |
ромакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..< |
ише...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не |
јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарап |
ла све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне ч |
ођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, |
ободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вер |
ојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим |
и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања |
вог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бо |
ојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћај |
д оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да н |
спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} |
p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби о |
е воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбиј |
асејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују |
видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише дво |
тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — ч |
еса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не |
овче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, син |
жаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!. |
идаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о ов |
ламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних др |
, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" |
о.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођ |
во света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним |
лаву и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— |
љи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена |
а длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, |
— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеш |
говог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунц |
одиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља дола |
врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у |
реко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци н |
p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја |
е крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје в |
рагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S |
тва!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</ |
поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакуп |
х на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше су |
p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — пов |
оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мр |
се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода! |
ива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се |
о — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дру |
.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још к |
рко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и она |
На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, |
о га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куд |
повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> |
али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти |
На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узра |
аре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</ |
ти.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у дво |
а три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки |
а</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице сил |
самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слабот |
а Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију стра |
гобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} |
ође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве |
дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не |
уту налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и дес |
је.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грај |
азили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи. |
а изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се |
.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степе |
о у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно |
S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и |
ћан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спа |
ати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у год |
ожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија |
бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са з |
ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по |
изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руко |
ђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и т |
овек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је о |
, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p |
д и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упит |
попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју п |
> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> |
од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удар |
му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Б |
шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</ |
апред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образова |
ца идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Вој |
е уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај |
ага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама н |
и у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, преруше |
не камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па о |
ижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од |
велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав |
ени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост на ис |
ападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу к |
се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним з |
прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и пр |
очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе п |
е-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, |
м јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича |
ном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у б |
.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанстве |
но корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па |
уком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да прист |
</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито |
му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њег |
и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Дв |
тину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да |
да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрсти |
им, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо О |
p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ з |
. а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрс |
ао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе |
лицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шиба |
зиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="chapte |
ића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изриве |
дговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му |
имока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше |
?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} |
</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{ |
ојом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, и |
ост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се. |
што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификацију у изабраницим |
разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обр |
, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} |
и Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави п |
ас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</ |
се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама |
сом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> |
> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> < |
ојници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака |
му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} |
инаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</ |
е пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као |
а југоисточној страни недостајаше један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, дава |
— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милен |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.1"> <head>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задов |
до моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје |
/> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> < |
ђе да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Дух |
е цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши |
даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше т |
ћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима. |
зговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жар |
p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.< |
и — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без б |
сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за па |
новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљак |
и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што |
паху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош |
правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби и |
и Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он зауста |
вори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — при |
рло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и |
.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упит |
У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— |
о у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добр |
т Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Наро |
/p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука ч |
е земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Ч |
њана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном угл |
х неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће неч |
се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља. |
њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац. |
глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> < |
/p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и у |
т“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би |
невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што с |
јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без пок |
ака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотл |
</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавај |
им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павл |
{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова |
ваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећни |
} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стад |
} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздра |
ба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовц |
, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа |
а на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан |
, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћоса |
пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игу |
чекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n |
же дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње |
/p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околини манастира Св. |
S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише |
те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, д |
крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадо |
еколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу |
овито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побрати |
Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Б |
арац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} |
лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Ду |
ве?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и в |
рено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рук |
/p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27 |
ојан сврши.</p> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p> |
/p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p> |
и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{ |
е на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза |
низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у вазду |
в задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренут |
ца!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се п |
понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — зах |
као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека н |
Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху |
<p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — |
, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Ста |
појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p |
.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— |
ори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и п |
Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још |
?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и н |
авла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурч |
нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} |
.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милиц |
и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али пог |
аше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донаша |
отајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови |
тајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што |
ог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповес |
душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежнош |
p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit="subSect |
ба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} |
</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и |
иће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој удар |
ратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спус |
— викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф |
/> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху с |
пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи та |
глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину |
иф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разби |
наде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад |
рена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети |
своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јаблан |
те и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај |
дња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пи |
сети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену гл |
одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади |
Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... |
Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узне |
у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоће |
apter" xml:id="SRP18965_C2.2.12"> <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од ка |
ви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку. |
.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе |
ћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у |
/p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она т |
Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и ј |
сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} О |
и обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши рук |
од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Јед |
припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати |
провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га |
рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Прид |
да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећа |
алазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од ч |
а како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p |
ве нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} В |
</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" /> |
<p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано кв |
</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</ |
...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p |
, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло ум |
p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер. |
гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече... |
срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му б |
— завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме км |
од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли доб |
омци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији мом |
аше на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећав |
one unit="subSection" /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по |
— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лу |
ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p |
е.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се длано |
"> <head>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху мо |
То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} За |
tone unit="subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а ова |
остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћ |
</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Сило |
<p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јес |
а погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет иск |
.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти гов |
си се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! |
— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати |
м.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови с |
</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се изв |
ету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћ |
ово.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе. |
<p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четвориц |
тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> |
војом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече |
>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! |
е.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји |
p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост... милост! — |
говори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па п |
авио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад го |
им климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <miles |
p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> |
уду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Ка |
ема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само О |
/p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S |
"94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обр |
Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дла |
о....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p |
иште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, |
војим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мир |
есте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момц |
их и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се д |
кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обр |
</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, к |
Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад |
му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича |
/> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у гла |
затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе |
н, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду зад |
ихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаћ |
ђу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуч |
т у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он мет |
а доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пор |
и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и мах |
кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у п |
ознаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се гл |
па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учи |
>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамне |
утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе |
маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да исприч |
ше и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с |
спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p |
е им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n=" |
" xml:id="SRP18965_C2.1.2"> <head>Млади кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{ |
иф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га |
{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не пл |
ерићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, пода |
ч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу |
ах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је |
?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извад |
<p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из |
и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак |
пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Н |
ж, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио |
<p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.< |
их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено ве |
и његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пр |
<p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се |
ли јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у душ |
одом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на вра |
еш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито |
— упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Ј |
ам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе к |
ри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и р |
ебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се и |
Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојлову кућу.. |
а, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.6"> <head>Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачиц |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико мес |
а се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека |
</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! |
ога?</p> <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, |
ко његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за њ |
а одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше |
аву.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по |
p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> < |
мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута |
ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="1 |
начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока |
.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакриш |
— понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Лати |
ећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у дом |
ка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— |
марак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шума |
— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућ |
у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p |
угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наруч |
си ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Уч |
цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> < |
> <p>Ове последње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— |
оска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се |
хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Б |
к, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{ |
е неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђен |
/p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја. |
нко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су стариј |
p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће т |
а краја и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти |
се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у ли |
мка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момк |
> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павл |
n" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p |
у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, |
глу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема р |
своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом во |
Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" |
, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <milestone unit="subSection" |
до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... |
међу њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф по |
хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну г |
а, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гнев |
е.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— |
то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало наро |
p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаш |
а је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи |
међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу су |
ај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се пра |
ању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја исп |
д видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> |
одбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! |
p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли с |
вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} А |
ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је пра |
ече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди |
ељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} С |
елу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше |
bSection" /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим та |
е.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 |
реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере |
све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра з |
ion" /> <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици це |
тими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мисли |
ом у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право |
рати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, с |
ше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до дру |
мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p> |
— тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p> |
д беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет |
! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо. |
/p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са сво |
/p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше |
раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — |
есним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p |
на.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад к |
ти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потруди |
— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велим |
Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, |
<p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</ |
ве му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било |
p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прих |
велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић |
> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Ка |
м се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнут |
буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — пот |
ојводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> |
.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже свој |
едан плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они с |
до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњ |
e="group" xml:id="SRP18965_P1.1"> <head>КЊИГА ПРВА.</head> <head>ЧЕТА</head> <div type="chapter |
e="group" xml:id="SRP18965_P2.1"> <head>КЊИГА ЧЕТВРТА</head> <head>ПРЕОБРАЖАЈ</head> <div type= |
e="group" xml:id="SRP18965_P1.2"> <head>КЊИГА ДРУГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
e="group" xml:id="SRP18965_P2.2"> <head>КЊИГА ПЕТА</head> <head>ЂЕНАДИЈЕ</head> <div type="chap |
e="group" xml:id="SRP18965_P1.3"> <head>КЊИГА ТРЕЋА</head> <head>НЕПОГОДА</head> <div type="cha |
e="group" xml:id="SRP18965_P2.4"> <head>КЊИГА ОСМА</head> <head>ЗАШТИТНИК</head> <div type="cha |
d="SRP18965_P2.3"> <pb n="165" /> <head>КЊИГА СЕДМА</head> <head>ТАКОВО</head> <div type="chapt |
шко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спа |
— Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} У |
буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p |
S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога он |
љи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — ре |
одера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти |
се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми в |
тисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе. |
нам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" / |
се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњ |
туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаб |
колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и посто |
Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и |
анства, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати на |
га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је |
p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син вој |
рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p |
— рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад сти |
/p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о |
>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет позна |
а из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо |
потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Ју |
и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљ |
и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, |
/p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — |
p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан по |
Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У |
— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан с |
аву к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и д |
авом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</ |
у се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" / |
!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... т |
, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, ку |
рко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</ |
p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бег |
едио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?< |
пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ниш |
ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, от |
ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га |
.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и ре |
ад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> |
ина ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.< |
у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S |
се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли |
треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срц |
ман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том с |
се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху за |
<p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска изва |
о да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да т |
у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и ч |
да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били лу |
где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте |
у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли |
а протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу |
но коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село |
Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њи |
p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Сил |
а та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко ј |
аје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p> |
кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевк |
сторију од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питањ |
аваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускоме |
твом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи |
навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет год |
постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере |
И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им сам |
Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, |
сну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих стран |
воје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Пот |
доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А им |
реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло |
оше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојан |
ошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан ме |
Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема |
е умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— |
мо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо |
n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа |
<p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко ј |
си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајду |
љевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо |
.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну |
p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен. |
p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм! |
стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.< |
м.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде |
Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам |
p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — |
.</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јес |
би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не |
пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине луд |
ричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб л |
из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим на |
/p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свест |
е! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас ј |
0"> <head>Вечерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу |
е!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам |
Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p |
е јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мал |
је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила |
покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртав |
е мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div type="chapter" x |
њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама |
ш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... зна |
ема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак чове |
, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игум |
} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— |
? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се са |
шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један |
ар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете пра |
реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> |
знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом |
, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога ма |
са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обр |
Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} В |
е нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартиј |
<p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што |
ићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити д |
се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако сл |
</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пус |
тење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чет |
корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је само |
е су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донес |
</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p |
а у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредб |
тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи |
оноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — |
и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном |
јише од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.< |
Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?< |
<p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к т |
анову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознад |
оп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи |
} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу м |
о разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона. |
ктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше |
ојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас |
у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а к |
све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на о |
Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчма |
ска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> |
им уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> |
с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена |
еси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— |
е.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p |
све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Руст |
жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто п |
таће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p |
де у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p> |
дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре |
ере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздан |
н беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-П |
тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико п |
и црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђ |
у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} О |
и.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу |
о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га |
јкраћа и најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше ре |
<p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бе |
ободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb |
<p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати |
еви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и придобија |
, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува нап |
гову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој. |
и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој |
лагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се гово |
смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стај |
ђају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан |
нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасени |
} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} |
} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Ка |
ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — о |
ојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} |
„Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самост |
у, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, друг |
ете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p |
јају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде |
пи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У вре |
аклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин |
ом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, |
ћи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а |
астир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му |
Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе |
бом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{ |
вуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, за |
рхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне |
{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амб |
зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сј |
све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљах |
ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за си |
челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone unit="subSectio |
чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту ду |
а.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив |
ар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи |
у рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p |
ене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиг |
гих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху |
> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај |
се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S |
коностаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која г |
на је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског на |
1.2.8"> <head>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То бе |
другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасе |
ени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>И |
скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчис |
амнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени про |
замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага к |
а што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су |
што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер из |
p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас |
омном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Споља |
xml:id="SRP18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, |
што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — од |
и вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} |
е да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе д |
<p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав поруме |
Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око ше |
> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остал |
, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обел |
над глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p |
полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у једа |
е десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; дру |
ом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода приз |
његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав к |
једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губља |
у о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и за |
то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког си |
станка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не о |
} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, как |
59" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га |
ете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог |
чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту? |
.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{ |
те...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна |
Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог таја |
ње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова с |
>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, наст |
лавом је малени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре о |
овник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче |
маја, опази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црв |
и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се с |
е крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли кри |
анастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштв |
p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му |
ће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуц |
ли његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свим |
оложају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од они |
же милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по |
остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Х |
д тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од њ |
„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртв |
ни и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај спла |
отови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једно |
.</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац |
девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, в |
и другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на ко |
> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, нат |
га се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он |
се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети |
же, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они |
м угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који см |
могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим с |
..{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје |
јсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде с |
еља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гл |
/p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити. |
зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је ут |
, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак т |
е да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, |
би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде пору |
е, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p |
на слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе |
Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђук |
ј разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се |
сно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћ |
</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе |
жи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{ |
ти срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја. |
ту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} О |
уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, |
>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а |
ема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће |
.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" |
код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војвод |
о ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла |
и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово |
ече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у |
S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога |
/p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава з |
рушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим по |
ошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.< |
Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стој |
забраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно |
етредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се поту |
и је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њем |
који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у |
да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену о |
{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> |
ас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо |
у моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад |
По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> < |
} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе њего |
о двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Ту |
ево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не |
ка ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="14 |
ападу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их. |
жасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у г |
атицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде к |
беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и |
нили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Ха |
о у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} З |
ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов с |
вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S |
пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и с |
г.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отв |
и десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о В |
S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душ |
покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под |
Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се |
{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дв |
S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све ли |
ском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} |
а која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше |
.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану |
та, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и о |
ошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај ма |
ере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац жи |
{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише ору |
о рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти |
ђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{ |
{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Теш |
а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска |
пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко |
кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о мла |
нак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога д |
се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина |
је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао би |
не свиле, остављајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{ |
на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле с |
лине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја |
аду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа |
Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.< |
оман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Уну |
се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове к |
дан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком |
вде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека нап |
нак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковиц |
ажар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозап |
ама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки по |
n="22" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузи |
времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљ |
оложајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како неш |
де кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћели |
оја га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз |
чком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни |
по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше бу |
е упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође д |
прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да в |
ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав |
бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је саста |
дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на |
ком поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше ве |
</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог д |
пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже |
олеби и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњани |
и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље ра |
би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једи |
p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротиц |
} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној стран |
н, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} |
д, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога се |
м?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко |
е.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се |
— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — |
Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко |
пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отпра |
урци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру |
У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи г |
, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да |
о, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти каже |
b n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гу |
га лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља на |
ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, п |
?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа ру |
оже пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, кој |
околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара н |
њу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — |
и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху р |
иве душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од по |
ка.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку |
ући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет |
ладић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb |
и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрп |
Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} |
ест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а о |
а, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коњ |
премно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? |
и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред |
ње, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића |
егова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав |
ријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке |
мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглави |
реба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потр |
рамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— |
стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замоту |
ражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрц |
од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше |
сврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоња |
Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти |
Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту |
рату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи ре |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.9"> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p> |
с напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је |
S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње |
дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше поди |
м узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних поро |
.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</ |
пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од њего |
а-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну ду |
отресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p |
> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стој |
обра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p> |
и, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у |
плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p |
те, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет б |
еђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашин |
су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним |
звезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле |
рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и |
у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће |
Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке |
ахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и до |
кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.< |
е сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души м |
ећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у |
епенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </ |
а, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад |
им столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бај |
н.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва |
изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} |
домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове ре |
, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад гот |
јасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, ко |
обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се о |
што се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти т |
свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, |
аше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свеште |
аће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац? |
атиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојиц |
мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се |
> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се |
реко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десе |
> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, о |
.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он н |
бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће |
ео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стој |
заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!.... |
упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — од |
ли је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на д |
никовој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше к |
Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше ј |
огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима |
ње права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посет |
— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће км |
асава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Ко |
зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њ |
о пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече: |
ти теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се |
час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p |
еште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру у |
ху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претура |
едати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у |
охватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких |
љу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочек |
мове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје |
ли и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе |
оченика извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он по |
ице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} |
опадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p |
гова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разн |
амењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађ |
о.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ћ |
лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковље |
но крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна |
ан пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори |
па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи |
другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једн |
ић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} |
воље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љуби |
— говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Т |
рушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, пр |
ви обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној страни недостајаше један квадрат, |
е дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени ду |
> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.< |
спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p |
та?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се дол |
бори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан |
је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p |
— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Е |
опрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</ |
а гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крста |
штитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског |
доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало пр |
јводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да ид |
како у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смил |
је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, шт |
о.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— |
не, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше |
из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих |
— најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} |
ња своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних |
Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирск |
р очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи |
у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад |
Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас и |
е се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страш |
ели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на д |
Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова |
сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
<p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У ј |
!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — понов |
ужје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир нагне |
Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За |
аку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p> |
<p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај ко |
вори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кош |
p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, |
беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> |
ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко за |
гне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше ко |
о?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака.</p> |
каше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у гла |
зубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када су |
— рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дођо |
и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишт |
жицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p |
есмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док |
том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва бла |
трана да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> |
е изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Бл |
оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игум |
{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле бех |
Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>К |
хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p |
растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војс |
с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што бе |
.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> |
ом! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.< |
оше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> |
топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласн |
? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p |
тиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда бра |
егу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати друг |
игох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — |
хну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По |
ше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и |
Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мор |
анине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p |
ирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, |
тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше |
ше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и |
подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе |
ња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p |
ше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— |
разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— |
ј доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња с |
околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде |
јахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у дв |
рестравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их пл |
<p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни пос |
ирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори мома |
</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај с |
ола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{ |
затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узру |
беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска с |
ри хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре |
ру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — |
већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S |
била, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рик |
Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе пос |
ош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са |
Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>М |
игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројез |
иже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не |
иви.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном |
ежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху |
ше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с теш |
ан младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете |
у, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затр |
разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, зат |
а три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну ша |
На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; јо |
трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везе |
из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише |
љ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> |
и ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману |
из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p |
не манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У о |
n="80" /> <p>Одступивши на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им руком лево и де |
е са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Тур |
та, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са кона |
ко да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше ј |
иступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег |
им узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узби |
ај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече обојици;</p> < |
и и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчи |
е слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао |
златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до ко |
поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, |
ада растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, |
д куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би |
нагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у |
па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче |
во крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: ота |
у и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, |
а и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На д |
ириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака |
ом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи |
ајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, гото |
као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим |
, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада |
ј страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад |
о, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у боков |
} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> < |
ешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско |
писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, |
икну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Ма |
шинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Пота |
Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у |
малена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благо |
аид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут од |
алена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јеле |
са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она к |
<p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико |
ве што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</ |
три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и п |
иже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шум |
уначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави м |
родан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p |
пали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече в |
а куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаш |
а плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у |
<p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се |
а изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захват |
врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који му се у |
{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч б |
им очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим дод |
<p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Не |
Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и |
ђени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један |
Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Не |
ода.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђ |
те Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш По |
тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раш |
све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је д |
ај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.< |
аху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем |
аде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија бе |
леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу |
те у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше д |
p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањ |
а руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с мно |
н, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па по |
а пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p |
ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неко |
во, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, |
Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу |
/p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> |
шка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он |
селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да |
са, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се пр |
ко по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мр |
једва назире у један огромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог |
јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену гу |
" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окруж |
и зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срб |
се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећ |
рузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.< |
сну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти |
од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> |
ену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у п |
S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини нас |
слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се с |
Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке в |
<p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> |
и се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш... |
апша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај |
} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Борба бил |
{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{ |
кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га |
беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> |
риво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах вр |
е по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно |
узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редови |
S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, ц |
уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво |
и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке про |
у.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаш |
ите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а |
отворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли |
погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шу |
чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто та |
то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је |
зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да мога |
ци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том |
Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра неп |
то за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћ |
штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павл |
у крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што |
</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, |
у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак другова свој |
е мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише |
крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубр |
косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и |
ах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, |
одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то ј |
седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, п |
Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад го |
{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>В |
ине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламе |
с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред с |
оја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у св |
/> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свеш |
теве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон тво |
е.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв |
беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{ |
Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} |
{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и д |
не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где |
S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извеш |
у се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, ц |
у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, до |
на и срамним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једн |
наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. један младић јуначког стаса и по |
се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не |
Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у ов |
махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој |
ао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на праг |
овара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам по |
лош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у та |
а се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оруж |
увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само |
ало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> |
ћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запла |
у, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је ч |
о одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина |
оку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два ис |
иков.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најза |
о лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад |
абије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих п |
estone unit="subSection" /> <p>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изг |
да, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији х |
дан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Пр |
ја беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог |
нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе |
бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лаг |
<p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољ |
ника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац ни |
а Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом |
p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и т |
тра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од љу |
м, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићен |
столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и сл |
ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} |
...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца |
Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека р |
иснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним. |
на руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуб |
p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купи |
руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разба |
> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци |
и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, |
понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и с |
p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше обо |
њав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и |
Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p |
>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детиња |
p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље д |
Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекат |
>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Ба |
ољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зинд |
ичке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Мило |
27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око |
— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар си |
гледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаћ |
ска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>То |
мицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац |
>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... се |
Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газд |
е, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је |
се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејат |
коше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше ч |
овек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама |
опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громо |
.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и |
но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики |
ју.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> < |
овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањени |
Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, |
ај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опиј |
о смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, с |
што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се |
Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да г |
сука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} О |
кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{ |
срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај п |
а! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутн |
ашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету |
еда кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, пре |
крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини шт |
ши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсн |
о не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и пре |
<p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — ре |
<p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ кл |
српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што |
се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближ |
жасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а ј |
</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је но |
гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Дра |
“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Ср |
, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте пад |
це зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами по |
ђе и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с ми |
е.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе |
утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Ору |
> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Н |
од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, и |
народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води |
оље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред о |
с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! |
победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зра |
ај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага |
и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.< |
бало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне з |
очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку |
е и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мрт |
чето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвав |
Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег |
уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам жи |
циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у з |
ло неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p |
и Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у цар |
ише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, |
продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и ш |
пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њено |
о, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, |
пусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, так |
и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу |
некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лом |
Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушат |
богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у др |
бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра в |
66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова |
уштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе неколико пута преко |
, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Д |
на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиж |
> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пу |
на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак. |
, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о п |
у га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На |
Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <mi |
> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опус |
говора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <milestone unit="subSection" / |
дјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> < |
вода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калп |
е за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртни |
сти.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су |
ама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пру |
би!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игума |
раних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте |
не тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим |
есец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приб |
а, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неко |
се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на |
</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише у |
јим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж |
ану њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па |
ка сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S |
шни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите из |
уснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај н |
Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо |
на стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- п |
<p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али к |
и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n= |
коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде |
додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p |
рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, до |
погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, ка |
чини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни |
општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до |
<p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тра |
урци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, св |
народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђ |
ода свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљев |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.3.6"> <head>Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планин |
и, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што деве |
p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> |
одно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} |
да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сур |
S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко |
оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, |
ло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скр |
</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем |
о, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак |
се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати |
је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S |
од хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога |
.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S |
е имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај |
хове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безб |
Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, |
овори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци |
.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се |
/p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначк |
.{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сл |
ом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с |
аци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p>— |
ка огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И ок |
амнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спа |
редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничк |
ше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши |
и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци |
/p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја С |
јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> |
ењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n=" |
драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти |
м красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Сав |
еше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао |
ти.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче |
Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај |
ву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет |
ила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше |
а се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жест |
ак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страх |
шковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај |
C1.2.11"> <head>Сретење</head> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на |
надије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како ј |
p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што з |
несе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загреј |
ш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:< |
похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу оста |
погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и про |
на тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с в |
ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и т |
ије од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица д |
до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обр |
е, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у ру |
p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се узд |
..{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спас |
Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да т |
д’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахн |
да престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и д |
{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива |
ање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође огра |
че старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p |
ат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p> |
мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> |
ашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује |
абом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каме |
гледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници |
, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање. |
</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо вој |
арода нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, једа |
шке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, |
>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта |
џи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> < |
е од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део кр |
.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше неп |
ке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овл |
кинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред |
> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— З |
убића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду |
о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} О |
их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати. |
пац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенад |
.{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га |
ави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћи |
рад, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, к |
у.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се |
ом сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице |
p> <pb n="97" /> <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше и |
гоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град |
<p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> |
ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навал |
е, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне |
> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у д |
а Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, |
својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паш |
S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
д и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="11 |
ом косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата. |
утове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Д |
незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио |
.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и |
ебо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} |
једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>Н |
свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} У |
у у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубљ |
густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гро |
p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У коли |
м, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, јурнуш |
ку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њим |
грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </ |
.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли сво |
ес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске ша |
мећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S |
ром, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.< |
одела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде а |
ци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером |
х овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна д |
у застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и поз |
е.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p |
ску.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и нави |
постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које т |
роз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе |
S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се |
ицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.< |
рпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изу |
устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђ |
и.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Стара |
шију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше оста |
Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Посл |
ма би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака |
од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и т |
јући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што бех |
влачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и поток |
је који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоск |
даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и |
на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око |
налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и ре |
ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, |
њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ в |
ијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у ст |
падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф |
а зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, има |
јнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по јед |
х пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} |
кнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама |
етком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан |
емљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> < |
ткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет |
ше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место д |
зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу п |
ало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Туж |
азвијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе |
езбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне |
у своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> |
догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Б |
ађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана ду |
уге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо |
потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Ко |
зући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све |
и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје |
писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} |
роведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и по |
ц пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише |
>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што |
ше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, о |
<p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Ка |
ом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега. |
мо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.< |
н исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чиј |
Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се |
ви име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје |
ложише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Об |
литву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p> |
кума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан пр |
а не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разго |
чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече злово |
ни.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође |
е хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да с |
не травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и |
е, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред врати |
стирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носе |
цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за ти |
са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — завр |
неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних брков |
нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сак |
вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упа |
ло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз |
неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се |
еобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама. |
као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повије |
е.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање |
.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, |
а Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустош |
е описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспр |
аху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнеб |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра ч |
— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан треса |
се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мос |
, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наред |
ажније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, |
— Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и |
ата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радо |
а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, ст |
Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула |
; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони |
а супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми |
уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из гр |
ва оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој бе |
="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и |
<p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, сн |
: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свег |
{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасе |
и, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пра |
а међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Сп |
ор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Л |
тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па |
цима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној |
ћиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижу |
"130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да п |
мен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спа |
ји и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, |
ућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S |
<p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана! |
!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише а |
зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибер |
воде жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврта |
све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако ј |
рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли ра |
његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Мили |
сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, |
зо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која |
раћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> |
о да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, ми |
т... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема ру |
/p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте |
сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху |
лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>К |
исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки миши |
д би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан ниј |
S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног из |
љних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозај |
ина, те казује старост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени и |
лио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и без |
Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кро |
а сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и п |
размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} В |
ојводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не |
д враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј |
ја се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у |
Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити же |
се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p |
оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придод |
шко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке |
е с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и п |
а час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита с |
Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох по |
.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео ко |
з гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и пос |
на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{ |
еди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио. |
пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахиј |
p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече |
.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас |
— грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке. |
ше вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чу |
анини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n |
вест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протур |
емо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви |
смо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, ост |
и Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p |
— одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да за |
тпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се |
Можемо вала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси |
Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати |
пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме |
једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — од |
ше и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и е |
емај се! — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> |
горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још |
рсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као гро |
Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још |
риступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> |
ело.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахме |
н се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.< |
ећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме с |
Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> < |
а-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и одн |
ајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љ |
олеми јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</ |
и час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} |
говора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p> |
жности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући св |
<p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у п |
манет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом |
чу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> |
е никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> |
? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} |
омак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</ |
Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и |
би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То бе |
.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања оде |
тарац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се |
доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је |
окове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p> |
а бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни |
814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог |
с ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из град |
доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, |
Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се на |
коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се |
огама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— |
ђе до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, |
?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до п |
брад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, |
ило да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене д |
n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’ |
запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст |
ам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом |
и је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те в |
у разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка? |
— знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије |
аш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, ка |
Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одгов |
Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестричину?< |
> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев шт |
Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} |
у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? |
сле краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ |
сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о то |
првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" /> <milestone |
к не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади ошт |
али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зац |
јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, де |
едајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— |
еше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> <div type="chapter" xm |
беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На |
амницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S |
ницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и |
упинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажавах |
м ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима |
их и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муко |
у, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху ср |
јом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у |
ко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div |
бали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече |
и и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише |
<p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући |
и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту |
јој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви ра |
омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани пр |
ицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети С |
вој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.< |
га ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Косма |
им вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну |
Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарк |
мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћ |
ћу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> |
ћ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад ов |
тпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{ |
ледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> |
ђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно |
лед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се |
као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <milestone unit |
осле толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и дра |
> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе о |
у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S |
ца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све |
бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачун |
и у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на |
ора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> < |
— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занем |
о слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p |
рпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу |
биту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена. |
би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једно |
дски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело |
pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Ан |
еде у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага |
ћ, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. авгу |
S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што |
рмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом |
дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мр |
кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подиг |
па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе. |
е до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ног |
се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени |
ану лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— |
већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше п |
{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке пом |
ак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјај |
али смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учи |
>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се |
ности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар за |
на.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p> |
часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано дову |
у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње |
ка даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог се |
од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> |
адован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војв |
им се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на |
ца на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге нед |
пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p |
на високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној стран |
p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресеље |
, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</ |
тавио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се ре |
у.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се |
ад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} |
ти Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> |
>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Ка |
ти се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У т |
е упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и у |
леда попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до јед |
е наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се ок |
куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно.. |
малена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, |
и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва |
на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, п |
посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапа |
сматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочи |
поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ се беш |
<p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пуш |
он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — про |
а, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беш |
Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</ |
е и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче! |
невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му |
е, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не мо |
беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> < |
енадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p |
неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао |
ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се п |
<p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јес |
, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не м |
раћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зар |
стаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — так |
е наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у коли |
Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Момци су о |
вао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мал |
е, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, |
При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изаз |
му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме |
е харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост |
о важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо |
Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се освр |
а спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија го |
огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на пред |
> <milestone unit="subSection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ра |
мет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све н |
очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и |
е Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој |
чара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено |
дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
лободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у |
ко даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након д |
у мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренута |
лицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p> |
та за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јус |
упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који |
била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово |
цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p> |
аху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по |
о пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад не |
сењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на дес |
полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај |
тогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи во |
ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба от |
кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, |
демом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свито |
елу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сес |
ишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> |
е једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</ |
и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се бегови |
ковац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А |
сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и п |
е брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу |
да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p> |
са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где о |
иђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав з |
S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.< |
раше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са попо |
о је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Заш |
ве стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> < |
оћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} |
ма.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овла |
иштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кро |
— реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу |
се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше по |
Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> < |
ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше |
/p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држе |
невно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђена |
>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p |
вну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху |
е видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и дода |
зи ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас поп |
— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћај |
слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p>— Как |
срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му јо |
арко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p> |
<p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече |
иђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ п |
ж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без |
>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Лат |
{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{ |
ве.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и о |
ело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту |
>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" / |
p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p |
Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би |
азивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, |
у његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђен |
оћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, с |
сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослуш |
мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе |
</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p |
на.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беш |
човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, кој |
јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који пр |
кића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд |
ме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи П |
..{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Те |
ра, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</ |
силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на кап |
купљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пу |
рко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се гла |
шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p |
благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама |
</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе |
и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена |
/> извидницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек ос |
p> <p>Полумесец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што с |
и час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и с |
} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, |
цање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</ |
у.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и |
искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се зауст |
S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаш |
— рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} П |
све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом |
и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S |
шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху нал |
и нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их |
а испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са |
.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња |
души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>.. |
ј равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бед |
ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи |
га виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!. |
т, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и |
Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћ |
ење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде |
ча од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе триде |
поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људи, |
се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у |
сташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци пог |
из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњат |
ечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игу |
илене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе некол |
азни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити. |
ку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вр |
и то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјас |
ст...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</ |
у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековим |
м мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај х |
и, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У |
прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше |
јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— |
ежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове р |
{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад |
ре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љу |
с овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговла |
еном јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим |
о му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Ст |
Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} |
ћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на м |
а зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га |
ви га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у |
највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби |
и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полу |
ду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир |
ке.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим |
и мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Стр |
вчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајн |
рема оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао |
, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им б |
>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чук |
оза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њи |
лој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху |
аче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>М |
љачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" |
ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и де |
склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Круш |
р беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit="subSection |
из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај г |
боде српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и расте |
ка.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и с |
цније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва пород |
еза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи ру |
Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који н |
врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима |
новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он б |
е имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико л |
ка.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга. |
мо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> |
ак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаи |
оде у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој |
Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарал |
ше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} На |
ишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници |
ог јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> |
слу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових силника раз |
ну руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише д |
неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше |
Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно |
</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} |
Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима |
ш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трж |
и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људи, окује |
Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на ру |
ај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, м |
на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p |
вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по з |
“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Н |
орачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше з |
од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утица |
толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Ње |
ше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје |
иликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не |
ди, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима |
о гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.< |
ати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!... |
тојан га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто за |
, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си пове |
?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p |
Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-П |
се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе к |
ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друк |
и тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се у |
head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један дога |
у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, |
</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</ |
диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, ве |
<pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им |
pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S |
о га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти гла |
не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још ј |
им.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Не |
м.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одго |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.7"> <head>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зи |
.1"> <head>Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{ |
узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и |
пу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, с |
ви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом раз |
н попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из р |
кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што |
S} Тражи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> < |
Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај ма |
ћани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегст |
усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета |
допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово |
и крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p |
>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type |
опашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буд |
ашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који н |
им држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги |
упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, и |
казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — Какву јабуку? |
у.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, з |
.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља |
рци се унезверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — О |
.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учини |
<p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То бе |
— рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и ск |
иш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да прес |
> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> О |
у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Ж |
и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у про |
<p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко сусе |
х сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста са |
.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На једа |
} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору његову, о |
е у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око |
<p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <di |
аше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се |
ћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољ |
и.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и с |
не ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју |
деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити |
ошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да с |
м селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочека |
е!</p> <p>— Какви Турци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — |
тку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> < |
путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лоп |
та Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их |
>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? |
снуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну О |
>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <mile |
е могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</ |
нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јест |
де у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латиф |
свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone |
узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече |
момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чу |
хаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју ве |
ју хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у до |
бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа п |
ет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе и |
двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учи |
— Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> |
раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Ја |
и Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва |
ти и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?< |
— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се |
хитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор- |
е средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова |
м се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задр |
>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чет |
е, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ог |
ре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени |
а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до |
Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод н |
уман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, |
а.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb |
една десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све виш |
араца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p |
>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и дв |
и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, о |
S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати |
сно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с |
усуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p> |
а 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве д |
Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна |
.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одсту |
{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуш |
ле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе пл |
гоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осм |
де, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и уд |
доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подзе |
нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} У |
<p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не |
, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници |
не капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу |
е, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово |
и очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу. |
> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз пла |
е, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му |
<p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко по |
изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред |
ник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми |
а, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној стран |
знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} А |
гови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити ј |
шљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по двор |
ић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њ |
p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут ње |
p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високи |
у ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столет |
диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито |
миче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се |
И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти кр |
> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огласи поче |
Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти бу |
н...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они ш |
се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао. |
чки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пош |
вић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени |
око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и |
<pb n="67" /> <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња |
шку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих ст |
еше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан |
/p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му |
о потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p |
>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> |
уде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце |
има, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајн |
вим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Б |
.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSect |
не, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом сна |
де Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече |
, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> |
саше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немар |
цу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као |
ћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што |
е велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазр |
</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а пр |
, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме до |
уци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, п |
уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погну |
Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а |
о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади н |
небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели п |
p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисл |
своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се треп |
стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука т |
ћу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, бех |
где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу |
S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник на |
ља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, |
/p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба св |
b n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све |
арче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје х |
гим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n |
своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге њего |
иже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше |
њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; |
мење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздравља |
и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педес |
рку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, иму |
ко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син |
што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан |
о Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих оч |
ју.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом |
своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не |
д њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу |
а их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, т |
да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи |
сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!... |
којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова |
црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и |
едан камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђ |
сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд з |
леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих образа и малених |
Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких цр |
p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Ж |
} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће б |
са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировић |
мо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше с |
а Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено |
амо..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> |
да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти |
Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог |
смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде |
вче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом ни |
н.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека |
.{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с |
своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој ш |
дворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Не |
је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево о |
рите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, ка |
то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову с |
, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— |
ен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је п |
ху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он |
ика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке |
низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој у |
ог Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као шт |
— ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне к |
, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмер |
а прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлач |
ев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун све |
ебеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га не |
уге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> <p |
озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта |
радини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвук |
> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о н |
p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест.. |
остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља |
на зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за др |
ма понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова |
дно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске ст |
земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегош |
мена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав |
згодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна |
p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То |
брад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакош |
големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове. |
} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни |
кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Селим.</p> < |
сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор пед |
сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавра |
у.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, |
одо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</ |
— потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива |
ати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко |
ост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело |
да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље |
— одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Ве |
<pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше б |
ицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види он |
а је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу. |
гова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бе |
кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало |
хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и бл |
сти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p |
ију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одгово |
че:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одгово |
а.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше |
ште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. и |
.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p |
аху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — т |
народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатеље |
амршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита |
гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође |
у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се нал |
е врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри прија |
ом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно |
манастира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — о |
приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — р |
некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> |
ру пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само |
и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p> |
их — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 да |
прави, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p |
> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у ср |
/p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од ка |
звестиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише |
, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — |
.. — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче. |
<p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</ |
и Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! |
апатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— |
в.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вер |
— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— По |
нче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш з |
знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејз |
г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Х |
кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Д |
ри Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стоја |
и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</ |
..{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шт |
е, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четв |
којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему |
ор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је о |
вали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бир |
предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</ |
{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Ла |
њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не н |
.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</ |
ами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете л |
} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам |
и длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што |
рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Прист |
Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> |
у?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Веруј |
повест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> |
ља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S |
Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба |
хмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— |
даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје |
новато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивк |
>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Доб |
неш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па п |
ко ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њ |
и Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет нема |
акоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу |
{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се |
бићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова |
уман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо у |
над и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклец |
зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред о |
н је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> < |
запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — реч |
едног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазн |
ићанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихв |
нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице |
Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> |
е жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <p |
азао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој |
ви.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се |
ет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— |
е живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p |
и се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде пра |
бно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Са |
ље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећниц |
на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p |
/p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Та |
> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— |
мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али |
еше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као |
тифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> |
Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо ј |
а.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обра |
есну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> |
лиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се |
жно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почив |
S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме |
} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:< |
ражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, |
, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо |
>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не б |
бурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb |
} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим |
ко ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове |
гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пун |
већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бес |
</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли |
песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали |
брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када ве |
ко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој |
стави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живим |
о — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети О |
орамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињ |
их згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо т |
е, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти |
камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше пр |
врте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори др |
натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар з |
куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћари |
а — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од |
хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!. |
кну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!. |
ођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p |
ишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што д |
ц се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> < |
Јест!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— От |
тукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише ст |
це одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарад |
дао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике |
>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по д |
помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — |
{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</ |
ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже |
емо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p |
ај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста. |
.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку н |
баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</ |
и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> < |
гуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад |
ејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> |
— одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш |
ће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, |
> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави м |
ече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина |
преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То... |
<p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори |
/p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чоба |
мири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло п |
по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p |
соким фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погле |
говора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче |
.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> |
ће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не у |
м гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одгов |
у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Б |
S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека |
еде Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата м |
.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} |
Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим? |
ћи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлуч |
сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну |
а Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> < |
а он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисм |
/p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа ру |
и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.< |
ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p |
-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздр |
у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар са |
Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редо |
опусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изве |
стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што с |
г и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукоти |
а.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше о |
гра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрско |
анца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беш |
један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше |
уго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад з |
ац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им |
а и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање п |
лије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} |
на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану |
не, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо |
едаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине. |
це беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> < |
оспођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио |
p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, к |
иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — |
Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очију, орловскога носа, малених и не |
алена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, |
е капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојно |
ом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неб |
љ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> |
аше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим |
лика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше |
вим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широ |
као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милиц |
то изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Из |
еху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубијана, нечистотом измрљана и |
ше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи круп |
p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео |
лно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> |
тукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p> |
рашан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> < |
аше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи |
{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресени |
дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју с |
окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје н |
ну.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста |
се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе |
узама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а |
<p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кр |
ио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нек |
, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше за |
е кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас |
тарица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Сп |
евуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} |
нија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петри |
анојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.< |
p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се |
p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p |
допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше један |
ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећ |
дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</ |
.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја |
} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, сок |
ла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па ш |
спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше |
спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} |
Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко н |
душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Тако... с |
Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се ок |
главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз |
е говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запуши |
ета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаш |
о више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жа |
а црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху |
Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — пи |
ку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стаја |
руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и дв |
је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.< |
а душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче з |
еш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчи |
Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарк |
радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ак |
љен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и |
обри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доб |
p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак |
црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, кр |
Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше О |
раху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала |
ма њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће он |
блар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио |
Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одл |
p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше |
Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.< |
ацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кме |
ска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — ре |
/p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада |
ва строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} |
— рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након д |
одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, |
и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> < |
ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути |
Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку о |
о успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спра |
них брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене |
ем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и ра |
ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!. |
рата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} |
екла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала ис |
Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, |
више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> |
и кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} |
а пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци |
ожа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <p |
" xml:id="SRP18965_C1.2.8"> <head>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стиг |
е момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p |
век стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе |
имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају |
<head>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут |
иња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> |
ујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Проки |
јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по збо |
а и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечн |
на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна заф |
оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га |
! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуш |
Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} |
лас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> |
војисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра |
у као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе |
омо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци |
Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући. |
тајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег приз |
у заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана |
а, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много при |
p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p> |
махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — |
према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше к |
Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху о |
и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак |
из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ пр |
а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњи |
} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи м |
оје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим. |
Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S |
је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет б |
ени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без |
p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик |
неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући |
сећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих стран |
— одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</ |
<p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone unit="subSection |
ак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још дв |
до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Але |
нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p> |
ша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пу |
ав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шт |
смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Маној |
ћи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Ха |
оше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух сво |
.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како |
<p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам љ |
<p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше јед |
<p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одгово |
Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, п |
Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} |
— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила |
едно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајућ |
г угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић |
, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурб |
— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живе |
гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринч |
замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> |
н од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су прома |
својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици |
ко буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и и |
ом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и зау |
<p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоће |
ића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраш |
омци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> < |
укић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> < |
</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашин |
а згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој ј |
ио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послуш |
е.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а др |
таде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде. |
му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутк |
ток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петров |
тни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>О |
есно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауст |
скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и |
00 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку |
...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти |
друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо |
ујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га |
{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стај |
ти Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ |
можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{ |
дравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мис |
p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осир |
у.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је |
, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се |
че ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окр |
ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако син |
— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка |
<p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га |
аху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радови |
{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — преки |
Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли |
у повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— |
</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p> |
ца доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро |
ринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обр |
е га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из ода |
ебе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-П |
ваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се |
у кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо!</p> <p>Гро |
кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, |
ну се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p |
ни старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" /> тражећи |
и? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подстицал |
а што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том |
:id="SRP18965_C2.1.6"> <head>Погледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> < |
и живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је |
.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</ |
оја у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде |
ебо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што чове |
Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном |
скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир |
ћске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се вр |
ија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој |
воје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жарк |
оз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верно |
оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем с |
е на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у |
тељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити, само н |
ош нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је има |
и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најуз |
им брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да ва |
бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квас |
живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врат |
асенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, о |
обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ гр |
рех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне |
ријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сме |
благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себ |
а.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступ |
е лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — |
{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светите |
она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!. |
е диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђе |
{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова |
Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.< |
ече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Ка |
bSection" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда |
Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја |
љево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се |
и Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас з |
преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Има побе |
јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараш |
ећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</ |
</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се |
постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег г |
к Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.5"> <head>Љубић</head> <p> Најкраћа и најјаснија ратна прокламаци |
разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S |
тоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div typ |
ше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе без |
раве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже бе |
unit="subSection" /> <p> Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час |
е год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</ |
е план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, |
је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и о |
загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, п |
н је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац з |
следица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито непо |
и имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а |
p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ак |
ете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти |
маћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе |
и пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Ког |
ажи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га м |
што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S |
Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима п |
а.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздр |
ундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, |
д олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипа |
анине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз у |
и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још |
Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она |
висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи |
<p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву |
н.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, |
ао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, ал |
рилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је од |
ло њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу начинише...{S} Сирома Мано |
их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како |
нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и о |
миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави. |
бро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и |
ној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих др |
водо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — |
нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан ча |
у беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>С |
високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, |
ојимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова |
е се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пишто |
евносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпр |
гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш |
адатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стоти |
ше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војво |
иф похвата преко педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде бесни |
и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> |
зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> < |
рвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаш |
лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> |
х из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Лат |
матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече једа |
и.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди |
e unit="subSection" /> <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још |
8965_C1.2.8"> <head>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} |
<p>— Добро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb |
чу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и |
Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти |
да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане п |
е готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо |
тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком прос |
15, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и идући |
иже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепо |
миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог до |
атраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и уп |
d> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, зло |
стотину бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ла |
м свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу |
е, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога |
беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> |
Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, |
надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему од |
ом.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, |
о и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</ |
Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна ч |
погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђакон |
исто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини. |
ила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше |
боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Се |
гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали |
, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу превр |
/p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пу |
дајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пусти |
а се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, зауста |
таде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, |
еше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегов |
рче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман п |
диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој |
ма душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кр |
ерова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се |
з страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио.. |
ава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да о |
— упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше |
— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По т |
тским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују |
ешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам ог |
преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним ве |
оја беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то им |
ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурва |
гом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, оки |
<p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се раш |
Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поч |
обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака |
пајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више к вр |
ровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице гото |
првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер н |
која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>По |
Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на докса |
шка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече |
ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имај |
бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу |
ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато |
во без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо поги |
њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем кити |
— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече |
, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обра |
.{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако б |
ебе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред |
пу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти |
ед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један друг |
рче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Рад |
н.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова |
лости наступи тама......</p> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Попри |
с танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој |
беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два |
ине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за час пређе, |
се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похит |
а, прострељивих очију, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и пон |
оћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У велики |
авих очију ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он |
и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима |
твом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саи |
саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> О |
био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се |
обар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако |
ши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљ |
ете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из ус |
Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одг |
-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високи |
.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У ово |
могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са мило |
а моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде! |
ад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чиња |
исока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања |
ук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и зем |
д год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Ра |
иша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{ |
рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гр |
<p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рука |
p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p |
м отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде км |
ање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше |
>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбин |
а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише |
љине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да с |
расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики с |
, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо |
западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћ |
и-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, |
пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, |
то Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји понов |
у ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и после |
век би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролаз |
Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> |
07" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соб |
— рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опаснос |
а остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах |
Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару? |
p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвиш |
Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаш |
’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} На |
а, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошт |
га сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше |
ту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити у |
его, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што да |
че овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, пом |
Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва троји |
ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног в |
руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Маној |
боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Поз |
p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај јо |
ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p> < |
за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— |
, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час |
но... твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</ |
о посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— |
пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p |
у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и |
беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— |
одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе |
се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага То |
/p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће С |
чки нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну сво |
авле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а м |
у јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пу |
грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву м |
..{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта б |
прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љу |
е јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видет |
ени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта и |
сенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p |
рко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p |
бе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} |
крену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређ |
добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, |
оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Неб |
анет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Ч |
су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p> |
тране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> |
Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу |
а капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик б |
до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, |
е Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стр |
идосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте |
а.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки хара |
и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага |
мет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута ода |
е.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко др |
креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три к |
азио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек нап |
испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извр |
ечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто |
стала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шум |
господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кме |
ну Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци с |
упко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску. |
би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар |
руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чу |
Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима |
За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с ве |
е кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђиј |
додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат |
.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју има |
ву, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и |
среће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где |
вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао ду |
="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народ |
ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p> |
ретурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекива |
на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Ве |
трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђе |
онака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На кона |
ан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је рад |
како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на |
126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} |
ки.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди |
а обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене де |
рдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењ |
цем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше |
идовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, |
да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{ |
ише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу |
е у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко има |
и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум з |
ет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући ка |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.1"> <head>Манастир Свето Благовештење</head> <p>Слобода има своје |
васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен суза |
а слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему не |
а у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почи |
} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под је |
м одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије |
>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше |
епало манастирско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p |
</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Пла |
> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упи |
сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У |
и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима ње |
суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи е |
е пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и ев |
пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазо |
рсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омален |
готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У око |
једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред р |
on" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.< |
тац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> </div> <d |
м, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један де |
ци стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> |
> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој |
икну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — р |
нут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, |
беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу |
— одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </ |
ође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околини манастира Св. Благове |
ући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: с |
> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђ |
јан</head> <p>Подне је........</p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше пос |
век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помо |
о. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше как |
ао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе |
ји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важ |
надије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се о |
ection" /> <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{ |
говор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> |
> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— |
ко часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <d |
ац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игу |
ој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи |
ма многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво т |
/p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је |
зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала |
и кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p |
паја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори предвостр |
тена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <milestone unit="sub |
.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драг |
ому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, кап |
гор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се ск |
ши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p |
Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из |
с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Ж |
ну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p |
е и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу |
епо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и |
ада Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и |
</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места. |
беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са |
p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жа |
Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе |
овек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше |
Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да с |
о да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му |
а?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се ди |
ема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хај |
ише се... несрећу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дођ |
<p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... з |
ађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из с |
p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог |
<p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на се |
и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим уза |
изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше човека.< |
ма, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити |
је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што |
њу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?< |
рити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— И сестри |
Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</ |
>Игуман чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу. |
не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне гра |
азбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутр |
сти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу |
га се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час ле |
— упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ о |
S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на јед |
дно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, |
искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>М |
дан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Час |
евојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као у |
оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори |
амеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу |
рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две кру |
доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и пр |
кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што п |
ведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, |
-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут |
у.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} |
обито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време ха |
скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, |
ажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече ст |
ве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остал |
у руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а оста |
, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, м |
е.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати |
p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} О |
о крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе |
се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> |
ило их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагу |
} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један и |
љицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у |
— Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву |
зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз б |
удар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточници |
лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђе |
.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p> |
е под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, пос |
У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак |
рећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он ра |
.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину ос |
предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носи |
јвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да |
овори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не поз |
од тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му св |
и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — |
p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, п |
одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм... |
дука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља зау |
, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш |
у Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још д |
аше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све з |
ина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непријате |
едан иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, д |
вијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, |
Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступаше лаг |
потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да |
ћу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Л |
ници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p |
у умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и |
се јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он је |
у.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone unit="subSecti |
ет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине |
пропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p |
е се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.< |
Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо п |
за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима |
а и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из |
ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>До |
ћи.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже с |
к, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p |
>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије р |
сан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри |
бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-К |
кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште |
ваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> |
Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Как |
телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихов |
,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати при |
малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су |
у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Букови |
ошћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта |
очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако |
ладић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и |
мађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n=" |
— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила з |
Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да |
p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у |
иште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би бли |
даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> |
поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к неб |
оље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срц |
тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе осн |
p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага |
ши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, |
p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— О |
месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим при |
га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Д |
са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</ |
а уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама н |
рати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и и |
о поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоск |
сом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром матер |
вој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би |
ер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би от |
њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p |
да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из т |
кова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, |
узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, а |
} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милос |
> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и |
зневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро при |
рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли |
че Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поч |
е у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душе |
рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде |
цаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман ст |
им иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста уз |
а доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака |
...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати |
а; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад с |
ој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим |
њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу |
Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, |
<p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, |
гатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> < |
бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи |
Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </di |
летивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, |
а и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војн |
љи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој д |
еше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше рук |
S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а су |
ута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутњ |
се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад |
је деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прику |
{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати |
е.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!< |
адовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцниј |
е приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима ис |
на да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазрив |
кве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Пр |
а има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити ве |
мам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— От |
рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина. |
</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, син |
иво.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чуд |
ану.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо п |
— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> < |
ст, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином св |
> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, км |
unit="subSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> |
агрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> |
потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и |
реми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније п |
Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; |
— Милост... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа о |
у врлину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој |
Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том по |
авим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Ж |
главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Н |
у одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игум |
та се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасениј |
а столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га |
из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — |
ад који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не |
па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> |
зама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</ |
, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сва |
е се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити споко |
пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душ |
ив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — |
узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуш |
ико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се |
хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он по |
<p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуц |
звади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се |
рата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> |
Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> |
нише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.< |
ећ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ов |
у и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца за |
ни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим ос |
ше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке |
аже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и с |
и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p> |
ја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p |
Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве. |
ш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из |
снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђ |
еше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p> |
се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и |
јући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара |
p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — |
лиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно л |
вљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наст |
захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти: |
к ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котариц |
као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као ук |
д! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и |
стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова сроз |
и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завара |
по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у ц |
на, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се |
но стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарк |
ељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</ |
рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један стар |
пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко! |
риште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену за |
показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из с |
ра, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и |
им, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — реч |
ожају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи рук |
ћи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке. |
во седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Гр |
ти лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрен |
је не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да ра |
х одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} |
о тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се |
јекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто |
И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отп |
о је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p> |
топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут |
Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан. |
Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз |
{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.< |
ји и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудо |
ubSection" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници |
Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беш |
е ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе дец |
стали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! |
е промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и п |
ше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено. |
/p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и |
амо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Мно |
<p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста у |
Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишља |
ка је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулају |
По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, из |
њи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хо |
рчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} П |
еше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покре |
чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вер |
ну 13.{S} Јули...</p> <p> На пространој Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже |
српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанч |
уја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста |
тве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра |
ml:id="SRP18965_C2.1.7"> <head>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дот |
као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је т |
рицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице ман |
?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их п |
Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.< |
ање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снаж |
благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се о |
идећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! |
<p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме |
<p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не позна |
и на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, |
адосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити. |
д!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла в |
— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има не |
ро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — |
либа да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они кој |
да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и л |
речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радит |
, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко |
сом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце тво |
по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече |
ће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <mil |
оја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твоји |
, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матер |
!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се н |
се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из к |
одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се |
еседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама |
S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> |
ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је |
де Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим |
ва....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p |
ога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме |
лака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти |
:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</ |
ко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....с |
и и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло позн |
им фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, |
оска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— |
ве на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</ |
лугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, т |
узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S |
..{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> |
аг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} |
.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Км |
p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, си |
а на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповес |
<p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнућ |
раћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увеч |
а реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{ |
удо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да |
и да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> |
и, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем с |
ву, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
аћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну д |
а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрште |
<p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори ст |
и то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послуша |
ећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, |
а радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуж |
p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, |
дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p |
света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} |
се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> < |
љи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима |
ва часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир |
апрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити са |
ладих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и |
лар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводо |
ришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> С |
ло до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигорије |
Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће |
ита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У зб |
имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасени |
За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Ја |
ешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај к |
ста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови п |
че старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте д |
нас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> < |
вори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи |
енадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, с |
и главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један друго |
<p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{ |
<p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пођ |
чуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажа |
а обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е |
сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Ост |
лише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча к |
> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Ш |
еде, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресен |
ново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а |
ких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешава |
.{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Бо |
е, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићс |
е тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је |
луке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S |
миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у свак |
а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, |
премајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њих |
оваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше д |
агда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу! |
S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, о |
} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди |
>— Ништа више.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће |
а до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у о |
није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли т |
о је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жи |
мировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.< |
— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђавола |
е, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку прилич |
повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа |
<p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним |
е ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо |
вај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја са |
у...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSection" /> |
његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> < |
сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Т |
Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу гла |
огледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко пре |
је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жа |
а удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— |
о да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огр |
ујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> |
ва, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарк |
муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и как |
/p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа гов |
да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале |
али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи п |
/> <p>Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег до |
подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и |
су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и пос |
е се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираш |
p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочет |
ра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, о |
ене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралн |
његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко |
увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају само добра, други |
— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Бо |
ји.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не |
ина, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте са |
е ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али спомениц |
к игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу сн |
беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза шумади |
каква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња девојка |
</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момиро |
На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} |
, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висов |
астурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих оде |
Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгаче |
и-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
рови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељен |
е поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци |
p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликн |
мр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пе |
/p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бош |
ањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све сл |
ри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} |
срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! |
>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га рад |
метице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче с |
ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају. |
/p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али |
о са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго |
тамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јаг |
е, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дуб |
опан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш м |
.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а бун |
/p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из |
тао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мал |
одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да |
мо — настави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње |
е слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Све |
у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају в |
ји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Споп |
рати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћ |
p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и п |
Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и |
ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне |
ијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— К |
S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу |
овелика камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Један прозорчић, отворен при само |
самљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога ујед |
<p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи |
девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухв |
најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе |
?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисл |
ладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> < |
је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петриј |
ен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милиц |
паје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неим |
беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене |
дар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисм |
кине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашинов |
страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман |
какаше из шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријат |
ци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут |
кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! |
урске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> |
е глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек |
дговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даљ |
е одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па м |
ђоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одго |
деше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске с |
непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} |
да опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Ту |
> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> |
околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду пот |
а војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У |
че бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Де |
p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђена |
ечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишља |
и главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти |
их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи |
равцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> |
прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и ст |
арко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно |
се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце |
ну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У с |
руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко |
обом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се раз |
мо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</ |
ршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} |
ешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{ |
али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену |
</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као |
p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За |
/p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} П |
едње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, си |
а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p> |
ђу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповеди |
брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Си |
па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете |
Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај по |
се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — |
p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Построји |
а отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствар |
у, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег д |
тељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум |
жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи св |
им миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаш |
он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота њего |
не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га ни |
асвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, кој |
нати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посврш |
олажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} |
екати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знам |
>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} К |
де сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, |
рума, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по ра |
еле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако |
Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их |
у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам |
не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком п |
петан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповес |
S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца ос |
— рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — |
додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже |
и више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече О |
верише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се ма |
е?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чеп |
просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгуби |
таће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојло |
ебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер |
у од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Лат |
</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег |
да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} |
м дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врат |
који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излић |
рији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — |
дија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посм |
индан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> |
Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се |
а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, |
е.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба |
рко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећ |
арац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— |
че!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш... |
и учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну ру |
итам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме |
и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кум |
дајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} |
би.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри |
им и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обра |
одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни |
ало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одгов |
па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S |
ка и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече п |
овестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога. |
p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како |
еже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кес |
"57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хте |
Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> |
чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуд |
омешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесан |
p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудориј |
— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са к |
м послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо |
ти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је до |
а Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> |
ву и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На ш |
у; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад не |
ласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> < |
ићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их |
>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прст |
ша ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} |
е:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме |
у; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме и |
о? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што |
> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде г |
ом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} Н |
ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пре |
{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Аг |
p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуб |
носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прок |
ро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи |
, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије С |
ми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пеша |
ећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо |
Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли |
задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један |
љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и м |
н!...{S} Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не пре |
ору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Мано |
а на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и п |
гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори |
буђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ с |
и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов |
вори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме зак |
е и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити |
ачинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p> |
ла кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> |
Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и |
е примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима |
пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех |
да у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жар |
га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> |
ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том |
/p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p> |
/p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, а |
и Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јел |
/p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај |
ом почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хај |
а не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S |
ђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихо |
илими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стоја |
више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све |
ећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај м |
>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих |
то вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> < |
несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ј |
род, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је стар |
старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} |
/p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивц |
— прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни |
S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем. |
ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е до |
n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упи |
их, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века |
врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</ |
иташ за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— |
— рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — ре |
.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, |
га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Ж |
ћеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш |
Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> |
у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све |
? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли рум |
<p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се |
слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по |
, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div |
многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико д |
тицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> < |
ијевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>А |
главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загр |
пет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши св |
аше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да |
ећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли |
p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> < |
додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест! |
и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, |
рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти |
рајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трж |
е уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава |
простили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајш |
..{S} Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не преста |
и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="15 |
у да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане |
свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој м |
ца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно по |
апат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> |
аба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, |
агана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рук |
о.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркић |
т обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величан |
} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Сто |
еца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи. |
ни му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, п |
неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи н |
S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атана |
ве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени |
ма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично о |
> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жа |
амаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко |
родицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} |
затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Не |
таше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, л |
г нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</ |
нице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јец |
гу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише? |
p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник оста |
ви спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко с |
мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна |
вом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњ |
А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф при |
даји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и |
живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p> |
м; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-ше |
жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њ |
енске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
еда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте |
ја?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и А |
p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Им |
ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type= |
показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је |
S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долаз |
еч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вар |
кор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— |
толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— |
нело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жен |
е сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе р |
d>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и |
о њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ сва |
/p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду |
брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој |
ма</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радо |
мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је он:</ |
> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар од |
очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће |
е јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у кој |
Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у |
ојом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му |
Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд з |
p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла |
.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо г |
? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</p> <p |
потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови мла |
сто гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека и |
ико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Зна |
то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по |
</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сре |
петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи |
упљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, |
где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна |
шко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и осв |
добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од у |
</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица бе |
а не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама |
милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светл |
ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српск |
лости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више св |
испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа |
и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета |
е сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не |
лаго.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — |
ече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> < |
и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на коле |
е! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од |
{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад стариц |
са.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напу |
духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} К |
/p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли |
рогошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се ду |
<p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта р |
а?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, з |
/> <p>— Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што доч |
и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па пос |
и покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти |
p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом и |
веду, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет гора |
еће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће С |
а жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} |
S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити |
мањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег срп |
друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава |
Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њих |
о, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> |
и, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао |
а, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као |
<p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пет |
ра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта к |
е нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би |
разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први |
силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у |
у шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише |
од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кре |
у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи с |
ша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Кара |
ди су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, в |
ише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха |
четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он н |
.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазид |
н победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! |
га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добис |
<p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово рас |
е белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори |
оје време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да уд |
ш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Б |
д.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа не |
глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</ |
/p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војв |
од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи |
/p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше |
Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчисти |
<p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се |
Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шу |
/p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и В |
ицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Д |
, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} |
Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војвод |
<p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да |
...{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да ок |
ћ.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спуст |
ге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те |
е прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну б |
еста.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} |
без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици |
> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</ |
аја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, |
рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Мил |
Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај ма |
едног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да |
јводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и н |
бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обреновића.</p> <pb n="178" /> <p>Умети показати |
ор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — у |
>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — при |
ијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју п |
p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху п |
Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>- |
— Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунац |
иберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} |
ја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Кнић |
{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> < |
н...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Ка |
средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од |
бе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Сутрад |
њевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} |
1.3.5"> <head>Потајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да |
е.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и |
иђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену сна |
ла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разн |
ступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, |
оде раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Ср |
таше са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — р |
ако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пош |
уршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не т |
ри Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Р |
on" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне с |
ктерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније муд |
на, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слобода |
лед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је з |
>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасениј |
очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! |
беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Хер |
очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На ме |
ужу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што |
живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!.. |
спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме. |
рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... |
Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије |
два сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, |
му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић по |
ме ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека |
ела.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну мог |
сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са |
и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он |
орати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти |
ду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и ка |
пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Ту |
ли га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога |
/p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, |
-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} |
> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољ |
>Старица клону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, |
ењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори |
о се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинц |
богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше нас |
остраној, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната |
е и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p |
, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалн |
<p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо |
пех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре |
и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа о |
— све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши |
Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неим |
е рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у |
у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше пох |
угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљо |
понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју г |
како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек |
вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> |
одар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1 |
ml:id="SRP18965_C2.4.1"> <head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе |
а.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{ |
колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе при |
ше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да р |
ра потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жац |
у јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год |
у народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћава |
са са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ов |
им; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом в |
ги зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по |
екох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци |
ош толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дри |
творише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p> |
и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n= |
ао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад л |
е главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Т |
би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и дух |
вито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удара |
и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе приј |
ланине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше |
чић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, пре |
е се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки об |
ћи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше. |
{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само |
и.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца к |
тира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине |
>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова |
.{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и |
извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Ј |
} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, |
ог.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на докс |
ремена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја |
атвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p> |
као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу прими |
атру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стад |
е.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије |
он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако |
ше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе |
у управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас |
Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасени |
више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у |
ино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p> |
побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива с |
а борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности... |
би.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> |
е у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче |
} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђива |
} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њ |
тениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободн |
ирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење |
..{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне ги |
аве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстариј |
и у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, о |
еху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} |
дби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> |
икако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{ |
челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из тем |
сно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и п |
би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је ла |
Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли |
разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мо |
лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — П |
е из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишин |
би.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никој |
право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилик |
е порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" |
им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетај |
Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет п |
уме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, |
а и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p>— К |
синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче |
S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} |
ру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} |
" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква |
По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> |
сприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одгово |
> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, |
тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p> |
>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао |
ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — од |
риступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, м |
} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> </div> </div> <div typ |
цом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз |
им Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић |
/p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p> |
p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — |
траховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја дол |
јсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Из |
укић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Б |
кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пу |
/p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена |
игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој |
е не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је |
овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> |
е чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — п |
растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле град |
ој хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај |
еког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу |
јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p |
виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витез |
мед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у уш |
ди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он сил |
е држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су св |
ице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једин |
на и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама |
е ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста |
ества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из је |
... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} |
у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваниц |
рад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насме |
.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — р |
ебо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан |
захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли ј |
. знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи.. |
ам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нах |
жања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, |
p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред |
p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлов |
м храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе |
и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро |
ивот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone |
лава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </div> </body> </text> </TE |
ребаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова поја |
/> <p>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху п |
сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га |
тиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да |
овратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи |
зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њем |
ко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседа |
а бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога |
Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи < |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.2"> <head>Млади кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа чов |
со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, ошт |
бе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што |
p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије |
епа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраш |
тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— |
Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, |
е.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли ср |
стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му ј |
остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> |
еше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше по |
.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пишто |
оваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озар |
милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом. |
у:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и заба |
ећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а |
елом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже |
p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима |
е — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теб |
а, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, по |
енске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{ |
а.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то |
час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и в |
<p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње в |
ет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и прав |
и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — пита |
>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Г |
остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави же |
де.</p> <p>Крајем септембра 1814. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Бл |
разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахи |
војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из к |
манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, |
оста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што |
прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања. |
ојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију |
/p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом тур |
не; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли мате |
ка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p> |
их.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав |
.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: |
Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и стариц |
сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода? |
оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сл |
у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице |
ђоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и по |
Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђ |
аше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише н |
близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека |
— зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Б |
е охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер |
рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — |
а и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, |
да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Јед |
ре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчеп |
нај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... доб |
рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет |
вих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми |
ад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поч |
Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула в |
рада.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта |
мерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше ле |
.{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и |
p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се проме |
<p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> |
лост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их реч |
нија?</p> <p>Ове последње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.< |
ad>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, д |
ликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко |
о даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио |
душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште |
Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху |
— Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!... |
што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све шт |
покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га |
ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам |
јући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из ода |
ко су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.< |
хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу о |
Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се п |
иштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако |
г грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l |
агум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњо |
обише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се |
иш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед |
вих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особит |
почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигориј |
<p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме |
ead> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све ка |
У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Др |
.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p> |
да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, |
разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где |
и.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла |
сија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све прост |
, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту оста |
S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у други |
познат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао ј |
p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи д |
ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газд |
зврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време сл |
би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређа |
.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче |
шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном |
е да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Б |
очекујући последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! |
д једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску си |
покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико |
нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један ист |
ико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p> |
азио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} К |
ива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом махов |
ридода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока |
у на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> |
.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитра |
ше и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је с |
ин згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошк |
авље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари |
ре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му |
јица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду |
олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека ва |
у.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са м |
ћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да прено |
да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— |
чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу... |
о у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи |
о имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијен |
— пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војвод |
утра?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци погле |
и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да у |
оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре д |
заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p |
и својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да |
} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло до |
ом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одг |
слуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан |
ше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, |
те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и |
што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрч |
ји се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху б |
је огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је би |
гуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— |
коше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао |
ет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Велико |
ња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за ју |
дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на бре |
у.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и умес |
еоград и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покуш |
енадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, |
вртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио |
да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан о |
и Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Мн |
им му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не би |
е у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за |
беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмо |
{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека |
<p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби |
, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" / |
да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у |
То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како м |
аде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица п |
<p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додиј |
учан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак |
радову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Лат |
— рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, че |
наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових |
р на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> < |
простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за |
постојати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Об |
уже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости |
?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n |
зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и |
, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је м |
е ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља д |
бока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капи |
ајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва ти |
4" /> <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Гд |
> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — |
абим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти |
стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута |
ег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— |
це тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p |
ицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком. |
...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па кам |
е?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече от |
воје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одм |
ини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се |
т припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="3 |
S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустаја |
и тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиш |
ити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га |
показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са св |
} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, кој |
а...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, |
бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> |
вода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало |
ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Из |
пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, |
ж’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа |
заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који дол |
{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то |
и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} |
опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло |
са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука |
рај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љ |
дица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> < |
ри главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чуднов |
p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох |
огледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p> |
цу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се ра |
газиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго п |
ах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеж |
ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо |
збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p |
е то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире |
вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паш |
оца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на ј |
уги моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали п |
сто разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из |
може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p |
а ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— К |
е може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.< |
на му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p |
кли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар |
по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} |
<p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели |
ио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; |
то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ј |
ао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> |
иш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава ј |
>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи |
познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заје |
рат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сва |
ље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нек |
врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам |
кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без мил |
а се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрез |
зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p |
ћи по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљи |
омењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио о |
и.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} |
S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p |
зира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, |
p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће |
сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо гла |
Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одговори О |
говорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</ |
и потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђено |
кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — |
вској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Сам |
ца.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад ос |
вче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, сино |
добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p |
ин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Р |
љак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p |
рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће |
ута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пр |
златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпез |
} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} |
Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече С |
говори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.< |
ите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете |
</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p |
им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих. |
с је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> |
а.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете. |
} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> |
у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отвара |
т твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени стар |
а?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жар |
но ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.< |
<p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст тво |
ће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте |
бацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у т |
у ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... |
ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе |
е у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта дру |
на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— О |
ћа.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши з |
међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је |
е Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју д |
сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако |
тојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајш |
аше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} |
аби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драг |
!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на м |
и сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и д |
или су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чу |
Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући |
уби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> |
учим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Госп |
ор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ј |
милуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу не |
да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаћ |
а се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — ре |
таће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече |
невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са |
ече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери |
скиваше.</p> <p>......{S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} |
дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам ј |
ва из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ |
се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше |
аву стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубрав |
/p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће ми |
Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и |
оже бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— |
Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> < |
тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послуш |
нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом к |
а твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благосло |
дића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} П |
оклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путев |
а у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Прокле |
Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића... |
нде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову! |
м на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>По |
отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ |
беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске |
м.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} С |
како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса |
ш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрет |
Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p |
мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе п |
<p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S |
ори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче |
тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко п |
рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестр |
p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момц |
Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и по |
беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Ст |
ог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се н |
т.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жа |
е постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће! |
свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер с |
</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми |
ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му св |
ече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосн |
да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{ |
Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна |
/p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— |
тиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој |
да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?. |
а, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо мол |
уше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Вој |
беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо |
лош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће по |
већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и позд |
уму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, |
громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што с |
опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дањ |
г да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p |
ем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Са |
-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђ |
ке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, |
клопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.< |
p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову! |
рекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети |
ред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} |
бе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} |
>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одго |
ко ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> |
/p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молит |
пи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што |
ше га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом |
д икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе |
да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, ш |
ави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох |
везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са |
а глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ће |
аменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} |
е, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> |
>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три |
p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан |
е му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и |
<p> — Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчи |
старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се ум |
ре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> |
>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро |
} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p |
од кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше |
> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за |
о! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коњ |
кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И мо |
а му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Лат |
Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у П |
стира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И т |
да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жар |
ште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу з |
Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? |
у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинов |
еваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатств |
рочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— |
са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — ре |
Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алек |
седству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој окол |
се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Об |
milestone unit="subSection" /> <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кућ |
<p>— Јесам.</p> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p> |
а око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече |
сташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва своје помоћ |
лицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше |
а нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Ра |
.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> |
омиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — |
ске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а |
} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаш |
и веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је н |
е. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харе |
гоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног двор |
иће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи о |
е гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <div type="c |
запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврт |
и.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <p |
тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле о |
о исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>Н |
се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</ |
њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S |
> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p |
уће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро ра |
почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошар |
че Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шест оруж |
е кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућ |
p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момц |
Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и |
> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву |
е у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права б |
.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се |
<pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му |
у.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Уж |
<p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Ста |
де, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо т |
у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани |
, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише |
ће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора |
!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим |
чесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху св |
ци, оче!</p> <p>— Какви Турци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За м |
је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици |
баше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, о |
ћи међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учи |
тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама. |
зио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— |
ња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вреб |
/p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше |
ом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед |
.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружј |
ом треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — в |
/p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> |
тали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из к |
че му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p> |
Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, каз |
о пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се зат |
а.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и зал |
/p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> |
ног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, зна |
обро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже |
Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима |
.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} За |
очише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахме |
и тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се |
Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости |
, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би г |
а?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} |
мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде |
ити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одг |
Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи с |
} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер дал |
ни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара |
<p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако |
е у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна |
ске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута г |
— продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— |
аид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— |
и.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каб |
дином котла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова |
Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> |
зир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.< |
и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У |
неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Сел |
аше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> |
опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неко |
а; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, у |
зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком |
то.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, |
ла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну |
иво и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде по |
иште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пође на |
учне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, |
ави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а п |
есомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и |
е беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути |
лумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара |
текоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Г |
S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше |
ема којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пир |
десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</ |
апред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p |
својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар |
главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољ |
но одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Вид |
предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на |
равцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скр |
но.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се з |
удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до |
Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али |
ли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Ст |
се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави |
као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бист |
ху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Мил |
е кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева |
у, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд. |
рти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одго |
Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми о |
ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки |
<p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и |
У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између |
ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он насту |
не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку |
исну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{ |
овицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа н |
олима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> |
што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не |
, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, ве |
.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, на |
ше да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не |
потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p> |
поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да пр |
му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p |
сле големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и |
ст.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути с |
ваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврт |
у.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље |
оња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне |
<p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} |
ше у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Б |
ови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглуши |
.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше |
имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као уко |
же и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврш |
е мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, а |
Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</ |
у и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз поро |
вати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и сме |
} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за м |
авати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> |
н грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њ |
} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужнос |
ви Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} |
, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо |
чање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> < |
, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, |
обиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све |
{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао |
ако не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одг |
све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, |
ли се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и за |
љ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — |
астави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S |
р.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} М |
да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми и |
} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збор |
и Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p |
беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — р |
просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p |
ни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p>— Ло |
е до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> |
>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне |
атиф — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жен |
кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе |
</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабра |
ако је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— |
— поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква |
ени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Ж |
е врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она |
њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — |
умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе |
но машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се јед |
Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога |
ано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери г |
p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројани |
а руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, т |
аху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до |
кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и г |
им гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, вел |
цен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти |
ижује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> |
дузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Некол |
тави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спу |
ну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пре |
хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би |
азити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> |
чињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Поста |
оји долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — |
обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохва |
ше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори г |
штити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га зау |
похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> < |
, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тера |
ече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе |
е!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p |
јмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропств |
ко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушава |
>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана? |
арта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер на |
у народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да срп |
освећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{ |
ати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које |
е, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она п |
ости.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} |
ри ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам да |
е авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу |
ораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и |
лости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одје |
ега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући сва |
леда, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске |
спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и раст |
ерин.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ства |
сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачк |
новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крв |
вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља |
ебан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонет |
таваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа |
— упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, п |
ужећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га састав |
дне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа |
ет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаш |
Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти |
имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, |
ступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати нећ |
це, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, |
и се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у н |
ба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{ |
собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>С |
ле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српс |
атанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге |
једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни кот |
ишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшн |
...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме |
азјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а д |
p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Ср |
стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче |
о, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вра |
а и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану |
и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се зг |
рича ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојано |
има.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се ма |
/> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу |
и с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, |
личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о |
срђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која |
братимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И пос |
е свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, |
ше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова |
ито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па |
атифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратио |
де.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</ |
окружени горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, |
рца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће |
тучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи |
љства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше он |
ан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови уско |
мној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише с |
се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по |
да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред ик |
астадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и |
ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући |
самљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би |
ubSection" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина ман |
ине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним |
е бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман |
е се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећ |
>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне с |
> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <milestone |
/p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде |
оја звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да |
не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече |
мнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, |
ре и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас оза |
ици похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук |
еравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места. |
а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се |
Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док о |
патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је |
из образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с поко |
} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад по |
RP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному |
уховно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је |
ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, |
вој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги |
нет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S |
орби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, н |
да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, о |
док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И к |
ата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза ко |
осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу. |
p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— |
ке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва |
стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p |
p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стре |
ане и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} А |
Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на б |
="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— С |
бре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одази |
ни се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у |
ан од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не |
ј ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао |
ф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беш |
во за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb |
деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... |
ти кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи |
да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... д |
.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврат |
Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа п |
! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше |
о љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> |
к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p> |
поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</ |
а се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се |
меша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="ch |
ше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон |
ламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, |
ше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S |
о што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, св |
Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p |
обро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му |
лити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да |
породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:< |
адости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као д |
и лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се |
еме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу |
} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — |
у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p> |
тарцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— |
<p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре по |
ве му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, |
челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> < |
воме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је н |
ен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима бе |
гледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје п |
и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије |
о да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — ре |
дну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и ш |
враћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна |
познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Об |
отово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо п |
и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом ста |
дије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} О |
} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе |
ина, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком |
арчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата |
познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и |
подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру ос |
..{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — реч |
зио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се |
хаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p |
едан угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судб |
а.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово ис |
е, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ћ |
тна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и ут |
<p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале ј |
синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не |
S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} |
{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{ |
љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:< |
трије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чек |
за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и |
таше, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; |
уму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређ |
раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се ос |
ти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} |
зивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом по |
> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гл |
еца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, |
сто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им о |
ска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дан |
ст све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку бех |
ти зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници |
и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о зло |
у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе ди |
Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Ра |
ст доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти |
жива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа ли |
радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово в |
пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прођ |
го снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S |
бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га |
јка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врат |
че бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milesto |
га Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! |
Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> |
е година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у км |
у људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прег |
је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му уда |
е Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаћ |
ође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо с |
ом.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тр |
хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За |
<p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти |
p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздрављ |
е си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода |
<p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико |
н сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похит |
попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} |
ме он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало. |
асипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То |
Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви слав |
</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмеја |
топлену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не |
мет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се п |
мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} |
тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поч |
ске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше |
— „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, преда |
као један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше св |
и, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} |
ла ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорит |
а још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања но |
ла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На |
једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу |
о диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</ |
ди кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и зад |
адимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>То |
о.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старач |
p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и тр |
зневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зе |
</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине |
рад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— |
ико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше |
ки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} О |
</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђин |
>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђ |
>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и |
из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не |
зи.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би д |
један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? |
у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збу |
одне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Т |
шну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тос |
ршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи |
ор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе |
стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до те |
ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p> |
Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом св |
срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад г |
ег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Су |
говарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што |
е од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На |
и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добро |
их и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе |
се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми |
лико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хори |
рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошара |
} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би |
беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим к |
ало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претр |
} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? |
о и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, |
кушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} |
одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више |
е, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови |
обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, пос |
.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи |
Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, |
ше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздише |
/p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава |
обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их |
дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поно |
троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесе |
бари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена к |
недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му |
— рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Т |
глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и пон |
а, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима ко |
, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ног |
чно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше пр |
искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час |
хвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter |
чно и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и пр |
јеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} О |
оже.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} |
овори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где с |
синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших |
Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно |
} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенад |
> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — реч |
пе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија. |
> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да |
опази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фе |
в?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве во |
гоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће |
ку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Ње |
гњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — |
арко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру |
Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба |
вала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће |
деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — пр |
на тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, с |
не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он ј |
а их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Д |
<p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све |
токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше вид |
.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљин |
авам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице. |
сенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у |
Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{ |
p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше н |
еде браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је |
="subSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>К |
ога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком. |
т Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подст |
ирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лиц |
а искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његов |
ве разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милос |
је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Бла |
, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, |
ста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> |
као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше |
д као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећи |
.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из |
овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Д |
главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен понов |
кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годи |
а.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито |
осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — |
зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да |
} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из заж |
ахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана |
> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</ |
>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— |
<p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p> |
шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију |
паше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред с |
у завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог |
?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што |
управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се ка |
љско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи лев |
да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија г |
е Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до с |
/p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођош |
љу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вих |
p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд |
иновче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његов |
код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у дворишт |
т немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бо |
о постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} |
S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p> |
се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блис |
риђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p |
га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас |
<p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изв |
аше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало |
ако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p> |
е.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Ла |
евка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојан |
иви.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Ду |
.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намерав |
м Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупк |
гледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га прен |
рдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђен |
.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за |
а нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он |
добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Свак |
колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му |
е након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S |
p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, |
маче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — у |
ти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, |
не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У м |
пред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стра |
да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и |
</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчев |
беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.< |
и, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступ |
авом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — |
планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу |
а Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Зн |
ар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“< |
{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} |
билази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, посл |
подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну |
манастир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за |
напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе |
Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао грани |
ше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Б |
</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошени |
веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти |
октима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из у |
ти.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>По |
јети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову |
ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај |
борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Мана |
ослом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђ |
пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и су |
им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на |
и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога п |
и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> |
знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} |
, расејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казу |
а да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, пре |
очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљиц |
седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежно |
>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмеј |
подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> < |
ав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Де |
н ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нек |
пасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша р |
е подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи |
ад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађ |
игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако ц |
Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан |
о посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после |
у дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа њ |
ог дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају |
} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бој |
потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше |
орђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничк |
тво беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу ос |
ости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p |
е и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ра |
Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p> |
е пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре па |
протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра |
p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Н |
нији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гро |
оком гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огр |
и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њем |
{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испи |
тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја те |
ку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити |
један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помр |
} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо |
се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна в |
ког поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва |
се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав р |
загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одгова |
олумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови |
е одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и при |
џи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене |
з руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> |
а?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђ |
ошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми |
те.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако |
и ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она |
рагачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источи |
Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натра |
ом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четир |
.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војск |
линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан |
пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — |
ћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и по |
у, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све |
о свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља |
паше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше |
>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока д |
сти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег |
Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили |
де га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бе |
еши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где |
раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да ш |
ома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се на |
.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално проди |
, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, |
ћ обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Ос |
Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p |
на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних |
Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напр |
дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{ |
p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која |
отово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа н |
да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто |
Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац у |
{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети |
и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покрену |
о, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна |
ка.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколи |
му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао че |
ко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и зашти |
Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с |
.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао |
рче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душ |
оспода, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Бож |
е се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— |
учна Посла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми |
уману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</ |
душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p |
и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству |
чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џин |
А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздан |
<p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., |
беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када по |
реведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игума |
ајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код |
рши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху м |
пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђе |
окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима |
кло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог о |
свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину. |
} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удара |
левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чел |
ићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за |
црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зрак |
тви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не |
елика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и вел |
а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, к |
рема гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли кр |
и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злат |
з образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </di |
заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српс |
/head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Т |
— рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела зем |
ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на североисточној страни |
главни, на северозападној, и споредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу беше вели |
/p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, |
ом углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де! |
а, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савиј |
беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек об |
, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Гл |
ма?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако ум |
е похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубо |
о нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одгов |
ја!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишен |
ан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Прод |
ади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаш |
спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} |
P18965_C2.3.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око |
n" /> <p> Освану 13.{S} Јули...</p> <p> На пространој Мачванској равници, према селу Дубљу, ово |
раву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Беогр |
тифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са це |
већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тре |
> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше своји |
ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} |
а опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство |
зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на кр |
си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— |
у сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обара |
..{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли |
Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и њ |
ијених и погружених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сва |
еви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, |
се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских ви |
еше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га пр |
таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и |
ива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену ра |
му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и з |
комешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим |
ише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не прест |
гледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изн |
од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом пр |
грбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину |
..</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, а |
рлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да |
сало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и дра |
потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре |
е блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичиц |
теше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и |
} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога у |
прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је |
и добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко |
споредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на спо |
укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платиће |
поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} |
Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже |
оца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До |
Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила |
м куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше |
.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се л |
дети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни |
ти шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не изби |
ни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, |
ртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше |
ш већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше п |
ици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на |
Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, д |
жице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три |
вода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а г |
ају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а |
лу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.< |
Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаниц |
ао гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да |
Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева б |
се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце так |
ли на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} Н |
сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољим |
али.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> |
</p> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и С |
оје доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало |
— упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— П |
си ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену |
Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се пр |
>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, сп |
На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четник |
о добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> |
— рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} |
ше и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — реч |
у, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура! — кликнуше уста |
ш код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини т |
а и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— Доцкан!</p> <pb |
ош кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежу |
Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сес |
{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беш |
м улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечј |
сти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало |
гњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, |
.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуше |
се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим т |
ом.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а |
ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране |
дижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу О |
обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на в |
све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашков |
граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, |
дјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветар |
дног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници уста |
се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на кр |
реноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да |
притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чу |
свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благове |
ан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече |
дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме |
пане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и санду |
отући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и посл |
— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је х |
У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> млад |
д би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међ |
...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се |
мељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и ве |
уку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али |
>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је б |
добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и вр |
— Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, син |
боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, |
уша му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гусл |
Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако |
а војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не |
а права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и |
мера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић |
имети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} |
потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекну |
га не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право |
Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да м |
Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По |
и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра |
р што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и |
ори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синов |
ов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено С |
а се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— |
моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај |
усти мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је нар |
еше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се н |
рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда н |
бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> < |
д самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше мла |
нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јасту |
ти као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу пр |
и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом г |
куша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме! |
ете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p |
ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Тур |
а се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У т |
> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња |
у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе пад |
По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n= |
пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан |
ило на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би |
.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће О |
и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваш |
љених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице |
леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатск |
х коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељ |
ност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном пови |
еко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вр |
и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру |
На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, н |
лио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докоп |
ретешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрс |
ало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> |
ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави с |
тави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углав |
удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гус |
аде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и |
ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прек |
— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испо |
дан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три |
едној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху |
никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навла |
</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Мом |
ај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> < |
двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Су |
е!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуц |
/p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори г |
сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро |
} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по |
{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџ |
одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарк |
јвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> |
чан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, |
рижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више |
<p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, |
б српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону |
и дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу о |
арко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Ж |
ати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо п |
ма нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.< |
м положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и |
>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до |
љевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души |
е главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— |
додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Ком |
ника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, |
а грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник |
га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет друг |
позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и |
уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? |
<p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} |
!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носе |
груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да без |
дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве до |
Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи св |
е што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке |
ашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео пре |
гов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанц |
жи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред деси |
ог Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести |
, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста |
рочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути с |
х.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пођ |
тави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кр |
зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p> |
У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обр |
p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Ј |
дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном ру |
p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једн |
овори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе об |
е удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижа |
родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхо |
ишта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом |
а Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> |
— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— |
По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва |
љи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до минд |
ика и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три |
из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и друг |
ку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си |
ници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом |
амо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме |
родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах жив |
p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад пр |
су, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се з |
p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Н |
>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.< |
десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</ |
{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone un |
Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некад |
е врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет н |
снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p> |
сним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко |
ше срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти н |
>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе |
— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грм |
заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— |
-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови обор |
сто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p |
ше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величан |
"subSection" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Беогр |
уку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— |
м!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби с |
а незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало |
Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type= |
ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не до |
аше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху |
а и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле |
е најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога вр |
ао муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{ |
<p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаш |
на погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и |
Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пр |
свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана ста |
..{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} |
еда брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рука |
ећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те |
гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропа |
ом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p> |
ш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пет |
ро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{ |
срћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише |
но добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост тво |
отајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали ка |
.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куд |
н.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јун |
заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у ве |
толац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти во |
ице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subS |
два, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме |
не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже |
е ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној страни недостајаше један квадрат, што ц |
ису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин |
селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије |
арод, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двад |
да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих |
м улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџик |
нову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек по |
чиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Б |
се.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа |
а моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Б |
ла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гом |
рисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> |
и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи |
бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином |
е између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Лат |
екада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Ка |
планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, п |
са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде |
p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран |
ед други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навал |
целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, |
н сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а |
По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хла |
удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад |
боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, ка |
вијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи. |
граби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p |
заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p |
испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Се |
одне, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми с |
шке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше |
ода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пуко |
виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко |
ђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milesto |
је.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ве |
ао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им треба |
Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сулејм |
нио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га тол |
од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и |
у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као о |
ј глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле |
оведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, |
Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бр |
То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њи |
диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и р |
аустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, |
жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> |
аше.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољ |
тарцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p |
сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри ч |
ф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зл |
це пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, от |
ања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.< |
а моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила тв |
д код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу |
ву међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p |
је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — з |
трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штит |
....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рање |
ри Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не од |
коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S |
сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши |
противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се |
нство, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калп |
говери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, за |
, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са |
још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли |
ише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, |
Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као |
авише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта |
Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} |
.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>М |
ахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, по |
гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе |
иће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старц |
сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше |
е на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђо |
а.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</ |
слити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам |
ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах |
јим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} |
ојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по |
е у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Ж |
осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и пакле |
на поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу |
пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позна |
му.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} |
има и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар н |
опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе о |
оба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да |
ем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спус |
беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с |
чи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у г |
и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се |
ево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за д |
То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви у |
е и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припо |
к она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму |
халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p |
само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обич |
ne unit="subSection" /> <p> Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један ч |
на високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од каме |
ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути |
о, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше |
год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припозна |
/p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у се |
реста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише |
шено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помуће |
куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, |
p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> |
гуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила пот |
е у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере |
ажније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тиц |
} Оружани сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића |
<p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесн |
> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак з |
о зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> |
<p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев п |
о ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они с |
урци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад |
устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер ве |
Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} О |
и.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у |
у кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Н |
м, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благод |
лати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" |
енесоше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге ал |
све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> < |
упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> < |
ступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Мил |
се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудо |
е с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> |
кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кме |
ојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, с |
.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} |
ја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спрем |
гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, |
ао леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла це |
тише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купинов |
ction" /> <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, има |
један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и |
је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвод |
ад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби и |
<p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по тре |
е овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци |
аузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што |
таде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста |
ad> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана |
ојници, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела с |
авише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави |
шаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Ж |
ка, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узама |
силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, |
ицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отвор |
пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> |
ена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над з |
ом крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој д |
ова.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав си |
дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.< |
рпски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте бех |
/p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице |
<p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде |
његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему р |
у мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један д |
чак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља |
, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p> |
љаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше |
оде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху |
ивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га сп |
јете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска на |
ена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама |
ога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две |
рема аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је |
е на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропст |
<l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речим |
Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> < |
бићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачк |
по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с |
ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска |
и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страхови |
! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватр |
и срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо изл |
едина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.< |
јаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђен |
Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.< |
е ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешина |
их планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако |
ију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} |
ићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њихо |
.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се вра |
о да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њихо |
ем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости те |
ам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и |
ече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> |
ио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из |
де, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва |
и пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му |
белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгл |
.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушт |
ју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> |
тарци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврш |
х једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагр |
озна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p |
м беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Не |
ја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном |
p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све |
аповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са најв |
један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је д |
ше узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгл |
колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се |
рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Осо |
једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколик |
емље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенад |
свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit="subSect |
која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У |
у.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна гра |
че он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа н |
у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач |
а — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете и |
и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одм |
је, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани |
ном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се |
лоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова с |
заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он |
аџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог осл |
<p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо |
.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало ум |
, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, на |
ог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојиц |
учић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} |
p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све |
е морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта |
изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста не |
наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и |
ко пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S |
тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију |
му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коњ |
падне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, п |
д њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху |
ло, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Стар |
ане своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поч |
p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кро |
е, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{ |
ја стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p> |
се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапур |
p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до |
му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} К |
кче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицк |
оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору његову, он је прилично успео д |
} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ват |
ело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом уб |
ан вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.< |
ше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, тав |
их шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и |
лепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{ |
S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно |
пираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им |
у Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда уда |
да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> |
црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.< |
м обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом из |
ни, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" |
о Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жен |
ље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђош |
мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе. |
поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше ро |
едном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расип |
стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху |
ај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај |
дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p |
е резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} |
унава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се |
им одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше об |
охитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли |
<p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? |
братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави чи |
14....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би |
} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу |
вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе |
ој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој не |
о, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што |
и се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са с |
> <head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у |
и! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћани |
где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић |
>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош |
у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он ст |
сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — о |
и.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— |
на Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо пр |
паваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да |
и и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као |
е претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очек |
.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљ |
ешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му |
е, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један зам |
ву!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије |
ате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — |
p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене з |
о по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча. |
их типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас с |
жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко ви |
аку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у се |
вати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игума |
<p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам |
<p>Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а гла |
Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са о |
ше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме |
ештији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђ |
вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљен |
заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек |
Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно б |
он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и обла |
в</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> |
м сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше пра |
ђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У душ |
а, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p |
н о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој д |
небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се с |
не, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се |
ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш |
рачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара |
азан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине |
} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега до |
и си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> < |
истао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти на |
id="SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше о |
да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега |
звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јес |
е да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко. |
Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо |
к!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} |
д његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, |
мо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам |
/> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо |
ости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја вр |
p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, |
Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем друго |
/p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пу |
.{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p |
а.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са |
тери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! |
ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од кој |
р о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што бе |
нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој т |
ити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доц |
ими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше |
p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекин |
један од његових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — |
S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си м |
и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи- |
да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о |
ли.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у зе |
И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србиј |
некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После све |
ута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање |
н се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има |
он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече |
ђе до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом њ |
/> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> |
ад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p> |
вадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, с |
Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он |
радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Прите |
би наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци |
— рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кме |
Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још кој |
— рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и поглед |
с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и |
ше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, |
очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, к |
пкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора при |
т.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</ |
.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> |
то рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, |
} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје |
о, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она поле |
надијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се пр |
оразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Мо |
асенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад |
— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тр |
гледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увр |
у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се д |
и, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и п |
— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико сто |
и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага |
p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им |
аље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надо |
онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игума |
гу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се |
кче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће |
рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p |
нуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сус |
беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћа |
p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осеч |
земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу |
Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти т |
сти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S |
же, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече |
беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику |
де, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Ч |
азимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће п |
ше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југ |
{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} |
растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти |
сном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, |
ти с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — од |
<p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S |
времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> |
е, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повиј |
је и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Це |
ед конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали |
измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од о |
едије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећ |
Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро. |
било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозниц |
пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише |
и замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они и |
говим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућо |
ка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове полож |
т, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћај |
ше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p> |
оцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Куп |
ру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше |
, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они про |
обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окрша |
лете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Н |
..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се |
иђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и |
укама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће |
просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јаша |
>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело |
че Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде в |
<p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и |
ошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше ј |
дован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупиш |
ојводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која в |
та ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стрич |
Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче |
>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде н |
apter" xml:id="SRP18965_C2.2.11"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.4"> <head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> |
се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко |
еше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} |
та и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена злато |
беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села |
ш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опуст |
паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{ |
о и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> |
едбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ |
е домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по једа |
нство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда |
аврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манаст |
нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше |
ње.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он |
га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Ман |
ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обр |
раве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} |
аше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Н |
Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице. |
опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безброј |
ао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека му |
— рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху н |
е закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кри |
Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="c |
у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> |
ано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких узда |
ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гл |
и број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге |
ди кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погл |
p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито де |
та да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— В |
браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Ра |
, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> < |
Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде зап |
и игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и ср |
ва, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорас |
</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као ст |
се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у го |
.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кро |
проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекив |
оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху |
му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попус |
никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре |
} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој |
велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточ |
милост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} |
ка невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук |
бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси......</p> </div> <di |
ну неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један |
.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да |
лазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би п |
{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоће |
Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> |
попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} К |
p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и св |
, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју пам |
813...</p> <p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} С |
са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав б |
ко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бо |
ожјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена на |
пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт. |
<p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p> |
Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да с |
Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе |
их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гом |
ево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђа |
> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше д |
е очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну |
да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, |
пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад |
еља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се |
одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близ |
редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не |
о рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевин |
и беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p |
војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, |
одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борб |
ђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на |
ашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p |
су, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, сна |
<p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах |
о вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олт |
лико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, |
у турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна |
!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метар |
и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру с |
на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нек |
ости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Ж |
ачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило |
ито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима |
Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молит |
протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви |
зе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с |
естрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже р |
уку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, |
зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Д |
колико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type="chapter" xml |
еликодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p |
оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тре |
са небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и по |
ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се ка |
оше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{ |
да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан |
ити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обу |
<p>— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} |
ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и |
ховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их |
слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет мо |
скривене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце |
ци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе |
скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога д |
тајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаш |
и ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Срп |
ће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као |
рић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лак |
о беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p |
да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> |
одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>- |
чи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем. |
, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља. |
том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе |
а ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се |
сеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стр |
и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана о |
е!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суд |
рода беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”.. |
у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јам |
еч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</ |
а!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимар |
на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, |
сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благов |
Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупа |
<p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигу |
сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас млад |
<p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све у |
еже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страша |
следњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p> |
бол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p> |
свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлу |
сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију |
емља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе |
рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче |
које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, об |
pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је |
рши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! как |
едну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>П |
.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки |
реће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе |
S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скоч |
оше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија п |
ћине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} |
исмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} |
Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри |
ш Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од |
н циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор нес |
о за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и |
руз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њи |
> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога? |
вори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — |
оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић |
дану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, |
о беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милиј |
стали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде |
, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Б |
т да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се изма |
евет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један дру |
насију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <miles |
вему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо пев |
свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div ty |
још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београ |
ући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико |
са не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Гли |
ј дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Селим.</p> <p>— У п |
их глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак |
Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроб |
а сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противн |
апита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесм |
ерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и |
ни који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше |
а.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Нај |
ог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше у |
тоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} |
једине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> К |
својише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и |
S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покрив |
даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому |
љао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети бри |
ац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се п |
а.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> < |
г сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на дру |
ода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и |
не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази |
знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се м |
— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово |
пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз |
енут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и |
, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре из |
сну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи |
ше вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече о |
па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>С |
, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу б |
доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p |
ама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је |
е одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам поже |
ше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p |
ше десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} З |
ећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на ист |
е лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <p |
у игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз |
урака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли |
не гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко |
евојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен |
ачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се изм |
стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} |
кочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке |
во без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се јед |
леба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, |
>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без о |
и његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> |
Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака |
е беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да з |
је се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, створен од виши |
почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то шт |
ле и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} |
чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати п |
једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече |
што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али |
{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испу |
тно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрај |
Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што каж |
ету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђ |
а га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, прегов |
дузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради. |
S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоће |
н, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S |
чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њ |
рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— |
, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара |
је, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у |
ваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени о |
ило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га |
естиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када |
егунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху та |
е и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ |
дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно |
се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом |
ите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор |
том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претр |
Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрв |
ако ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— За |
спириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ |
окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет |
понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити |
а може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај |
Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све |
умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> |
</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Ман |
} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> |
стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предад |
зио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста дру |
ма силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој |
, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.< |
бесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече |
е улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одеље |
<p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>О |
3.5"> <head>Љубић</head> <p> Најкраћа и најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на у |
х страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туг |
лу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. о |
ати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали праз |
RP18965_C2.3.5"> <head>Љубић</head> <p> Најкраћа и најјаснија ратна прокламација, која је икад |
<p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и |
помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер треб |
домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових н |
ла њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кме |
а дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} |
>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе |
/p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестад |
се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада |
тем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} |
лињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; д |
д осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S |
нија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени |
е главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и к |
ест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, постај |
засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже мор |
и је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе т |
оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе |
ме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висов |
ши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По |
чи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало |
Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима сле |
ечи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погле |
а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Ч |
мет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p |
/p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — д |
ке пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају |
и, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ |
ди, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То с |
ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} |
обротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узви |
м То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мат |
је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у том |
д благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су он |
ко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима |
је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То бе |
у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не |
лази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи тур |
крви људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не |
> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} |
е ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p |
еш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — О |
, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манасти |
ограда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрад |
. тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p |
!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу у |
>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> |
то ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се у |
/p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> < |
— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, по |
p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — реч |
имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p> |
тињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара ож |
ера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак |
је не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред он |
н-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна висо |
а градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је |
нине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећн |
оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема прав |
</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окрш |
на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући гл |
<p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташ |
ића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Бо |
<p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Ст |
Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапк |
г дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу. |
руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Ју |
и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђа |
кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} |
освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се на |
Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој |
S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица |
де, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници |
{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче једа |
едној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мора |
<p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражит |
ласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обаз |
збројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума б |
p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} |
мо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све |
слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S |
редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} |
брача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да |
Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том |
ве онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекр |
ошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> |
.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина |
је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. |
Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака ра |
Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> |
>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мр |
адоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, |
>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о краји |
ема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља |
Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузет |
авом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли ве |
Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страх |
ањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа |
дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</ |
скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, с |
, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђена |
колико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови б |
де искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> |
та ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће на |
/p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац. |
> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па с |
због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим |
ш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од р |
мој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја |
усти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита ота |
рег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага |
ју.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, ко |
су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је л |
асник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњ |
не се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ б |
/p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта реч |
помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} |
ковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> |
зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде из |
борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S |
оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, сл |
јсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о |
, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом |
речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „ |
један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p> |
<p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p> |
о! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — |
рагачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — |
и, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и |
етке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{ |
<p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме в |
жети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p> |
питати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> |
чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ах |
и број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" |
ад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Тур |
..{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не |
разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Уд |
ави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, |
вету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и ос |
аве.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо |
је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи з |
не! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу |
наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити о |
еста Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне р |
о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље |
вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да |
вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила |
је?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти |
вом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, ал |
само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... ни |
> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног |
вето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја и |
дицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустр |
вест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} |
ословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119 |
о би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној в |
њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле |
омишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи |
користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, тру |
ана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту м |
.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заи |
е, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, |
о огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> < |
су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташ |
<p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А ко |
његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову на |
Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој к |
ошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изро |
зора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> |
као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жа |
е пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није б |
ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти |
Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жа |
е...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ват |
есеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на |
це дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, син |
</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> |
p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n= |
Стојане! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стоја |
ати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази |
ваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Н |
је кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочн |
ој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Бо |
ркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — ре |
амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p> |
, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} В |
/> <p> Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна р |
јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милош |
ваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{ |
узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, п |
и снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> |
ревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пож |
знаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.< |
кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погиб |
а, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ла |
вић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како |
, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, сао |
алеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојиц |
p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у |
у околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге с |
пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџ |
отпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} О |
е брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње. |
жност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се |
душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српс |
рв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врл |
е и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по с |
на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и |
е упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаш |
<p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојан |
е догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ва |
н ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се р |
и трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован |
Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз уну |
ра, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — реч |
се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му ду |
p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се за |
p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> |
ружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак с |
атницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> < |
куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им в |
и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко |
Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу |
арка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне |
Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> |
! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна сна |
/p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одшт |
еху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушта |
"18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана |
о, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по |
здрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, |
е глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се |
орба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново зат |
рујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се н |
голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Ус |
ко га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно |
нца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> |
{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То бе |
дговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Гром |
утон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Пота |
руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> <milestone unit="subSection" |
сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" |
ава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом |
, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p> |
н се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осет |
Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на ком |
Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит |
ачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, |
<p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со |
p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из го |
<p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тос |
} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше |
наци напунише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пу |
се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да |
се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је |
и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јач |
леко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га |
ребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Ус |
ише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи трес |
доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније |
елиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже |
рби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново обори |
> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратим |
од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остал |
Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту. |
окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{ |
<p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у |
и јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по т |
но их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p> |
ше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два злик |
Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— |
ави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже |
близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда |
свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па д |
његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено |
к и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том |
и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, |
ви сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Запов |
адаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и зауст |
ња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега по |
те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске в |
н сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај |
единац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} |
<p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно.</p> <p |
есак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њи |
ток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме |
е.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштит |
>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у к |
исмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на јед |
гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсим |
у.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да на |
аше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Гре |
бна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p> |
страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их |
оцвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не ос |
ожији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на |
b n="17" /> паде.{S} Престрављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за |
ла, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, ок |
отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу мо |
евољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казив |
зидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> < |
и зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из каме |
аши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да б |
у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми |
бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем н |
<p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућ |
цу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ни |
{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Ју |
ти:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговори Ју |
/p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Труба |
>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од |
</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-б |
apter" xml:id="SRP18965_C2.2.15"> <head>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из |
бро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни ча |
аид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина |
дох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с м |
отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</ |
охита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, |
цу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом пут |
зир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевц |
их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново у |
вено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа |
</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSec |
ош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе по |
ше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год уко |
ризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу |
о к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би изврше |
<p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допа |
} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> < |
<p>— Код Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бе |
е као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и |
, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусу |
ај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> |
Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише |
еко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око |
бгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, ц |
а јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milesto |
у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава |
х једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним |
мовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша |
се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште |
ружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и н |
тењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама |
а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и м |
анас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> |
дељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђај |
ша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињ |
— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето |
уту Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и |
дорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане |
много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу |
чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода П |
еву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулу |
тиви.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој |
— рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много преми |
ечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. < |
S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим |
о Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Р |
елазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ра |
торију катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Ј |
о том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, ал |
с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да |
к не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изу |
е са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији |
ве знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, |
Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> < |
чекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са во |
ошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа |
олаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали. |
ебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} |
ава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди сво |
нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје позд |
рсонификацију у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту пос |
ње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанств |
тин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуриша |
ево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" /> <p>Припалише свеће.</p> <p>Игу |
седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам |
еше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече |
азасла позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког д |
ене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у |
задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умр |
к, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{ |
а озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне |
.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и ув |
ините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и |
сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се |
аговештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад |
м, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије |
pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он |
ретрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ |
вач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ре |
S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не миров |
и: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она |
ањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки |
ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца сво |
јих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након нес |
озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много век |
раштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се |
оме, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџ |
часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} |
ну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> |
томио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветничк |
трана.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у |
кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а све |
е војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, извед |
же Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификацију у изабраницима.{S} Срп |
вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, |
ећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов |
су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник |
ду.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.< |
ачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена |
еше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе |
нак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} |
рода доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћн |
дух премудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потреб |
а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста |
есто.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> |
дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отвар |
ти, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их |
814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, ка |
не су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све |
као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пи |
горео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером |
амосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше пово |
804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избија |
а срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, |
тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости |
неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
рбин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само х |
ом.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? п |
себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је |
родност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара о |
у је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нар |
>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из водениц |
ојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогод |
енија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Вит |
нажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла поз |
ве што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пор |
једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом |
>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трп |
и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све ун |
а боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно |
јло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи |
ушманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и |
Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на |
а неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног л |
е, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину |
х излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица |
жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} |
али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког |
<p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — у |
добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не вид |
и.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело |
око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред веч |
оја је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше вера |
/p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.< |
рнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купино |
је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, |
прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се |
ободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулум |
> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p |
долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.< |
S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где |
у заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог |
} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће |
у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи т |
урени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све |
ас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним ср |
ете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, |
{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С |
трже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљив |
чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> < |
ину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш |
вати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље |
<p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та |
Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима |
ећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела |
јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади к |
ри!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она ул |
ше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нера |
е..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— |
бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо |
а бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — |
смо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Ви |
се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца на |
Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — ре |
Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и ду |
ф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На По |
— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати |
упан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Не |
се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам |
Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаил |
У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад |
апиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> |
часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} |
Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone unit="subSection" /> |
данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не |
ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком |
? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p |
рко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Гор |
чинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а најви |
рило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротно |
кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим ре |
вршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а |
er" xml:id="SRP18965_C2.1.1"> <head>Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају у |
мора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!.. |
савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type=" |
p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше |
еђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом |
и право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца |
са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p> |
p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгоре |
ти злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа с |
арајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb n="69" / |
Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред ср |
ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> |
после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да ни |
вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак |
Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чуднова |
зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара |
за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S |
>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади |
он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала |
жење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знамен |
срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као |
иведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{ |
бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?.. |
њиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, к |
их Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембр |
м.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће |
тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаш |
а запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, друг |
и, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше п |
сак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, |
ху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одст |
у душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћем |
гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане! |
вши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p>— Хоће |
.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витеш |
вите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа |
исутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево пра |
на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спас |
е.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истр |
даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јест... сутра |
гледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} |
— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и о |
гледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} |
/p> <p>— Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим ч |
Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што замет |
....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезн |
/p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— |
ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита |
аше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је |
</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко |
поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или гла |
<p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва у |
<p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p |
еље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што п |
p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, |
пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб иско |
је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила у |
да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не престанете?..{S} Попали |
>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је |
Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Бо |
ече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком |
ановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се |
у, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </d |
а у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, поте |
и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека |
</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде |
ебу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре |
орност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је ствар |
65_C1.1.5"> <head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз |
у гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, кој |
ледње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особит |
ка остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и |
ојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови бић |
вору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност |
поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече: |
т опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанк |
оји не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
д, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p |
аном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угл |
дова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не |
рковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице |
обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљиш |
ема Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше |
и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, |
западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама......</p> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нес |
— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па ост |
заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи ту |
ерку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху |
! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с прија |
з дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врат |
тао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла пр |
ћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачв |
урци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај сл |
у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да б |
p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се |
Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.< |
листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко |
јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на н |
а у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети |
за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</ |
ни који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити |
о ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p |
а.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен |
брада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жа |
p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и |
о пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише ње |
ичувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — ут |
одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер с |
Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим |
Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку |
ласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} О |
ољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гусл |
е ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p> |
p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај |
земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он |
с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениково |
ед.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружани |
два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој з |
тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки |
.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо т |
рали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче |
је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припре |
ше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p> |
Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће |
, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поу |
а лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао |
што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећн |
а!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага посл |
јури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их |
јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим у |
е Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже рамени |
триче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ј |
емена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p> |
није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађа |
аше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом же |
продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се |
{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих стр |
јан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ |
о? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш |
е напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегу |
ше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</ |
Поманиташе људи, искрвише се... несрећу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као б |
S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{ |
исном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне |
ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отво |
нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном |
у своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке н |
и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце. |
поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, |
из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те |
на, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и нај |
мо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам виш |
.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и по |
ејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разгра |
својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљ |
лити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече... |
p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече к |
ху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу |
ети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи |
} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!. |
један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под миш |
ша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти в |
њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се |
— Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци свој |
е длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст |
а, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрам |
ам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља о |
га тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће н |
оре ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих изла |
} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и |
настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве о |
.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици |
ива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Тур |
него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, сн |
S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади |
лети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, |
асмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позн |
једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и |
<p>— Шта!? — Погинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо уве |
ободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и |
и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управ |
ке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо с |
с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} |
е, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе |
ковима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што уда |
бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним п |
живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела. |
те?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама? |
м га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја |
свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! |
p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} |
ици, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, |
виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.< |
стојећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и ја |
у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше по |
а себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече |
оја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— |
<p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се раст |
и, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље |
ц, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше шт |
гом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Н |
ост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пиј |
ше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сиша |
на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и |
а, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну км |
пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Ман |
.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћа |
рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци |
е...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени |
аве до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S |
в за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми |
е за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти гла |
чи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, о |
вамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине |
се бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одб |
и је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет |
али смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — п |
асна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишени |
рестрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријате |
> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У |
две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбо |
рочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па јо |
ве обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест |
етан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше то |
огост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточ |
храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом оки |
у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастир |
p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Ст |
би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он |
ритицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну рук |
пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују. |
ца, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што зат |
о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве ста |
нцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линиј |
а одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах |
заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Ста |
добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њем |
да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не пок |
и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води |
а и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вре |
главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми ј |
..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањ |
ласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> |
уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њег |
јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој у |
ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Р |
p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога поб |
а ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пр |
често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч |
и грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље |
ено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па |
дар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} |
оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да |
том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га |
ка?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p> |
ор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђе |
Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и |
ао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву |
пријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, д |
ка показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло |
.{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, ч |
.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише |
би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта |
ти овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовник |
пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка м |
S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе |
о теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу и |
p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутури |
Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и |
ју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу |
е устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну |
четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излаз |
јан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не |
а.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стаја |
сије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече |
Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепрш |
х — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb |
као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на да |
сећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да про |
ђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро |
пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их. |
> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме к |
> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у |
> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да с |
г.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите споко |
аху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко |
уше, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан до |
.{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> < |
се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека в |
процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не |
</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредб |
је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људ |
ече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — |
ут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — |
, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Ж |
, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву цар |
<p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвал |
’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома. |
остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменим |
p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Чес |
хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у о |
Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> |
це и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајућ |
араш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и с |
.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп по |
Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S |
главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очево |
ра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији |
ако је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко. |
Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> |
на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— |
мо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави |
вилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n=" |
н — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош. |
сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још |
пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осв |
мља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> < |
пита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p> |
итаће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p> |
Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.< |
Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је |
S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> |
главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још |
S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Посла |
кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> |
ожеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milesto |
<p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се ди |
о не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тест |
? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече к |
нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p |
одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не |
емо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив |
аче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Прода |
ушманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама |
је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</ |
.. знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу |
тража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца |
богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p |
<p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> |
а игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p |
адоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милос |
о своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и |
па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — у |
и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p |
— Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у о |
че кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</ |
о лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само поче |
ража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— |
тљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ош |
?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — |
азумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} |
цекина.</p> <p>— Што ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p |
:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први доб |
</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се н |
њем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све ст |
х што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашко |
имиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води н |
ховниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И пос |
н.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p |
ат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и п |
..{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Прв |
ла...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд |
старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без |
.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> < |
> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{ |
} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Д |
м.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече ј |
један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате как |
.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротност |
авек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри |
сто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере |
Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> </div> <div type="group" xml:i |
е тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра да |
а Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па заку |
осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{ |
head>Потајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи |
} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмул |
х слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим |
погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти: |
Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p |
} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на ш |
<p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Та |
Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире |
, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати. |
ити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души н |
.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти број |
цом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} |
толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>О |
p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи р |
ар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца |
РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе |
у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати ж |
ећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</ |
езекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури |
ли никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p |
допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је |
е га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Буд |
Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{ |
дам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Н |
примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е леп |
ових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће |
повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</ |
.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> < |
Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалу |
отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p |
издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти не |
ше светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло |
што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потм |
.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} То |
Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone unit="subSection |
ећ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни мла |
Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} |
и <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила све |
{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу стра |
ијевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта |
p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — |
промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лу |
стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може |
а, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ уд |
ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се |
и.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, о |
шту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не |
трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњ |
з све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогн |
у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога |
траха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} |
метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом п |
се потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p |
p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу п |
омакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си доб |
{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, син |
ан, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породиц |
ита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, |
аповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и уп |
римицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране |
....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, |
14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајах |
ров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња. |
прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене. |
увај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну гл |
Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, |
селим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, |
е Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе |
страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њ |
ко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</ |
губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настад |
ху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, о |
еш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> < |
јину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад |
поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сип |
пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{ |
.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похит |
ици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S |
ући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови. |
ожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, |
p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Кнића |
е сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и прене |
ше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{ |
уховник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенади |
ратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не |
ело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} |
стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз там |
у се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је |
тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и нава |
>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори стара |
оже што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајс |
се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет посл |
p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем пресели |
материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова |
p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, в |
ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навик |
да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и |
>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то |
ам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S |
љали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} |
то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, о |
него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — От |
ово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад |
диш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хо |
о само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, |
!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне кр |
/> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека |
<p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове наме |
а.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име тач |
је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, |
ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грм |
па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора |
исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мор |
о и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, д |
<p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља. |
Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</ |
ма.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо ч |
пијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо |
ити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код |
оји му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да |
јући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га стари |
т га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска |
иша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња пре |
да у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта |
зираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и |
ља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану |
мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далек |
ма у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође |
обрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један |
p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p |
Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, |
ском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени |
Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиљ |
S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешт |
где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, |
и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Стр |
а у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="subSection" /> |
/> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и |
црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Ов |
S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде |
кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обр |
у неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом к |
атру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече |
и, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле г |
етујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p> |
ом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри ста |
Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда |
ико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу с |
шина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као |
ша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> < |
у тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и |
ви читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по др |
се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subSection" |
е се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је так |
несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толи |
н му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман |
сталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — од |
Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{ |
рише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се пр |
почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето |
е сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p |
беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што с |
им нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања ч |
у је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи. |
не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она так |
не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче! |
ни буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они пров |
ећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> |
очивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради |
/> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се суко |
поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривц |
ма и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра ко |
ти и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" / |
аше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169 |
умадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар |
тваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у |
ако јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај уве |
ена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће а |
и.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага.. |
ље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој реч |
е почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају |
у у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димит |
И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нов |
{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ |
ише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи |
д главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф |
...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} |
и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, |
ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том дод |
е.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко двориш |
се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Ста |
е повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно |
пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној ја |
ислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</ |
} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми |
<p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо |
ше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска |
? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за ко |
опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n |
пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече |
то буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше |
алише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих ст |
га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо |
<p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и как |
и освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекош |
и и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буд |
<p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад о |
S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољ |
гао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — |
?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова. |
алажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави вој |
вор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва че |
ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се |
е, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — |
дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врх |
, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд |
ро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва мом |
има отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на пољ |
ја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама |
— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пу |
Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.< |
ветовања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Л |
ност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева |
и све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> <div type= |
.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше об |
чаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно |
S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној но |
род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би |
ваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и о |
г дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше пр |
ли се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма |
исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стој |
> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, п |
рко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се |
а, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачк |
слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови О |
S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбив |
о је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како дру |
Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву свој |
ови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, шт |
ом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кме |
> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она ку |
остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породиц |
S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скр |
ло вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па |
а по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и д |
е.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, |
ише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игум |
{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуње |
којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сре |
они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца |
а тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у з |
S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претур |
врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не п |
бе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?< |
?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметн |
ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Л |
што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кме |
— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Изб |
адесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита |
да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом |
аљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} |
како.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако си |
аш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n=" |
велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морав |
е кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов. |
> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом |
то што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p |
? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад |
ама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу |
аче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених р |
прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он ја |
ј ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрх |
ападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом сил |
— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p |
и.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко |
зрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста н |
дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифов |
, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> |
јатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препо |
?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва. |
нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима. |
куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата |
<p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га |
овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носит |
ви, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумњ |
сто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{ |
заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, |
а више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да г |
је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је з |
би их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, п |
пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху |
иф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама |
н.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p> |
вете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше ж |
з јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније |
ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове р |
S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по |
>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Рад |
{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p> |
та.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељ |
мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у |
где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра |
м.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се |
Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па |
у хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{ |
.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да на |
боких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури |
p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— До |
заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мал |
Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погле |
здена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гут |
тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно |
Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на |
код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле п |
оникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ сти |
аше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде к |
диже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Л |
и обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мрт |
вавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
есу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага |
д. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</ |
<p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type= |
твори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца |
треса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје! |
о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру у |
а онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>С |
беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше п |
/p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш. |
јаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-З |
>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S |
Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али |
6"> <head>Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних |
го и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска вој |
а разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака. |
велики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Чет |
ака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене изм |
жаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{ |
е невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се |
по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p> |
p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије |
арац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опаз |
гружени, очекујући последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је |
јша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвоји |
а.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> < |
<p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не да |
отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> < |
ветлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред |
ћаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито |
пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скот |
у прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Н |
рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, |
барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с ви |
и је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изу |
.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и свет |
ај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под т |
аве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе ок |
ше како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Вас |
аду под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима |
м и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као л |
к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирс |
га.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, |
ајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S |
"61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/ |
њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишч |
правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости. |
девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога на |
/head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено |
а се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, |
о превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{ |
вијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једно |
град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и |
наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} |
и муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше и |
и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плавља |
{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околин |
авлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Мно |
поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после општ |
обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако |
разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко. |
е.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како ог |
{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште ц |
љину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па |
у, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ |
е пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до по |
и.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Доб |
p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p |
, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало |
спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда п |
јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Мор |
вац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> |
пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник |
>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обаз |
</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.< |
ну.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење ко |
ира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће |
>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних С |
дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође н |
з Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан |
— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> |
ужину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" /> <miles |
ину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери о |
упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца |
пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и уми |
.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па |
епта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојиш |
еца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслуша |
е Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</ |
уло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћ |
Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма бе |
апљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене |
ојено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, зап |
тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p |
пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, ов |
> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна |
х.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су реб |
љко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин < |
не августа 1813...</p> <p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобн |
b n="163" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедем |
арјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; гро |
акав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глоби |
задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди |
деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицо |
да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у т |
истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могућ |
место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока |
настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, |
о обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служ |
енутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун |
ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} |
шти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} |
упи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годин |
аш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долаза |
рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагњ |
ом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи |
...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког |
>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше та |
јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешк |
х прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарк |
ио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога |
војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза |
оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак. |
а вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ |
ући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, с |
> <head>Рушење светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, наш |
гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, де |
икао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{ |
и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше сила |
што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на б |
одна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих ист |
S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако т |
е да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и уда |
а.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћ |
сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; пот |
ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријате |
ен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, б |
и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство на |
ше браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Василије Прот |
Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранит |
и нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвал |
ш тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} |
Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дел |
ст турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материн |
свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак по |
ошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади к |
S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се |
дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта |
— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, |
.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни |
азагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, постају снага, јача |
за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-П |
њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца |
чак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код |
шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац |
једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му |
х људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац |
е кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови ј |
во.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Л |
е?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — пре |
да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S |
з Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихват |
али!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими к |
— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади ј |
Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} |
{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне. |
рећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа |
по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а |
!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гла |
ни се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у ч |
је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађу |
века.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p> |
темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Ж |
тезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима свој |
беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени народ напуш |
, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагоро |
се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава |
ључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве с |
одица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пр |
ије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њег |
ола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад |
2.6"> <head>Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планин |
ни и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на п |
жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, а најд |
<p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме |
</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— |
ми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавал |
да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</ |
1"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градск |
рем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запи |
авоугаоник, коме на југоисточној страни недостајаше један квадрат, што целом овом простору, зид |
а усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу |
, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко |
и се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад |
кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и |
латну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p |
>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? |
српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када |
а.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> |
и, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, п |
ра!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђ |
, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасут |
природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} |
говори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n= |
даше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десни |
{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе д |
осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слат |
х негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која |
се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сва |
и и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих |
аху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши |
ле силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо д |
, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаш |
мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, |
у, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори с |
собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — про |
присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и ди |
ачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларе |
ому пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног |
леке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог |
вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са |
Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спу |
а, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величан |
и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, |
е се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобо |
азлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим |
ве супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и |
15. закључише четирвековно робовање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се своји |
мом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај |
Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду |
да, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </ |
ови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланц |
чарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са је |
ранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод згр |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>НЕИМАРИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</ |
18965_C2.1.5"> <head>Повратак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилон |
са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћани отво |
у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца |
.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без |
p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к |
дно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права |
по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Наст |
стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, па |
еш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, |
осрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше прим |
задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај н |
ећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти ј |
оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одеље |
е набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> |
ти ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> |
>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p |
о? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p |
p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да |
му Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се ме |
че она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори в |
S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— |
ји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага |
код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — |
овори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да |
се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и |
и Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?. |
еже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и прот |
ог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су нево |
од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{ |
{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— |
иде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Не |
очи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Ду |
азори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нек |
м гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро дец |
а?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="1 |
S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нек |
стаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-К |
Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том раши |
ими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми н |
ћан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> |
ви Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд в |
и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.< |
} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са ис |
ећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="su |
аго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type |
иже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} |
, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру |
тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом |
ајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он зад |
и, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме н |
променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека с |
{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете |
обро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— |
> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Б |
је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рам |
е ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — |
ависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! |
иховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како |
/p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је |
оји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и |
{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одг |
/p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} |
а, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за |
и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div |
ко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — при |
мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а |
ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Х |
они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов |
/p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Ж |
а си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Б |
ећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврт |
ече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку. |
отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — |
исутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милош |
...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку |
брад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{ |
Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Чов |
у његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од |
та за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? |
ува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над |
, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна д |
ој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац п |
...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Ж |
пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид. |
о — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана |
и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које нар |
и подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а |
ћи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробив |
Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете с |
дба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе сло |
сти, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да с |
е спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лу |
е све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} |
мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> |
<p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком |
ше стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше |
</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упита |
аде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио к |
усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо п |
а на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њен |
адоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, трин |
ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.</p> <p> — Ст |
е загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> |
ата, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око к |
примицаше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико |
ричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?< |
при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, л |
целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} |
пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> |
приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета |
е неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; ба |
ам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко |
ри кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у го |
е га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве стар |
де, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо |
вати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као |
> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да зна |
олила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На ли |
уди.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо |
уже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет |
е смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Мил |
Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Т |
ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса. |
р и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> |
то не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима |
аше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и |
у у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— |
јесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, д |
а у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра п |
али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник ве |
аде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му |
диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p |
што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одвр |
it="subSection" /> <p>Језа, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Н |
хтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светит |
/p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— С |
ста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног |
нких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разн |
урао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој |
еху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше |
уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо н |
еше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче т |
ле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чи |
Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и |
целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврт |
стити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он |
тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад.. |
вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</ |
се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Ч |
пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момиро |
даде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> < |
д.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.< |
се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрв |
>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све олич |
ебо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора б |
.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} |
p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше с |
рли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По то |
ама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</ |
и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке. |
да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> С |
Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајућ |
аког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из |
зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред ко |
>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group" xml |
<p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> < |
иво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га |
ше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта |
ом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, д |
ше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кук |
нака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и заустав |
ма да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена струј |
гу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше. |
и.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— |
свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти за |
ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присети |
/p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> |
игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— |
га и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А ост |
том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се прету |
и речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је |
е изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачи |
орена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се по |
отргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на з |
браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удруж |
упно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p |
ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p |
<p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи напер |
је свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S |
м тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена. |
} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејти |
их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и |
како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати |
облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризо |
како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S |
<pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гр |
аше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва бе |
нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и |
о на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? |
наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, |
е прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.< |
ом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаш |
ши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру |
цу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија |
диже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим г |
киде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ о |
тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци п |
гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна п |
спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на л |
у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кме |
немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> |
арац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндер |
ећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Јед |
а рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и пос |
порима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пут |
p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрсни |
е и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску |
т у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрад |
ске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети. |
гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше |
одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар |
тране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p |
сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div type="chapter" x |
/> <p>— Удри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двоји |
} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве |
ко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и |
а Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби |
и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми |
тарац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је |
и врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p |
ед, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројн |
азбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, о |
рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади |
у.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за |
> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb |
<p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац |
— намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне |
{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} В |
дан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко |
Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на |
естан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?< |
але јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој тре |
Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко |
у и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и реч |
коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали |
колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p |
ојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} |
гњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> |
и чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и пон |
е на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Гос |
бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе |
кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири ч |
> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зли |
онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамниц |
рекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана< |
но десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје |
и град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, |
акво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком |
} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хла |
ква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висок |
де према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови бе |
Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и да |
запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Су |
на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим. |
сто да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} |
ђе до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Ста |
вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Та |
кан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, |
рећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се как |
м хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и с |
Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{ |
Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавн |
арцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — |
.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа цр |
јину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће им |
аву, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, п |
се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. |
је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа |
еног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— |
допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћем |
синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> |
упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— |
млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</ |
упам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — п |
не људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш посла |
дној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотин |
че!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали за |
етиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, |
Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Н |
S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње |
...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> <p>— У |
..</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима р |
.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, |
овнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се |
Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у |
а бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p |
у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису ро |
а душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="chapt |
свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламт |
чни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудв |
пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, р |
одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих напере |
ојводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што туж |
шкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби |
уташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} С |
злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из т |
притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p> |
p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам нес |
зини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{ |
Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд |
распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклет |
S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше п |
н повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> |
беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако про |
Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто м |
о харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице |
јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећна судбо моја |
ијатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече н |
рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је ш |
скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће |
, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Б |
и ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену. |
све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима |
етири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав ч |
ар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташ |
игде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне |
S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори |
</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца |
жаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом |
мо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће проп |
мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} |
е и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута со |
одсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упи |
и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спас |
примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле |
самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у ка |
>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече |
и то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Мил |
разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговор |
у натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја |
на одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и |
д ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати а |
но.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>Т |
и се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{ |
ила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да |
укаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p> |
вијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв |
и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко до |
рибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам ре |
ев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — ре |
Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на |
говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p |
Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу |
лно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе |
пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} |
nit="subSection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема. |
се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, поглед |
анастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајс |
едаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не бер |
Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет |
дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у |
. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од |
црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама пон |
5_P1.3"> <head>КЊИГА ТРЕЋА</head> <head>НЕПОГОДА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1 |
стош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је |
адија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p |
/p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати |
обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар м |
још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p |
једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко |
ати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Ом |
представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити |
а жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђа |
навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ |
остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к |
љена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај ди |
гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их |
оје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, д |
<p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да ве |
љивих очију, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца. |
робијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} |
} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртн |
знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наст |
беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт |
дуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и госпо |
не, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху |
ко даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола ч |
> Турци приђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на мир |
ђутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Г |
тићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне |
ромицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час нап |
е што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашков |
Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се |
ет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако беге |
непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по нера |
азну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати |
ици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде зн |
S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у па |
и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{ |
ошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топо |
ао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а |
а и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима |
гоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се |
Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, С |
прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јач |
оју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар |
и шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, |
у у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!.. |
</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Ми |
ачини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакањ |
а свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђ |
и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој по |
се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 80 |
ти се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врли |
јући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устанички ре |
четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљ |
зеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се неб |
ј живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да |
наке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српс |
} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он |
ече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узне |
леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Прод |
удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се пос |
еви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза |
устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Лати |
наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене |
у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То |
свакога.</p> <p>Слобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне |
ода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; |
ужбу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, о |
аветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту до |
p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али |
шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, не |
атеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара |
језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропо |
остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у |
с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отр |
</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те |
али.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, си |
— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустриј |
Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једв |
те како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучем |
ожда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игум |
их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; ка |
и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је доби |
и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност и |
олазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</ |
има важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трна |
а крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта |
о црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђ |
сије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што |
ли у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диж |
напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која л |
{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, |
ви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свиле |
ком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе |
е село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској н |
души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И |
невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} |
тство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе свој |
Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиро |
је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече |
ему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још н |
, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што |
олебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, м |
леко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се |
по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p |
моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прат |
и пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза |
?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га |
чува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере св |
вога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не |
оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија |
ете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> |
е.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — реч |
женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>На |
Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука с |
рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Н |
......</p> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно |
бови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па с |
утак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечи |
жи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој С |
дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са вр |
алило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко до |
траг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се |
харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и чет |
на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, п |
.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> |
p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими на |
децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена |
Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани |
повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашав |
кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.< |
ега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко с |
и је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га |
се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигн |
и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} |
што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси |
Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајин |
добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима |
ан од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и |
.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} |
уци!...{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испр |
{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи |
{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме |
га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири. |
ћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпо |
јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарк |
ће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p> |
сије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си позв |
одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето |
оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад на |
ера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као д |
ни нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да |
и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко |
лостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како ве |
Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згар |
то више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што мог |
p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели? |
<p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p |
ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипа |
та још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погиб |
Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да пра |
за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{ |
ом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи над |
аменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако бу |
оклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала с |
Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега то |
Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} |
робова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца и |
и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их не |
вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано. |
дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном каз |
згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S |
наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{ |
ратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А |
и хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај |
Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу к |
лити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и |
а, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин |
ка! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Нема |
о наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни |
чавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева ог |
буди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше п |
S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет |
одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, ка |
на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муњ |
Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све пре |
вог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе |
Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита иг |
зе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се |
звишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та |
и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да с |
асак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже поч |
еца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова |
зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што ул |
{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванре |
е са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем |
> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кра |
своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она |
беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњ |
одене, лице изгребено, снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана.</p> <p |
ади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву тур |
p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На |
окрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти кап |
мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као |
>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?< |
бо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно нади |
ше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права б |
p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— |
боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће |
колине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, ко |
По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешт |
у, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: |
} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. р |
.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај м |
шин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под запов |
нијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата. |
и се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратим |
то и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То |
сећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, |
аш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и |
погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разу |
дног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, |
{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади км |
6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у |
4. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игума |
ио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на |
неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи н |
јић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p |
стеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи с |
тиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног |
је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљ |
арац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац |
на, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а |
тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати |
трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као ов |
ва те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не м |
рат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обр |
е.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова на |
љан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — |
азујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјуриш |
е деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опко |
пије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тач |
ј не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрим |
се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже |
маћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху |
а Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мра |
на, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут |
</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кљу |
ом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с |
, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — |
— рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они пот |
кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спа |
етну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — на |
ставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потреб |
красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни |
анствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси |
<p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе |
их и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоц |
и, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромнос |
на кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни |
ава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на |
мозајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живопи |
ићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјај |
у.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке |
т додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" |
дати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Из |
сницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92 |
а, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из |
Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше |
о ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{ |
зише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p> |
p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пуша |
че!....{S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре |
ришта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са к |
и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
ајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p |
шко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над |
е, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p> |
ност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је |
да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави н |
За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш. |
је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на |
ене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале ка |
тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше |
{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати н |
ога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси |
икако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беш |
приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњ |
и од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, |
д радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игум |
Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бо |
тресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло |
/p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не |
кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је к |
не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Дес |
157" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па |
ешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој ј |
тим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о наглас |
о? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад |
— рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне. |
} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо гр |
салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S |
обе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он нап |
хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? |
дмах! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на |
свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предр |
здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не |
/p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у ј |
јнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну |
ивен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени проп |
твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај |
овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" |
во...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле на |
Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} С |
n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Ум |
идно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше ве |
ву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} |
ој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у |
служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га сас |
то се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, ко |
ућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гост |
свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздраг |
ву, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спу |
се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type="group" |
хове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено |
војим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром у |
апред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобр |
в имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајс |
уђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад |
његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове ра |
рнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак |
одаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш |
ајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обр |
ебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војво |
а и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла |
, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког |
даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку |
а се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.< |
се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и об |
увај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као |
онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече обојици;</p |
Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нок |
p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тра |
у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће |
за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учин |
уми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, б |
ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одгово |
ку и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и о |
ра!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— |
опати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на |
треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по обра |
јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен пре |
ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага |
м их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад т |
{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кул |
поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p |
у кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже гр |
b n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгод |
о напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш не |
сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се п |
Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гра |
> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђе |
це твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пу |
<p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игу |
p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све |
икад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и н |
{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби |
а манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије |
} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по окол |
злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{ |
аву.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молил |
у тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се след |
отерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не д |
p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{ |
ина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз гу |
ушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одра |
то буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни реч |
т времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен |
ија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и |
мни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже ј |
ним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац |
до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" / |
мо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с |
гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и |
гуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, п |
p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па |
руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са св |
степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> |
пусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и у |
дговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, |
х вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ д |
леди.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића |
оле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим. |
купи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију |
дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се |
најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој |
нака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом с |
>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте п |
оше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на се |
ети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између |
ић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На гла |
е Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом г |
е лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један |
ојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно |
граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беш |
и заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за |
ечи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту |
узела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му там |
ш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајник |
н наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! ц |
p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узи |
<p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> < |
чка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У ок |
<p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на |
тољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома виш |
на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око по |
а превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи. |
и бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из |
еше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Ка |
.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до ј |
у у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p> |
има.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим додирива |
</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан |
S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p |
Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци бе |
паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! |
омоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погру |
Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по јед |
изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше |
а стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика м |
е пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници ост |
м руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их пр |
p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави |
еха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему |
а изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му па |
а, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S |
о послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку? |
е потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p> |
кох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео |
ј синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да мо |
остала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши м |
ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па |
стрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему д |
ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} |
изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у с |
т гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добр |
> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћ |
p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p |
ти тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ва |
овек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад |
је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш с |
гурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фе |
и детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришо |
е — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрп |
те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај не |
кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их дв |
е:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и |
, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше т |
</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p |
— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено г |
ошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у в |
а не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гр |
ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} |
<p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци |
О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радоз |
на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори де |
дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је ми |
та, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медв |
и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изрод |
{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код с |
леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти |
пасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</ |
га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Р |
p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко |
бовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</ |
лањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, н |
ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта |
сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини пр |
да, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и |
побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о |
да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и |
p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — р |
p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече |
ш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} |
18965_C2.2.4"> <head>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом |
к буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, н |
о веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба дете |
ти у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог |
ћи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S |
велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се |
гу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> |
војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Осван |
ко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, |
стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога ж |
мљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p> |
тотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{ |
све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септем |
ава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права |
и-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљев |
стави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко у |
и тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — |
питаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једв |
г присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако леп |
<pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би д |
та би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их с |
ба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестр |
одао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрп |
се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио |
еше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био ник |
требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готов |
Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он с |
.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћ |
му искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и ка |
већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— М |
уши нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победи |
тељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душ |
куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље |
товима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуње |
снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Ш |
Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротво |
ега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жа |
и промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p |
раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редо |
ником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови |
<p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ |
— утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрште |
У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subS |
ајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се |
{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си позвао?</ |
иње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар т |
дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> < |
Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фал |
а до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти де |
p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам |
ска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше |
атнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врат |
сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још |
p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и нево |
ико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чек |
е захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} |
ети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред |
p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, поле |
ак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање |
пајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и |
са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху |
аји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилиц |
жући кајише од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Са |
Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави |
доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p |
е пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему паш |
>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаш |
ш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — |
етрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Же |
Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — у |
ини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могах |
а треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф об |
авом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде м |
> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.< |
сти, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко с |
ко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p> |
, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — реч |
Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита вој |
у седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па ш |
желео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у К |
јводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти вел |
који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за |
.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, |
е главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим |
е чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напа |
ћи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.< |
Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресал |
— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи |
а вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, гриц |
же очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима бего |
p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто |
" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пу |
а твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш |
оред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад |
шта више.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их о |
ну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губ |
заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</ |
рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радит |
— три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео с |
таће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нис |
у и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Н |
ени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, стро |
>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта? |
азре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— |
прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљ |
е различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То бе |
аше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунц |
смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, мани |
ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи |
осто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, |
>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, |
> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нек |
сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако как |
само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку |
ша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице |
е?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихв |
} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко |
е беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи |
н и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: |
оде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти от |
у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде |
и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем |
ете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.< |
<p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља по |
и својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро |
тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише |
соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зв |
прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје де |
на.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад |
Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разгр |
је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су |
си усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само пам |
азећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи |
приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као |
рено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жен |
т и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смел |
аспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час в |
и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> |
о дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном у |
че, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше |
одајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен г |
му једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно |
Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{ |
г, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ |
и, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p |
ске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} |
окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зг |
вно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по ра |
им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињал |
ћи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко г |
бавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> <p>— Не... рек |
се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и |
рого испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Д |
ече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи г |
ови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, с |
рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Лати |
к везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе |
ако се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — |
брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А |
одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p> |
а се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скоп |
сто, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку б |
аосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{ |
да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} |
пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а |
то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше без |
{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарски |
у ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом.. |
и ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с т |
старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају. |
ш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жерави |
е пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том |
Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то бу |
матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго ис |
итисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> |
стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у |
низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</ |
Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кме |
pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бе |
.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена кли |
а да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори гл |
и?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак |
вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} |
рава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српско |
ош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над |
и као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на оп |
е заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга |
рисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душман |
у.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и |
сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и |
Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера |
вно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори глав |
ле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусу |
нађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног |
ше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који |
и у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, син |
роз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов за |
ољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и |
луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико |
и оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Посе |
ње народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и |
стог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у |
разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под |
устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од не |
енадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за |
теља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не с |
ука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита То |
и ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ак |
раше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{ |
.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Ла |
аде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и |
ве.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, |
даје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се |
у, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — |
ти се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>При |
ару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело о |
ла ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p> |
блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима |
послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га преда |
о им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он |
јасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јав |
ече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак ску |
unit="subSection" /> <p>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изгледаше |
с слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху н |
ељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша |
е у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за пет |
age"> <p>НЕИМАРИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> |
е тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што |
се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, |
ек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе. |
дају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше |
што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, про |
то се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво |
ари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</ |
Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести м |
Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пу |
на.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне |
а.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли |
ка шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики |
них и погружених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког |
а.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — |
лама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p> |
цима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> < |
а за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри чове |
ас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај злико |
кољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи |
му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да пр |
шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти |
поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу |
да.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, изд |
о.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница б |
аху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силног |
.{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како узди |
.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, |
земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад |
ала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} |
оље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p |
у се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадош |
ети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оруж |
ужаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претв |
е сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?< |
писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, |
полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светло |
не уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и ј |
?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју |
актио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, уст |
е сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке |
> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли |
силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p |
рипрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Мла |
<p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јата |
<p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="1 |
! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављ |
ружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Ру |
младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко |
— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко |
чаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и ре |
ена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страх |
устити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се |
Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Бла |
ери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде м |
јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица у |
изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, |
и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну |
иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше |
анци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на послед |
м је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> < |
ако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа |
<p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и при |
а.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије |
е натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођ |
краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се |
, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану ј |
је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гла |
тена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p |
чевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде! |
е, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.< |
ушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душ |
лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — |
усте и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и рум |
S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Бо |
ица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучно |
ла лица, прострељивих очију, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног |
, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква б |
лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима |
амо да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва |
ву.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла |
.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак д |
</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</ |
анђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастир |
е пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше п |
је, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо |
.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Бе |
ри жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се |
— Ту су — одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за м |
га! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само па |
— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— |
реши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбу |
доше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> |
га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Та |
аше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у |
{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари! |
е главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старц |
зустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса |
Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код М |
ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — |
војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мос |
иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово |
а кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упит |
срет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела |
ебо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} |
оновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се ј |
ов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам |
а осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова раза |
обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" / |
је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на врати |
ст.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попр |
грли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба ди |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањах |
иниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} П |
а! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последње |
на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p> |
нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — За |
одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори А |
стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде. |
S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по |
ставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP18 |
селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се нед |
ону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећ |
и у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска пока |
олико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци |
ојводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дуж |
То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, |
"subSection" /> <pb n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да с |
утоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахиј |
> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови ре |
одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Пон |
p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
и стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отвориш |
ог пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову |
наку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан с |
о испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше |
ресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али |
ичка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с ог |
ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће до |
е.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимље |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.8"> <head>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу |
.3.2"> <head>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За |
.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући |
е се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше |
се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, б |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стиг |
оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаш |
аница!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син |
слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, |
ло за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад |
сти.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, гол |
нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час |
{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи |
/p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> < |
ово засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми ус |
неколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> |
и пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда- |
д некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жа |
е од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да прод |
ажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене |
ри Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Тур |
ри Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обоји |
, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико |
отивну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не |
Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему |
ознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> |
га себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Т |
<p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло |
мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S |
му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и св |
рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} |
Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе |
!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мрж |
риво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S |
ју.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, |
јајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање |
и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад м |
оменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је |
е, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дет |
пасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p> |
заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p |
му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољн |
лаве.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је |
то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га преко |
мо једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне |
да пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређе |
риђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дође |
м био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир уд |
</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи |
упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, п |
горијевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег ч |
Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не |
Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдук |
?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p |
чито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјагли |
нце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и т |
бра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она |
им приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>З |
Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} То |
ћа! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то |
ољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна в |
џи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; д |
а белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а |
душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" |
одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњ |
сли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он |
>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="14 |
и Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се |
} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чо |
е под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме ко |
а.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувиш |
?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не ра |
аже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум п |
пу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</ |
мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудно |
овара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчино |
жу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског им |
дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ће |
<p>— Тоска!...</p> <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветује |
му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — |
рачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан. |
дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до |
д сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и зад |
главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца |
орите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учин |
напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком гл |
е на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузо |
...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ |
и Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо превр |
и Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно |
нем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно не |
т.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} |
> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отво |
е аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није води |
лан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску |
ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше |
е од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху |
аше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{ |
добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У до |
пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не |
е је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачн |
ица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размешт |
а дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми |
а кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху |
Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде суд |
и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећ |
ава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет |
и кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави |
а неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску зад |
{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и пред |
9" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше. |
говом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачу |
истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање в |
ма развише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза з |
ена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом |
с чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да |
сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је |
и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и ук |
Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на |
</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања |
ем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом стр |
<p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} |
беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјав |
храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род ч |
писи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривај |
а српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уто |
ку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Н |
дио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци ве |
} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не |
а Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет |
м — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У |
оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари |
а, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати св |
хорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше |
ет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и је |
једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Пра |
цима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и ми |
ово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост његову; пор |
ви витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цв |
авити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутк |
чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и јед |
оста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Ње |
на.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} |
чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличк |
релећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и посл |
е оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се к |
ете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Лати |
аше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше |
ремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаћ |
> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост на источној страни и вик |
} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она соб |
идети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу |
старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— |
ти по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" / |
нији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у к |
т!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви н |
ртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, км |
, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрост |
показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и |
него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч |
{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим додириваху и |
Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његов |
о припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су с |
рачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се ко |
ег службеника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољск |
лу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} О |
са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борисла |
нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски б |
ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не дад |
} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> |
{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно про |
старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— |
ова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином ду |
очу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ |
ише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који |
је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче |
е беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жуп |
во, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак |
одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не |
састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија п |
а склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> |
аше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зл |
шу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша |
— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима |
вим шири се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени жив |
ата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упит |
аштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се ро |
Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима. |
е Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши б |
ужаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{ |
ли више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су |
е да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Но |
ва.{S} Имајући на својој страни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све ш |
p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} У |
буђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, сине?. |
и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цв |
ако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Ч |
е Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живо |
>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког |
— упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S |
аће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкав |
стина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често с |
зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беш |
а тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кр |
души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића |
{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сет |
, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и велич |
че он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам |
д свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше к |
на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху сме |
ући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише по |
адоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весел |
крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два- |
<p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, б |
и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, |
ку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> < |
едино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасе |
рага моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја! |
тео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше |
е народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни |
спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној сте |
м је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутр |
здисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво д |
, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекл |
оље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напас |
атрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и |
лагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев нас |
аменом.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад |
и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што |
<p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше |
је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито |
њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега |
сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове нев |
евоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава њег |
ен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> |
ости свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <d |
стави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, њег |
{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулеј |
} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом оми |
ћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зид |
јим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> |
у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког жи |
иново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби про |
роз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше са |
S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид |
у подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријат |
у могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.< |
рка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој верен |
се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у пала |
Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи р |
се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог д |
ово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Он |
ош само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљах |
о ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и зла |
терине.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата |
а срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде |
есто Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображава |
санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне м |
ше у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. један млади |
ј беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнел |
едо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, |
Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> |
аћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; |
пи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од |
на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хри |
рко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих |
е, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан. |
/p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мил |
уни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којим |
и је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно |
ој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S |
ила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увел |
:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан.. |
у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невер |
даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму. |
их синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушк |
свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби кр |
S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неим |
твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља |
снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, д |
ине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма з |
играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела бело |
една рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ |
изини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не б |
> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак |
где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па |
зађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p |
прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} |
/p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} Н |
е.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној |
и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — |
у бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:< |
путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1 |
завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи |
е Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се |
и град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава- |
ти реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„За |
к.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи. |
ахну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне |
<p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред |
ође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа ру |
ицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он. |
з олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појур |
па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гле |
огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и ж |
се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </ |
ја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још не |
у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, и |
рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p> |
, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p |
еше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљава |
нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="subSec |
и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских |
у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Њ |
једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ен |
ше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да на |
Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Б |
е и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, кос |
и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, ка |
чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена |
ео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветр |
е, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану |
убић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево. |
лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се мо |
Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће |
а пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарк |
од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом св |
човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда оч |
о стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type |
> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну к |
отока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше |
ка.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</ |
} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што |
.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О и |
} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSection |
а ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам с |
е ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и |
смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачи |
а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, |
игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, А |
д и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се |
словише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошк |
ја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и оста |
десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се прими |
надије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођ |
не најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да про |
виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слати |
Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га |
, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као он |
јника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад поз |
неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обно |
ан.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они прист |
рци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Бо |
ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друг |
пе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> |
посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и свет |
ији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света |
="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш к |
S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситни |
ча својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} |
ћи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоск |
одитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке |
прати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан б |
свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомен |
и речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше |
са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гу |
о стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p |
> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он |
нима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба |
стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.< |
ада, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Б |
аху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S |
{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, а |
у до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали с |
се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, |
сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаш |
знају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног |
ди или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, из |
рагачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се из |
о да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— |
м чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу про |
е.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манасти |
али бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома ра |
тиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу обла |
е до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> |
е, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и |
Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, ко |
тама......</p> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} |
ни се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне от |
<p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколик |
Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте гл |
уче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу |
оше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну |
S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Де |
обови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ват |
дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу з |
село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убије |
} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за |
ових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста |
и, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадо |
у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — |
<p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гини |
наку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас |
Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутов |
а човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне к |
на!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јун |
неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да том |
Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.. |
ми, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> |
> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ов |
</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шип |
Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби? |
тајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и С |
све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући ј |
отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> < |
еху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Ха |
мена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија |
ху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко. |
беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић |
Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из |
>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се. |
еше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже |
без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душ |
рај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десн |
му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Са |
<p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шума |
стало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и |
адујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда |
у своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Василије Протић, ста |
снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромн |
уверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога |
ко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он |
нати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога обл |
.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узвр |
Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како |
миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и п |
мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> |
тити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи св |
е и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а ју |
е.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаш |
с охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Ост |
Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан |
ма и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјеку |
облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У |
иваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу њ |
..{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не д |
ко речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
мству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и послед |
ше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и да |
чићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Ју |
младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред |
ђ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У јед |
са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стра |
пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} К |
у земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србиј |
} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима иску |
нтеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоск |
оси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са сре |
и гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене |
Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; а |
p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="chapter" |
Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, ис |
снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да |
а се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} |
већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу |
p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога до |
, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће |
аблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном ду |
аћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и |
/p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зар |
мо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p |
} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам прко |
{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} |
га, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасени |
ији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.< |
ост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јун |
н се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је доса |
о величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или |
а зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест |
бамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} |
час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова |
n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Там |
одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на ви |
S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих нећ |
ву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања о |
онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози. |
с господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, |
купљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се |
да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{ |
у дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе |
Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгр |
.{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе мин |
и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао |
шег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече |
ога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како |
, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, |
ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} |
p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p |
Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p |
слим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у ха |
лас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</ |
ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше н |
и: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара до |
се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, |
и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог |
Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p |
пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говор |
војчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је про |
ред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи н |
ено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p |
бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше о |
нага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља |
их прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} По |
у као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала |
и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, |
а, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаков |
клетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе с |
ине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну н |
.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова ј |
оникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један |
вори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак ман |
а ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S |
p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до х |
ње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом бла |
.. знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну кр |
<p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, ко |
јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и |
ва.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ по |
већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Маној |
и.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише нач |
жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без кр |
Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду |
ку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</ |
араш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не мо |
ори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас |
ес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ кос |
сао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Миса |
копа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Пр |
не — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове |
ута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се |
е он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па а |
ице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p> |
е.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе |
ости, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он |
ида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи при |
"SRP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојном |
брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; |
S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти |
издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво |
ја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она прите |
иновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим |
м је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи |
Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и |
рављен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли |
јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> |
У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом |
д и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопц |
<p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним |
.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хлада |
че кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о вели |
ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што |
ако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар цен |
окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртар |
прам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни |
додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</ |
вој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда |
лица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре ду |
n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш |
преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на |
ма радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да с |
} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љ |
сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и А |
стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одб |
Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.< |
беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуб |
плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одм |
C1.3.2"> <head>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} З |
и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевито |
иваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбу |
му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину н |
и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву служ |
Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p> |
ном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко по |
<p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Как |
буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провира |
чу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне жив |
том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке. |
т Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажах |
јући преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а |
} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S |
посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов д |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђ |
е јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што ств |
стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш |
раћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку зап |
е беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину с |
п појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и |
смо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић |
, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и ста |
ојводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! |
т више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ |
, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд д |
раше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, |
римети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрва |
е оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са |
и жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено |
ешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образим |
вори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не ув |
војим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> |
је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А |
е пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невеш |
ти агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фа |
е с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p> |
га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже |
а пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> < |
нојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Је |
еше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по |
вцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре с |
отајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као лана |
е збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић |
ало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — |
свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" |
једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{ |
А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стој |
е, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</ |
ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у |
положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају |
p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се из |
дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући. |
ти.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као |
с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стоти |
S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе проле |
бић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> |
идом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на североза |
н Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} |
отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ о |
, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са |
бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав |
шчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилиш |
ка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и |
па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својим |
ни мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустош |
е мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>О |
з пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Мар |
јем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине манасти |
небес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прел |
а се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно теш |
озор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињам |
еколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху |
бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас и |
ви даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То бех |
<p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} |
јући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше |
нахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као г |
и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{ |
p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p> |
усти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела л |
ви филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом |
ежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> < |
стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше |
Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџа |
.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ ма |
му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </d |
p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Н |
не.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадож |
/p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни... |
притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n=" |
Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, |
е пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и уз |
се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост |
ух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумар |
ли ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне |
о морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што |
<p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</ |
есла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— |
ав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше д |
Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја |
Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењ |
обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Су |
.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше к |
загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано. |
редини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше |
оју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљ |
пкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије..... |
ндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S} Стојан сл |
час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напр |
! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Тако... синко, |
це се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један чове |
ну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Руд |
ад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си л |
ом се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и по |
/p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку |
<p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже. |
у.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га |
општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она ј |
зе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гуду |
рачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколи |
еше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се п |
слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Морални с |
ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз |
аци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада |
рац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p |
и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни С |
зиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике у |
беном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се ле |
е захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја сво |
тресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Т |
е.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} М |
аг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, |
е ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се ј |
p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап п |
боши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама |
— промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара |
а Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима |
. ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} |
те Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка |
S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо п |
е сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери |
{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не мо |
досну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну |
марци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећ |
е ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточн |
разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Р |
сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађа |
ти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладн |
ече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трна |
отресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али |
и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљ |
ни беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ |
е чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до те |
пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спо |
ићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пу |
Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко пог |
> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже |
рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер |
чи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихв |
најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и д |
ша моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је свети |
ема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљак па |
о.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збо |
— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> |
ве црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај све |
а мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек пр |
аше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} |
етила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота? |
ена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овч |
арод, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх |
ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— |
— Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како |
су и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасав |
даху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пр |
то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и би |
естрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан |
ху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га М |
ући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе н |
пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речиц |
н са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>Н |
.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у |
, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим у |
е спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са к |
њи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле |
ишаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, со |
ше оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под нога |
недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} |
!....{S} Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми ш |
<p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је небо дос |
да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би за |
некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год п |
што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p |
оје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних народ |
p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети б |
ом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш |
рипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем оч |
р у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега бри |
етета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро |
Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли с |
едаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чи |
ће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакв |
духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у с |
т, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњ |
јно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ |
p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је |
ана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турц |
ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа м |
до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху. |
} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p |
се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад |
ог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црн |
олитичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари |
убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо сп |
паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренута |
ебо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и |
аше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се |
еше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Д |
буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> |
рилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То |
и...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећ |
икну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— |
десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадиј |
еринске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — |
убок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена |
ко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници |
са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, |
откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражим |
и и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p |
>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-плани |
уста магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа г |
е натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље |
<p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним једин |
еним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пасти |
слобођена Србија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим |
16. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву |
стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на ј |
та је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек |
пажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид |
За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за |
{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, |
, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други и |
p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра пог |
..{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без гла |
зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока д |
.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће и |
и су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп |
и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове |
ке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко ск |
еше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</ |
лече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубиш |
А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно с |
јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и злат |
орака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да |
мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јави |
<p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше од |
до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на в |
путила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} О |
а млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те неста |
браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасм |
S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко |
е и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме ра |
.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији |
е време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у |
ка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку. |
га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа. |
постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе |
ђе до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и |
к?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— |
обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p |
што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи |
к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— |
рко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћ |
Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде н |
адога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она им |
>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи |
едема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> |
они.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше |
а око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — |
ог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од |
од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити |
Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старч |
?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој р |
{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био ј |
како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити |
/p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи |
и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврн |
а.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb |
</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговориш |
овори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?< |
ина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за |
се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно |
гнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чет |
кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> |
рци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало |
<p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео по |
ше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до де |
рко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Г |
падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, н |
га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> |
— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вра |
и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} |
неражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на зем |
е на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријате |
ви, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учиниш |
.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, |
поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића |
пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб! |
че Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему |
и часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Км |
еше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи |
и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом |
<p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> |
p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С |
тајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S |
.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта |
ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба не |
ш — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с |
дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p |
/p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после |
м... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати м |
и Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жар |
</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приве |
p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаил |
p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да |
аснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад |
<p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља |
урцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> |
њиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде |
приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> |
е и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кме |
} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш |
д очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Зна |
вори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно. |
ружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone unit |
гу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— |
.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упит |
и, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У |
вода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по с |
p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала к |
.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</ |
сприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку! |
укоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одгово |
Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам нико |
е.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца |
</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах.... |
урке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га |
е згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше |
p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у цело |
Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> |
Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</ |
.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмет |
Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре |
и.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жа |
/p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попрек |
руги слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба оче |
ванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас |
Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш |
!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — |
и?....</p> <p> — Можемо вала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући. |
имети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и ре |
> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" |
> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и ме |
е Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p |
е.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти б |
рења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, а |
на...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, бо |
дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет ст |
> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше |
што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихва |
лавом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе |
се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— О |
с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ћ |
а њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>М |
другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — при |
приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим |
— А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Мило |
Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремн |
Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.< |
дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Р |
амо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па д |
у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и с |
рши.</p> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај пр |
ено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта |
у.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> |
о.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</ |
p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, п |
/p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде |
штољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера |
о укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и зад |
шанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати |
> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти с |
де!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече |
брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми при |
о беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са п |
S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снеби |
ече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени у |
даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и |
они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе ор |
могао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Д |
.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Ву |
им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме и |
аће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мрг |
е у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест.. |
Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p |
p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</ |
е чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они |
ошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а о |
есану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не п |
било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> |
"51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.< |
— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше |
з Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> < |
забрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} |
погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? |
ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и |
"subSection" /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случ |
е.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p |
беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва свој |
у! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који |
беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и |
S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — |
и је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што т |
о?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Срби ос |
ше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађа |
>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Об |
апетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови п |
ље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке |
и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> |
} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори вра |
ко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајт |
са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговор |
их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази к |
ини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест |
p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, |
<p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> |
тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде |
изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стаја |
<p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш с |
у?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ |
неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, на |
отов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђ |
{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p |
бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими |
>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— |
г видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше |
на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“< |
ог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, |
ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет |
ше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирвековно |
о ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одгов |
тра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> < |
правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> < |
јвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} А |
и се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSectio |
— одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p |
есеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и о |
ож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Не |
вицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Ман |
је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он |
покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> |
?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздр |
оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: |
, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и бл |
вори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се |
заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро по |
па удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће б |
збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p> |
— али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него |
Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по мо |
>Побратими</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са |
уман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих брк |
лепих плавих очију ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припрем |
испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’ |
у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога |
{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не б |
га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно сте |
у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се |
Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице |
дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка |
ом нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници бех |
стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не |
нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла б |
и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један |
ла, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај |
аревину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> — Поздрав |
едан многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и дес |
е падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков |
а Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече |
у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, |
p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и по |
ин старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману |
е.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p |
{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље нич |
одинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше јед |
оте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Но |
м?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Ш |
карактерисати Војводу Таковског, Милоша Обреновића.</p> <pb n="178" /> <p>Умети показати силу, |
ше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик |
ши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беш |
неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> |
р Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори |
оси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све. |
ра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.< |
руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове |
ите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити |
еза, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се ра |
пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца |
е надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати |
у..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, |
згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше ога |
S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећ |
а и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело |
узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мрт |
ати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађа |
ности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила по |
лазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица диго |
и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено рук |
ре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
, колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ћ |
н угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба б |
има раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста |
ћи борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној м |
е ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмича |
> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи |
one unit="subSection" /> <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поузд |
ди.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суд |
хмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и ст |
оби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> < |
напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снег |
ога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тва |
мениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дуб |
ати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињ |
јави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага |
ји, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати. |
пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети. |
ромисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и |
осрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, |
г држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а ду |
p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних |
о се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше |
ећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривен |
ојствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше |
ираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверо |
S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бес |
се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} З |
е Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не |
оје рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се с |
аџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше |
и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> < |
>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар |
е допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} Т |
и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, |
добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајн |
Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сједи |
ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападн |
проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду |
питати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговор |
иће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и |
д свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство |
једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић |
апред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто м |
дну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атан |
уга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше |
запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шље |
цу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Т |
пови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Мол |
леда, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше |
аху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође оч |
Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла о |
то не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас ср |
рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, доша |
енијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> |
у похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, |
> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста |
ромуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на |
уф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, п |
чина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек |
ање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху го |
цу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе р |
ваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и раз |
глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокта |
старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Б |
ћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S |
е жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељск |
едаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, |
— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— |
е је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепоти |
зујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше ра |
одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} С |
куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно он |
> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скамениш |
</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах с |
атиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред ути |
и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога |
ти над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва с |
а.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, лута |
чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима н |
одари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се же |
Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом до |
</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и д |
чати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже г |
д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кр |
рајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи |
м повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се |
</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе н |
их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде д |
S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S |
аше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима с |
задовољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија |
ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, |
> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћ |
— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па |
таро и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук м |
место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко |
Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Так |
еше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У |
Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан бе |
!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли н |
никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> |
тубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Св |
да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Бу |
а као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, п |
небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — |
Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p> |
и у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не бе |
сли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и |
блаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило |
рове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> |
емамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних |
нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би |
т и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, једа |
завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже |
е саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p |
је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све |
ављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, |
аће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} |
с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави. |
растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана пр |
јима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, |
ва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> У |
одијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> |
планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Т |
p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста |
велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div type="chapte |
ка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока |
несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад |
ну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погл |
реко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се с |
{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи с |
аше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног да |
нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паш |
леже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриље |
а хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у |
учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива бл |
већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале. |
да Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођ |
— рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му с |
дговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер |
итање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва |
гано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену |
/p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окрену |
своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживе |
нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће |
уше.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће |
чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф |
и чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> |
Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p> |
е, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по на |
..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућ |
жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</ |
спазише речицу.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се у |
аше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко прис |
ка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано п |
="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђ |
озора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> < |
постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније вит |
ме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узв |
и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше |
је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке бех |
рпске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у нас |
оуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш |
> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— |
аним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на |
своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу |
емно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност. |
а ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и мет |
тени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно |
ево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз |
старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика пре |
— рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Но |
једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће |
ше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико с |
ори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, т |
обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — ре |
им ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде к |
питаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко испр |
рца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> |
но запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Б |
стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица |
>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше |
итања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара |
амо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица |
че се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, |
платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метн |
та.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> |
оданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — |
оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже гла |
че:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим |
<p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. |
је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S |
Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, ш |
ко је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и ос |
у, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац про |
у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути |
<p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивк |
<pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скор |
дништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио |
ког.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше |
ца.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зи |
личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мер |
тећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу. |
попала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и ум |
и, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} |
Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, ост |
и Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико д |
редња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију |
једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута |
рађена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној с |
иће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих |
река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом ј |
момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци |
кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће п |
а ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и |
и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто |
рудничком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, |
ринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђе |
е:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пре |
колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p |
це к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене ми |
мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потрес |
!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} |
ле кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање дов |
овори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, |
већа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидо |
вог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то |
крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за пој |
вора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову |
често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На г |
од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.< |
еће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветији |
нила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рук |
и веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колен |
клињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама |
удећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу проме |
и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Д |
>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише младога кмета.{S} Он метну р |
p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и ч |
..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то оков |
ог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, |
и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Мла |
жина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.< |
2" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пу |
> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p> |
лагодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите. |
јске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се |
враму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узби |
.2.9"> <head>Рушење светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци |
али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрч |
у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на кри |
ише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, |
рашном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковско |
ја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских |
.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ |
збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу п |
вић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субје |
жјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb |
о Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српс |
г по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом п |
им и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се |
ћ и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их |
таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губи |
Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што |
угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помам |
зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и |
ћем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчен |
ужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју |
еније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, хр |
отле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у |
а се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После |
пи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху запо |
> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше |
се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вр |
е измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војвод |
ваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и |
губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад |
е што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, н |
одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> < |
а дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} |
ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone |
а чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски |
икну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече аг |
} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, ал |
/p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p |
и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутр |
натно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што |
. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из |
ри кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прог |
се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага л |
ше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан |
вом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> |
народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију му |
/p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је |
ове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— В |
војио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово б |
авом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — |
руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Млад |
чивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духо |
о? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p> |
.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на |
вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов |
стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чува |
нуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— И |
ајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковље |
аме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у |
дговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја од |
о тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити |
> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p> |
а место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Не |
рце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсиј |
ош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури пр |
ерни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изги |
годарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи |
што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнск |
S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседст |
на, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезн |
е од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарк |
у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Т |
, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се зг |
угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, к |
у и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p |
ику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распореди |
неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! реч |
колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} |
Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb |
дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном |
пно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.< |
старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p |
аложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све б |
рећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> < |
— Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по |
ду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између њ |
, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше |
беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи п |
учемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени |
Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> |
ање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> < |
спира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда рад |
а суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раз |
ом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосм |
ндуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше свак |
јим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Ку |
јводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта |
божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што |
лоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ |
са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф |
ве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> |
уга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У |
и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи |
гачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Т |
ћи брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојл |
у и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш о |
здравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенади |
има.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — |
и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> |
</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а |
це!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од |
реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по |
бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у |
Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престравље |
Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> |
— Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.< |
ознају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и |
ј Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слобо |
н у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беш |
м и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајси |
/p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и |
ешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а с |
нава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем |
орен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве. |
и јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван |
м чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, |
> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> < |
атио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> |
ираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изуст |
ћ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и |
део, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у |
> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадо |
људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше |
по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту с |
Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и сло |
зовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по виш |
но, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајник |
ужбу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију |
атром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде ра |
Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев |
дана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стај |
омовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обил |
и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када јо |
ажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје мла |
у Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, |
његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, |
шту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са |
ало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрве |
а војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у с |
ше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и |
окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S |
О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар |
аху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни |
} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Т |
> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој? |
таше.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Сто |
усти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, б |
и пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и |
н беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у |
и главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</ |
, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху |
воде напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, к |
вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељ |
познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта. |
је! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— |
, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи дв |
ика беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола |
е; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три ка |
p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња по |
кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодари |
<p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене закл |
ући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи |
имом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситн |
гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће ос |
пљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, |
је и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше |
окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћ |
ни недостајаше један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p |
— Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Вој |
ране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они |
кренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре |
Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љуп |
же одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчат |
на пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, |
војих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себ |
д Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше |
p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског? |
аву Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада |
даше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа раз |
ше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, дес |
борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи |
е.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно М |
небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са гл |
раду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p |
ен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах |
цом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што и |
</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем п |
во мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прега |
ц донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их |
; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше н |
диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут |
иђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а ма |
и гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Т |
убави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати ма |
у косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете |
бесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога жив |
премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он |
зборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и ве |
ена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо |
илош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача од |
и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и |
лих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хо |
уман стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне |
Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!... |
/p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што |
а се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, |
изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> < |
и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором? |
<p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p |
> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ов |
па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— |
ен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он |
и.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена бори |
аклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље |
цем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу |
них фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују пат |
рани, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава |
ојом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве |
е Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, |
чким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске в |
баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са п |
<p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са |
</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор |
у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone u |
>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом |
бе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире |
.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ов |
очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, ви |
улкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци |
рашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Гд |
светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на св |
опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута ст |
, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шума |
.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Св |
певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а |
лепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, оче |
неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српско |
.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја за |
ијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p |
одан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисм |
/p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — |
ка је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо с |
.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело по |
</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак груб |
осе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p |
одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Бог |
, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима |
Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — |
лијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска поја |
<p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit="su |
же.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Не |
{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште |
над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још |
издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачно |
е морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осет |
тлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт |
.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше зау |
а диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео |
че — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и |
е.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и о |
SRP18965_C2.2.10"> <head>Бошко разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купи |
ом крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше |
ма, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да |
.{S} Престрављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га к |
беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} О |
то даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, |
о.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулум |
ло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави |
дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава |
ићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо |
озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послу |
устош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
шаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше |
астве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беш |
<p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута. |
оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу сл |
ml:id="SRP18965_C2.4.4"> <head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све |
ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p> |
Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија |
ићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћет |
реме за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан |
отово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на |
е околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пуст |
не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, д |
Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрве |
ече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки сту |
че.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова шт |
ораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> |
ка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази |
прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше углед |
куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и |
p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све с |
снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Же |
ши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беш |
с.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У |
<p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У ок |
пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> |
ично дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућ |
њи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамље |
<p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће опис |
у привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом |
за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Вид |
од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама |
надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! |
квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта има |
</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До П |
>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У |
обра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је а |
е, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци |
н.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p |
вати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још др |
еди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга н |
?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли |
а бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове |
и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела |
> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — р |
беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа |
S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше |
осно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себ |
изао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да |
им пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чуд |
ац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</ |
Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по свима странама, |
сте и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, створен од виших и нижих висов |
шњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечите б |
адијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чо |
/p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбин |
<p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрт |
нике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе н |
спростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових |
чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком запад |
огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p> |
мом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златн |
рене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; |
зе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ов |
Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршет |
, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека |
и знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марко |
Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутн |
стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југо |
за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} |
оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера на |
огло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употре |
2.10"> <head>Вечерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовешт |
собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода п |
службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенад |
риче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе |
атно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не |
ву челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, |
д 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата з |
ника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно |
па.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, н |
ка.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Ма |
да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само |
плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блаж |
</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узр |
ести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Лат |
лас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> < |
Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и |
стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се |
чима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упит |
е она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије. |
дознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко при |
тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља |
>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре |
S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох |
Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепше |
че Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке. |
/p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи |
у нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p |
уку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с |
ваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се |
че поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А |
у позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спа |
о из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p |
руги.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне р |
е му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пол |
војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{ |
ња и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овд |
но је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јури |
..{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и ун |
кују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, |
вала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се |
Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побр |
ужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весе |
га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како |
уши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у |
и Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да про |
упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв зап |
вор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сједин |
ше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и |
овреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликов |
падоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше |
ића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дас |
а је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко о |
ка...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у с |
као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунак |
ље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter |
r" xml:id="SRP18965_C2.2.8"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно |
>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што |
а од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку |
<p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање |
, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> |
ене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке |
оже каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, о |
адаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, бог |
аспитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у м |
p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви г |
<p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђав |
таше крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степе |
чи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомц |
ња зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману рук |
то одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих з |
а обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветн |
главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рука |
пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ла |
гурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар |
Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> |
рт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано д |
ом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећ |
ве што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Са |
> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и |
о име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> |
јиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе |
p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потера |
на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p |
пљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у |
је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома |
тајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у о |
рпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и п |
спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упи |
ело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, к |
ута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му |
— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије п |
<p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и |
повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповест |
S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар ј |
p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на в |
ше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Чет |
лила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће |
<p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — |
ије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у су |
p>Слобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно |
буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку при |
? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</ |
<head>Повратак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Те |
ешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадов |
сађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, бе |
њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к н |
горијевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачић |
у да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име до |
<p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим |
и је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко |
светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, зас |
што извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко |
рко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад ст |
одиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њи |
е стражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од |
к собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косо |
апева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,< |
о брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} |
p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто |
— Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и к |
еје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање |
а нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене га |
и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни ула |
ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ни |
у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где г |
це, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и |
за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црн |
милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их |
лом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" |
жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним |
а му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа |
еше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад |
утак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} |
м прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужас |
ре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кунд |
.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе |
, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаш |
се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен |
ок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања |
<p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе |
сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гроб |
змисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он |
су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, кр |
похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Г |
?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе ни |
ма беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из |
сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама ово |
S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, |
вина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођош |
, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када |
{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p |
.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше |
ела, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село т |
а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зи |
ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше чове |
е игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духн |
може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добр |
конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На гл |
S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колу |
и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати о |
p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу н |
гом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече друг |
ји њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће с |
е!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сур |
</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} |
Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салети |
мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p> |
у одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> < |
ећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и ник |
p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да н |
љаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— |
пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> |
помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи м |
тио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родит |
че! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> |
нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и |
ad>Хаџи-Продан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше |
ени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висин |
а, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомага |
и нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним |
још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им |
оје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бу |
ај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не |
ој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које р |
на.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени он |
га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} |
.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица |
све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода |
и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводс |
лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене |
дна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако до |
лена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три |
ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се |
ед големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихоро |
оживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> < |
ш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући. |
<p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образова |
ста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и |
Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> < |
де кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши |
</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост на источној страни и |
два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једн |
одана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори |
се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш |
оји обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, |
ише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да |
— Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> |
>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— |
Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.< |
<p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати |
p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драг |
е.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори |
на.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у |
бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p> |
е до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода С |
ма паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти ј |
е, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то уз |
упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Ла |
уховник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше каме |
њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду |
од тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старц |
један огромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито с |
? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима |
ици беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, |
Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је |
околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Х |
окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати |
врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било |
комцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а на |
е, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и |
н суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима с |
и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>От |
Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.< |
еше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет П |
ти?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и |
ори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око |
рема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице |
азва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> |
04. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његов |
рише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола ста |
ad>Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, |
S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, де |
} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, једа |
га.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беш |
е средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са сви |
p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се ј |
им рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{ |
густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше пр |
и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим |
Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног |
<p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи ок |
а собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не за |
че:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди |
зведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах |
пљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац м |
пасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни |
за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с в |
еличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турск |
хиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сат |
ив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју |
надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши |
ед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — Какву јабу |
му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} |
е речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и по |
Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — |
тајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи |
рабише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више |
ретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине има |
јени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у од |
за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква аве |
беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу |
/p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па |
доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Ку |
о ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој в |
заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — пр |
аву, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине |
ог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, |
p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> < |
од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једн |
бе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S |
" xml:id="SRP18965_C2.2.12"> <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије |
p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужн |
<p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују пос |
5_C1.2.7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са с |
чујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци оста |
је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> |
стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срце |
тао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Па |
амку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се |
не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну! |
ажаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на виш |
неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-т |
крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече |
омена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као во |
муче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше |
аду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви х |
стом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче |
ће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се |
дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да т |
Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко |
дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан |
бљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворен |
на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он. |
на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних |
ви.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко |
ним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново |
<p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p> |
а децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту о |
сто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, ур |
у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} |
унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано ди |
одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p |
освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндер |
</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом |
лено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
стао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> < |
ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио |
вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који |
плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са п |
ак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="subSection" |
ешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отв |
Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обр |
p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из од |
> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не б |
и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— |
> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се мо |
> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и |
— рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи |
ли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Дец |
праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три |
/p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с |
старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина из |
ан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> |
смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Проп |
се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура |
Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p |
Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па п |
се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, |
задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леж |
бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том |
изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ |
купљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами |
ете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познаје |
/p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо |
ђаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче |
у јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабу |
. рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле тво |
Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јеено |
е утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опа |
је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су |
сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у п |
дњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту наз |
ево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одгово |
ије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и |
под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а пог |
суф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се |
леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овд |
ораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави |
оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Тур |
њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и |
, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, |
и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Го |
<p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То реч |
ре.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је |
а радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико стотина |
на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, |
знаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо |
ојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — |
окушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} |
{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша |
прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане |
кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде |
ла је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди |
Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљах |
м и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола |
сраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме о |
на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би |
е.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни ј |
и понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у тренуцима, ка |
а би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, |
довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, |
који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та |
сто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свакога дан |
пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с |
p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У до |
, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше |
те!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, |
</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком |
рачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ан |
ућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да б |
соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p |
p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измах |
и ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово |
екиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше |
е? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена |
— рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш з |
и у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гл |
јатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме |
улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је миса |
ка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се |
уга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога |
досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце кл |
би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „ |
рској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љуби |
ности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и |
а.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново д |
гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби |
ласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе св |
никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се де |
томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше |
иваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали |
адог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p |
<p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу пове |
у остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} С |
.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате |
пљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У |
и вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се с |
тне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> <p>Љу |
.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно до |
— упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто н |
е?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарк |
мо она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Нар |
? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш бом |
након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се ок |
p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— То |
трофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђо |
ри девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољ |
и.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце |
ш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковиц |
бацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочад |
задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби |
оба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав б |
што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадиј |
ет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> |
питујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро... |
— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> |
ари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А с |
ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а |
у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— И |
— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Б |
пљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале н |
/p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор р |
рских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> < |
<p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</ |
ше.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде |
Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div typ |
Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе |
аће Стојан пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са сви |
о и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?< |
<p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S |
.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оруж |
Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Шт |
о... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би к |
</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља нек |
крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се |
ну.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се уда |
никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало |
што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p> |
едном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. |
помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре |
ом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра с |
амљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type= |
аше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с |
а кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти ј |
рад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> |
</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватр |
па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјек |
<p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— Доцкан!</p> <pb n="176" /> <p |
же чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакл |
/p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па |
глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — ре |
тако!!</p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе |
упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и г |
p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</ |
н?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морав |
ас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се |
ражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? |
ње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман |
ајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, |
и?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — реч |
што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, с |
ина?</p> <pb n="69" /> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено т |
прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — |
снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са св |
леда у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам |
не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако т |
што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— |
двојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар |
у?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, |
син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Б |
ку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф |
вот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа |
} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља |
о је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, кој |
.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — р |
о певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p |
</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти |
гинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не |
еко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који |
>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p> |
беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у сел |
ећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p |
он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чел |
а жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пр |
ећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, |
дба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Феј |
тву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поли |
пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ран |
енадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син |
цкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи |
ије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град.. |
е потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <div type="ch |
Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија пон |
p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах |
е Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче |
а ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће ва |
мићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да нећ |
Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— |
>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, |
!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељани |
и Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох |
и деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p |
упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{ |
n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="su |
тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља |
ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе! |
<p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> < |
ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је кућ |
<p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — |
све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и бл |
ко...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јуна |
е му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да |
т и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже с |
м у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У |
уђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — |
е познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{ |
лаву.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој влас |
Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> |
итаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си |
умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему ов |
> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, син |
се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса |
правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога син |
за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. |
>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, |
рат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... |
рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — ут |
ве ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у н |
} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> |
.{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф исп |
.{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.< |
.{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> < |
да Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Бо |
че бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p |
кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добр |
родан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> |
м? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Д |
пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И |
<p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Би |
Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност |
а Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — уп |
p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— |
ом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — П |
е од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, друг |
са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — |
p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом м |
таће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.< |
да након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду |
те ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му |
Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, |
рије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ак |
.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим |
што, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво д |
?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није |
p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитри |
јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у |
рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћани |
тника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша |
сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</ |
ија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздра |
Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је у |
Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу |
ен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом |
<p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немо |
испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синов |
често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> < |
Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у |
да ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се |
што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ с |
земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох |
име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је |
/p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Ш |
..{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, д |
упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</ |
ко се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, |
г?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> < |
оривши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше |
S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето |
ко, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — |
чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у глас.</p> </div> <div type="chapter |
рко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Ла |
? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше |
ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџ |
ово оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сипају |
е ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се прибл |
тукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друг |
е бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се у |
агрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} |
ивите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</ |
Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опр |
} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до пот |
ох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече је |
па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупиш |
заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" |
У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе |
он овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рус |
настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоск |
ошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и |
ј.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе |
требне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit="subSection" / |
ече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n= |
, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> |
лази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у к |
дер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Ш |
лаго, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја п |
и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, |
азрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше |
ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је о |
збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} К |
кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
м, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше изма |
то живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и |
ела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapter" |
ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C2 |
к, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Лати |
ка узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p |
азумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде |
питам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} |
и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никог |
ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што Јус |
о га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовни |
ару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се |
во Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> |
о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, |
ужје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
е се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у у |
повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти приз |
и.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба ст |
а.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њи |
, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји |
је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики каме |
/p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прош |
ш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави ус |
н се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb |
{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч приј |
зре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, о |
припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на ј |
<p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузе |
е и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га ка |
етрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрест |
е овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и |
година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако сед |
{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје де |
уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, постр |
свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, б |
сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које |
ори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Мил |
ри жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> < |
па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у |
> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постој |
малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли м |
</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Про |
заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној страни.< |
ајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престра |
ској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више сто |
че се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, |
раво Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>Н |
.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна гру |
То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве. |
јводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У |
ид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовоља |
и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђун |
ше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде |
сти не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <milestone unit="s |
продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћели |
е — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу |
не, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и |
/p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} |
а — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђ |
ечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> |
?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце |
врти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате |
сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије ж |
сат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви при |
/p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> |
милни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хришћане н |
а и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и пр |
ужби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и огла |
у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно доче |
и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаћ |
службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> |
ше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још |
гуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div ty |
зговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише. |
прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи П |
Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.< |
Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дот |
у.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борб |
ни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борб |
<p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи |
о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{ |
труне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омла |
е жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, п |
.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У двори |
уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и |
сврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска |
оња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На |
еуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи сна |
здаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и |
во говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачка |
о миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.5"> <head>Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</ |
уку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће за |
>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет з |
иди шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури |
они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има |
ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и |
да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p |
и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскос |
, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиља |
.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву д |
ђе до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да су |
шност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово оту |
а понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превал |
њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и |
умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај |
сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше сам |
ти ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћ |
знути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Ча |
у озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста |
е присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвише |
S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и великодушности? |
и беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги |
дино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмит |
ати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Пу |
ubSection" /> <p>Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујев |
лу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин |
о више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз гу |
опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га ст |
Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, |
и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диж |
ах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ус |
ласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може |
свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби |
лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзу |
ај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније вра |
p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том |
чку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Л |
Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти наху |
ћа.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што в |
> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну |
ави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb |
} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— |
у у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обуз |
а дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p |
е у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана. |
аш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече |
знаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и ка |
брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Т |
... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
авно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{ |
војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми |
емо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад. |
огу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да бр |
жећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> |
естином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако |
одиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта |
е.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није П |
! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type= |
еху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало |
То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> |
а.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се с |
.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће |
уби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом с |
Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци погле |
и, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у душ |
брати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући су |
.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p |
вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и ра |
ка, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један |
S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлуч |
омка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
опају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпоч |
аже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрл |
> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што б |
а је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витешт |
ше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збива |
вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја |
што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти |
притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем |
— рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрца |
рај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, |
е, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Ж |
Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Ј |
м и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломо |
оше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око п |
</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="subSection" /> </div |
даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабу |
вите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста н |
ubSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад |
покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док |
за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бац |
чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњи |
о.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог х |
род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је |
ост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост дод |
и и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Он |
"156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.< |
узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредб |
пази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко |
је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у пом |
estone unit="subSection" /> <p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој |
т питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не |
p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Пи |
Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да |
ан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше |
крштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све ред |
.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Пр |
јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаило |
же у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалил |
ло се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и у во |
Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој им н |
подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жар |
лим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и ду |
оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радост |
леђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљ |
беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} |
стиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разил |
се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов |
ћ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од |
е заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече об |
..{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</ |
Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдат |
, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је хр |
е непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, к |
о дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на осам стотина корака, призва четнике, и по |
након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> < |
о другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустист |
о окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, |
Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим |
адоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко р |
дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, |
мишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не п |
беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблист |
S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих ш |
тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо ог |
1.8"> <head>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бој |
беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone unit="subSection" / |
итати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а нар |
ове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па |
ше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад др |
рошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и к |
ати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S |
ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на осам стот |
завидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријате |
кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продир |
а диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> |
му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Го |
роз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужас |
<p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИК |
</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше |
омним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са |
вавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и су |
> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубље |
ва се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира |
мној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже |
, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској |
гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори |
гаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нов |
Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се |
са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на сво |
љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа нераздво |
да још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слета |
испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, |
Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својо |
} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а |
2. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан |
.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и |
> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених у |
о више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, с |
неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</ |
лост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне |
као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се про |
S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непри |
њак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p> |
на бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, |
упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редо |
жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су |
трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору |
тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је |
<p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојил |
пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и о |
гове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички н |
рсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи |
ново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак мо |
> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше м |
ховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба г |
о.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упу |
ије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, |
дговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, |
јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осв |
ше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњан |
требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађен |
да капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> < |
нчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно п |
брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" |
екидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</ |
оје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> |
иф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића |
наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, |
а сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, |
из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле |
пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше |
Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина по |
.. — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учи |
/p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се де |
/l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обреновића.</p |
најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набив |
ви шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе. |
јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљен |
исла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густо |
есно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исп |
високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанств |
.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Де |
воје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Лат |
рушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пр |
p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-П |
ова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини. |
ојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар з |
ле пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упад |
ници, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њ |
мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Ш |
скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанин |
етвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојш |
аваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</ |
везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> < |
е његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле про |
ре, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и пог |
о! — кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што |
тило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S |
— осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стој |
е измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Об |
крише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о з |
.2.5"> <head>Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше |
иван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, нар |
а мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише |
{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а |
<p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из о |
укање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> < |
> <p>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n |
е Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће |
лакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомич |
стави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па |
одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњи |
наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста |
д и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући с |
жно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p |
5_C1.1.1"> <head>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком небу |
на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман мана |
у.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type="chapt |
} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жми |
асност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, |
<p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко |
да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противн |
да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, |
е на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и по |
таше обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— |
радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слоб |
p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се позд |
е прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу |
стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Ба |
учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је у |
нао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на |
грли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште |
рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! |
огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> < |
ва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, |
по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави |
еома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојил |
аспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, |
у.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиж |
су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном уп |
одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесм |
кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за |
ти у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обр |
и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска |
адића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто |
а златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јат |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.< |
мка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту за |
удоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} |
{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше на |
то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише с |
е да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{ |
м поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Т |
пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а в |
тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејма |
ече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја. |
би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа т |
е и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" /> и |
персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О |
ији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кме |
агла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} |
утња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, |
сак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше |
/p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се |
S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви на |
кити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни |
епота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше |
својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени прос |
p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу па |
обавио, једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дођ |
рикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађ |
аваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само |
асише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланц |
маше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави |
а облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим |
светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и цр |
добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обр |
између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо и |
и.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде |
упише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, пад |
p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње |
не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра |
<p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div type="chapter |
агрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пл |
ед рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени |
косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи је |
>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p |
ури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе прек |
забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо |
очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Нек |
уће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и |
те се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомичн |
ци беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше ј |
сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци на |
кривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно б |
посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умируј |
S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, |
сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмич |
у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут |
е земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац запове |
и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух |
више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све |
лико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха |
Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} |
ље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч |
/p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — прим |
тпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко |
нагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна! |
а у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он |
а часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпо |
итомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа дал |
-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S |
Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, нал |
зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{ |
у оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div ty |
47" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каме |
д рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.< |
еш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да |
етури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и |
!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури |
с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајни |
дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> < |
Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куд |
. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи |
њаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на проти |
а.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стот |
мни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, |
ор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p |
имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгу |
што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовц |
пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} |
на, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећ |
ле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потре |
е спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта. |
јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Бу |
Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} |
м крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно |
обро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу |
<p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега о |
оси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!< |
милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— К |
јник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти |
це.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Расте |
Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p |
у његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p |
</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо |
олико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</ |
рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се це |
n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет о |
>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећ |
о! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — нас |
ладић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај |
ладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Сме |
се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко |
остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испр |
а гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег |
кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност |
тог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут вел |
ена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше св |
ок се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита и |
би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на |
уставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, белим и |
глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> |
<p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела ш |
ајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манас |
оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац |
<p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на |
анца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неко |
осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно п |
вата преко педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као |
друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу |
</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз једа |
} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, п |
де.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с трећ |
>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одв |
се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на своји |
јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници |
</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — ре |
гачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред |
с Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пу |
то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Филос |
наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље пре |
12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то |
ковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S |
Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца |
енадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку је |
За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из |
м.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше |
о снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будил |
у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старч |
жба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, |
ше се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава т |
трахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци |
прибран, управи смирене погледе светом олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авак |
х страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци |
ху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815 |
ху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше |
одгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
ас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, |
рани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде |
јекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Д |
} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ра |
</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом |
он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један |
виде пропаст, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци |
своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ |
ке и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред |
обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S |
буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и |
лучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге се |
јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>Т |
цем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтав |
а и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамн |
радске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Јед |
<p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{ |
м тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином |
/p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца |
} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њи |
воје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен |
.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S |
нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побр |
подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се прене |
е до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p> |
Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати |
е.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му трго |
и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p> |
улама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра поглед |
Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</ |
2.2.7"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остад |
2.2.6"> <head>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он |
d>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен пр |
н-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} |
ше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да и |
н и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p |
ђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до |
ворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} |
је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем |
="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника. |
н посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — нас |
талом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене |
је, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Г |
— беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека |
ама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </d |
надијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи |
себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше и |
} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читави |
изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри |
ћан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у б |
или чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је |
енутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и напа |
држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</ |
мет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице. |
заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, сна |
Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> |
а Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Маној |
учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ кос |
уга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, н |
мајући на својој страни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би ли |
кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде |
ш-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети |
од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место |
<p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — |
раво је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како |
} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у |
нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— |
<p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и |
есеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао н |
заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити |
<p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у |
но против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гиба |
а се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа виш |
>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љу |
зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џами |
.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, ко |
њег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чиј |
сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Ка |
руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постељ |
м никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и с |
уман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не |
кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и за |
а избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</ |
га је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беш |
ружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене |
ивне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повик |
а за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре |
ука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно по |
уби нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад |
.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је сви |
радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује ни |
е.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба |
p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час |
а.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> |
леда му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} |
<p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, |
Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут |
пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко згр |
а му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала д |
у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кро |
<p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</ |
се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и |
лизу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се по |
оследње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, |
та скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех |
ва борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити |
S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла |
нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p |
Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то |
хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидн |
потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопам |
ђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p> |
{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху исток |
} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</ |
, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на з |
<p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш л |
већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, о |
указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако т |
мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком з |
ста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p> |
једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, за |
т, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила |
а угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разас |
с испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То г |
ог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресе |
она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме п |
не њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговор |
ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му |
ега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар |
у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} По |
преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше |
нагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муњ |
е опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи |
, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих де |
и- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једно |
ла.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> |
и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, |
бузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше је |
ори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} |
ше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву с |
подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуб |
му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се д |
ви жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у к |
</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје |
има странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошло |
е.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</ |
се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађ |
рво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да врем |
тирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зид |
ице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вр |
да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ |
ло, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви |
крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{ |
а и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Пот |
јатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба |
а.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви |
p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p |
> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На |
ошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена сло |
бивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овим |
бе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи разди |
не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упозн |
ародну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на ор |
као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у ис |
е вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, м |
срећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове не |
сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} |
Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелост |
оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а о |
ду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај ју |
и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што ј |
олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно ст |
ромови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, |
у не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како д |
пуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, ка |
ше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту |
ти, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са врат |
Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да |
Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага ра |
ав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу |
у.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>З |
о Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} |
.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све л |
а. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игума |
S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, п |
оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше |
силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, |
на струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага То |
p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се про |
е и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више с |
ник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи прво |
у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се прот |
{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драг |
коваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку по |
<p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, |
та милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе |
ви савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша |
"subSection" /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим |
би, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> |
и кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибиј |
ојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.< |
окушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <d |
" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она |
и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубић |
133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви ве |
тар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>Т |
, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спус |
труја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупи |
n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у |
оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Је |
шева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њ |
ди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаћ |
, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где за |
и у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене |
плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је л |
ице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад г |
ше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: |
драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> |
?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb |
дну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете би |
пасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може би |
брад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; |
— рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</ |
ање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> < |
чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме пор |
ла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти |
та га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар |
ва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаш |
бро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незго |
то буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, в |
постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на |
нила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што г |
кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Ж |
тправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ н |
</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнут |
рава на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима |
} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете |
ка га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у |
нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо? |
пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан.</p> < |
даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим сту |
з Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не |
ф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> |
>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да |
се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код |
... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђенос |
</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S |
p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.< |
> <p>После обичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врл |
а спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној стра |
в усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица... |
++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.< |
</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, блед |
злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту |
а:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из |
" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта в |
двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и ј |
p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игум |
.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори |
p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — |
пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — приме |
у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као |
ег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само би |
</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступис |
е на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи |
е.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и |
хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> |
атима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Ко |
аво на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко по |
<p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из |
/p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима. |
ера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p |
<p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори |
ући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки |
ље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бри |
пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме дру |
ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога |
стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђ |
> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бо |
</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> |
.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</ |
е потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> |
сата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати |
урицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благослове |
<pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>К |
повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара |
рко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!.. |
се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим ч |
ати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко ј |
03" /> <p>— Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је ми |
<p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба г |
ленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div type="chapter |
окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезв |
ет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> < |
p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Ник |
> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске ни |
рну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p |
ву и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> |
а не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примет |
ади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само г |
p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп |
само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку |
p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помоз |
.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана! |
р-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо д |
— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ |
</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и д |
<p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси ш |
„Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то н |
едног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакће |
лико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше |
а.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нит |
исли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром |
ац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S |
S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је ст |
. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и |
својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га |
ед њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са ди |
ост.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих |
ео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун г |
тати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Оч |
да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те |
д.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога. |
тојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре |
жасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> |
вићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењ |
{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа |
.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изаша |
и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу др |
према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом б |
ка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ј |
ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних поро |
и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих |
{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се |
беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота |
т, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> |
Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашк |
ебало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, зате |
{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита |
илица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p> |
.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обр |
ест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Њ |
а.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он |
дузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљ |
а сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем |
једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничк |
не, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се |
тених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стрич |
ју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</ |
удало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, |
о је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један |
непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако коле |
ну, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица ста |
е, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S |
и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола |
а...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и нап |
матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По |
ан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p |
ош из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове |
чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Кака |
p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не |
три и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обра |
пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако |
та.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше |
, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити т |
ина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не |
уст дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који ч |
врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и пред |
целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице |
а као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти: |
у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна вел |
егова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p> <milestone uni |
сли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се с |
коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на пр |
а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова |
2.3.4"> <head>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту п |
мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколик |
дом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком |
је, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази |
Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и о |
просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слоб |
га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално |
<p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф з |
, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточниц |
му?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p |
о, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слобод |
ом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она ј |
а хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прил |
чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица ја |
чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и |
упка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она |
ена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љу |
права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S |
Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Ј |
иту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{ |
беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са |
Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је |
ори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не |
ољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{ |
S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нари |
p>Спасенију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} |
груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори вр |
>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубав |
тав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који |
оцвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију п |
<p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учи |
ловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти |
нији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> п |
уха и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква др |
.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је теш |
, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Ма |
несен овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природн |
ци — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бит |
<p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да и |
нију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буд |
p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкоље |
ем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако |
е, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да |
змишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и пок |
пала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, |
.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Баб |
тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мен |
он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?. |
вођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> |
</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа |
брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и н |
бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— П |
ву.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато по |
ерила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пођ |
питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она ј |
и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени |
<p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и друг |
мове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — |
лигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p> |
оново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле |
/p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и |
онапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Каракте |
икад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у |
то се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, |
д’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} |
— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговиц |
Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! |
— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју мил |
звезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по |
е; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет |
е набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше она |
же се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледа |
, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погинуо! |
у беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста |
никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта |
крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> |
ренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p |
бре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добр |
у....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она |
војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злоб |
, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{ |
нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Ју |
а њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, ал |
е како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул нак |
авати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} За |
ла пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоб |
— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата с |
ежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено по |
враћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S |
беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти |
с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{ |
длази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околи |
адани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побој |
обро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд |
{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да |
>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p |
Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — |
ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па |
њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} |
ена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено |
новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Та |
.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлача |
добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже |
жа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Брки |
ви, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— |
о казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{ |
га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} З |
— упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си |
ху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> |
ни онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народн |
беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срц |
{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан |
p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид ј |
тарац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бег |
Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац ње |
ово.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> < |
оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав зн |
ед лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са д |
они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубијан |
, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> |
ретресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у пом |
и ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{ |
старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бе |
{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше је |
е.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни |
ако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се |
ај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи |
.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу |
</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Нар |
кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— |
p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу |
е ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} За |
/> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и |
сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан |
е лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има |
="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нес |
или сте сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив з |
провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, |
ледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, ж |
и не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живим |
амен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху так |
мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељу |
S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше... |
шу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Стр |
ожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</ |
тери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p |
ша узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакос |
, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне с |
ар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У |
p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошк |
— рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> < |
тио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Го |
мнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би тре |
не, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће и |
је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Де |
>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p |
<p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, |
о не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна |
рила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа д |
крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријате |
S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио |
еразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p> |
<p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душ |
овијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним |
та је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му с |
говор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а |
е и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> < |
емљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се ис |
светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са |
— одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана. |
<p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком |
авном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену се кап |
p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</ |
те Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Мла |
му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син |
беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да с |
арко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p |
— рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном |
а.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе |
гачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прих |
рба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако |
<p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Мано |
нственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расеј |
ом двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше мет |
{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и б |
којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} |
успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> |
{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по свима страна |
чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени |
ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнур |
погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво н |
м плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише |
та велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта бра |
Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху свој |
ом.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.< |
а Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им |
м положајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријат |
о као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше о |
ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже |
као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број |
Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распит |
руги се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај о |
и и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у |
ну, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p |
окрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише с |
старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема п |
S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада |
77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на ко |
ар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови |
> <p> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p |
p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрме |
/p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то бе |
еху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> < |
</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по |
ћи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико сто |
Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У |
рци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише |
одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Не |
ан рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и тре |
иру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену |
своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељств |
е.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> |
ије витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше: |
шише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима |
сије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— П |
/p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јако |
нка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.< |
а.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> |
ме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се |
на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и пости |
p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено.</ |
.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори д |
ни.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше |
а.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се |
мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред то |
</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} |
љских једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху |
<p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине. |
расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Т |
.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а |
, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, |
тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мрт |
.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у стру |
} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србад |
и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем |
Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи |
летаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Е |
јој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо |
ни у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купин |
ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, т |
стави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе |
ка се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, н |
и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад б |
њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа |
н наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како |
редину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад го |
учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихо |
им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви |
о ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола з |
ко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху |
еколико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазби |
во опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије. |
вору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb |
дише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} |
вим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара |
ан догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Ла |
...</p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђ |
знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника |
рима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У |
, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алк |
одан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао |
овом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији |
це.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточн |
<p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чи |
што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p |
а уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само |
Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, |
ња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му уте |
држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која |
кају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек н |
кова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p>У о |
е предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душ |
да.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.< |
еља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни о |
ађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, |
оче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећ |
-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на |
арко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најм |
а други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стр |
послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нек |
.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума |
не учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основн |
причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ |
ато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p |
и сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, |
је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о проми |
ет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па |
ледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борав |
овде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Мано |
ике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдук |
Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли |
д девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, |
<p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзи |
вакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларе |
м, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, |
ав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда од |
му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се уп |
п.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бр |
У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих вас |
> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-п |
и главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђен |
ета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се поврати |
b n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледа |
<p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> < |
ло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је |
е се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио сво |
гу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> < |
се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу |
себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагов |
рунама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани |
, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више |
гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са п |
ке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понес |
воја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узру |
у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и |
ева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Т |
собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у који |
алости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте |
ти се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у душ |
Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најст |
обро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше |
праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, |
ретураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић |
се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не |
каза руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и |
ина?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет годи |
иковца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо г |
ајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Пр |
наш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко |
/p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти це |
/p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, |
елу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима |
се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Лич |
ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То |
расте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, |
/p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и |
и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђуки |
.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и |
једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S |
раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти |
ече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта |
да и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> |
.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај |
и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упи |
} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири |
ти Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p |
ажара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше |
ишући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Там |
<p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену об |
ост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— |
дили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притесни |
који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, рас |
е поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— |
о радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, о |
радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су |
уша била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад об |
ремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам |
он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} П |
на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па |
одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му д |
, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под обл |
ељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, |
гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> |
да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше само |
> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="5 |
је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпр |
из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из |
узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан с |
и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p |
у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који му се учини позн |
назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху с |
сни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачн |
бузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, |
Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на |
ом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде |
читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други |
у додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман ве |
густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на |
игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајн |
рати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништ |
сјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком че |
опе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и гус |
могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за |
тричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у л |
иће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни б |
беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеж |
допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену |
надије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, с |
ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање. |
еш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не |
те године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у лево |
снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, |
та,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и ч |
икну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на |
јвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са |
гли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>О |
ош већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Кни |
пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде до |
хитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где |
плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>З |
смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд дец |
а остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем. |
— потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рек |
нагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу |
анац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и |
S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S |
јање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато ш |
и лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо сви!. |
који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф |
јавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ |
, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Н |
А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утач |
</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Ми |
поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, |
и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, с |
главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{ |
рену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за д |
исебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; уме |
ба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано женскиње |
е душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваљ |
у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучи |
оји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га |
<p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смил |
громним стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61 |
лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — |
аде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше |
ив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, уте |
ад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бит |
{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово |
та Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност |
— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на |
е једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред |
ју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!.. |
о и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" |
инићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече |
<pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духов |
ани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи |
њ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, ни |
ка неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том |
беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху. |
гаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Ре |
да се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, |
пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим |
соким зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној страни нед |
еру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</ |
добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више с |
је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У по |
али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најст |
<p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готов |
ога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још |
ропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и |
х врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Св |
живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун |
о неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, |
> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и с |
у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љ |
раћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци |
Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше |
>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору |
рзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни |
настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћ |
тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах |
он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на ј |
— рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и |
че кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дођоше у |
/p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стоја |
е рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за |
} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи св |
Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мисли |
њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер с |
дао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се треси |
тим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлиш |
саветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, доб |
} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> |
ненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и гла |
Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једно |
и сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић |
не моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја дес |
ти, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже ста |
се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже |
зе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прс |
а наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћ |
околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком. |
атише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место пи |
Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење |
ас доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жарко ис |
ликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што на |
овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне |
, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору. |
{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и прос |
аког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> |
а: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у С |
ки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, |
, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта ј |
душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надуве |
захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од |
Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака и |
ушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— |
, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — е |
а, препланула лица, прострељивих очију, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у свему с |
е из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко |
познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — |
аде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе п |
х на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру |
а, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави в |
е пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{ |
е капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше силна јара. |
лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — п |
а; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у тренуци |
за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мир |
мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, |
ло и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла |
За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не |
рња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до |
м беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са |
-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</ |
ну Петровац, прикупише неколико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам д |
се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ |
еснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гоми |
тиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке |
да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се г |
У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху |
о остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — |
и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гу |
<milestone unit="subSection" /> <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага |
рати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци по |
Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни л |
е згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше |
бом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Ма |
сла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове |
зиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за |
на.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом |
па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.< |
љака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде г |
а од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> < |
и Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, |
S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Па |
раси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о ми |
</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разо |
ини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} |
ријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</p> <pb n= |
нак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— |
лас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва тр |
знесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвор |
.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше пост |
адоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, |
и приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху бли |
нити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, |
страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Н |
бар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром ок |
По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалић |
нскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче |
. то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дв |
аше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им ру |
уче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну |
> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по |
рвих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом в |
дахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, рас |
и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нем |
да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу |
И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p> Освану 13.{S} Јули...</p> <p> На пространој Мачванској |
5_C2.4.3"> <head>Преображење</head> <p> Освану Преображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа н |
трпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не мог |
а браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, |
се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} |
илошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у кор |
е.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он пр |
Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, |
, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да п |
{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и су |
а гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше |
.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци |
че?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радос |
Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преч |
ра! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарк |
2.3.2"> <head>Побратими</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и ск |
е жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, |
шимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> < |
ства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрс |
манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} |
рко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се |
/p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Об |
леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div typ |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.3.2"> <head>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзино |
евољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи нево |
, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p> |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост |
мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p |
е Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p |
и свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и |
estone unit="subSection" /> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, пространо |
и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Ј |
тра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи |
ан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их н |
ан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четни |
<p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријат |
То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, о |
S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски |
р’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко... |
аја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се |
Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића |
че.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што |
суф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <p |
.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</ |
и, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p |
жаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни р |
уће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећ |
о хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу |
околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи |
који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и |
p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="1 |
о соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— |
тлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече |
ибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — |
ак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају |
ападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Т |
исутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком...{S} Призови име |
макли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива за |
у.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он |
испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> |
рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољни |
, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пре |
уде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ла |
p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребл |
— рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије |
>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— |
потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави с |
ку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жи |
зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} |
а и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа |
апију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p> |
И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?! |
.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, |
аја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше т |
Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Св |
терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек ш |
посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја с |
дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно |
ошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n= |
и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам. |
а срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним в |
паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.< |
одбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална |
пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — |
е се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свим |
узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се по |
изаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао об |
колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови |
То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни пр |
.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза |
ћи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} У |
и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледа |
е у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад |
n" /> <p>Језа, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стањ |
аше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколи |
у и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} |
, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и |
тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите ду |
а.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као ла |
еви се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше |
смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је к |
беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како |
посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше н |
стирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} |
же се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече |
еху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најваж |
Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му ми |
странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, |
којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире |
} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакш |
дби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="16 |
p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p |
ми ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше |
пите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци с |
домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај ш |
ад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти з |
.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се б |
ура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош |
ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— |
е.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабу |
осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стај |
о у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука. |
пљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако ј |
} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето ј |
ав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не ум |
ђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> |
ива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дип |
удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави |
носи, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје онде, гд |
ком Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу |
на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дођ |
асја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљених дом |
први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Је |
већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слобо |
д његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху |
пског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме об |
и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипло |
о, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је к |
ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одг |
ана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, бр |
/p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и с |
га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топ |
вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави м |
ека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, |
се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с к |
ше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљал |
одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први. |
up" xml:id="SRP18965_P2.4"> <head>КЊИГА ОСМА</head> <head>ЗАШТИТНИК</head> <div type="chapter" |
.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са т |
е глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Позн |
фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Пос |
јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>А |
сузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и |
е радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед |
воје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све |
ас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што дет |
и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и |
уморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост |
> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага |
у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њи |
за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То бе |
г Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима зас |
Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="135 |
се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њим |
јајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беш |
о следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави |
аху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвор |
еда, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај ум |
е, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Ј |
/p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прок |
путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом |
рнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи ми |
беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је |
ш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад |
мови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога н |
неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим кл |
за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Г |
а, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су св |
едњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, шт |
Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, ниј |
{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{ |
и!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се ут |
нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и |
та главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је |
итаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више краји |
вчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</ |
земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и о |
ими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на |
следњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени |
срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружј |
о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе |
ше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ће |
према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, |
!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, |
, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице |
ави матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ неде |
ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не при |
естро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајиц |
> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар |
ове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пи |
.1"> <head>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са |
аша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да |
крстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у нек |
ече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходат |
е умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се п |
камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p |
и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани п |
таву своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошк |
>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" / |
Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p |
е и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину мора |
беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачк |
>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марков |
не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за оста |
сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на о |
ји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— |
ца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>С |
на буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давн |
{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађ |
емо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— |
јава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома |
љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по т |
Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов |
/p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита д |
ици остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног зат |
дним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Т |
чета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на |
ом? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Пав |
и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Бла |
длучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане |
>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пут |
ревукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко сл |
м.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без |
<p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву. |
ак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну з |
и новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко |
— прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у о |
.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упа |
ава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад |
е дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад |
ао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац. |
ше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци |
p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче |
емо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша свет |
Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или |
децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истреса |
доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трља |
и Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p> |
Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било |
<p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусу |
ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу за |
одама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је л |
суф смени и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени |
ек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртв |
гуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тр |
а.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> До |
ми над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасава |
шевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, д |
ом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близ |
ала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! |
је Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скида |
непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке. |
је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="sub |
смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а |
2.3.3"> <head>Четници</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, |
лавом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенади |
ше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</ |
и пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђи |
ије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви |
е и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збр |
беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар по |
их топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Раји |
p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и по |
доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три реда златних п |
дножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од |
Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћем |
д дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похи |
у.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта се |
твене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, р |
д хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећ |
столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двес |
земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на |
бно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећ |
је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и |
малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихов |
ека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бе |
и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а |
кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увез |
час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе по |
не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути с |
/p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која |
врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока с |
>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} |
ва Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак о |
бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гор |
рачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и он |
змакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и оба |
ла.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг к |
е Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час.</p> <p>Не п |
Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> < |
бледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на |
е брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</ |
p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жал |
и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је |
р и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} |
е примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја |
коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно |
ћа?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета |
е беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у |
трпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> < |
трија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — бом |
Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно |
ке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе |
живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> < |
ледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као ст |
>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа км |
— Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димит |
два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућ |
пиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у г |
рстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и |
ап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше. |
дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродни |
руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>За |
отераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>О |
ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво пр |
<p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, |
, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као |
у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифов |
, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S |
ри, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамље |
на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и |
мак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, д |
смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше |
сти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, |
уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву |
е нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у |
двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и |
и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве |
пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и |
влада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се д |
ам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и краг |
њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Госпо |
ти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан |
бојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је на |
заше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде та |
и на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је |
имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у < |
ј кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, повед |
нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш... |
ихаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком |
Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, |
/p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесе |
} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> < |
<p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све исп |
е да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз |
те —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху в |
ја.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом вој |
до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече |
>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} |
/p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож. |
е чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p |
>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женски |
и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="1 |
ево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беш |
p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стре |
е нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> <div |
>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — |
оји су својствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, |
оговоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Раш |
друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> |
е наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, с |
е Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он |
е, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} |
омозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово с |
ратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на с |
есет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и пос |
.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из кам |
.. — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили |
Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? |
ео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђун |
је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих |
таје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном. |
рчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оч |
Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је поче |
дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало |
<p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам би |
37" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и мат |
p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под висо |
акав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман м |
их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!.. |
ам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко п |
у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани |
екини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подн |
..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, |
их за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и кош |
milestone unit="subSection" /> <p> Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на |
вих и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од г |
омични сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, |
ко Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Срп |
као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се н |
спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи |
јећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком |
<p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припр |
викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а дв |
роби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, |
ва шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, ал |
ворише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док нај |
чима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити к |
е да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у нед |
/p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будућ |
S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни |
.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу оду |
грнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно |
кнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобн |
е низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву |
комцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} |
во и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али ова |
о и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену. |
Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војв |
ерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на докс |
Припалише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи- |
е такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастир |
е цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p> |
етрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића.. |
се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и под |
у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беш |
том поздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснат |
стиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се |
, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{ |
у <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из |
мио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече |
{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Свак |
лед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама не |
м висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са р |
више Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестр |
е у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, с |
војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну ст |
овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер дал |
е свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.< |
налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци св |
што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S |
да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} |
<p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} С |
и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са з |
<p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не у |
мо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упи |
евинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао |
главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p> |
. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намер |
ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, |
јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и ужива |
а службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим остав |
прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске от |
азио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужн |
ага Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>А |
уздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо |
може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где |
ц раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они им |
ати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио |
му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{ |
старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, |
> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати |
и прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече |
укић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — |
а силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, |
ан, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му бех |
и овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њ |
>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! |
ема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и п |
да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ов |
а дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе |
о да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух прему |
о веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} |
</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да |
је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, |
кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том То |
ојводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето |
ригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке. |
асенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше ча |
аху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор |
<p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са ос |
к на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече же |
ано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни г |
место столица.</p> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем |
се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куд |
шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да на |
pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих о |
а Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове див |
уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="10 |
нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога пр |
>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} |
ључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвор |
е пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу |
уга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Ј |
уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори |
чи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да и |
еху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим |
тијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и п |
> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За соб |
у, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— |
ра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим г |
дне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог. |
иштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S |
Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> |
ући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека |
и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гом |
иђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчеп |
/p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно |
p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стр |
p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело |
в пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манасти |
ић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— |
а Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи |
нише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, |
се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати |
ас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште |
же и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час д |
ед вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе |
ласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, у |
дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина |
у момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, виде |
</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише о |
та витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребе |
it="subSection" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче јед |
оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и |
беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> </div> <div type="cha |
а узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На л |
ху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу |
.</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђ |
<p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — р |
ац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав |
уке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прен |
ица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шап |
Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше |
омаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита к |
> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} К |
</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је |
ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже прек |
уд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> < |
и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с кр |
гушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То бех |
ог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Б |
pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руц |
рпске слободе.{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи д |
а деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно |
з очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син.. |
рекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не |
ти — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио д |
еколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачк |
ебацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцв |
упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру прожи |
.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и |
и се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сест |
прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећна судбо моја! — туго |
подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у п |
<p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кме |
ала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div type="group" x |
есларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас |
је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је а |
азасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану |
{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћет |
> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Сел |
ати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко ни |
кон кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Б |
/p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана |
> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо |
живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе до |
ог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>П |
гову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме с |
има беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себ |
.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио |
се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <p |
ена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} |
воља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се н |
стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, кој |
. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога |
таше.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> |
е и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој ру |
ођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село |
твори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потераше |
у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и д |
} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Бо |
но исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сус |
</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p |
.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> |
ратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ос |
их.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах се |
у.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати |
На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје |
, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} |
отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планин |
везда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} П |
са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше |
а беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не до |
о, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуња |
е и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, пре |
.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Ј |
земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} |
одрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске |
рану.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спре |
же главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <milestone unit="sub |
рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати |
ао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не мога |
Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала |
га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, о |
— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече |
за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у вели |
че збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и пока |
итељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!.. |
аде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је р |
вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>С |
> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно т |
?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> |
рави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора |
рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у |
...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам до |
ерским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда! |
ом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p> |
и сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу с |
пају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, сле |
ку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше |
<p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, од |
беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>В |
} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>З |
их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S |
} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико о |
ца високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна |
момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода |
вима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну гла |
S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле ж |
арац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подиго |
ди парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћа |
ћу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од зако |
е Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> < |
јаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибр |
шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помози |
они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину < |
И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи |
асавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је л |
<p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче! |
м беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први до |
... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш |
етити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му дра |
некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40 |
езили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрз |
је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вал |
уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху с |
каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обуч |
S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва |
е дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Ку |
светла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи б |
="SRP18965_C2.1.1"> <head>Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и в |
пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изгов |
ад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче об |
Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио |
таће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш |
ромени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја во |
рча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и |
грлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — по |
жба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} |
ошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone |
тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђе |
мали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и ота |
ветину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, |
вануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{ |
Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Ос |
а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсиј |
је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не |
а матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Је |
ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне |
слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају |
дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S |
ркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се две |
га дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он |
шћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тос |
<p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бри |
како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лиц |
шко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвод |
из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од |
настир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у к |
иса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом до |
х породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе.. |
на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, п |
ећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и |
евине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и гор |
оследице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајин |
рзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети про |
ђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију |
> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два |
пи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове |
ани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не з |
ађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у ј |
указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се |
ве.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски |
ити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од |
? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — |
е Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О св |
буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, |
о, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} О |
ола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме |
p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право |
приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправ |
и му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, пр |
у.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом |
ћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> |
ише заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну о |
ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Продан |
есом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па |
бро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврт |
војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, от |
ар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепи |
емо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох |
шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не |
иносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсиј |
и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благослов |
у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да с |
ад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па проду |
и стражом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу з |
? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Б |
ет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Км |
Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газд |
ен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— Турци, оче!</p> <p>— Какви Турци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} |
мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} |
се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Шт |
ао да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <di |
се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Ш |
ри духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас н |
им.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платит |
си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, |
ће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије |
и кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог м |
нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, бр |
е осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косов |
Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу |
он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, |
е! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком... |
з Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог |
а, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оста |
аће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа. |
Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама |
<p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} |
S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два чов |
родан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> <p>— |
} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</ |
ву очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушуј |
ш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p> |
му у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Па |
де?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да |
емудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често |
мети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору |
беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па н |
о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у п |
упи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за дол |
влада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и по |
аточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише |
ло пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој. |
ечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекн |
ме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака кој |
.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз |
tone unit="subSection" /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног |
> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше |
во Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бе |
p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога |
рац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећин |
ајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="174 |
/p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:< |
рекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</ |
Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвод |
а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамнич |
> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, те |
.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се |
bSection" /> <p> Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зор |
и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена |
лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан |
ело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном по |
{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, |
ратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држа |
вима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубијана, нечистот |
диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен п |
ади кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је |
ајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грче |
и и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме |
вито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као |
у.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из |
уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Сто |
> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљ |
.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом реч |
њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом |
> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> |
е.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије |
.</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио с |
ко.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и |
о?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ов |
прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наре |
ук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег н |
</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> |
на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теб |
, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише |
ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.< |
о у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n=" |
за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, г |
дбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривц |
ана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засу |
ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему та |
, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота |
протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и |
и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душ |
> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прос |
>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборави |
p>Лице Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на |
Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, изби |
у јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху пота |
Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије. |
е, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи |
упне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а |
и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не в |
нет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи |
ка, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице |
г.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груд |
ом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома р |
с устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>О |
це гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изглед |
леда матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећи |
е низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе материне.{S |
а свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер н |
же над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</ |
е котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — ви |
S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој |
асенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли раз |
ака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, леп |
и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па |
ош? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра. |
— одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p |
{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p> |
мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Па |
> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.< |
в и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p |
оше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече |
ледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— У |
цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јеца |
еме, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђ |
а.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху вео |
редња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> |
ена чела, препланула лица, прострељивих очију, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у |
кћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо с |
ерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког |
е у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде |
Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с |
о беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и |
џи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта |
ши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p |
р далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је |
.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по |
тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже глав |
изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар |
.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жен |
жаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешави |
ед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети |
ти по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, |
ово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро |
мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одго |
и сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у ку |
повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро |
ф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и у |
и ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и з |
оје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пу |
одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово пр |
на, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беш |
две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p |
умену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна тво |
года.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у |
ме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</ |
утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} |
p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата |
рже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај поса |
е Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на |
бода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из м |
.{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова. |
а не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> |
но.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не |
кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху о |
н Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђ |
е, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху гу |
Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра |
њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полуп |
а, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које |
дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска осваја |
р.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а оср |
а повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови |
е одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад |
<p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи |
спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Р |
<p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не д |
се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак |
рка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други |
онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташ |
РПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)< |
овори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p |
} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.< |
ади кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико групис |
сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарк |
p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити |
ело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си с |
јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p> |
/p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасн |
ема аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два- |
им...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p> |
жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо д |
ће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упит |
рамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу |
ифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит |
ни што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој та |
брала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Бех |
ораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и ос |
Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа |
а ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче. |
<p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и |
у помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва |
<p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам |
леда у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ниш |
one unit="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> |
ек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру |
се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо |
} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали |
, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ |
аше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио б |
е потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до н |
ала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово |
ва прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син |
и.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Г |
седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} |
ћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Бож |
бричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и |
ак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Кнића |
/p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из |
руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман |
а рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, друг |
анојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игум |
Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p |
џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, поп |
е.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на |
> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А |
је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.< |
док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима д |
Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрс |
спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapter" x |
ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо п |
.{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз |
едом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку |
Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да и |
ош да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беш |
убима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се при |
, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> < |
ошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} |
> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор тр |
<p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У то |
<p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Ч |
та.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p> |
, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и |
" /> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу ја |
ута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стра |
љи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћ |
тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу б |
<p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа ума |
о никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће |
љу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је о |
<p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој С |
ти — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши |
сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и |
S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива оград |
S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освој |
Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова би |
већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из ср |
у звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро за |
трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али |
криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Ма |
домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле. |
, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше гла |
а брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зач |
оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутни |
а крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви оста |
"128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутр |
ето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S |
"69" /> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш |
че поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А шт |
Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропуст |
оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе о |
међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом ј |
н, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца |
n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо |
— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали глав |
тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји. |
..{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневе |
да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце |
— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milest |
распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материн |
ери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са с |
гне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="s |
="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под к |
осом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне т |
ти обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ |
миче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> < |
— одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мир |
, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На је |
крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете.. |
врдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а дру |
а.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} |
д Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p> |
ах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску? |
а Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.< |
Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, бр |
.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна. |
ђам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, ј |
мљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у прав |
га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к |
риш!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто ме |
ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш к |
е му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да мога |
бити, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — |
онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се д |
/p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече |
подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> |
уф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— |
и бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућ |
сао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одју |
пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат |
— говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на |
Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа |
на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим |
стаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседит |
вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо о |
жим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, ла |
.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остад |
ошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца |
> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут |
а.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара |
>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко |
наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>И |
дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час п |
ати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће |
Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта |
знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше наза |
/p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф |
/p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p |
</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде |
усте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је |
...</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета |
>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу во |
ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone uni |
Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро ј |
угу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га |
рећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, с |
ти и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p> |
> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
н нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто прос |
сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па д |
сам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Ма |
е погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми |
{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</ |
рити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, |
аву кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке |
шташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{ |
спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му |
и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где н |
Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> |
оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ва |
ало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраш |
тојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко ј |
та ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, мет |
приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га в |
последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихор |
и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — |
{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Ост |
p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим |
мну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone u |
— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— |
ати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет у |
лове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођо |
да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мо |
им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја |
</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ства |
гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту ку |
.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонс |
ој деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше з |
а од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече и |
в.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јако |
гледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> |
и право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину п |
м левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом |
е моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> |
а то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чуд |
.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, |
S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори |
>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова н |
че закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борав |
за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај т |
ритеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед |
и.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, с |
главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, |
Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и |
<p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари |
<p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.< |
та стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пу |
јабуку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метн |
ече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брин |
p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало |
адо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље. |
попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још |
а:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за |
Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — р |
ака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца |
о.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш |
о ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} |
ад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p> |
аку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у св |
н!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, |
/p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> |
е?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву по |
два промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајућ |
шко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.< |
хмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — р |
брад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме |
ше кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p |
/p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</ |
>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајду |
деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} |
?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Ст |
их било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> |
на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игу |
S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада узда |
е к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прек |
ри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља |
мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — о |
Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. |
е. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка. |
о јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија. |
.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Ро |
а?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим |
его ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на П |
биљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном п |
мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити шт |
.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.< |
атог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска п |
надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце |
овадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај |
уке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прек |
нак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељс |
ше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха |
.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га с |
ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад |
> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p |
је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијс |
обићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу |
де и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како д |
>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! |
ођење народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као |
јим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!... |
да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје мат |
и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом. |
ни, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они им |
Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равн |
триче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погину |
бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{ |
е! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p |
о је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право ј |
а се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио |
пријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имај |
Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Д |
p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да од |
е к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у |
{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна |
жати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не мо |
ије ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш |
, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> < |
апшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Ве |
</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone |
ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим. |
ди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад |
м једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — п |
ар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пру |
бро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— З |
{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека |
> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, шт |
године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмек |
сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — |
pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Ла |
зи кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> |
</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио |
говори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се |
ћ.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда н |
вршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{ |
а њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, |
ху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађен |
unit="subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је |
осило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; |
гледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну ру |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} |
гова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његово |
у, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> |
на да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раст |
тифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле |
и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и |
еш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је п |
дера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и п |
задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— |
рме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону |
донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у ми |
ричувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S |
и Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не |
дан по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! |
о беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић. |
себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и |
ку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мал |
ога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и ба |
не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Ж |
тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше он |
ој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удв |
а нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је б |
Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p |
арка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жера |
ицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаш |
S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово де |
е-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље |
ац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>О |
му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{ |
не, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p |
примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад |
дараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Ба |
S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо пр |
ху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> |
аше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> |
ући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше јо |
дрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> |
кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p |
евина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p> |
опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, |
Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="1 |
једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему |
а више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени народ напушташе своје огњиште и б |
продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и |
еше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше |
ма Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе |
таде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p> |
у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав |
ољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не |
овите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељењ |
ман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и уп |
га судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} М |
ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода |
а Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у |
руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешит |
еже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? |
ће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с |
ом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, |
ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели |
.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећ |
Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</ |
везано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> |
ше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у че |
виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху |
илост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — р |
им са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Пр |
сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Крушевац |
ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настав |
, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градин |
о и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у |
оји би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <p |
е јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше ра |
га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза По |
<p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Пот |
војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p |
о са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на р |
глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и шт |
овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај ка |
још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу |
рата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутил |
с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" |
се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> |
ш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити.. |
.{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{ |
е на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше р |
припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крва |
</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— |
<p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и о |
роб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице |
— одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Шт |
х? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први б |
тече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште ј |
а игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђен |
Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> |
.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Св |
<p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене с |
аше зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p |
главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет П |
илије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ј |
уша ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> |
постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху ка |
пасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и не |
умана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — |
ко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико из |
е срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове тво |
а беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад |
p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђах |
</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице мана |
престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, б |
столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, |
ењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенск |
ко половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и з |
ра и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху злово |
3" /> <p>Припалише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише |
иваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед њего |
ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} |
ромко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрл |
не — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опа |
дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и |
рсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глиго |
дијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан |
мим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце јо |
оведише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их |
е, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</ |
беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, по |
У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p |
>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем нећ |
ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што и |
</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сам |
, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> < |
Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачић |
е димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају |
их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави |
дузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> |
ати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој |
а хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти |
азговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једв |
лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и |
у се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе б |
бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Ј |
.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже глав |
би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би с |
нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и |
добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице беогр |
свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом |
испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаш |
/p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— |
сети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на |
ао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</ |
<p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p |
head>Вечерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беш |
ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горач |
ин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори вра |
а.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појав |
глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, во |
узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb |
А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Колико?< |
S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно оти |
и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, |
мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на к |
ава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цвети |
Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ |
зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, п |
амену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> < |
чке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он в |
.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, п |
осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као м |
црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је |
а.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затр |
{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настав |
иђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише |
</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спр |
де га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с |
него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не |
илош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Тур |
ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! |
срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела? |
зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага нем |
> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија се |
ми, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, |
/p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брин |
аво да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару |
е!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div type="chap |
без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и оп |
на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> |
ећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и најве |
ш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац |
велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— |
> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> |
оде се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Как |
он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како ве |
ти — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к с |
Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они о |
ајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове |
а беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и са |
рац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-З |
надија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друг |
ше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> |
p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свил |
посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> < |
е обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничк |
и налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</ |
беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања об |
сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт њего |
е изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>И |
рвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} |
лити.{S} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово |
— Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и |
ни исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману |
ампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.</p> <p>Цена 2 д |
на и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцим |
>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам |
а си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Пр |
жу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на мир |
селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p |
оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лом |
и! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и |
то га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на ви |
атним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган |
око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још |
чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби |
и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима с |
е глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — р |
кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свита |
оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још |
о, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, |
тада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прав |
ротић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образо |
манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху |
с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за |
прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир |
Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како |
ога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — р |
вота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из |
и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости |
старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{ |
и живописи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га с |
ар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јели |
> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе |
кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се око |
осне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила сво |
и главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почив |
а, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да из |
устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете ус |
прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега |
/p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске вој |
се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не |
колике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрен |
пре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког д |
nit="subSection" /> <p>Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-п |
родица српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{ |
а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> |
ме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу |
ве мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше. |
и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући |
одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Св |
е вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операц |
рећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави |
посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: |
међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се н |
</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступа |
ђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> <p>— |
и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиж |
ове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</ |
ве две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе |
врди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> < |
аш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он |
овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле по |
<p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он |
глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхта |
е — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ва |
— придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска ту |
спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле н |
.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му оба |
старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— |
ва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стра |
и задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке н |
па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="11 |
та земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунто |
метоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — |
уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се прип |
аља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</ |
средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а д |
ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> |
Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} |
у.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? |
јеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага |
., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће |
у њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну |
а дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Истог |
Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одговори Обрад.</ |
иш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим ру |
на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне бо |
хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како он |
ојој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Ка |
ри пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах |
сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> </div> <div ty |
ада свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. |
Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огласи почетак в |
а умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговар |
Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом т |
ра, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два |
<p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак |
Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет |
рише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој |
{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заред |
олину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише |
раве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса. |
м поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Ова |
но магла, што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околин |
/> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.< |
} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај хра |
.</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често |
е изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој в |
дбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад иско |
аде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, г |
ојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у ст |
мучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p |
вилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми с |
аној соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и |
енија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификацију у изабраницима.{S} Српски народ беше ка |
раше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} |
.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затр |
> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </ |
хвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, так |
веше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преоб |
усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њ |
сни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни п |
рад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад о |
но и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу |
упља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо |
и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из |
жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико |
је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалости |
еда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{ |
жја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!.. |
мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ П |
! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p> |
о на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њ |
ина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед н |
одан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише |
ебена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" |
е крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степениц |
дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста |
> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— |
аџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сад |
утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који м |
up" xml:id="SRP18965_P2.2"> <head>КЊИГА ПЕТА</head> <head>ЂЕНАДИЈЕ</head> <div type="chapter" x |
вгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а |
дуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како с |
и.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало |
>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p> |
p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да п |
упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена |
S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одз |
е Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре |
а.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужа |
ва, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвод |
ру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је зајед |
их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије |
исто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — у |
то тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом |
ул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> |
смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрез |
Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћ |
Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не |
се зове планина?</p> <pb n="69" /> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — |
и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико стотина оружаних Срба и ра |
уби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше преда њ и д |
ло и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Ус |
аљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја |
е га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> |
65_C3.1.4"> <pb n="96" /> <head>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се |
<p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би не |
висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и |
густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу |
здахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове |
у с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше |
не и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог |
тресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети прв |
асјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гус |
ве смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} |
>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> |
и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећни |
ц играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија д |
ишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјаха |
ји час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... |
обођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на |
е бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци |
раму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко и |
ржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је по |
н.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо нас |
} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али п |
овим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши бл |
изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као |
у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже |
е како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола |
ст његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најла |
и иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова бе |
шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и на |
рило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двор |
е кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времен |
у се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{ |
роза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвод |
ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу ор |
м тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред ју |
даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе |
је срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламе |
е ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с пра |
два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу |
о да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори в |
до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундако |
омови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом. |
на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!.. |
све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче пра |
амтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра м |
ликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину |
од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо |
езика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.< |
Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и |
чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S |
е несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца |
> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> |
— упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> |
ина.</p> <p>— Што ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> < |
.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стран |
— упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле |
адрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, бр |
е.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави с |
учио историју катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</ |
сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговор |
="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан |
вор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — |
је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено г |
и Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад б |
ли не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли ил |
збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не пр |
/p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p |
ина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодо |
у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори |
дави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— |
<p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к |
о восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ниш |
о.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{ |
ј добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} |
до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си уз |
} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; д |
коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаш |
Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је к |
Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од |
p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По т |
му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћ |
а прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њем |
аговештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме |
е, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несре |
а спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће т |
p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напр |
зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као |
ро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} М |
моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђ |
ну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Пол |
>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле |
с Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи |
лаве на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, |
</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори в |
че Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто. |
н као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу |
ваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.< |
, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, проре |
> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писк |
кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и |
се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људ |
и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учини |
нажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Вез |
дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху до |
p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу с |
вати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба |
притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} |
се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мат |
p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му оч |
огом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њ |
торија, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а л |
а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом |
ашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих |
ове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у ле |
лаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док на |
S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати |
еном панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани |
у густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она и |
узимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха ко |
адић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих образа и малених брчић |
ко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране сн |
брнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на исто |
цима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ов |
једно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понаш |
и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник. |
љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалос |
м, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док ј |
у Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две |
кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста |
пријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на рук |
камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугах |
не деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако го |
зи неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, п |
ри угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— |
елости и одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ |
лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива в |
нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружен |
о седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби време |
ош две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени |
али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале иск |
баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову неви |
уо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.< |
ик народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода |
лан, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног |
у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвод |
>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb n="69" /> <p>— Петровац, — одговори де |
у на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. з |
но и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и |
раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше в |
Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазареви |
осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страхов |
од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се се |
свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан |
S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледн |
ше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Око под |
ad>Сретење</head> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар |
одан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У т |
обише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за |
, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше |
{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, д |
гу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу |
е.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испад |
ед савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Ха |
се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше с |
</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" /> <milestone u |
а положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава ос |
Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у п |
аговештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта |
закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову ост |
тника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима |
скочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.< |
а!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом ч |
анине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, прек |
им братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Аш |
очекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико стотина оружаних С |
к!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одгов |
ице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором |
прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S |
тиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збор |
виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> |
.{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше |
појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде ка |
{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељају |
p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, испр |
и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из д |
о захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ уз |
у борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кр |
они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као |
, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" |
а ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type="chapter" |
ако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... н |
ја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Л |
овори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, |
ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно х |
жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </ |
је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа к |
он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста м |
еше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру |
масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, ок |
, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима |
ђе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте |
р на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p |
, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти |
оје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у |
се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, ш |
муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Ж |
на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља ре |
творише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенији |
басута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извез |
оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и |
.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаш |
е се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опу |
.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за па |
врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше. |
мне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше |
еније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије |
једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огреза |
а својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреш |
млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род |
лност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Го |
ра, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим о |
паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске стране заг |
.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p |
али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> |
оше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
рпских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше |
е уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба с |
ад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за друго |
ајвећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Кнића |
е устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам. |
одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наи |
за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци |
кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Г |
p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко |
Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Треб |
а одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— А |
есило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољство |
олико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири уско |
блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно |
им папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га |
</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не |
еде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> |
м, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први |
> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Госп |
паше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не |
рући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми |
ишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше |
<p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зац |
а, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без |
Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спуст |
ас устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb |
ке горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађ |
беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Авр |
пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну |
х уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од раз |
доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет г |
а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој |
е оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаш |
тражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и |
плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p |
ане, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је |
рхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише |
цу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјур |
му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хај |
пољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те каз |
уком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача ре |
танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове р |
и.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Зб |
ше.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш? |
<p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, н |
/p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> |
говори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — у |
чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушк |
ону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе |
понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђ |
> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— |
ширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> < |
ци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— |
агрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаш |
обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спа |
жу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S |
аби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласо |
— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Н |
их људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху оста |
е Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— |
адије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добр |
нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и ус |
о би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке |
<pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их |
ив, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и пи |
а се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’ |
ање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Н |
ече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p |
игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{ |
асије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Пр |
скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p |
аза јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Ст |
га, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите |
ем — одговори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> < |
тве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} |
тарца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прат |
— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио |
— рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајс |
Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p |
сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању д |
Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка |
ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми |
ано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војв |
уда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, |
ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити |
ите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Ус |
оздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко п |
{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где гд |
прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид бе |
има и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> |
пасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.< |
упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p |
се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком |
е гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону |
ом и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од кој |
ени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта |
ловина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и |
у.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачи |
онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намест |
ква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху |
ако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији греш |
рећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну. |
<p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи |
рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он гр |
егве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху |
тави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред |
{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишч |
небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишин |
} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, |
ћи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске жив |
ости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије во |
девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но ик |
е.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе |
/> покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде |
ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} При |
диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих гред |
ју умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну |
коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У |
ава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у з |
?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, |
аја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S |
Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи с |
> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега п |
јдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага |
} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник! |
; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; |
ову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те б |
p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.< |
испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност врем |
{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби |
Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Ве |
</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници |
ава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у ш |
доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} |
иступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, |
е ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на неприј |
!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна |
их родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу по |
илни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чоба |
с.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све ж |
али.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова |
рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, |
ељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањ |
рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне |
ук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву сна |
сече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, |
ш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> < |
та се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште |
.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вече |
н несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек |
ље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, в |
у, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу глав |
жаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пушт |
подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жа |
е.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку си |
ац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" /> тражећи два доб |
ица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p |
идео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими н |
жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и |
ве Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно кри |
S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше |
и издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Њего |
ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, по |
> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, |
треши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, |
се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и с |
прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха |
га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћа |
тара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгуб |
у с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не |
осматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диж |
анастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост |
а врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у раз |
ао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у |
p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му ша |
ећином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и к |
закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче |
егови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништ |
издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Ча |
они огромни природни пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше |
кидани <pb n="163" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла |
ста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похита |
лица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан б |
х похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у ве |
и у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изо |
о прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избо |
, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде |
шимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Та |
звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Бо |
громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га бл |
би хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бо |
Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добр |
одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусу |
колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
брад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам.. |
p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их |
у погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И ка |
>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град |
твори овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чеља |
шено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S |
човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{ |
олине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> |
ам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с |
бро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје |
н.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све |
</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећ |
а! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча |
ерујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у |
носа, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од к |
о, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p |
брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријев |
, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од з |
у царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> — Позд |
p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу |
ан мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег пр |
p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit="subSecti |
аше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи |
сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше в |
вски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзи |
у мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет с |
ић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је с |
<p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико |
конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Прода |
што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застад |
стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} А |
је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} |
аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића |
да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> |
{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби хода |
p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се о |
еће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око о |
а јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом ку |
а да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија |
радском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе. |
ко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесни |
.{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима тв |
дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме |
тру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и у |
д устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p |
, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако. |
а занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и |
мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и бо |
жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} |
еше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <p |
хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, труде |
} Цела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризо |
} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, ча |
а разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, |
ек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу |
косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као |
их копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратни |
Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и п |
p> <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div type="chap |
а под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p> |
— загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— |
тифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.< |
лободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе |
ељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} С |
метоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беш |
е под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда |
е..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице |
p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, |
а сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, који |
пи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја То |
ха, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва б |
изонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен |
на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — реч |
дступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако |
се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом ре |
га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:< |
ђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време А |
Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</ |
— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину |
о у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву д |
суф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име |
т.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од на |
, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по руш |
сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћ |
нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и |
реташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли м |
иђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на п |
и то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију |
а вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка преск |
<milestone unit="subSection" /> <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузет |
што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.5"> <head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српск |
ше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба. |
ражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се |
зуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бе |
ао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже |
subSection" /> <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, п |
да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо располож |
_C2.4.1"> <head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан |
нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У |
што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи |
у беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљ |
ма!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћ |
ерет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише рук |
љена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен |
ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и |
Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли п |
те соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да |
недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> < |
поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати о |
азазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игум |
p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу |
престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, |
а, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну |
Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с |
зме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> |
> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше ни |
но.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се п |
у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо има |
Тоска!...</p> <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} |
е у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>На |
харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а |
це рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће О |
...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> |
мом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... |
да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} |
гоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У око |
и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема |
p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побратиме... праштај! |
би наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни ви |
ебледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— |
тојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом по |
рошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! |
на прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан |
му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, |
а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, прис |
загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побратиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом |
беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и |
ново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије прес |
о и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стоја |
>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.2"> <head>Побратими</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он иск |
, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше |
Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло при |
Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју т |
ше ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жа |
арко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом т |
оби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његов |
p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице |
нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>З |
Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заб |
. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице |
в.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас |
омци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до |
остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, пов |
/p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као |
Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близин |
зиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти повер |
своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се |
ила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке |
наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </div> </body> </tex |
лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф по |
ете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат о |
?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сре |
м домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родите |
не људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан |
шла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из |
ши опасност, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и |
ршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из |
предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у |
ај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Л |
арији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> < |
ице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа л |
"125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место столица. |
даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше ик |
е.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја ду |
зан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се оба |
а камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају |
цом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако |
говори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p> |
о.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војс |
, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S |
иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба |
лошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигура |
ланини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети ос |
страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — о |
човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на |
тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунче |
шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе неколико п |
лабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Не |
..{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну н |
шта.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури глав |
челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гре |
ога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и пр |
ек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше вед |
низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спа |
виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p |
јника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш |
р на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а дру |
им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>В |
т оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.< |
згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Ка |
едином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и |
пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црн |
ле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не |
иже, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја. |
ла снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.< |
пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови р |
суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко |
и.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> < |
благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме |
а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом п |
уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p> |
S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> |
и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине |
мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог |
иф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже гл |
с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са срп |
ше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — о |
рснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шуб |
аво дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се |
крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — освр |
</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисл |
иђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобра |
, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати |
p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Пост |
и и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен |
г закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је д |
ама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега |
ајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.5"> <head>Повратак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судб |
а Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још ж |
>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још јед |
ара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p> <p>— 5 |
народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, |
ши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стриц |
ушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Ж |
еш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај |
ве речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет ста |
ion" /> <p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да пр |
е стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравње |
и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S |
анојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, |
хо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као |
опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека |
ошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутр |
ом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p |
га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених ру |
ника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} |
ад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост |
ђу две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замер |
упског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.< |
гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и |
еко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде |
упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Поги |
ела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз це |
ста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p> |
S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро |
/p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђен |
говори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p |
изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са ког |
о беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртн |
ој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон пад |
с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прик |
} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то |
и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружј |
приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћ |
може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не ј |
шаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека послед |
савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стој |
ad>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— С |
ан пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</ |
Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад з |
ито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" / |
ли то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, |
ушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Шт |
ли каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија ч |
ојанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаш |
ницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би г |
угу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведр |
Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Сели |
колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем. |
себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172 |
аше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p |
.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p |
а шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања |
самог себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да |
<p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</ |
, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове вој |
ница, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, |
<p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде |
но љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, |
} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи |
Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера с |
</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дош |
да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — при |
е Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом |
рихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова разви |
м одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</ |
тина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p |
стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не б |
рам неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и в |
проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљно |
ије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадиј |
цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> |
маче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо п |
>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око с |
и и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изг |
аноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има |
елим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ог |
је на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео |
мер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е |
ице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Пр |
ли затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се м |
тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> М |
уби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две круп |
ан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Мома |
а нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над г |
но те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Ко |
толицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Ра |
арку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, |
арно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Как |
и ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на ср |
? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А т |
а, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p> |
миле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи р |
.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко |
То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње б |
ки, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Он |
х очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, |
лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по |
ке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти |
, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то бе |
бра 1814. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу |
, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љ |
Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p |
ог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави |
аљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пај |
ево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га аг |
брад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, |
Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милиц |
х дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па |
прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за |
Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p |
у прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> |
је... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је ја |
ко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p |
S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Бо |
ол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно |
разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, |
Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска. |
p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за |
и ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— |
Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" |
мену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, |
ет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе |
уче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што |
г од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има преч |
тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировић |
д би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим за |
Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Ника |
као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— |
p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> < |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.6"> <head>Погледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плака |
д осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, |
е.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — |
<p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</ |
у мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху |
расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</ |
мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p |
ликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p |
!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове п |
За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљин |
— прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упита |
енадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила.. |
е испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одош |
араху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} У |
вакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име творчев |
као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено |
теже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!.. |
е, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тоска, |
ховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</ |
> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе |
S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га |
стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке |
луђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрн |
би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га муч |
г.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад |
стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би с |
ек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица |
<p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.< |
ући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> |
де, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово |
ну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут гла |
више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ов |
овнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом врат |
да ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их? |
е.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одго |
е потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на |
</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Тек ш |
о заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом пок |
е народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слобо |
, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су |
сведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех ди |
ма њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стој |
Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва |
Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се |
/p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p |
поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Прип |
!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који нок |
з тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час.</p> <p>Не прође мног |
за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, |
о Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окр |
!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> < |
и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ ум |
и се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинам |
— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај |
ј нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде хо |
— рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не б |
/head> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове к |
на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, |
опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n= |
и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико да |
.......</p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом |
од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а |
атних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од коле |
Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи |
јаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и |
— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</ |
Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут |
међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, о |
Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо |
нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз |
има!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} |
рештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од си |
спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час |
беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину свој |
евину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S |
Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких гл |
боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ |
теде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле гу |
тири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а ду |
а и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево к |
јвишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу |
једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При раста |
ко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поу |
тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути |
мо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и |
е!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како |
S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Ха |
и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три сто |
нила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и |
изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скр |
, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше про |
на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље мој |
који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе бож |
p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
<p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута гла |
Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколи |
Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола |
но!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих |
и, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S |
ма напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако |
аклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остај |
n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Ка |
им се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море ј |
Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама. |
раћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче |
амен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спа |
p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <mil |
Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упит |
и се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, |
> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} |
.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити ч |
сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу |
жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p |
и и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима иску |
је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он лича |
оследњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, кој |
души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који чет |
икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} |
ик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к з |
особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и п |
чићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њ |
простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је |
н и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </d |
S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову |
ја чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео т |
:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — |
— Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се |
беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и д |
/> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове |
ори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брз |
у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и |
клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним |
емишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пр |
опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и зарумен |
редни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанств |
рцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави |
воје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођ |
е на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допи |
ребаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт |
данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим |
у оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да п |
човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се от |
једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну рук |
војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастир |
стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва |
прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — п |
се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он |
лед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе р |
аше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продан |
ође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milesto |
неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чу |
ли моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза с |
ећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи |
.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало |
>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у к |
и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је |
е <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p> |
рла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му ду |
грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши дес |
ма...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Г |
<p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Пот |
аше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</ |
сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} |
ој равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дел |
смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног гр |
ој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде т |
S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у |
виде страховите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији. |
p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оц |
међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком ч |
ниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, |
ћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кр |
граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</ |
Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Ш |
ђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</ |
— Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће |
</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога з |
.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија ј |
Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.< |
је, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кро |
сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Бож |
у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест од |
мом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је |
ошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова |
испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламк |
>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговор |
сно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко |
и неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе сла |
вши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— |
<p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> < |
бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни ка |
у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвор |
...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кме |
на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Пр |
.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђ |
е Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — по |
<p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се пром |
ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себ |
че се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} |
е рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно |
нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и з |
<p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређ |
гледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледа |
дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које на |
и га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало |
града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Д |
лово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне. |
немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуб |
авио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву рум |
p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type="chapter" |
то пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној с |
<milestone unit="subSection" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> |
Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ |
г дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у на |
зе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се р |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукар |
RP18965_C1.2.2"> <head>Стојан</head> <p>Подне је........</p> <p>У манастирском дворишту, под он |
сенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, |
ојвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} О |
кршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>М |
ијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља |
вих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући з |
напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осе |
душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придол |
представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба к |
а Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору његову, он је прилично успео да се у селу откло |
ви огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као |
оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром |
У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се ускол |
града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраш |
е и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> |
г све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његов |
Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, |
уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те |
ка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> |
</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p> |
егове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што |
ов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите |
на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена на |
Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти |
у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотин |
> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташ |
у пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду |
дигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко |
затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше |
њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да к |
, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним ч |
Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У та |
је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То б |
е жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој т |
Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А и |
<p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош |
лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сет |
ђе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућ |
се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене з |
ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </di |
Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p |
Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Бла |
{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се |
а.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, н |
ке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, |
>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори вој |
тара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p |
</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неко |
p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSection" /> |
.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја изм |
на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} |
и да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ |
b n="140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— |
ажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанк |
чели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на докс |
њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ в |
<p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо |
ра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши а |
?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p |
Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме н |
ну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— |
Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака. |
се тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> <div type="chapter" |
старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>С |
кочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху н |
емљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше |
у Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три о |
</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Ник |
ше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко |
и једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</ |
н, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао |
</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момц |
аша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, |
га.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} |
S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколи |
упимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова |
вори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре д |
ни на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чет |
он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузни |
осе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише |
и.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну ста |
/p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветро |
из брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у је |
<p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом |
во и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p |
ву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв |
таде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са син |
ици</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати |
, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу нас |
p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, понов |
се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и |
мет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Ч |
су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе |
као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <p |
веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> |
светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.< |
<p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p |
ражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се |
S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> |
{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али теш |
ћи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да с |
аглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланц |
apter" xml:id="SRP18965_C2.2.16"> <head>Пожар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{ |
p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ с |
азара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Сре |
, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек ш |
и Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Турк |
ојску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу |
распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народн |
хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, ра |
х живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p |
куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испу |
оне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских си |
брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се о |
, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низам |
S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах ре |
упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим ст |
{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, |
града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, |
ојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мо |
а нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога |
зостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви |
је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p |
ожо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{ |
е почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> < |
н, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а |
њаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Вој |
један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег |
изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе би |
ј! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки |
у, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, |
S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја и |
у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну О |
, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и наза |
бајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај а |
ече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах рази |
p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit="subSection" |
p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бош |
а потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар н |
ва оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу |
Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?. |
— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — од |
дија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радоста |
/p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Ж |
оше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упитаћ |
/p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће |
и.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупи |
0 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</ |
кну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке про |
се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p> |
ху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и ота |
рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на |
к стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га ј |
<p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Ми |
ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђе |
одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — реч |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.3.4"> <head>Поздравље војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласн |
јекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> |
својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут |
p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу л |
ћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажа |
ромови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише |
подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност |
ло му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Ус |
седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — |
зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници ст |
ошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> |
у се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p> |
о је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама |
ерчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, |
инка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, к |
.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га |
ојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом г |
у се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.< |
е Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже |
адом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S |
шковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојач |
дан из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пишт |
д колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>И |
спаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се о |
>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалић |
г Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жар |
те га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше к |
кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де! |
Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спас |
удновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, о |
..{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку |
ће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак |
<p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип |
! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> |
трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, пат |
неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићск |
ан и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све |
е! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо |
упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p |
ајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори предвостручени старац.{S} По том до |
о у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти |
евуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> < |
ника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — |
и, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — у |
том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p> |
и, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у |
елу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац |
вом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! |
надије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац с |
лима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одгов |
{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити. |
S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче с |
не и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} |
а душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскиц |
дној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом ки |
уцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху |
м.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у кош |
о затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао пот |
лико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} |
цене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси...... |
дно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што |
страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима з |
диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака, и к |
беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је представљао |
стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориш |
ва момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дуга |
е манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поск |
кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и ск |
аху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и |
чној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, ма |
згуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} К |
ла још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђах |
— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{ |
ри човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно |
S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из јед |
н, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу. |
цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је |
не значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске д |
одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</ |
спех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви зас |
апу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бо |
еливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S |
водо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — ре |
Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ с |
и пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе |
иди манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга |
и у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапар |
ме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви п |
p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p |
епашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па |
Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим. |
!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до кра |
> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се вр |
p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труд |
ега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесе |
зу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе сас |
две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледају |
> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, с |
и тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Г |
p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за т |
p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих |
Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседлас |
Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање |
/p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не з |
> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен |
у.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље л |
ећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна стариц |
ћи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажа |
аши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка |
едидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, изда |
се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се |
кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дош |
камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и |
јеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче |
Обреновића.</p> <pb n="178" /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад ј |
у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пр |
Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то |
најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини не |
воју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, |
осам стотина корака, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо г |
селим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се |
Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{ |
вратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо |
е Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утиц |
горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} |
ро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему с |
теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> < |
ниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, |
а је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по |
стити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благове |
оји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} У |
ека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је |
.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја |
: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне |
отвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка |
там те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти |
чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Ма |
м свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не од |
су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван |
ица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху нава |
:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом н |
раћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Н |
поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна с |
м, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>Т |
ра о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом |
аше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снаг |
есто стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена леш |
аше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, раз |
опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S |
има, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који позн |
/p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се ум |
даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац про |
</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побрати |
ти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко в |
ти главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јур |
, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше |
ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе матер |
одина имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за |
, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само једн |
уга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама |
а његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке |
кошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник бо |
еоград тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа ма |
Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од |
и зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, т |
ака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, |
крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> |
} Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгле |
сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем з |
>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и |
тресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу |
p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и о |
ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> |
ече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко |
рати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији. |
шљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у |
етећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> |
да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај |
оже ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има |
, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никак |
</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Б |
поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!. |
га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — од |
пасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му |
мете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па усе |
— настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> < |
никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај |
бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домо |
рини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> |
на јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија |
ападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громо |
х! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњ |
о гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ р |
пораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној |
е слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештен |
} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђен |
цу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата сво |
већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнил |
овек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључ |
>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{ |
е Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А в |
мтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љу |
стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дв |
љи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опк |
зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше |
p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну ж |
а страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— |
о беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, ст |
{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну т |
узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Мо |
ице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг |
аса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халака |
е, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура |
ицама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по једа |
иже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага |
p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— |
Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</ |
адићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се |
> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, |
Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — о |
одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази д |
исну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужа |
лим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и д |
иким и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања |
е, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима м |
му родољуби прослављаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше |
око половине августа 1813...</p> <p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Нас |
а, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жиж |
уд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима служ |
м урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном п |
ситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ |
там редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проло |
"> <head>Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам |
.1.1"> <head>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком небу Срби |
звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</ |
Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху ста |
дан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске |
низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не |
ати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са |
се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну |
шта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стој |
е крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше уз |
он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде из |
диоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на с |
и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељске.</p> < |
адовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај |
тавише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone uni |
} Устаници, стојећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје |
ровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном р |
Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву |
Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место |
ао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се |
Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Б |
ађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласка |
ом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а п |
<p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци с |
ром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с во |
чита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.< |
уман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама ј |
да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да прего |
p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе |
<head>Збориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар |
е.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</ |
.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђе |
рише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> <milestone |
степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође |
ајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" /> <p>Пр |
и.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> < |
за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе |
сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Ха |
а заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му |
распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближав |
ара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед г |
ноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орош |
ао кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погл |
S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљив |
{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела |
говоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и по |
, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месе |
риште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече ма |
доше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у с |
ови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањ |
ише од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Пото |
што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, так |
овори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у |
и Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта. |
беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима |
пе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>М |
неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више с |
а, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{ |
ибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заоде |
аже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у |
у.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенади |
, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спрема |
илне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,< |
но стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један |
о, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанч |
и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и грок |
пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.. |
.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Н |
ени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља |
елуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме м |
аук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још |
оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је б |
агог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стре |
цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растој |
ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p |
65_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна кр |
губи се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Сел |
још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На |
да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише ва |
8965_C2.1.6"> <head>Погледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има јед |
по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> |
n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рук |
има</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећ |
се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спасит |
спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} О |
шавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало наз |
старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри чове |
обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њ |
ружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакут |
полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости.. |
питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, ш |
<p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут |
м очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше |
ле купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија |
н као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, |
/p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, |
ад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Ш |
ежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спа |
, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече |
збуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом |
притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајец |
ти духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, |
устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запе |
погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина |
иђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се |
и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се п |
главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја |
паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S} Стојан слободан!</p |
нуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обу |
.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче |
>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, |
тру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} |
а што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар |
} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу начинише...{S} |
а и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— |
вче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова б |
Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелет |
ра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове |
оњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај |
реском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни нап |
milestone unit="subSection" /> <p>Језа, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у |
куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, |
ти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми |
ху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч з |
и, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збо |
ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сет |
аву, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је ц |
је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p |
вно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према |
у изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу |
813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову |
понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> |
све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После по |
Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Ха |
нак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> |
Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко |
е.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, |
то премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, |
срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и н |
бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, |
примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вре |
у скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се н |
мирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше |
чући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти |
до пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p> |
Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину |
жају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> < |
, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо |
у:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, је |
умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни |
орише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, с |
продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде |
, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине ма |
која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора за |
му беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се |
/p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђен |
ја и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p> |
ја и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али |
ри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати |
јлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p> |
S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} |
Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора. |
с, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јач |
ебе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</ |
нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја |
Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Бо |
.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} |
збуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с |
у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече |
ао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све |
све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше |
руда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до приј |
и оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p> |
посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Забл |
м ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенади |
ис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути с |
цу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за о |
српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њ |
стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не |
.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је По |
.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{ |
риповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да |
дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробов |
народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни по |
ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу в |
ки беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине |
смо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провл |
е да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} З |
ку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, |
е беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушча |
{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се |
шу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци пог |
будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно? |
ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, |
поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али свет |
} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти број |
.{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободн |
p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвр |
урило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи |
д свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на |
се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S |
ише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. |
танце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан |
е у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим н |
вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно |
казати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати пр |
д је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебности и одл |
народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и мој |
, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тр |
а му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће |
погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одго |
ош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S |
се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, суба |
.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђа |
гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, |
оз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p |
/p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар ва |
вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — |
Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; |
> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле |
а обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> |
мараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина |
х и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли с |
ече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки нас |
ерише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{ |
на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесни |
к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, ок |
/p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! |
и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спу |
ше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син |
не, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p |
<p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p |
.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јаша |
а рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар бу |
њим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> |
— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му о |
ледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:< |
одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прих |
рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко про |
ено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај м |
радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> < |
е.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са св |
сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђ |
рко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Некол |
ече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече А |
својен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Руд |
а за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге |
ред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.< |
је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, же |
ут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаћ |
ерене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> |
.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и |
и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекива |
зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к |
вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише |
ораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне |
један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ж |
<p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро |
p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојлову |
{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново од |
p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке. |
.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> |
ати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени |
гањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам |
бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће |
/> <p>— Милост... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се |
<p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говора |
S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодб |
<p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, з |
а.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен н |
>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни |
и пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже |
Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побрат |
д! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново при |
е после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где |
диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим |
<p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњ |
о затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> |
але, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже |
збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</ |
х се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Н |
орен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у |
уше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирућ |
ндака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Са |
.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једнов |
што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја |
клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! — |
ц и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као |
а.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Руши |
фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А ш |
већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољ |
шти дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огње |
{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са |
се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројен |
а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капи |
напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— |
помичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом б |
>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стан |
у.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се уда |
RP18965_C2.2.16"> <head>Пожар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} |
гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо |
било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба. |
урба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави |
еда у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руко |
једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац |
ораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у |
так.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојше.</ |
Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скоч |
аца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учи |
авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опу |
— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, си |
њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који |
уманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благосло |
.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> |
твом не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У њего |
шко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а оста |
/p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он поз |
b n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави |
да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Шт |
<p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох |
p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — |
n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> < |
овачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац |
ку трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> |
мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, |
Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити.. |
војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, |
упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка |
/p> <p>— Што једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шт |
остати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S |
оше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама д |
ша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све ш |
да погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљ |
а група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође п |
е шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у гл |
<p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку све |
?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како т |
хоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина |
Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздрав |
p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и |
сврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" / |
е ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како ст |
p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> |
п и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи |
p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} П |
чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда на |
че поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} |
чивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за кра |
одан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Ра |
Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоће |
давде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома н |
десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p |
Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Д |
н и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње та |
а.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку на |
— огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше |
>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд |
<p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{ |
никову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасениј |
дали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се |
и ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да |
и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што |
> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање |
олико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беш |
е с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше |
{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец |
штовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ва |
, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чач |
иже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћут |
евито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше |
који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљ |
ејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по |
упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— |
це, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Ј |
ћи на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А |
гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутн |
а времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а |
лико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе |
ик манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајућ |
заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег |
елатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не |
злазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> < |
S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтед |
оја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обор |
робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом |
ије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} Н |
ијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он с |
е, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а |
у, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Пр |
— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да ту |
p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и игр |
своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и т |
тутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зач |
што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело ру |
ја.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа кри |
е постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, зат |
одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраш |
ред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадио |
место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у |
непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласка |
да страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле с |
ише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија |
ом не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?... |
и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погуби |
Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} |
беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} Т |
утаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> </div> </div> |
тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо |
>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћн |
ије беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од |
е ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— |
ледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада |
бош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља проб |
и.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића. |
ој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико |
ори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — реч |
ру, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Мил |
у, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му б |
ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави н |
ада.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте о |
— Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и |
тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво за |
бражава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип каракте |
о добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла до |
осла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви |
аваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала |
е сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба |
18965_C1.3.5"> <head>Потајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он п |
во му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сва |
мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и |
а посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Сели |
о беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не з |
<p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</ |
не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! |
није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекл |
е он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби намен |
мци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— |
У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах по |
у.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор? |
ен — одговори гласник.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и п |
је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!< |
уком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добр |
ше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори |
се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, о |
ога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре |
ши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађош |
н са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушев |
разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је с |
p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народ |
ир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, т |
се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Па |
и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од |
трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке |
ораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода |
твари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је |
ре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пе |
побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; дана |
ње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како |
ари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па |
а.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Н |
здравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понов |
стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да |
ека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговори |
ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коњ |
Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спрем |
и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Х |
им са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу одел |
долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца п |
ници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сулејман |
важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти каже |
лаву и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> |
лим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се мог |
м, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?.... |
бра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напре |
да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и пре |
ан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Н |
ју од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пош |
ћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста |
и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће г |
зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S |
:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га |
м!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш |
најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} |
његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадиј |
одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> |
ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи с |
села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправе ман |
— примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — |
рише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић наме |
По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и |
> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаш |
а, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше |
<p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарк |
т радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало |
гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с нек |
да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Закл |
у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљен |
ешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да м |
Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути звер |
атраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би |
вече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заје |
тац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p |
и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви бе |
положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку |
ату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, |
зали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и |
/p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живе |
ома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости! |
дан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је оба |
и удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се к |
ече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање |
и јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је |
Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревн |
то ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му до |
</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p> |
ише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше |
ујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас ве |
кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се ис |
буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одг |
с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Д |
{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} П |
уши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут о |
p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са запо |
крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведр |
д сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пр |
нам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — ре |
својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства осло |
:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које до |
p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се |
одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— |
— Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћ |
да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — |
а и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— Ништа |
..{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваљ |
војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p |
ка, колико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи о |
ту што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди своје рачу |
досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: |
татак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да с |
ан — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не тре |
ца.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе св |
b n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити. |
<p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?< |
ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти |
ог његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђе |
/p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену |
..</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана. |
/p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци |
овораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на мес |
е испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отвориш |
{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> |
не, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Кл |
у кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, м |
ри стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гне |
тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати пог |
атираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се о |
ђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> |
, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазида |
едак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div type="chap |
ожен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше и |
своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеник |
} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи- |
ечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздра |
е.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.< |
паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.< |
> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта вели |
</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће |
бом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што |
> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S |
<p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо д |
65_C1.2.3"> <head>Хаџи-Продан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи ост |
духовник манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не |
етовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој: |
ме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састаје |
де до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењ |
оку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама......</p> <p>Ратници малак |
на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео наро |
14 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка |
Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које до |
утро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p |
и војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак |
ам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> < |
е на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зор |
а собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алек |
да погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем ча |
копава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би |
зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку |
све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На мес |
S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> |
в 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру |
ом углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од ње |
е нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> |
ледње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> |
приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> |
</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— О |
Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обас |
} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а к |
син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још је |
<p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо |
овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљ |
ресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{ |
војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p |
о.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} |
>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из мана |
као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече |
им потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове По |
г неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а |
и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врат |
{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— |
/head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић. |
</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околин |
злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше вес |
ама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушев |
ема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њ |
.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећ |
епркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> < |
? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> |
ке уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по окол |
у неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у |
омоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n=" |
на и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, д |
id="SRP18965_C2.1.8"> <head>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски в |
xml:id="SRP18965_C1.2.7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} |
ећ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} О |
могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашо |
лав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Са |
оралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права. |
јег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, по |
м рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше |
— рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски. |
оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо ка |
да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p> |
а гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послу |
Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, д |
а приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да |
к изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, б |
све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим |
нахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављ |
— понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест а |
главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p> |
ти и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог ј |
наче одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њ |
> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То |
преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде |
азумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја |
зећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У |
ети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, д |
е постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} В |
..{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у те |
, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитр |
их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, А |
дајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— |
е крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш н |
те.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори в |
овест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јау |
ак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећ |
одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отв |
кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="10 |
оше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће |
као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и |
јаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бо |
еше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S |
инуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше |
аше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба пр |
ца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући |
дећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очај |
p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде |
ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг |
и.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га н |
магаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривц |
ојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.< |
ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезањ |
ке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.< |
приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! |
даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, |
беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обор |
чар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до вр |
вски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранам |
дему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са |
ну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици |
ледица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове |
засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још |
дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растаја |
копљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бе |
а, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова |
milestone unit="subSection" /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњ |
се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се прибли |
јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше |
а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку ис |
кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве |
бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тре |
аст утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устан |
дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу иг |
ви беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, је |
аше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу |
ва засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p> <milestone unit=" |
у, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци бе |
Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба |
Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скида |
до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна пре |
до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</ |
ње зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} |
.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође |
} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да |
косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љ |
?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} М |
Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу н |
ћима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди До |
пасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити |
ла.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У че |
а.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разг |
е посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и зем |
а је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} |
<p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху д |
ре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по сл |
силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу |
<p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на з |
, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рус |
вог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Т |
ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупи |
рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако ти |
p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по |
а постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p> |
му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа п |
изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац |
аше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да св |
јан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} |
, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <d |
<p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што до |
убину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањени |
постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним |
/> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах р |
едем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље раш |
ј води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одб |
раже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под стар |
арица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби ј |
освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом |
ну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и великодушности?{S} Ко га спр |
Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огледаху се на његов |
адар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђор |
ићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окар |
време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радоји |
но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица |
што се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам п |
Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи разви |
их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, по |
оса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно |
се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он саку |
е које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење |
дне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћав |
е радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна |
чану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте |
>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у к |
гину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади |
„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пу |
а Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— |
ила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и к |
ави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и |
сец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајеч |
ама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по т |
слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко пр |
каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — |
ких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је |
укоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стоја |
.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јо |
има, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са по |
село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризв |
и!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила |
окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаниц |
ому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударит |
>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} С |
Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на ње |
ске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код са |
вијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као |
адоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и пос |
S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Троји |
сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и зау |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.3.5"> <head>Потајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Ха |
S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> |
тку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Т |
енцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним кр |
.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се |
о ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, |
<p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у |
ен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S |
ове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Р |
ити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака прем |
таху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве |
повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца з |
ече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођо |
има, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и ра |
поредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов |
о средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обра |
не и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово крета |
иса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен |
страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада |
е ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста ме |
ришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд |
рко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ раст |
барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и |
рупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, |
ако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама бол |
еше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гла |
на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и |
ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце |
p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако т |
уј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади... |
Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију |
" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу |
ко... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако с |
... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше |
— Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и |
аш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком |
јводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и поглед |
м грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, |
а.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— |
Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет П |
> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> <milestone unit="subSect |
оће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће |
о клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Ст |
.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи кор |
Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не д |
p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопља |
дије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати |
јурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде |
p> <p>Устаници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и наг |
ање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше |
ше народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и С |
е коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја |
пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и |
Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војво |
и још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни |
ад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па пр |
ра, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше |
илом обасу снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и |
> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај |
оше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p |
>— Никога! — одговори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да к |
то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и |
к, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим ок |
— пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу |
ва сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у |
матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у |
ама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по |
, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С |
дераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земљ |
де, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту |
{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђ |
вога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да |
ушу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме прич |
о беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати |
мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало |
> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго о |
аћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су |
ад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашл |
азговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако |
име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога из |
их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена струја про |
о.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> |
ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише се план |
двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен |
напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке |
потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори. |
<p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати |
.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби |
е кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадош |
селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Је |
зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек и |
и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окруже |
</p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право друж |
одно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова |
и, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху п |
оше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне з |
<p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико п |
у.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! |
иште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико |
цу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> |
добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер? |
них витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигн |
аве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, |
аши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити! |
храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност |
борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нем |
сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заст |
овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше |
аћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и он |
руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народ |
ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се |
у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро |
јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузима |
ојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се |
зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обр |
охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непри |
<pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, б |
, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњишт |
ликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу. |
.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} С |
и Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разб |
ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Неб |
дељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах зат |
ики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири |
како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи |
— чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке |
тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јам |
ста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним наро |
S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипа |
/> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе од |
едба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је изврши |
<p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац М |
извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео |
Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох |
чекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четн |
одаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је |
> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S |
и требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту |
облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде м |
р је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире он |
омишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање тур |
аше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренута |
диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote |
ољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> < |
тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час |
<p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — уп |
овој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг р |
стуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p |
тем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника изве |
<p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не |
у.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека м |
> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми |
арца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p>— Тоска!. |
> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> < |
<p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, си |
отамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p |
</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на ра |
Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Ава |
.. добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна нево |
ли у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклеца |
ву и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе рук |
— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том ч |
/p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — |
, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с оста |
ро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини |
ка.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховн |
..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш св |
ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, |
/p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. ци |
ста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.< |
стале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, |
p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено.</p> < |
.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, |
види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>М |
авом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> < |
<p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан ј |
м ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.< |
емаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саблаз |
оме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од р |
рсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само |
руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасениј |
Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири |
е му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их |
вих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше кол |
зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село с |
о пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода |
пођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— |
у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> |
и и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једн |
вуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи с |
ко не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале |
шка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше жив |
е похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову |
каћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Б |
орбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> < |
оска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Ра |
аси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму о |
>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!.. |
>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан |
атити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <miles |
ву, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше оп |
кама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче. |
Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људи, окује их и и |
.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено. |
илош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата |
рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — |
е нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади |
Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домови |
.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до |
пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима |
е Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише. |
сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — уп |
ши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и |
а се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затеч |
} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко м |
ину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој |
се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора |
једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p |
рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се |
ад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази |
а се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријате |
зиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми ја |
одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} До |
двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кликну војвода сакупљеним соколима око себ |
S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</ |
бор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склони |
бор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> |
/p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова. |
пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p> |
ковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом. |
ту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут |
> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око по |
жише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва |
} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разј |
ше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше |
знесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.< |
ој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <mileston |
сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p |
ј умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S |
гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p |
сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, |
Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљ |
као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево |
ас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у ца |
ају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — у |
<p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} |
би.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бле |
уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, |
аву кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа. |
— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Др |
.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — по |
Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими |
ах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Р |
сак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урне |
ко по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а |
ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица |
то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест |
шадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, |
} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да |
посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али |
ра, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадош |
> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p |
ити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том трену |
ше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага |
оздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружи |
<p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима. |
а рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку |
, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га сав |
а око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу |
и на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пр |
ија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу |
и злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, син |
— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у |
неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би |
и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њи |
ест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику |
ело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један |
а не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима |
но осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — |
војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војво |
прси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и |
t="subSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево |
поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање |
нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, |
ског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за приј |
ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за јед |
рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за брато |
ад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толик |
на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и р |
<p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси |
ине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он о |
у.</p> <p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, |
ључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак |
та мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви |
уговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се м |
апоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где |
љи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и |
спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне в |
, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се к |
и стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво п |
} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице м |
лаговештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са св |
м.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси |
упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао |
ш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од |
е га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђена |
замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове |
ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p> |
> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки |
никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру ил |
бројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— Коли |
Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упита |
Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а |
мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— Шта?! |
жем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека |
лите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пр |
ш штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да ч |
ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово до |
о питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти пог |
вог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад о |
ренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — при |
јеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у гра |
е Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру њ |
брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Мано |
? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустињ |
и око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> |
оштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су |
аку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше |
евићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће бе |
S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока иск |
<p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p> |
ене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Тура |
главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> < |
— беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обо |
е свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би |
естано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог к |
сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожар |
ошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одг |
видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} |
Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која |
ој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, поди |
ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи на |
ј трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила |
стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе |
/p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочека |
се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагода |
<pb n="36" /> <p>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ ј |
сто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им о |
о рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, п |
<p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одг |
<p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти тре |
азапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо ве |
, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниск |
{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у ре |
Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман. |
елики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара оде |
а си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} |
жан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, об |
влачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене црта |
оме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћан |
е одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лаг |
орије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је |
Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с вој |
ове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на зб |
сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта д |
поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о с |
пколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасно |
а шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше |
рујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни на |
за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији |
ју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, н |
е јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружа |
ати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује |
и ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се |
па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи |
и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, |
уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ј |
енадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p> |
Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p |
је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагор |
с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је има |
може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јеса |
А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоће |
те ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Ш |
ка раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} |
е!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — е |
> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла за |
p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи |
> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добиће |
ет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди от |
...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га |
</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapter" xml |
царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S |
ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће бо |
ију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p |
више врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен п |
коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он |
усуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће |
а стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и п |
а.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неко |
речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, |
е најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с нар |
а прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га |
.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— |
>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га о |
.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, |
мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више |
волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше сре |
није, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху о |
другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше д |
Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још б |
<p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} За |
нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гн |
p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадиј |
а, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они |
нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S |
коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сази |
м.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној страни недостајаше ј |
стајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами |
ен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али ника |
тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко |
похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и остали |
омет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко. |
p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог |
но, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше |
са спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од |
— рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а н |
низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова пови |
ед! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке |
а све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 мет |
и поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест |
из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека гра |
наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаш |
е десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као о |
потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, разви |
>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше. |
у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну ру |
и се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осв |
би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се |
је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори г |
снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и с |
итеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте. |
до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје де |
м: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се ок |
а и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно |
има беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху у |
во доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне? |
ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и |
— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По |
приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики зав |
те ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали |
Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S |
о ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{ |
одигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p |
пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше |
атери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>К |
упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — |
Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{ |
ју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети |
моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спас |
се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на б |
и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низа |
праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и |
еху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и из |
оче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, п |
ра и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој б |
и.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p |
нике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} |
>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— П |
....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, д |
нагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пођ |
Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му з |
има.</p> <p> — Праштај.... побратиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави |
кови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— |
ку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побратиме... праштај! — изусти Стојан борећ |
тојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и |
— Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју ду |
квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз кап |
е обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску |
осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне |
јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка |
јна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S |
ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде по |
up" xml:id="SRP18965_P1.1"> <head>КЊИГА ПРВА.</head> <head>ЧЕТА</head> <div type="chapter" xml: |
<p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беш |
<pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> < |
снов душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, н |
пасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
шака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац |
нице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише |
2.2.11"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше г |
/p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и п |
p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајни |
астане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ п |
ојводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... а |
је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, |
му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је |
рилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепото |
да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и н |
у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на н |
ста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у кота |
У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у п |
од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен чов |
ас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} |
и душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — при |
е и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, с |
јводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиш |
</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> <p |
— У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други |
> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.< |
а овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да г |
зе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше ск |
’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је пр |
На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{ |
кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан |
Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — |
S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пр |
<p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и тр |
"group" xml:id="SRP18965_P1"> <head>ДЕО ПРВИ</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <pb n="3" /> <div typ |
>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кмет |
ине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а ол |
неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресе |
беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} |
..{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника. |
н беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Го |
рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, а |
оданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше |
ње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња. |
за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ва |
965_C2.1.9"> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледа |
раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S |
е да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри |
поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогоди |
имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ва |
— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће |
жају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погода |
вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се |
е се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сак |
Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — |
ујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније |
о.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћ |
губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се |
нгарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајо |
грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако |
ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче? |
кој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога да |
одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обра |
потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, млад |
, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима своји |
отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљ |
озли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасен |
и.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раск |
Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} |
ву и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш |
тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драга |
у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко |
оворим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим |
најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после по |
сте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђ |
S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору |
за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, |
о крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни к |
дељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, п |
д идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Пал |
обих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре |
ва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија ск |
е за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења тур |
а ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи дру |
ривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све |
освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, н |
о ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па |
вијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризва |
и да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не |
цало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке |
ковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али нећ |
. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ић |
што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>С |
<p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одгов |
се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се построји |
исаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли дана |
а кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђ |
улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> |
сности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — реч |
..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је он |
пљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да о |
више горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи П |
Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p> |
ао кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши. |
ије било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што тр |
бни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, има |
оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби с |
и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао |
} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактиш |
усти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматр |
аше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из св |
} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше |
аше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима.</p |
кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> |
ко да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прс |
двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко |
пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> |
> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуште |
авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и |
у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњ |
unit="subSection" /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво |
н јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она |
.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад углед |
Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек с |
иделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>О |
е песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; ал |
беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше |
Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачењ |
ше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из зем |
раваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> |
ви.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо им па |
одина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова жен |
лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутуриц |
надије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни узд |
се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струна |
рави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду. |
милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! |
Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије |
p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p>— |
} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли м |
тпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше г |
} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога |
земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих ст |
чеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку |
стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p |
ако зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити г |
еше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише |
двуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> < |
ју брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— |
прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и узда |
аше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — јед |
ружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни |
ријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде |
14"> <head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! |
гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манасти |
еносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше. |
Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обра |
а <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S |
лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима |
игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они |
ут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које ју |
остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{ |
аше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p |
ки беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те |
p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> < |
мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, |
исно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p |
<p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајт |
вину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, |
т ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне |
целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког |
собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очек |
{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста с |
д ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} За |
лажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мал |
е.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, |
ућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже |
рет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти нав |
p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицо |
арко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослу |
рзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени |
тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Го |
Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, |
ити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну рук |
и логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба |
чајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година |
ана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих б |
врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се |
ке, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва |
рко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p |
ене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусу |
а диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још |
учно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размако |
ојима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде чове |
<p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо во |
а вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њег |
<p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} |
и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше преда |
, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} |
/p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они и |
а за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као |
> <p>Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долет |
огурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђе |
дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три час |
за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних |
некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази к |
атру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше |
/> <head>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ве |
ози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпо |
шина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Бо |
</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратан |
гачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари |
ше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће |
енутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и по |
ти.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни б |
ићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> |
ог јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен н |
околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се б |
Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p |
имо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана |
ћи напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у ср |
" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p> |
о оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бе |
недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој |
мнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, к |
иште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! |
рави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко до |
" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћ |
ословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога. |
едра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</ |
xml:id="SRP18965_C1.3.6"> <head>Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше |
P18965_C1.2.4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше |
сећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије пол |
једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на кол |
p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускоме |
ље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са |
и Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — |
астаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга |
азре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговим |
иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гре |
остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћ |
ође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећ |
овцем, неколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Сто |
о други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина |
мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> |
ше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест пора |
еш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.< |
еше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше кр |
p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S |
е, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав не |
оње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за ста |
<p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> |
/p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од |
а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone unit="subSect |
head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бо |
претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад ве |
ања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, поз |
</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра не |
p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко свом |
, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, пр |
p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n= |
ече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено. |
о време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Ско |
13 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он |
а слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одруби |
> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на |
пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати |
тво одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У так |
мичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље |
сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стран |
и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> |
омировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том |
итера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује |
у, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после |
-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобо |
раве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он пр |
>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгриз |
же, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху |
преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би т |
ко ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изуст |
ам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слу |
крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидов |
Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> < |
пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на глав |
а Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{ |
ри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити |
Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и |
друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају. |
учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до |
су слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар п |
> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, гото |
о.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у ст |
де, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси......</p> </div> <div type=" |
не степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и у |
е са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајни |
ва његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а |
ове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он |
subSection" /> <p>Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и |
Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гу |
ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем при |
ео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, мож |
а пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <p |
S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, |
з једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, |
<p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — р |
ка што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.< |
ко једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђ |
S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачк |
шид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p> |
ди, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака љу |
ед.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али ср |
це не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчев |
о одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољ |
усти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, |
ени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом у |
трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не п |
и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка М |
ер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре с |
остор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави с |
беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први м |
еба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> |
ена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече |
ни не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, |
поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на |
пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} |
рснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише |
аку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, |
заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде т |
на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођ |
и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једн |
м је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матер |
е други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предаје |
{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту т |
> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час |
...{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ов |
p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсеч |
ше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту |
док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш |
ци, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страхов |
своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободн |
пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови ду |
... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задр |
о.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече |
ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овам |
војка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пр |
а... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душ |
— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p |
p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се ни |
да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се ч |
>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} |
="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовч |
илије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље. |
/p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у гл |
че Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и |
S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић. |
е у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће иг |
говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас д |
сти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба |
} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве |
е зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника |
ој страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњан |
>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују послед |
Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ок |
како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, |
љан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаш |
ар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирс |
вити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост п |
том, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављају |
ево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пу |
дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије ос |
.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у |
> <pb n="153" /> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали г |
беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, траже |
атнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и с |
нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведник |
озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратим |
ави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} П |
киваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S |
зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и р |
ки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се стра |
тко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p |
<p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално чет |
, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним диса |
е у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарко |
ова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика То |
а ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских г |
— одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, з |
ели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима р |
дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Веру |
безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узб |
ш никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} |
лично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видет |
каза и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S |
<p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p> |
расти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу под |
, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у |
ало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брд |
>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из |
.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху н |
, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први с |
иси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Н |
Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не |
налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на др |
/p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <mile |
ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p |
е не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. пра |
ведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — |
ти.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше злико |
иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </d |
че сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше на |
н.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор б |
о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> М |
тељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 18 |
диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето |
тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у т |
долажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикуп |
у се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од С |
бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ |
<p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго ду |
сти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац. |
затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>П |
енадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже |
ићанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p |
позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, та |
де у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом р |
десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p |
ац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу |
еке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не |
тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с наро |
капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и |
беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о срећни |
} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећ |
иде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове свој |
Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и |
на ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама |
не.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска |
у све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама |
м плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да |
ца засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се по |
цније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједн |
дба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше без |
, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и |
> <p> На пространој Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи |
ем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за ру |
овима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, |
шом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже |
ројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у од |
у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од |
оћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да |
а брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на |
ријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше с |
ст, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао |
два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу стран |
риђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан |
одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се прич |
— упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло |
Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступа |
и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!. |
и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу |
тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.< |
.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Ч |
ај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко |
јлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору загла |
глу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој |
е, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час растанку |
а чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p |
ли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слике.{S} Др |
и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би |
и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гл |
му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} |
есреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, |
} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову у |
<p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са св |
ти свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p |
ине, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држа |
уку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави |
и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
еше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То |
а, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе зам |
S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је дух |
никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> < |
да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да |
се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошк |
ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> |
д дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> < |
ну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрин |
очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</ |
зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори к |
граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> |
убић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одју |
цу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови |
ни потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</ |
и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубиш |
то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад на |
<pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу стра |
unit="subSection" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај руше |
како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше |
Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — о |
Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили с |
рићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегл |
ћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по је |
кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не |
опаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну дома |
еш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је? |
авише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
лети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један |
обио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>О |
рља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече зб |
е вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- |
чи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вр |
жда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Он |
у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— До |
јој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му |
а те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и по |
у проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком п |
га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и ст |
рко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма коли |
.2"> <head>Млади кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, раз |
} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цел |
речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху про |
P2.1"> <head>КЊИГА ЧЕТВРТА</head> <head>ПРЕОБРАЖАЈ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
гана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Прео |
политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У в |
3"> <head>Преображење</head> <p> Освану Преображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешил |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.3"> <head>Преображење</head> <p> Освану Преображење 1815...</p> < |
ри се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се ос |
у.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе р |
видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очију, орловскога носа, м |
и црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од |
<p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.< |
ве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> <div t |
>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село |
ћ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлог |
ст и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на |
у љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти р |
зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих во |
ако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и м |
т стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дођ |
а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Нећ |
/p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори П |
говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, |
ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S |
руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође |
ивљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима и |
и ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, |
То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једн |
кама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом п |
>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, сино |
ени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељс |
> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањ |
сенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше |
<p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву |
дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже |
мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p |
— чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,< |
арац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p |
рци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.< |
се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку њег |
отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{ |
, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли |
... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јес |
ирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђ |
p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, поту |
стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им |
чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{ |
ио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Мили |
сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дуб |
и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности прож |
ектрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи |
прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребо |
Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше |
— викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже |
наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, |
на, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} З |
подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убије |
ајвећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разбе |
беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} |
за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни |
приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, а |
итање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио |
даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — ут |
ију своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гут |
тра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Ма |
гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> |
поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан пре |
оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{ |
лбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тра |
милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{ |
ање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, |
>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као |
е зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— |
и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити д |
су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у |
ку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си |
ачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, |
беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за се |
стала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше ск |
ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим |
p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију |
беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова |
аше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, |
ерет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постељ |
дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху да |
енадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} В |
ко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стране |
ше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаш |
гнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше с |
ушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколи |
ш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. |
бе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници с |
творено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То ре |
ања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мо |
подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности прожмаху сва срца.{S} Је |
} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на пра |
адне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери |
гу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој |
<p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у |
страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх пом |
ушу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој |
Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана и |
стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже мо |
Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокта |
па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече |
ку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твоји |
Section" /> <p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану д |
<milestone unit="subSection" /> <p>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато |
за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} |
толица.</p> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, |
> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и дода |
авише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— |
је.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изг |
:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Ње |
p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му |
ва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из град |
<p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу |
е и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха. |
ече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко |
окоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Ј |
беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за |
сеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад |
ија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} О |
да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи |
езања.</p> <pb n="5" /> <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману |
ад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе |
.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p> |
сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба |
ога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шт |
су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и |
{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. </p> <p> |
и са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов |
.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} |
ика, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.< |
нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече |
p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпо |
.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ра |
а.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, по |
м додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска пред |
у страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У |
што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше |
рцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девој |
м и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S |
утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мо |
ајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се |
кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4 |
куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио |
тно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми |
вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за при |
знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија |
на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше |
Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побра |
родираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше |
{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу поврати |
има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу |
окушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, |
радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш |
/p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече ду |
<p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — ре |
114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p |
ти Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> < |
д.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се пре |
се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Ј |
јући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Ч |
Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их |
з Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но |
је, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очи |
обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, п |
врши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде п |
олитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </d |
<p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу |
лу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле |
ећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час. |
p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</ |
ано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се ка |
подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по то |
> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће о |
ела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Бе |
Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нек |
енутку један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb n="59" / |
обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> |
д тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p> |
улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="subSe |
ифово.</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен |
крену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p |
и отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, |
?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гу |
и, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад |
<p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кме |
/p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковље |
— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су |
а моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што п |
, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том с |
ред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет ор |
ограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се пр |
и браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спуст |
једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{ |
е, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Сп |
ро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио |
асмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће |
аја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп |
че он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</ |
.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> < |
p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свеч |
а нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> |
Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја са |
" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— По |
<p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и |
зо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— |
уле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Дух |
p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе ч |
а.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као |
<p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му к |
у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пу |
да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— |
скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, |
оведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> |
ци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна П |
лед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Ост |
} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, |
познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— С |
ва хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом на |
орили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.< |
затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} |
кочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— |
ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том п |
риступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арс |
аштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка |
ше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше |
нови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф про |
емарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој с |
ју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> |
тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{ |
ивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, |
ружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман двојици с |
беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</p> <pb n="168" /> |
и не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема |
е он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим с |
ни поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће о |
емогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и ј |
ворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица иди |
Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> < |
ише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо и |
ли,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови |
олер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће г |
> <p>Одступивши на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, ста |
оје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном кр |
стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S |
крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да |
да Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> < |
крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву |
иновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> |
Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишља |
и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба |
рте се Лома свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и ева |
>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p> |
ро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу |
p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, г |
ки.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено з |
у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се прева |
каза кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде за |
Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше позн |
ју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју |
си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваће |
о помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио |
здајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим |
сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{ |
размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово |
е са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам |
Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне |
лико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам |
вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— |
и на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Про |
ж’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не см |
оне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и |
али увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од сел |
било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, бра |
ајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— За |
лободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка |
— Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педес |
окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!. |
екивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћива |
пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} |
<p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" /> <milestone unit="subSectio |
тиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцр |
/p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и усе |
> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску? |
ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ић |
а — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше |
<p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи |
.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> |
аше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде |
врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — |
положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и |
Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Паза |
а Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Г |
То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стоја |
пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најза |
</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и го |
прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе |
ику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> |
е би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, се на зад |
ед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — |
ца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у |
p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Ф |
у.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљада |
ад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Авр |
у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху н |
просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишек |
упљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто иг |
бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ |
оља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, из |
очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиж |
шин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти |
остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људ |
тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> < |
а, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђе |
рно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут оку |
ва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе |
истоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко |
мо на крила!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{ |
<p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Б |
ше.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико стотина оружаних Срба и распламтише |
задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се бу |
ими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игума |
ац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и ц |
кољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и |
се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас је |
, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је не |
лази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели: |
} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи нек |
зи неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из од |
да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положа |
ине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли у |
да продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле проди |
е Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пож |
p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше |
ан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да с |
атер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p |
би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка |
бивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину |
манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, ста |
, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше обор |
.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од з |
о опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као ав |
диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом бр |
а сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано |
ође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог |
аше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунак |
Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам |
каше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече зб |
ваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздига |
и, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих |
бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а н |
и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, |
и.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше пр |
ишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше |
а ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, с |
</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, |
уша му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, ис |
и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који поз |
S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га о |
ћи, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се С |
и.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде во |
толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он |
ти јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с |
а!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза п |
на својој страни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило н |
тише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухва |
висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, |
ша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљ |
ом.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен план |
но и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зр |
љан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Ста |
Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратим |
а заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се о |
.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби. |
ар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и н |
<p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова |
" xml:id="SRP18965_C2.3.8"> <head>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало ра |
рно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се ди |
мо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и |
им те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Не |
г.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, а |
аће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф |
анчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења уд |
/p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остад |
а служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p |
кој.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовиц |
ужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у |
ка ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што с |
ила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Об |
чког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Ву |
ече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капет |
хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> |
упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.< |
вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да к |
не.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече др |
</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде п |
има својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> |
ћи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху |
иште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.< |
ета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, бо |
<p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Са |
у ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад ре |
м по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обе |
де коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападн |
беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу си |
ање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> < |
пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одго |
је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Ж |
капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! |
вле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} |
му задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не |
, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац |
учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи |
те својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је п |
поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> |
и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> |
е! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренут |
а нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жар |
штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир |
ину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и да |
атере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу р |
813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S |
иво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Јо |
крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и ве |
.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а з |
подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као |
p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, |
имити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, |
м?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је |
оска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</ |
љад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше свед |
га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} |
Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p |
који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љу |
у?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S |
ренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше ис |
аки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слаб |
ћи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{ |
ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху |
о куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше |
S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора б |
а изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла |
јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се |
Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и |
угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратњ |
рудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на |
д вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— |
је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече |
им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њих |
творише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши |
ше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже |
у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни |
рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— |
агано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође |
шко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Ка |
ет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и р |
, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — |
ас.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху |
слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слоб |
} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је о |
па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а н |
на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</ |
врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут н |
в сакупљени народ.</p> <pb n="63" /> <p>Припалише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, |
, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испити |
обрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Л |
p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на |
едока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и с |
таријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком |
рам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казив |
у кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуг |
ац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако |
новаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, ба |
ст, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији |
и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовањ |
овића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта ј |
на живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарају |
их истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невоља |
је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p> |
воји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он с |
аша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, |
отивној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упут |
а погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми |
{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име |
малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику бук |
арковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши |
тарац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ |
и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће ј |
и је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу |
овник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга буј |
чне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са |
ка брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по свима странама, изгледах |
ити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на |
то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као сне |
прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, |
е понизност једино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прет |
одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело |
здрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p |
и руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сети |
јдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он |
о пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S |
>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај ј |
аћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу |
буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> |
све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме п |
— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?< |
че:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да нем |
а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар |
Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У |
/p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p |
оше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке. |
ње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!. |
ote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Си |
драви агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети |
p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако бе |
промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта ж |
ац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода |
све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобаби |
че ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жа |
нска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигор |
и, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење турски |
улејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред |
клецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта |
по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежн |
рикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ће |
ри заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће |
ко продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.< |
бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S |
ође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негв |
истајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако |
— рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</ |
да таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи |
итава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност |
новљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан |
ком оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огледах |
том не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуш |
Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед |
тојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац А |
.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> < |
ивати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лом |
ише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> < |
е и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу д |
тоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благ |
</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упок |
атима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> |
и се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју |
>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p |
кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — |
обро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Јед |
, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p |
беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> < |
ње...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам никога код |
држава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени свак |
у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беш |
иси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведе |
лас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> |
м потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови на |
љу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд кој |
узећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Р |
ром.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним с |
на овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ ду |
и ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не |
ска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у ј |
бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи |
ом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође |
ворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у т |
осу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p |
Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена иње |
ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај прене |
="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до ру |
ачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му |
Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и заша |
им облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем |
их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му |
ече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде |
е њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из о |
очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не пла |
не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговори |
млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање пр |
з пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у к |
И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} |
шташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ват |
{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он |
решташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше ци |
> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Ж |
<p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређо |
на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прек |
демо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде |
ња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде |
ило да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу |
одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. |
д.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гуше |
а — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</ |
p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је |
ор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се |
ече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и о |
е седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Л |
} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо поло |
се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} По |
} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{ |
рча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>От |
е?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да и |
> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и |
од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — по |
ма, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни |
Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степениц |
е да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале и |
е не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; п |
његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Ж |
вориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, |
ва и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив |
ом тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рање |
че беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаш |
тну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, при |
лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> < |
аше њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче |
буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} |
лобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртв |
и село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића |
{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман раз |
н Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p |
више.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина пр |
беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо. |
д матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{ |
>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се по |
ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> |
реображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој |
— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас |
се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, |
</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се |
.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</ |
гова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да н |
му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим |
као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас и |
воје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слу |
ерка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај |
огађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син |
авле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја чо |
звишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима |
какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Дв |
тлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не д |
ања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љуб |
и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и |
ојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и н |
цу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он |
ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> < |
је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну. |
/p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељ |
ланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ ст |
ену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар во |
ма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри |
шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, ре |
е аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у |
ом, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но те |
p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оч |
ојне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и н |
а тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и по |
о, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме |
вета.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Вазду |
теде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из м |
вле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ј |
ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће с |
е по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> |
приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p> |
свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка |
е батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо |
му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушки |
тлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p |
Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На в |
душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише туг |
чног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе рос |
а имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступа |
оска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз |
невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три |
е вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац |
уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из занос |
е Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S |
ураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу ј |
{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срц |
тац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ |
гове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је пре |
ричамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху д |
а? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш как |
{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о ко |
Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и |
едне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и на |
се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала |
и бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако |
се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к |
</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — Какву јабуку?</p> <p> |
и то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је |
же заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему о |
му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, |
ше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмет |
<p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</ |
} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро |
станици падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на |
свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман |
и.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p |
врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и |
Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, чо |
— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} |
од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаник |
многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђ |
дведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се раза |
ца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и т |
а одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила А |
примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше |
ожаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по |
суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе А |
као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— |
аљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф мусе |
риште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ беше |
ше и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина м |
.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у ов |
, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јованови |
?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви са |
ђоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз |
p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли |
ана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај. |
ове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи њ |
еше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> |
>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па ш |
Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похита |
ше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit="sub |
мче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко |
<p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> < |
ли?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се сав |
аље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокиће |
сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило |
еко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на пост |
редадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде |
r" xml:id="SRP18965_C1.2.3"> <head>Хаџи-Продан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што |
г ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над |
head>Поздравље војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у |
ла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше на |
ојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли с |
оложаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелета |
— захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком иста |
аци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље. |
p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Р |
елате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму и |
ке стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p> |
ли.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p |
којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два |
пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите по |
е могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово од |
ајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, |
одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај прем |
</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево |
војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво до |
ри.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па |
>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он зго |
е крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко пе |
аквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, пос |
крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави т |
о коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> |
посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, |
бару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> < |
столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од |
есмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то вр |
какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припома |
еном покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих |
диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момк |
митрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад |
чку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да |
<p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане |
кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом |
је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омале |
вити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском |
е.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају |
дби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа. |
е игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно |
и један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!< |
>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су т |
} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио н |
Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поман |
аше обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> < |
риште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекри |
у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде вл |
не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Ом |
држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаш |
се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p |
ра мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— У |
већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади к |
е, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од |
ност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да |
ђења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских в |
даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окрша |
ловину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху |
безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 |
па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S |
<p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са |
шчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе по |
им поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на п |
воје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући |
се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> < |
а ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда п |
ума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} Н |
стом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу св |
подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у к |
боље спремити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{ |
Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје ли |
<p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и |
барушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око |
сте колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучк |
мо што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Д |
ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од к |
кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У |
ише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Ка |
/p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, уда |
p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао |
али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, с |
еми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
е низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше |
о насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="subSection |
, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone uni |
доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стр |
раштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осв |
, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне |
ање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допи |
по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кро |
ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> |
ка освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и |
} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњ |
е и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома уја |
живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од ко |
Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Мла |
соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Ш |
<p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије бе |
жени, очекујући последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је сло |
15"> <head>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у |
ас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду јо |
одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове в |
нова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред |
а га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине |
адркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од пост |
јном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} |
.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику |
ке.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да |
омично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од ку |
му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — |
е Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} |
у и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад |
светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} С |
под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хл |
проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокт |
утро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа чо |
се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p |
ица је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци ж |
р твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у се |
воју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе |
груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — реч |
бражава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и |
ка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, д |
жјем.{S} Преузвишена осећања побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осет |
S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља |
ан себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то |
је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не |
Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњенос |
ва.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лев |
злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима ви |
упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно |
Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си |
ма.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> |
, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне |
љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и |
оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван |
оја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше сва |
а.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази |
.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без п |
мирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра |
има служаху место столица.</p> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља развед |
Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
н о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то |
прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лев |
о огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, прид |
лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену |
а за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понов |
дан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушев |
тку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе |
х промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> |
аше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село б |
уше.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока. |
ја очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— |
е духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. |
</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му б |
— Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и |
</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — А што, с |
нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.</p> < |
о?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са |
руглих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и др |
<p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на ст |
крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обр |
вести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и ул |
познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше човека.</p> <p>М |
ина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори предвостручени ст |
> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <milestone unit="subSection" |
>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а |
алостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на пр |
На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи чита |
цу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан |
еда у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име |
са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном |
јатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије о |
</head> <p> Најкраћа и најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих војск |
ћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је |
мо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица под |
Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља |
ар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за гр |
евоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блаж |
чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни |
м више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити прав |
о хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спа |
то оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко уч |
} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Т |
> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и |
де покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи пор |
о било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> |
ри старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манас |
ава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чиј |
страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља ј |
ошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше |
уше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху |
биту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спа |
ље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође |
трашним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по к |
> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени |
околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са сви |
запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане |
том брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ног |
{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Проте |
а и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је но |
т ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла |
сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њен |
ити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не |
их, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом пол |
_C2.3.1"> <head>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим лис |
три јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха |
</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице |
и поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врача |
кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напр |
Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бол |
черње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова након |
беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогућ |
кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни |
порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значај |
о све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав |
ваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише г |
отајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устаник |
Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, шт |
згледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.< |
нам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити. |
ле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> |
између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прил |
рише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он |
, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она пр |
у, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> |
..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} |
емљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За |
та нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p |
p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се |
годише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за сп |
цу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу |
Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> |
} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори о |
у му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као |
.{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — |
p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p> |
ц, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — |
/p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А |
н метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену |
јим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — |
p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешен |
да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш |
и почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе |
ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава |
га о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и |
"47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и прин |
ри Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, |
врнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојл |
</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече |
<p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије у |
p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод л |
оће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му |
<p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд |
ве како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Бео |
рко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкч |
> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живо |
рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и |
Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом в |
духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, иско |
же морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први се |
ресто његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у |
живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не |
ању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и |
и кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави споп |
сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека |
их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи с |
ебу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, поз |
арко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже гла |
младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погин |
је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Про |
не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> |
атима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извад |
уди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше |
знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. |
воме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Св |
а!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и ј |
/p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је подиже |
2.3"> <head>Хаџи-Продан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, п |
лумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневић |
кад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> < |
уле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инко |
преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и |
нов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на пр |
њишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> <p>И |
ене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? |
<p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то б |
људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — |
Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — уп |
арко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи рук |
, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече |
</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам |
ата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта б |
ћи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?! |
авнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше д |
и?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије |
двећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина |
азмахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у свој |
ека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хл |
p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне с |
аздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, ко |
ек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколик |
ика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска позн |
ја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Ма |
генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија |
пска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког живота браће сво |
ари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за че |
т, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше |
и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништ |
е душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И |
дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба. |
аће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и |
— рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Ле |
и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— Кога т |
е капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— |
вој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љуб |
едни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, сам |
аран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тич |
и, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвише |
чки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га под |
и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ о |
баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се |
а и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, ко |
> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитају |
достајаше један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба |
ви, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода. |
во небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни ос |
ање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, нали |
ромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p |
ла.</p> <p>У једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима |
/> <p> Освану 13.{S} Јули...</p> <p> На пространој Мачванској равници, према селу Дубљу, овог д |
горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе н |
18965_C2.2.13"> <head>Ајша.</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским |
ђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једн |
и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кућ |
каво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо |
а раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очију, орловскога носа, малених и непомичн |
Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикн |
и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим врат |
и и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око |
едао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди |
одан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан т |
и га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} |
а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све |
ук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити ру |
head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо |
{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе |
вест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути |
и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска |
бијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, ка |
! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови |
оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му |
вца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазит |
Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> мана |
мо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућ |
.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а врем |
Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са пог |
шо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с |
p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуше стр |
е, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све |
но, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> |
ри преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад сти |
е у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone |
згуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита |
у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, н |
и свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, к |
противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S |
з Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих |
>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Мих |
ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић |
е.{S} Свештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду |
>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је |
а постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би |
а трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{ |
и боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— |
</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо |
подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војв |
и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за ру |
Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хи |
у реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њим |
— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p |
о.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруг |
беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>К |
се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p |
лас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност улив |
<p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбу |
>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Св |
оже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p> |
сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте |
у наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете гл |
и и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи |
ађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ов |
времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је |
<pb n="122" /> <p>— Милост... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жа |
јсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, т |
близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.< |
би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно |
извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Авр |
хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих б |
завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом |
, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа |
узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— До |
агост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан кр |
и руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над |
S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше м |
авле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> |
вљаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом велич |
паду плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чи |
трана беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде |
али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше.. |
ча. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — |
ом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно ма |
ко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном |
е како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева |
а истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му в |
/p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што под њег |
патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душ |
то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и пит |
и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као |
кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ дале |
о том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, ст |
амур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађан |
ица — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те нев |
добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју. |
у.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погле |
е косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> |
и грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — р |
лек од црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчан |
оцвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, |
p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће |
а борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} |
ра...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч ње |
ове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</ |
појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— К |
ву гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, |
нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} |
своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче а |
е он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жа |
тин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и |
сто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с н |
ног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме |
Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло |
м — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох! |
} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ће |
о буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— |
p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си |
Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије под |
џи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопиш |
асја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну |
едно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но |
е.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фе |
> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта |
, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито зап |
рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} |
.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> < |
На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се н |
ваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости |
иско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и об |
унаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеко |
ењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазби |
еше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху |
Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини о |
ци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећ |
ш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се |
а вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о ко |
>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што |
ир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље д |
<p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода |
ебаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у |
Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали под |
<p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пу |
ужје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му дава |
</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, син |
рет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше |
<p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, |
тити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све |
Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четвориц |
ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити крив |
успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно |
...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац узда |
вади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган |
есу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га пог |
ле; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну не |
иже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беш |
али.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p |
н после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек |
да.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана |
ко, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману луд |
.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће пон |
Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће |
као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> |
рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обра |
>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и |
ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да браним |
ђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко |
и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба ста |
ру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадн |
планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама узд |
Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се д |
еће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље ула |
је, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих вр |
дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна п |
S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</ |
родираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огром |
десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута п |
{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу |
рчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небр |
пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупск |
е!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче |
pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света. |
ио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозни |
ead>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То ј |
оју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} |
љуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог |
ацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" |
Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, ја |
оше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S |
p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвни |
о паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и |
S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме |
шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна |
реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S |
ским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлуч |
ње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово исп |
ити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше |
ваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху |
обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста |
рете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нек |
ет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном |
причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и ск |
ком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улаз |
најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пун |
Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху |
да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српск |
олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{ |
едну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оно |
и.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га с |
е, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, |
/p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад |
седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из ку |
њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан |
се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и к |
се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{ |
p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље |
дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник... |
ебо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по око |
тиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овд |
S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништ |
ајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући |
пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напу |
и камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробо |
да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова дв |
ш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати крш |
ле још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Ост |
Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар |
вника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи ск |
а полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази |
алена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним глас |
ни им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ов |
рац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грле |
јдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја |
ма кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу |
p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама |
ку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице |
, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти |
ако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па |
соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав |
/p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и |
ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако о |
камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободо |
же раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покуш |
сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Пав |
/p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, јуче.< |
и молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пуст |
По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се |
p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлов |
ти и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> < |
но добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори |
} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква |
ега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. |
сно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p |
лини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока |
високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломље |
орушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снаго |
ше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћ |
814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S |
успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обил |
аху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета |
рп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а на |
е и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> < |
адрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} |
еви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, |
мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у прол |
ти се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његов |
пи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p |
лико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе |
ешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу да |
душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. |
усти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш |
! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А ш |
кла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје н |
ајузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога време |
нење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јест.. |
шек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше |
аље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окр |
пише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А |
ду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је |
, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер |
Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSect |
ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <div type="ch |
едно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, |
дући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, па |
оје Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, |
ађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао |
ред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што |
је иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целин |
со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада дев |
њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугла |
а сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1 |
лове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београ |
.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
а особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишт |
главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!. |
о се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После |
ободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и у |
де у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном |
— рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!. |
— рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, |
још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Уста |
<p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из |
се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и |
ог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — |
у се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изг |
је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се |
оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви н |
урска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на про |
<p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу гр |
у, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авак |
поче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и |
е овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам п |
хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> < |
ожаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а |
учке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки ј |
ку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на п |
ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка г |
на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови |
узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишља |
аше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубав |
бодно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову |
само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси в |
сто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ |
У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, п |
то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, |
њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо ли |
лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у |
ове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту |
н обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да |
/p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не |
нице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> < |
а 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крв |
ко да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спа |
чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он с |
.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на и |
у из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се об |
кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још |
вати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне |
се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слобод |
саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо |
о не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше |
ћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где |
е.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и зав |
стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се по |
иже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута |
а за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и |
>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут о |
се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" / |
и се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и |
гаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута |
а — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по |
и је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p |
Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престрави |
/p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n=" |
> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гроб |
рекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Посед |
у игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их ст |
задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад туж |
те и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим глас |
изини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему |
ишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало ода |
игоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га в |
</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и |
х, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> |
ободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке |
та.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи |
ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Мил |
но.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступниц |
лажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb |
о могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине с |
иваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под јед |
се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране п |
> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и |
е ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, |
зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} У |
<p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> |
зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли |
b n="97" /> <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дуб |
гађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу |
дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки са |
stone unit="subSection" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са |
?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђ |
чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше н |
е обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том |
те, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком |
head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p> |
стера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се |
но, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од кој |
пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше пре |
у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим |
прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан |
зише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и н |
а оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— П |
прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорач |
севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изва |
и његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф! |
удина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га |
кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p> |
анатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне к |
одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зрак |
више.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p> |
дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а посл |
не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а |
аспламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Пота |
и их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи П |
е их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} |
.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
дри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакош |
пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак с |
> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Дру |
Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве ша |
ено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од тана |
и мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек ст |
е!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{ |
рњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред с |
анком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево |
ао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху и |
устош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Кр |
n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојл |
атифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле. |
ије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помо |
туче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— М |
утку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња |
а.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, про |
из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> |
ружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> |
ајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жив |
абији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турц |
е обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас и |
је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле |
уди искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, под |
завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! |
ред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити ору |
топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше |
пријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тиши |
чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је |
рене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну иг |
и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p> |
аше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метн |
ави, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање |
дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћо |
ра, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својим |
диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше до |
/p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић |
} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њи |
— одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Ву |
</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други |
азлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p |
авцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски в |
е сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обр |
— закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата |
исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, |
. изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Па |
ше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И |
ф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{ |
чна као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стоја |
{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњи |
— рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећ |
ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не |
лише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховн |
рену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </di |
ка на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и пон |
и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гу |
{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз |
p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} |
па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беш |
<p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</ |
е за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бо |
у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стран |
н страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... |
ц! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас |
S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљи |
ло десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог |
г и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром оков |
људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци остави |
ас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова |
! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас и |
бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Остав |
потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само |
ј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи злик |
устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужи |
.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зу |
су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђена |
аве неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и з |
ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, |
лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса |
загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо |
ше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора ка |
ао тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> |
вих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у |
е у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде |
раву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака |
вом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скр |
ка Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десн |
ћу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се догово |
а.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е леп |
Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</ |
рошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две висок |
ули...</p> <p> На пространој Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи |
ва исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој мор |
/p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина о |
е задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше |
а је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се ј |
гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини б |
е допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војни |
рећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — |
стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше н |
ло па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и пр |
та га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш т |
с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар в |
з пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У пор |
необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, т |
— Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да ст |
стано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не пре |
ријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана з |
што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побрати |
онски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше |
ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Мил |
ричека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— |
>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизат |
како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> |
, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па прес |
ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих. |
да на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S |
ух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове |
еки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} |
едомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не буде |
из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.</p> <p>Цена 2 динара< |
радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} |
а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} |
за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Ам |
постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, с |
ти се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Г |
— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучн |
ним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p |
</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, |
а се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— С |
асећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајућ |
видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате з |
шија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта б |
.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо |
о!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — |
дне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— |
премљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар |
Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и |
говештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би |
ху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и ви |
> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Х |
ком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и п |
рнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p> |
а Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> |
повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком...{S} |
Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и за |
иротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и к |
р и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели |
:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узл |
ицу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, |
Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него д |
Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> |
вић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p |
Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а |
браду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише |
p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p |
S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан |
д до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> < |
{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени |
и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> |
и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— |
екну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планин |
p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} |
га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пушт |
ф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — од |
p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} |
.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаш |
н!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p> |
е ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес! |
е Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... г |
осну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анин |
е.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест |
гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко |
штедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} |
У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} |
а ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и |
ше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и св |
Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Х |
чи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу д |
е кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не |
м је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова |
ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сла |
ави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој ж |
лакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити кар |
уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђ |
с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Ста |
се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће ја |
о те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенади |
дирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму |
осово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбо |
p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и ста |
ме таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p |
кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му дод |
спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна м |
в.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним рад |
S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Ка |
вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно |
Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра |
.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да! |
тојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање |
ати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после к |
ишћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештени |
е од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама др |
и онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као ро |
дарен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити |
рлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдн |
преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо |
аше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше |
уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу |
роваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса суз |
<p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље |
авом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако |
>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од |
S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опа |
ко испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.< |
и невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сак |
а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> |
b n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да |
здравље војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање |
дну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на оружј |
омо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан. |
S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од |
, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.< |
орим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, к |
му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Г |
де га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; ус |
оју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз |
цама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахн |
љен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} |
ље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе |
лушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.< |
Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окр |
ни од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кр |
, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очист |
еху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несре |
То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен |
ужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше н |
валило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо |
ако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, |
стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стоти |
аша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачк |
млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то |
<p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> < |
<p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ |
} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p> |
/head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка |
, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из |
и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не |
а срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А |
че игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта ми |
рева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светло |
свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ |
> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Мом |
ља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње њего |
раве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} |
и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љ |
паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног к |
о и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огледамо ср |
дему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, |
учи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродиш |
један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} |
} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Ди |
.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо м |
, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потреб |
аве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у |
о.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше н |
омцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и |
Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ног |
Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски |
вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту |
ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраш |
из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да |
ац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се |
<p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону ш |
ти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И |
да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у буд |
анствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, |
а обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали |
о и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, |
у разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би прав |
а граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише |
Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојури |
уди.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У не |
.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу |
т Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије преса |
араше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свак |
еши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђук |
— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оч |
дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што за |
према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се рас |
сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе цр |
ећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли треса |
една једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана упитаће само |
е положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џ |
рава потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша ј |
од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, изм |
<p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, к |
њишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p> |
У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну |
из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета ис |
у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </ |
икупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба. |
аше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и |
ут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умири |
} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело |
са писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</ |
лна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да |
како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако сил |
гих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га |
ако громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продр |
опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабр |
, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се |
ија!</p> <p>— Стојане! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм |
ци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ан |
изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображе |
Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле друга |
бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођош |
дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полете |
> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Ср |
посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone u |
е да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" |
{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенад |
полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по це |
на, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду. |
Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У |
рваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Не |
еху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, |
ојима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} |
ад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом по |
Халакање, јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи и |
у непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и вароши |
емља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — |
у стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у по |
p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p> |
читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше осван |
оћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточ |
поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p> |
висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао с |
<p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање. |
ше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе |
p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах |
и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати |
шаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни уда |
урке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалиш |
на и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, |
ина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен врт |
преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде |
тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест |
едина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше. |
еши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана упит |
>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих |
но руком материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало |
мбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у ср |
p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде мета |
следњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан без |
S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> |
"55" /> и остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше |
, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њ |
рвих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног час |
јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора |
етву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо вр |
лавом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице б |
ступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се |
Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намест |
ра Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан у |
ао оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ве |
пште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси |
оже ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси......</p> </di |
о је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила. |
гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, ста |
, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лиц |
нима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком |
ка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је с |
слобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуш |
Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са с |
ага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже с |
тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.< |
поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали |
бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се |
оштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму ст |
ху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро |
>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гле |
оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више фи |
па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} |
се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ов |
иђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви |
себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље. |
xml:id="SRP18965_C2.2.10"> <head>Бошко разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави мат |
тва беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њ |
о да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло н |
ом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама |
тојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стиго |
S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца пон |
о.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточ |
бом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chap |
и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо!</ |
м ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу преда |
међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет гол |
<p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, шт |
би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погин |
следњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста љ |
се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.< |
ов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов р |
Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премудрост |
све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, а |
огледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> < |
е им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а н |
о, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој ја |
{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се са |
у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— Сад |
е као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право |
ијући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!.. |
и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући с |
упског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n |
да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Само |
то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном |
смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — поно |
S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S |
.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема ми |
ламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, ко |
ави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</ |
е било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако |
те Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доб |
отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жар |
за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, изв |
— Пали!</p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима |
оказаше се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> |
отице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, |
ђоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — |
ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— |
а узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процв |
и.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати |
их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овл |
ен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова |
</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо |
ежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> |
а огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиж |
окташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше |
а...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо јо |
estone unit="subSection" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кре |
цима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он о |
е на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — ре |
ше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <milestone unit="subSe |
Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова у |
е.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу ко |
Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци |
утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад и |
b n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. |
и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име |
љајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице |
ве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша с |
око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике мо |
ше до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{ |
оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву |
олац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S |
ину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, п |
ипремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше |
ли Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало пов |
и мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не |
ија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мир |
ова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} |
, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али |
ше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на зе |
земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастир |
речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу |
затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по |
унаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, п |
Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсим |
јем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, |
им — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Об |
као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рај |
д своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку ц |
кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— |
м — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође |
киње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p |
људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Бе |
један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кр |
Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:< |
па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама оти |
<p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник |
асом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћа |
коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чо |
и на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога |
басе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одго |
— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ов |
.{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи |
уну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безако |
наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци дод |
рца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Сто |
м куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул по |
го знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без |
<p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> |
</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пус |
какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> |
{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам.. |
бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p |
кон дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишман |
одо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вел |
гама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ови |
тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза |
с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, |
а мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Ло |
рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија |
мо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> < |
ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се |
! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода |
се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Усниц |
којисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бо |
! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта вел |
ко! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести с |
! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили |
но! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p |
ек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} |
јем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у јед |
пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стоја |
сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и пока |
" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је изд |
..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, с |
освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде: |
...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} |
на Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, |
кве ране?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је |
> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу |
кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружи |
пусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима глав |
рода!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити |
обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце ве |
Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одгово |
чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити п |
.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше |
ића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— |
ђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да г |
ман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла вре |
и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То б |
уменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо |
tone unit="subSection" /> <p> Сутрадан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога дух |
рије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам |
="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p |
> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би к |
чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p> |
ј и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом |
тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — |
p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> |
а.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем. |
земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени |
....{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела |
вена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под удар |
изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањ |
.{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му |
гурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет |
витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови |
лабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
е нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошк |
наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обу |
е сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} |
се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p |
Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у су |
понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{S} Ра |
<p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Манојлово преобр |
у ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Ма |
и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покр |
зе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико |
има их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се н |
дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак |
и Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно осту |
ког живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатиш |
ве расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћено и у црн |
брегови, они огромни природни пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} О |
.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњ |
да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак бор |
неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила |
гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а дру |
о дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше пот |
ећа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше побо |
д окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <di |
се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико |
Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак |
ти.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} |
е тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Поло |
живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се оп |
аху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараш |
а Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Ка |
р-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збира |
и ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадо |
Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео |
купише неколико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене с |
тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости!</p> |
а и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне |
слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— |
врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамни |
уклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов |
це.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{ |
ебош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, посту |
ске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли |
оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — ре |
о Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без б |
p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да зау |
етање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, |
топу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Т |
S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очим |
се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче |
н Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему уги |
им.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очиј |
ше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, та |
Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сре |
ољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде |
драв <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих окру |
вле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим |
е с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У ов |
unit="subSection" /> <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприч |
глади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" |
кључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" /> <milestone unit="subSe |
тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва у |
ху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећа |
ља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> < |
да се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Уст |
е поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му: |
уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је |
њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Прис |
ања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљ |
p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала |
уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог |
Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше исп |
.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро |
Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, |
ки кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових |
потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не б |
На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капиј |
ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавни |
о огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све од |
{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош |
ахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности. |
загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко д |
о једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се с |
ка му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — сву |
.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама |
логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војв |
</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече |
и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— По |
анчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p |
беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росн |
рве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све |
његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајим |
n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друг |
иво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И |
а.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико пор |
стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси |
<p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже |
великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по с |
азви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Так |
арановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врат |
за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава ште |
>Љубић</head> <p> Најкраћа и најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих |
домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, |
могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после |
пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи мес |
се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујућ |
сле светлости наступи тама......</p> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{ |
ја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Кн |
свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је у |
еможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра |
што и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја |
и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбин |
уф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги |
ошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф |
рвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилиш |
то прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што нош |
де прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко нак |
аким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у т |
ак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад |
трофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по |
вита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из гр |
вољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— По |
сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узр |
ући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један о |
грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> |
видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скрену |
<p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Сам |
.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Го |
по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван крако |
прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде друго |
рска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За |
ложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе неп |
је! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ак |
о држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим |
они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> |
> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из |
дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново |
љи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковиц |
ишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један прем |
учићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваље |
одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
но се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско |
држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не |
{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај |
/p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, |
Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глиго |
Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n |
у испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити |
ледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога д |
горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао |
вом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ов |
аточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше |
Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с п |
те још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="chapte |
бија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако |
ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонифик |
пећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је |
S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не ви |
стављајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под дола |
увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не |
е ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко дру |
{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуриша |
на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>У |
во потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника бе |
родре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута |
Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се про |
ступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и |
етати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва |
страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устани |
и повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један ме |
рисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји но |
и слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и |
же на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватиш |
а околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све |
Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на ки |
сваког тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповес |
не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Т |
ади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно в |
јекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За п |
злете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники. |
тојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше |
падају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога |
умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати К |
помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div |
тупимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче |
.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако ј |
лободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смил |
отово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час |
о ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — |
Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић |
<p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено трој |
Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају. |
нутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове г |
примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, |
е с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близ |
<p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те |
<p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честит |
се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене ок |
мет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се |
дире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га |
</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер |
о врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче |
оћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећ |
отово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у с |
кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка п |
руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да м |
p>— Мене ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису на |
ишта! — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију |
} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— |
а вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што |
<p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и ус |
Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му |
Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p |
дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време |
е згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, поку |
згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена. |
вати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабу |
и да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздр |
десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле |
/p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите |
н, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а |
<p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни б |
клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео |
S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удеша |
ажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше |
један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>В |
е?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га при |
ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози с |
..{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, н |
ише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се прима |
ауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотер |
дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се |
етоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу |
а и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> |
нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати |
Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Так |
оздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осв |
вник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, б |
а остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше з |
оша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита |
зиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебе |
</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба |
м.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одгов |
де причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Дел |
p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага? |
p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, к |
се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега |
на.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, |
поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ |
" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково |
памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има ве |
е.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са |
вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Ра |
у на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси л |
а.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} |
е не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} |
.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и |
сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е |
опашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је н |
?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад |
ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</ |
лушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примети други |
/p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва |
> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по |
ан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пр |
<p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудн |
— Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога |
о сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу д |
а.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — |
ем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти |
е сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је |
ку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Ов |
ка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — пр |
ан корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?... |
ве постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш с |
е, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тап |
тку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још |
стала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен |
е.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ни |
е мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, мор |
промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Лат |
2" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надат |
јше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег ср |
били!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта ра |
се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Ја |
<p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади |
> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> |
у, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p |
<p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши ду |
мили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части |
Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не д |
мој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има |
угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</ |
два се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беш |
и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.< |
оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и п |
че Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> |
имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али |
ира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> < |
слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и |
Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији |
ободан!...{S} Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, н |
о за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког |
нахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — ре |
о питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајси |
’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти |
хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честит |
што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде. |
начке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, плен |
и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још ко |
пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муње |
: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптав |
Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе н |
>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</ |
<p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадо |
тштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе д |
Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поз |
ођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И |
Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и |
лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрост |
еше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — кликну она |
један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука |
ајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хт |
време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде |
<p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејств |
беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али ст |
већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад |
изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и |
> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене с |
>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао нек |
nit="subSection" /> <p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и |
Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, |
о духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклет |
се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре |
амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше |
удно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павл |
ти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— |
давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за к |
>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праштај, с |
} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, си |
е!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — нас |
араше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну |
озница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно п |
уше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чел |
19" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спас |
{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше |
х руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда |
ин.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно |
Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбоље |
арко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко. |
с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За |
ртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници |
ка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га у |
гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече с |
о.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том п |
осим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Је |
p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифов |
у, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</ |
их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не б |
икупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ст |
му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен весе |
ва децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="c |
етину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— Турци, оче!</p> <p>— Какви |
p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тес |
рзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div |
се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> |
p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Морав |
крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донет |
у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> |
</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, си |
шину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго зна |
а.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> |
кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, н |
кочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби |
понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ен |
у слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку дец |
ица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучи |
уди се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах вез |
колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе |
избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p |
еколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерл |
Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде |
p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Л |
гда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с |
дговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа |
де на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — за |
.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарк |
падоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> |
е.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Как |
притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче |
амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! |
ле.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се |
већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> |
поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још то |
а врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ исп |
камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади |
и до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац поди |
<p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе ору |
анко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зи |
Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и цр |
ку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на |
другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро |
ом.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војни |
смејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и |
и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши. |
лице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са сре |
а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану |
а пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S |
стан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" |
ин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том |
лете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> < |
е ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од |
виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазр |
еће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај злик |
е му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! |
ри и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има ј |
први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини не |
и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко бун |
у главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео п |
зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошк |
ворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к |
ека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone |
о доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — при |
ива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи |
ну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— |
риђе.</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти мо |
овца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Ни |
је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} |
.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div type="chap |
а чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благо |
њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас |
све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести |
на.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост... мило |
а, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> |
.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> |
тну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> |
о преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чо |
десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га |
аки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> |
> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </d |
уд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> < |
вцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p |
је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком |
атифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти |
е....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— |
арца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану |
аћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> < |
ачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле грај |
/p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} В |
ани и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и чет |
едан повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири |
за Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, си |
д кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мис |
дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а |
ири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — |
аше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћ |
ачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и по |
се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бо |
— одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, |
и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош. |
оше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше. |
е у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отисн |
ети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} О |
побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умак |
p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Позд |
пска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђен |
. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко |
n="103" /> <p>— Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми |
е оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је к |
јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жа |
> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> |
p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познај |
им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</ |
ечицу.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њ |
савијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> |
р му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, ски |
им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само |
имети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба раш |
а беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе |
</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Тр |
в порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... |
ри кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p |
рко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо |
?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцн |
е отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, |
> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с одело |
p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> < |
ма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! о |
га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div type="ch |
ру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима |
љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да от |
децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезв |
аше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну |
ћи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се |
вода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га |
/p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима |
Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се |
р десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.< |
предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати а |
ак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извр |
се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресу |
— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, |
посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету |
о и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме д |
вши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стри |
ише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми ј |
ху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S |
.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све д |
е у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p |
ључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој |
и ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи ок |
ву.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S |
Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је с |
Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одгово |
ећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Пав |
екамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p |
pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја са |
Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.< |
изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Л |
душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....< |
.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— |
је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она |
а.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тос |
/p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њег |
ет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех |
идиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Мили |
кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрљ |
аденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Има |
а?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ј |
двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори ч |
ласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду |
— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — од |
има својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговор |
ро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У |
е опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш |
.{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су |
.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти |
p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре |
</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко с |
т жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми |
претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђ |
е нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p |
ко ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш |
<p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуш |
<p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке |
е до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="3 |
е главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману. |
око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћиц |
а много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p |
ја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p |
/p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Прода |
> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде |
е лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме |
ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — п |
</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p> |
таве.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши о |
. четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <m |
оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци |
о ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша |
ићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога пос |
<p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сум |
а.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја |
<p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусу |
ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би |
е.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.< |
т?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} |
и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и с |
ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да а |
логај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Сто |
> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p> |
стима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије п |
е?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни! |
/p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p |
мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју сл |
/p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— |
руго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли |
и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p |
рац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они |
обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се оти |
>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палал |
и да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и о |
в!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с мес |
м судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то |
<p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо |
сно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси |
за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p> |
Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше |
? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Ш |
ић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> |
>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам |
месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква об |
је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли |
.</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот |
браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{ |
и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone |
пљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе |
и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Т |
> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан |
траше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да |
<p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, н |
овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Ст |
ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног ух |
тиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгу |
Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде |
Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном |
га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Има |
p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Т |
апиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</ |
из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и ум |
ше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта |
е, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> |
.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Дон |
p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долаз |
аху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђу |
ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оста |
Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p> |
очивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... д |
— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликн |
седаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с |
> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— |
дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — од |
Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пођ |
} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— С |
шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је |
"50" /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет |
добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти |
уће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати |
прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Н |
е мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Ш |
{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све прису |
Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обрад |
причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, |
/p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — |
— би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{ |
тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад |
/p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре там |
.{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу |
сади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег |
дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p |
<p> — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико |
> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко с |
у му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p |
огледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Г |
оску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одма |
Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет буде |
димо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага |
иковци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p |
Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом кр |
pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S |
> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја |
приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!...</p> |
расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири |
енијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог |
скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> |
> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, |
н вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и чита |
вар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник. |
ора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</ |
и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ћ |
Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p> |
p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледа |
х страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, |
Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри љу |
.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p |
лаву са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Бл |
је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упит |
огура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— |
зва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војск |
тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико з |
базре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје б |
чери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сиг |
праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да с |
стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре |
на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан |
> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — М |
ај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прик |
промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с др |
сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одгово |
руге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбљени |
у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</ |
десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— |
риђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} |
на, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!< |
p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p |
глед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко г |
уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> < |
сле подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p> |
ету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину |
и.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше мо |
p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> < |
оши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p |
је подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} П |
По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> <milestone un |
узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{ |
о трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић с |
посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... д |
/p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не |
у ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S |
ти приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p> |
> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од дан |
бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери |
ало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо с |
рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ћ |
би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим про |
си пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> |
а пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке |
е, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све |
ој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко с |
одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, |
Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <div |
ири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко ди |
а.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p |
вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{ |
заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је тре |
ико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p |
та — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— |
дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли та |
цима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена |
кама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме д |
бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије |
ко пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће |
иште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type="ch |
смеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p>— Тако! |
, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S |
се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по к |
одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневер |
p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац |
ну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млад |
а ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже глав |
Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из н |
воднише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклињ |
руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> |
задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— Ја сам |
сади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> |
ело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жи |
ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да |
иш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми |
— рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Буд |
ито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и |
ренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Бож |
риђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није |
ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? |
на.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рање |
прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> <milestone unit="subSe |
м потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко |
{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на пр |
а је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.< |
добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатага |
>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш |
говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са |
пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њи |
p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завал |
ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Сто |
мију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit="subSection" /> |
је.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ћ |
S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој |
а.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} Пр |
без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, |
јединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш уд |
вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати |
рзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ва |
ору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — р |
и, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type=" |
ка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ о |
би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и о |
рага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се |
нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У |
ава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма ум |
се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жуп |
преми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше |
улу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама ж |
<p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на |
е Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би |
а.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао о |
густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу. |
е се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S |
ла.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умириш |
у обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе ср |
и пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом |
</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих ду |
...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, |
ру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена за |
у...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} |
и се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и |
p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто |
{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо |
Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше ду |
аш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и |
срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни |
илуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше гла |
....{S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нац |
од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли |
д оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, та |
адости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман. |
два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе |
сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори |
>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуман |
допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и с |
} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђ |
на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} |
тницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у ман |
сти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече о |
у, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</ |
, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p |
се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... |
другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријат |
изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске с |
повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву |
/p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо |
де мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и ка |
арише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} С |
м месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Ми |
="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“< |
Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче |
Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, дв |
и нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом. |
три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> |
ођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и п |
" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воде |
грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{ |
Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S |
ом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p |
зи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га |
е, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгон |
пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозбор |
Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се |
го премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на са |
изор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Бом |
> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори ста |
е?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упит |
нији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста |
и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишко |
и Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, |
записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отвор |
ји му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Ч |
ов беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не сам |
прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} |
и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаник |
авом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисич |
рска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређе |
5" /> <p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече |
моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгач |
ањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестад |
вишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше |
што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају |
шке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се ра |
ем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} |
м ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пр |
иш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари о |
ац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се |
јићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше |
е.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> |
и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер с |
повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, р |
рну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренера |
/p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.< |
јно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Тур |
величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера |
, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силн |
реду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој не |
ва: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> |
скање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толи |
кој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше н |
дељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав от |
д села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, |
раво да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитат |
вету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није мо |
S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Ст |
стра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште |
уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Х |
/p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, нап |
редадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице ов |
<p> Цвети 1815. закључише четирвековно робовање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вра |
>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Б |
укама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} |
Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.4"> <head>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Б |
ога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} П |
Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена |
ких гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона |
ветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и с |
мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из |
809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за в |
матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: |
ођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p |
светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома св |
ас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире рук |
у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у |
знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>М |
бро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!.. |
ске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви са |
— Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у |
ма Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и |
у беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког живота |
сови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све |
а, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{S} Бла |
а зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико год |
раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, |
, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што |
Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им |
S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти? |
— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићи |
ар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без ч |
> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати О |
мо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не мо |
S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, ко |
ланина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замен |
родна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скоп |
гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од |
ви Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> |
озлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, |
је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се как |
чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су |
div type="titlepage"> <p>НЕИМАРИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</ |
у дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Прод |
</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> |
р по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега и |
рпске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати т |
ји нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше |
е, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и сви |
годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> < |
ен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S |
жеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; |
аскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обр |
<p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле. |
е лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благо |
олетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да |
о шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху |
лом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што бу |
ђају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? |
то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</ |
ма твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} До |
грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо о |
<p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> < |
ше у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић поно |
рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— Доцкан!</p> <pb n=" |
<p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и |
братими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Пла |
ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на |
ране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Д |
одо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајд |
слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи м |
ри рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што |
рипреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, |
трмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Ву |
аји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и пре |
низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ т |
крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спу |
е Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован |
а? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњ |
га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— К |
здрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо |
<p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко |
е.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На зб |
лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше |
оказа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам г |
воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом друго |
е и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са у |
раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Пр |
ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> < |
и војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>О |
авле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цик |
спа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.< |
у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на св |
су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља разве |
ти прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше ран |
ити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и пох |
н радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обор |
и се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше |
на приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле с |
, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему |
<p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p |
Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће |
енадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Т |
о усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p |
ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа к |
Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска. |
а.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети |
омише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и |
} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћ |
што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена |
на душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, д |
на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као д |
p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и |
це, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> < |
шку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> |
ти заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше један друг |
миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, |
з лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе материне.{S} Он |
! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и |
и.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не од |
ада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шт |
убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{ |
г грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама п |
та!? — Погинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза |
елисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и св |
S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока р |
нутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, ос |
па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p> |
ац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисл |
, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к |
Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му |
и расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Мило |
У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и |
Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и |
</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.< |
гих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! |
же га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb |
јника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад и |
еговим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и п |
Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суз |
несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Какв |
зе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око |
Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу м |
у вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти в |
и.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се |
жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и |
сеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не у |
ори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би |
овори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној в |
ку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> |
та отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку |
еше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> |
{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од се |
— зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, |
ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} |
и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз |
S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друм |
мирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што го |
ти на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима. |
рљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се |
у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор |
погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подиже |
S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколик |
тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног злик |
S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у пр |
вали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— О |
неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у о |
свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" / |
пустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе д |
} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурч |
а, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наст |
иже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{ |
аше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу |
<p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, к |
низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о |
Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> |
а једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милос |
отурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине |
сцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да наст |
а... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погл |
ће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у пр |
Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обр |
ц, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> |
— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p |
ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> < |
<p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи сел |
коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потр |
нојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до |
лаву, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} |
ојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упи |
, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећна судб |
или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — р |
као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нан |
еник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — р |
ружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске |
из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p> |
љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бош |
</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапа |
<p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Ж |
.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> < |
S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна чо |
еколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече |
p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, несретнич |
корака, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Че |
подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p |
ју обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нарашта |
<p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{ |
ио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући с |
н стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као |
ади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје гре |
чи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплах |
p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као |
Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу |
S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а |
да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} |
на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, |
p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали пот |
онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну |
ри.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и по |
се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече О |
ени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрав |
> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> < |
>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе. |
спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се |
у верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу |
</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.< |
> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснут |
ве и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти |
н сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда |
м просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи |
! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година |
p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p |
мо паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Па |
ело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> |
н се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох |
узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</ |
ва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку |
иновче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити |
ник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај пос |
и неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно |
устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се ј |
н.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... |
.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Манојлово п |
сити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме су |
> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p> |
обише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они ж |
Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мрт |
ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="1 |
Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шт |
у њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани тво |
родана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше |
S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше мах |
а.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што мо |
давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стре |
већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> |
Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и |
место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова аг |
па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бош |
ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде р |
им да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаћ |
<p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Јо |
ђох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и п |
И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Б |
гледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти |
ћ се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један |
сам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано |
м образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му |
ахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, м |
сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што з |
ош мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, неј |
лу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У |
и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо поб |
ас чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мор |
а, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш н |
сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, н |
стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и лом |
звади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети |
и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што виш |
зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по |
срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при пол |
радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упи |
се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати с |
ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити С |
могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно ве |
к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} |
ако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а |
у беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе марам |
рем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у ру |
спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником. |
/p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нек |
своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p |
ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри |
...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у |
валило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она |
>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том |
ечи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{ |
дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Рудни |
?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у ку |
е, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар гот |
?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, в |
носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџ |
вуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, С |
S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће |
а рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спа |
ке љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече |
ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухва |
бо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита |
а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами потераше з |
разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа |
ежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа |
вори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игум |
че копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> |
гано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху там |
ди нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу |
и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија ше |
/p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним г |
не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам в |
} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Оме |
Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При рас |
под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} |
<p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решав |
невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенади |
"127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово по |
> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво |
тајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у |
ад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброј |
ма и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло доз |
Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пу |
обри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрде |
ну.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p> |
ма.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колик |
рад са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљ |
у и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и ре |
ег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рус |
обиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су т |
срећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, |
е.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше |
е служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{ |
ку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу. |
свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пишт |
ти се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрад |
ц, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова |
земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме јед |
а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> |
ено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туг |
и-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту |
и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p> |
приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, на |
p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџано |
ке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта |
м, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз р |
се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</ |
беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пу |
рване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их поз |
руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какв |
окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и |
еди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова с |
ва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да м |
Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студ |
на, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадиј |
же и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и |
идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тиши |
ше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побр |
во — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати |
х греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту |
воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође д |
, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилик |
нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жи |
јака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и |
и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније пој |
дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огор |
о виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недал |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.9"> <head>Рушење светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо |
зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пр |
Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „ |
} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви |
р-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потер |
.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српс |
е ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље |
одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S |
ију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош |
ог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.< |
</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Ср |
а срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар п |
евцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом п |
с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наук |
n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и |
везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Круше |
ео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасени |
расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику. |
ана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Се |
д радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, |
војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} |
тају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у |
арајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште |
пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се от |
p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> < |
Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђ |
днику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибри |
рчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? |
p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Бом |
ему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све к |
ече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ан |
аде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се |
ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени с |
Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Об |
ко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — уп |
рисмо се...</p> <p> — С киме?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изнена |
>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p |
говори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — п |
— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</ |
> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плака |
абрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овча |
ва леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Пр |
војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече б |
Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одгов |
есе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у за |
Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићев |
.{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигр |
гра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће ж |
’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, |
а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити |
{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, доб |
д, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме нек |
ољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старц |
Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватр |
рко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потер |
ода чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност. |
ике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и |
ад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се |
p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски |
све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му |
ратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда б |
ожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати др |
Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе |
махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} П |
е.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> |
сти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш. |
?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— |
ска... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — реч |
ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, ка |
ђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну н |
уци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше јед |
рвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три |
ке се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна |
места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне |
, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
настирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, но |
еми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSect |
— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ћ |
<p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све |
опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече |
сна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа запад |
<p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кли |
умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји |
.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Б |
вори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> |
беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори |
ло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S |
! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?< |
ништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га з |
Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> |
шећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће То |
га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жа |
е о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед да |
ам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно |
а, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајс |
вара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч |
амењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n |
време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају |
ча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскид |
е он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} |
ро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p |
рисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком нем |
себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше |
нског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, св |
е од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом |
p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му ник |
ction" /> <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици |
<p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, п |
ратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мис |
отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасени |
еђу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже д |
а човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда |
ече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко к |
мо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту ос |
оска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спуст |
као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у |
е... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија... |
нко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div ty |
напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-гд |
/p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну |
ори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхт |
ојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше |
потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаш |
а вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, |
...{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио |
рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све |
отапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађ |
S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабај |
Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином пр |
атру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n=" |
се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика |
и онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улоз |
p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин своји |
рлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ уп |
.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Бео |
палила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добра |
му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, |
з харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и ч |
ичући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један |
ите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад у |
очестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И ка |
ћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S |
родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну мом |
у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Об |
ше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад о |
не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше |
p>— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док с |
летиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти о |
беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удар |
врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао |
си на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, |
С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Мили |
ком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу п |
и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа |
чека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче! |
и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче |
пи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за |
е.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај |
да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у уши |
оље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> |
p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже |
"159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор |
дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Б |
, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет |
нуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута |
и кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, |
крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше |
е — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се ба |
али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљ |
тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, п |
апша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече |
>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође |
кче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Пр |
оне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре кр |
на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> < |
.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но ика |
обри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{ |
ул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{ |
д срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага |
/p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати п |
укна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>О |
дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари р |
ги ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њ |
здајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— |
са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Треб |
за, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За |
— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> |
} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </ |
ме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати са |
<p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— |
нас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите |
лом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не |
{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, ш |
ј је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње |
сте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манас |
арац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, |
отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан |
месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и |
запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног и |
} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе п |
— У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо буда |
запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p |
т.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушк |
с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, доб |
агу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад |
а неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више |
орђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је г |
борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље. |
ише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре о |
амбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — од |
— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти од |
а им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су |
припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} М |
близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на ње |
Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало о |
стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га |
се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше крата |
То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих |
се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кро |
илости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце |
н, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S |
у?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и |
ше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О |
момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу. |
вицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Ка |
ћи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висо |
{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSecti |
е, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог аг |
ћеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окр |
а Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> |
тељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна |
C1.2.9"> <head>Рушење светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Тур |
људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p |
ђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, с |
е у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! |
изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> |
своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кр |
одирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, |
ободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, |
ли из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим |
човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удови |
ику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у ј |
лутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му |
обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сук |
на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пред големом сило |
док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на и |
ан кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и оста |
аки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марков |
м, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће |
сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Ти |
и усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и |
а путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> |
штеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасе |
р-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он |
ди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> |
х претурати и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мал |
предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домов |
ао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене |
Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Сл |
есту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је с |
десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потај |
>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још |
на беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по |
пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих |
гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="7 |
рпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да пр |
, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По |
као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од кој |
це у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу |
Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p |
оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа |
а Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се |
образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада проди |
тку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући |
p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топов |
ихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и с |
уми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци |
аше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S |
везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде |
/p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи |
, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.< |
еђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсим |
} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио |
— упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заје |
аће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже р |
ћали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи |
unit="subSection" /> <p>Језа, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S |
и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и |
уђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к |
емељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</ |
ређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесец |
а ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мрж |
и Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Т |
ад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> < |
/p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбин |
ветлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више |
а, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три |
е, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаш |
ине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Сто |
у — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Мили |
ош се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спуш |
кушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p |
Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> |
радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</ |
ра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу |
атио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле љу |
оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, по |
за чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се гу |
на везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса краси |
>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав пр |
итешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечит |
Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им |
они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тог |
а.{S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{ |
: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којо |
S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n= |
о, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркос |
ст.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских |
вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки |
инио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p |
срет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац |
пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се |
аузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп у |
и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренут |
љак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се. |
мо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам б |
> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите |
љало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} |
ме прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети |
раше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> <d |
а свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајућ |
е и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена |
ше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова прелива |
као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикн |
еђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и |
> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се |
, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, |
ичекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S |
о грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} |
е осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже ми |
ули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита |
љајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</ |
у претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин |
је на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Бл |
ова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрп |
ко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, |
ху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно |
ху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} |
а беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљ |
басјана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="9 |
по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — |
протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је п |
дина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд |
аље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — по |
зе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устад |
ни <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове |
ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узб |
крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје |
Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му |
Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — у |
/> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо па |
извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву |
ијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што То |
Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћн |
Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе |
му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="sub |
ни је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали ув |
.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још |
.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере бо |
крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што |
зе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>С |
ле дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник |
је изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српск |
ме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit=" |
и се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, с |
преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Врани |
мену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p |
<p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он жен |
а пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше |
} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори |
огледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај |
га.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нек |
на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> |
и Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S |
десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да н |
="SRP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенади |
.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у ру |
мљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа |
један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла |
пије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из д |
бно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад |
знаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} |
е црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо с |
Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не п |
ипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, ра |
ртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибра |
чекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и |
ци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — З |
паде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! |
тајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.< |
изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="s |
раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, л |
ње пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје |
а ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризв |
оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир на |
јзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</ |
невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред сел |
Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше пар |
реме је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мр |
устош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак |
снија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S |
блара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и д |
љива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S |
о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колеб |
, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њем |
мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па |
леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо |
е Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Гл |
уша била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих |
Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину |
ужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода |
лих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем |
но се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, |
и ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња |
пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загаз |
ше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши |
ечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахн |
пске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бо |
њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, ос |
гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита |
n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком |
ад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан |
ше.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно по |
а тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по |
припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Мога |
и.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник св |
згубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим |
зање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише |
ло разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију |
ра.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировић |
ећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци |
стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> < |
банчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p |
и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> |
искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они пол |
чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} |
рећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{ |
!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и |
их, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог у |
безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом |
олеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрос |
аури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понов |
препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше |
а-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету |
конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> |
<p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома рад |
е несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} |
лавом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћен |
говом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије |
ица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милин |
уци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Вој |
окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја пл |
лара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено п |
тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и |
ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у |
сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена |
и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оста |
о да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци о |
већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрок |
урке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се |
а и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} |
>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше |
уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим бех |
ш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p> |
бља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.< |
> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, |
штег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове пр |
кретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div |
е у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошар |
јним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна дес |
ели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство б |
.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.< |
— поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и |
стали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погл |
тврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
с, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним з |
н опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спрем |
иближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете. |
и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n=" |
> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове |
рокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник |
Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурн |
ријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p |
/p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — о |
е, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђ |
, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте с |
на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се |
ић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— Турци, оче |
н и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" /> <p>Припалише све |
же главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руко |
> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се |
Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{ |
S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка |
..{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, |
и се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић |
пасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми в |
а очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби |
вно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> < |
ању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из |
а неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Г |
и иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима |
ило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста |
.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— |
ше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја не |
њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p |
.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио вре |
ујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне |
</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирн |
ошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недар |
их тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он свој |
Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и п |
пце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бед |
поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, |
ку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог С |
во.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног |
еним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, п |
Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у ле |
г плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</ |
ему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да |
јавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше не |
рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лак |
нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се |
S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што |
тари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овог |
.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није |
синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видим |
} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник |
у и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, |
изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S |
атиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше с |
к после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.< |
ишта.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игу |
ући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића |
— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шт |
id="SRP18965_C1.3.6"> <head>Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег |
ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, пр |
да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако |
кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну |
аде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> |
ну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p> < |
ти.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на |
Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јаст |
ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се |
скија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уз |
јаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица |
ије, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купино |
оше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и с |
та велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек б |
ја уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда с |
тио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} И |
одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка. |
ох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> < |
еселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, |
а.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана. |
бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на че |
ама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета гор |
Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове |
рими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима |
ађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одгово |
а, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се раз |
> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а км |
ојводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно. |
учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње |
— одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свим |
...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На |
питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније |
ић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њег |
{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p |
</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и по |
ш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} |
а тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p |
p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по |
аше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је остав |
да ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</ |
крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Об |
и се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, кој |
небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде |
м се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко |
.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја. |
о раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже |
!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с км |
њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се н |
му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — од |
елим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу |
е.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде ј |
тро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће |
е знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови |
орица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала т |
, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша |
и ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је т |
е рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска |
... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— |
ј.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечи |
Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренагл |
ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите т |
шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић |
бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели в |
p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и за |
помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из со |
ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта |
то сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као |
е главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати |
бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p |
први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову |
утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!.. |
кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам н |
он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p |
устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око по |
зиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваља |
еч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} |
чима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, |
ио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се |
се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији |
спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата с |
p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти |
ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше По |
разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће ско |
нину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благо |
ме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и изв |
ан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у дворишт |
ве!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} П |
е треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају |
, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у |
<p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Дана |
ти, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп ко |
а — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шес |
љало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају |
ом нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ва |
цо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Кол |
љају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ |
: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Х |
ст свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима к |
реће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад |
ерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок |
ло да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он с |
адије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да г |
. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли так |
амо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, а |
гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре пре |
ње коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли шт |
ивремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући |
и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху и |
овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест б |
све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да ра |
ари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских ле |
тране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — П |
та Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза |
— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље нар |
а?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу. |
</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној стран |
> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поно |
кају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрав |
ери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} |
амна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде |
ме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, у |
>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S |
<p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> |
{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S |
ка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и |
а му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У |
о и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко |
од Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јели |
Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војв |
есто кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се |
о имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом р |
Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако |
жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да |
ни јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три доб |
кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да на |
Section" /> <p> Сутрадан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беш |
ења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први у |
да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним |
Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p |
њишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.< |
Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" /> <p>Припалише свеће.< |
сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— |
е се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепал |
к ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо |
11" /> <p>— Похитајмо! — кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} М |
p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори иг |
Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S |
вих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш |
нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених |
а те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те у |
атре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично вр |
изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада б |
воје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По то |
еху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с |
на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у |
скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисал |
уше.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, лего |
ри овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се |
риче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага |
Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза на |
— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад п |
— питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је мла |
о и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у тв |
.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S |
на узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом |
— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена. |
је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца ј |
губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можем |
старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, си |
.{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} |
мо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристаје |
гинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{ |
еси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке н |
b n="127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његов |
Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> <p>— |
човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече: |
из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан ост |
> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сирот |
зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— |
ћину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајући снег с кабаниц |
ао запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили |
а свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао |
нити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и уда |
могне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — |
прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанств |
ога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би |
аше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — |
</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обра |
и, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олуј |
р, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвој |
е и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав име |
за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глав |
Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош |
е народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p |
је си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њ |
има?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе л |
у није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду з |
а 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час |
Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узру |
дно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} |
/p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваљ |
али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обор |
игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи |
p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и |
граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на но |
S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке че |
а да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа |
<p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у једа |
јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан |
апрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p |
а опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зи |
ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div |
Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> < |
нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину дво |
војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— |
: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} |
p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај |
ајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— |
>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е в |
ве је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, м |
страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз |
Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет |
p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите |
..{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на гл |
Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p |
ину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лиц |
потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се |
је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да с |
, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p |
ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, пр |
/p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута |
орумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — |
еко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} |
леће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, не |
ијатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе у |
син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и |
ече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пус |
ше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће запо |
о — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси |
ам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим |
сца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка |
Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учин |
> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А он |
манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div type="chapte |
беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе |
ије овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти |
ће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p |
е? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду |
инама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од |
S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, |
а њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а |
дљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше му |
ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се зем |
....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му б |
релетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тр |
вачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу |
<p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је |
Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев поле |
Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом |
} Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну |
имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа |
лаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, |
з обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рука |
илика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и |
тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав ши |
и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — реч |
ојој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> <pb n=" |
p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у гла |
с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не сме |
усуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> |
кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало |
Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Ве |
у двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваљ |
какви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почн |
овом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— |
ти сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пај |
ишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} |
јша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила мо |
"13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући ка |
ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет |
о беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p> |
ска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на |
вило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за с |
че! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{ |
ко Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате |
е.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S |
ађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раме |
н...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очеку |
рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш ка |
. а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, |
радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуч |
лом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не |
p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси ш |
истајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++ |
наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у ва |
ба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није |
Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога ве |
а.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} |
би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Ј |
{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бира |
београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до |
д.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продирах |
ге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где ј |
иска његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сат |
<p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је с |
и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, |
е село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на дв |
ткуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајин |
то по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојл |
ици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жен |
ече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што |
{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете |
свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и сл |
{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза |
он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у о |
и кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — наста |
пушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, |
атеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи в |
поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <d |
{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бе |
ача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} |
они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на посте |
ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> |
једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, ко |
нике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте |
ати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само |
ти поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p> |
> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су |
е мерило околине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два |
уди, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази |
.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим |
се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његови |
ом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по |
ада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше у |
у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен ве |
ше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се врати |
> <pb n="170" /> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Сп |
јања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок сво |
ело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше м |
е оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као к |
ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нем |
на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад ју |
м дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа |
је дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S |
ца.</p> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, про |
циониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и |
је га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој ј |
х познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Стан |
и на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што |
{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојанов |
миле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута нема |
што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа |
посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију св |
ело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз |
стали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе. |
к.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покри |
p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице све |
главље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којим |
висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, ко |
у главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... |
дија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви пр |
сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођо |
гњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пр |
аше у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степе |
да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том од |
индерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.< |
арко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, |
бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone |
/p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Срете |
не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, |
<p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали |
ите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталнос |
вом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> |
ка беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у |
<p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет. |
за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p> |
у се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши |
вим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо д |
гозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} |
е неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по |
а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми |
оле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби |
прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ |
зио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и |
рне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озб |
ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштен |
њен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свач |
ичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} |
тражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" |
е је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, не |
це у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек |
о.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</ |
{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше с |
ке није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само шт |
у, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се од |
Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, |
а, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо изд |
Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од |
сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пуст |
<p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непо |
Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак |
јарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико им |
стурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресућ |
ћна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има |
и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- с |
дије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђу |
јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај |
к.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да с |
ош духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> |
је и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено место и |
<p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благове |
ови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту г |
е очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако |
еље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радо |
Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, |
ћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јач |
p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре |
и ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погле |
а заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> |
чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица |
, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечи |
це.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, о |
све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац |
је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран из |
дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слуг |
је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> |
p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — |
шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитељ |
и.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска |
то вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше. </p> |
опадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се |
стирско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, са |
head>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар ш |
.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ поми |
дјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прику |
растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испр |
рпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не |
да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p |
ла песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S |
ицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели па |
е протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и |
ри у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Мора |
асти, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне ко |
>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га |
асенија!</p> <p>— Стојане! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се ши |
њи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — ре |
преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на једа |
е послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и |
е увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште |
а.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>С |
{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као м |
укама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи с |
јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече км |
а спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> </div> </ |
p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет |
српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више |
свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневн |
ичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, наста |
Преузвишена осећања побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како |
рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенад |
жи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, ст |
ричати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као |
.{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник |
с једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамн |
ла ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испра |
ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповести |
з степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испра |
е може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Мили |
о одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Срб |
помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Нар |
, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{ |
ја.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у с |
рило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна прем |
пије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и |
помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред са |
примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдиш |
е:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише |
прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што жи |
тати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији |
Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он |
а, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство р |
<p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, |
е кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека |
<p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p |
и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе |
урнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате |
прости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да с |
ек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене |
} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и |
} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине |
S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и |
.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Т |
Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури к |
стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Д |
ерење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, пр |
, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p |
ељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се |
шковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обр |
вита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше |
е простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерно |
јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не |
едва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале |
о.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио. |
и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пај |
да себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обор |
че, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још |
овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако |
о.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже |
ечишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника |
та ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи. |
у наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два- |
о, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало |
еније од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дан |
тни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над гл |
уби.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица |
акумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство |
Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише ж |
е тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави |
беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедни |
а оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље |
хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, во |
пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отв |
има; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа нераздвојна је о |
жи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру |
ка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> |
самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, |
ретурати и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало ч |
ваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту б |
даше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад |
моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви м |
мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, |
а поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit=" |
да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По т |
је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им испри |
, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: б |
/p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праш |
ију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта вел |
е Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба |
ху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунав |
и другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не б |
нио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа |
е ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерл |
</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p |
играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила мо |
је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гл |
одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на не |
их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их пост |
е мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља рук |
ади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта |
езе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 2 |
праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се |
<p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?. |
> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.< |
он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.< |
ад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и |
пи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добр |
ве му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се |
} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бри |
рен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Мл |
о је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и |
лободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их ки |
ој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћ |
улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и |
ским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Ц |
а часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи |
раво, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с дру |
лу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе |
ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!... |
века радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, гото |
</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је |
глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у |
S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој уд |
лексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Срп |
аш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! |
Продан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турци |
ad> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, ман |
т лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше ј |
е ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, |
p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</ |
рце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч |
улуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? |
а их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди |
ртије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав |
ло промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџ |
има, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за |
ровићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Влас |
че тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће |
{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одваја |
ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа со |
се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше как |
ледњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама |
мо Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну рук |
ити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војво |
боди њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заст |
порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згази |
.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и |
Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и после |
у нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, остав |
Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S |
рајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати. |
благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све са |
пуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се и |
лицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је как |
љено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расх |
<p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица |
вне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</ |
н испроваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесн |
уселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: |
и љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.< |
ви богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p |
к, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа пр |
ев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> < |
пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, д |
а је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— |
арко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> < |
и се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ћ |
у подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмет |
држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље |
да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом |
то девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са св |
поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном глав |
ут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </di |
долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и |
нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ни |
е као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети |
ве благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа мо |
а чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник д |
{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> |
аљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле гла |
и пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на рук |
{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан |
прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве та |
готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време см |
за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Ф |
одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — ут |
ешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим сто |
ник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S |
ћи непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после с |
оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb |
лаве.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Та |
то јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке че |
с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си пос |
ђутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово |
лободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, р |
од ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селим |
не куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико о |
ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше |
тати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да |
— одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, |
ији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе с |
/p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Ру |
Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде нико |
је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка |
Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ |
Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише |
Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Н |
правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове дру |
ојвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — |
!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — уб |
ао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на н |
се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узруја |
ва коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца |
ам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — р |
прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к |
on" /> <p>Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бе |
звијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење |
Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас |
арче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</ |
рати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спас |
.{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, |
аку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на |
е шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавниј |
ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још |
други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше уз |
це спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које |
к живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S |
S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле |
гла, што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, та |
Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљ |
стаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа |
Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, |
рсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и |
а ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се |
ћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и т |
епо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо та |
ифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} О |
то га образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра си |
о и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} |
чкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан са |
се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушком |
p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање |
зином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом |
исерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> |
а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од |
паснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове о |
Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра |
, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оц |
е у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш |
ади наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље |
рбије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар |
{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска кр |
како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију с |
S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шт |
e unit="subSection" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и |
за и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику |
p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са бе |
муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочеки |
н и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пр |
у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше |
другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце от |
ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидн |
Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука |
дом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу |
ривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико |
зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше |
У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, |
се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана |
а и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија.. |
оз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима |
> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</ |
и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућа |
тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести њего |
по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и |
су претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у |
а се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пу |
>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> |
е преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје онд |
ке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— |
е утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p> |
<p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше кр |
урском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегази |
ге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p |
<pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их |
трани.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у пра |
о — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се освр |
је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња |
победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га |
уцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сут |
а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и раст |
диже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{ |
е, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у поно |
нутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео |
у Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов по |
ко пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одго |
еоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и п |
Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</h |
.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу |
човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо |
евет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете ку |
беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непри |
водском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огл |
му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча |
морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помуча |
два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</ |
у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада |
притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угу |
ац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијар |
} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена матер |
притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош |
а нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке |
е и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и |
Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решават |
примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још кот |
</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са |
дмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко |
хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни |
трпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би |
p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се у |
ч од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског вој |
оље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако |
— Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори аг |
заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар |
и и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори |
старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, |
лника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење по |
маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим |
љивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја |
S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S |
тељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имал |
милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана |
p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунав |
</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа |
а, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} |
та... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а на |
кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо н |
ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ т |
га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.< |
65_C2.1.2"> <head>Млади кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и поро |
ро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— За |
м, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хва |
ица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде |
<p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и с |
ћа... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — |
<p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.< |
ет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци по |
Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговор |
оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте |
зама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови |
ло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и |
ане, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, има |
бину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху д |
ећ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га м |
дрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их |
емо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, |
а окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши. |
јлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога |
и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимар |
, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његов |
>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда сла |
ких гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаш |
о мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима при |
д има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрос |
које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p> |
хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, поди |
На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љуп |
, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блис |
родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похва |
ну и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима |
то осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и К |
од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни чове |
и бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас б |
шко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и О |
га носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дуг |
лас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног ли |
ој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али и |
ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се |
ио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве при |
ди, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица б |
пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} |
настир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Ср |
ас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене |
ама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто ј |
ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тре |
Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Ј |
<p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} |
ну заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупско |
</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У та |
и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> < |
/p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је |
лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко |
е:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} |
ца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу |
а? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветит |
ред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од к |
вом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове |
аук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице |
а и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији |
сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више вер |
а, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне |
ују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу мо |
оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p |
ругога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава |
а њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам |
е да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Ст |
етворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> |
сти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по ре |
уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам т |
овина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете |
“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се ч |
Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p |
ти.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од т |
ће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— |
је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p |
.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасава |
за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на ру |
одру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши |
/p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.< |
У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb |
Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста ута |
рм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама разв |
xml:id="SRP18965_C1.2.9"> <head>Рушење светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе |
че — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Врем |
сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Бо |
мишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехо |
те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног к |
/p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо |
</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</p> |
коностас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше они на и |
анским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се |
бода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећи |
Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ход |
грну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно |
киде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Тако... синко, тако! |
ог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше |
p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до с |
апиџика, један од његових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— |
рши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник |
ти Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и |
се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лиц |
о и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> |
веден, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници ост |
х врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спас |
ву и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> |
ог живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слоб |
рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадим |
раше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама......</p> <p>Ратници малаксаше.{ |
и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шан |
ише светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су д |
Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дат |
ут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло дол |
распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{ |
>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна |
Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану |
/p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељ |
је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесвет |
рији Србије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом |
Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо |
шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да до |
ml:id="SRP18965_C1.2.1"> <head>Манастир Свето Благовештење</head> <p>Слобода има своје уточиште |
снога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, |
до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових |
, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, благ |
е!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и м |
народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни гл |
Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек б |
ожју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авак |
светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из |
грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде. |
рикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засвед |
више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле |
крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бра |
е и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли поврат |
она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала |
или тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђ |
вде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угл |
узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> |
За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта т |
и народ.</p> <pb n="63" /> <p>Припалише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радова |
ејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.< |
са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше в |
гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о |
примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у |
</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама! |
красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци |
толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, д |
извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко ни |
е своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се пута о |
је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном |
намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чис |
мио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико он |
а.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p> |
ића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души из |
кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћ |
/p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>П |
Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Рад |
атству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} |
радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{ |
итељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и ум |
злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, ника |
рехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p |
иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгре |
оше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и |
слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> |
пустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</ |
ретурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ ромор |
едајући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белу |
коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у прав |
апе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Је |
еснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, д |
д мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потап |
дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекра |
Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додад |
ва ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
е своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p |
/p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-П |
ега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаћ |
у сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесн |
ва и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Г |
пуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и се |
е отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристаје |
ише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, пре |
ан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу свако |
једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако |
и му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирв |
велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, ник |
..{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта ч |
сали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цел |
и-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, г |
Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће |
иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p |
ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну |
е налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дуби |
шчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња ста |
.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвод |
ри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвал |
Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три реда зл |
белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветара |
мим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћили |
никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у |
астрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу |
се, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као ср |
беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми |
е, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> <div |
отече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је плам |
</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека у |
пону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше ме |
тима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у од |
ља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и с |
е у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у |
матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино о |
аваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му на |
ета:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један |
сјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> |
.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљ |
<p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све виш |
погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се |
ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан |
прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, п |
е шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно |
дадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну прир |
х над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер с |
ти и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и вр |
тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>З |
а, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи прите |
S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо |
огромни природни пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше ка |
Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи |
се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S |
едној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега. |
ли! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— |
г ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из |
Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и |
амо послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из |
bSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и ок |
самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа |
а њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф |
То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S |
ху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, |
разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хва |
муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну О |
p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се пон |
опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно на |
у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Он |
свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ва |
и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и |
<pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове уст |
здух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбија |
в.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и с |
ић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упит |
ше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа ов |
по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из |
рна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се о |
је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче |
есреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Про |
ми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја плани |
а оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено прек |
један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошарани |
обедама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српст |
дна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време проми |
она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и ов |
иваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше |
/p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Сил |
у.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p |
<p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— |
ага Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им |
, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Наро |
<p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том |
ца, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе |
да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и ч |
ора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купин |
рху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и ога |
<p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погаз |
мар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и к |
ро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као |
се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, гд |
не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног |
а сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одб |
аде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матер |
ху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво н |
ла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху |
<p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из |
покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диж |
а.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се ка |
зјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином п |
ест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још т |
езе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се зако |
_C2.2.10"> <head>Бошко разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и в |
ред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста п |
же граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало треб |
нојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци |
о Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно р |
јени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног |
успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узл |
кри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упи |
S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине |
ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам |
Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама |
ку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Сп |
ри Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу |
ни се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју |
ричаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично д |
е збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.< |
ожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не |
српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, ка |
а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше с |
јана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" |
p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да шт |
после катастрофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта и |
еше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> |
м шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаш |
е огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова |
а жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца |
рожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, кол |
да има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је |
и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зве |
мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} После |
своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су има |
рављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам ч |
ипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, |
/> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатр |
.{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај |
почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој? |
беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} |
Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и п |
Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изоста |
и устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином |
од Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Так |
<p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко. |
иш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја |
је.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника |
би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одл |
учина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад |
} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и ка |
> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије |
редни ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и н |
ици, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела свој |
рској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом |
ма уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и доз |
{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира. |
анити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера |
ровића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно |
ећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} |
вето Благовештење</head> <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква сл |
а вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух |
раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући |
ом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпоро |
о бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војвод |
ек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо про |
о добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарк |
оде метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Ал |
збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> < |
, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, так |
масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним ст |
зова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на ко |
велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упут |
злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кће |
и без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже с |
да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу на |
већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучни |
стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагр |
земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>М |
стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба |
дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти |
у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир |
Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његов |
но, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу |
шко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и |
а Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не ва |
<p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо |
> паде.{S} Престрављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећ |
Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети |
, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p> |
задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, туж |
грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише ор |
очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га |
вече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си |
ила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И к |
удбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бе |
њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у ср |
катастрофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио |
њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по кој |
езда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, |
и старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и |
</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине |
угом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, |
оћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, |
емља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутк |
и!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако |
ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо си |
..{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не мог |
аше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни |
сом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да |
чи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да |
ваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бур |
чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили ст |
, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио |
уј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста сво |
.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Ст |
и 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогн |
p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвозде |
пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почета |
аху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Р |
аше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и |
ене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи |
низ његово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса |
штени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђе |
дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасм |
пусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>В |
беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах ј |
Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово њег |
и је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> |
обро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте |
али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} |
ади?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, |
ли да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој с |
и Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и и |
развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> |
чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у |
журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и |
главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— О |
ме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <p |
овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне б |
више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстар |
нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ок |
на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвод |
сет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи |
земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници |
арива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога с |
последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и |
ло прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће |
p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту |
збројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</ |
ебена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Т |
> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p |
пунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише ра |
е мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и п |
апустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Ту |
и уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руц |
има.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шес |
од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> < |
рзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> |
оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповест |
побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осв |
о овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже |
и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и |
.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p |
скушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Стар |
{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посма |
ојвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско |
, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у |
<p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p |
p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли |
едили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесв |
Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно |
равда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору његову, он је прилично успео да с |
у просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше рани |
погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
д ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости сво |
рехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо и |
би и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} По |
јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се над |
реображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, |
бо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који си |
се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јун |
Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— |
грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђу |
покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну на |
ине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; о |
очито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше |
безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, |
, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан |
, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљив |
ње</head> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према |
евој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.< |
сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај |
{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, о |
хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и ч |
ад домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Н |
} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе |
илник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено |
ју пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство м |
слан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жег |
.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, |
бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз |
нио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он |
провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је ки |
ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификацију у изабраницима.{S} Српски народ б |
о је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајд |
ав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са цел |
} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> < |
е му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао |
кога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће |
— Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> < |
ко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одл |
невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} |
о.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и п |
сти и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} |
оме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то јо |
здрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} С |
обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхт |
о галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговор |
еши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој гру |
претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротн |
} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајај |
м рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задо |
по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих |
али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— |
ла нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће |
у живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасени |
кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду |
вање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с п |
>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добр |
ибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставш |
Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног о |
астуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар |
Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небо |
ир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим пло |
, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху |
ан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.< |
свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се ут |
и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су |
а, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца гово |
гова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело |
цези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у |
одиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном |
нимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S |
тно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештен |
У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} |
робуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељс |
послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јеца |
атима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе ско |
тецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлач |
све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и П |
ид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову |
се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувш |
; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да |
е Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита ње |
ивео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све при |
разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост з |
и.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра |
рише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац |
атио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> |
њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и г |
ter" xml:id="SRP18965_C2.4.4"> <head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p |
и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у |
хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове |
и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Б |
час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да ј |
и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене |
ц-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимари |
се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од им |
ти своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје! |
вога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарен |
и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се з |
ама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева |
оје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког |
ко ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат |
с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, кој |
одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После |
/p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на дв |
/p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто наса |
рчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то |
!</p> <pb n="176" /> <p>— Што?</p> <p>— Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стоја |
се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем о |
д и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узне |
свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> |
ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женс |
опи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе по |
к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду св |
ке пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} |
ке пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њ |
еде светом олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична стру |
таше сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хит |
теља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара |
ка зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се |
нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, зад |
ицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?. |
што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што |
е намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се |
одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час |
на земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а с |
ог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слобод |
кад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаћ |
ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p |
асташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни вр |
ац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са р |
м дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на ш |
је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је |
вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан |
ове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у |
— мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим |
ива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица пр |
Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се |
а, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се н |
осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на ње |
ерења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, ал |
и неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чем |
на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на о |
о, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска |
чео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана сти |
„Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га |
иметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на св |
?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже |
вином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по |
ој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне |
таје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом |
е стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се |
и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p |
вене између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци |
се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна |
фу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — дода |
{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, вој |
иже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду |
Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца зб |
и бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље |
нцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S |
{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и |
купи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не д |
омећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабиј |
ушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са |
све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умир |
олике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена. |
олике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог н |
срђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — п |
<p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори |
<p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи |
и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бо |
ве што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да |
лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бо |
н је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба |
аде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — с |
е друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати. |
есма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Су |
а.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви |
ало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себ |
S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих |
S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи |
а догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је с |
! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи |
.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — прод |
аја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</ |
лади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходат |
рчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи |
му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре |
месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бит |
нови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом реч |
ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне нево |
ак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, а |
вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опа |
p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и и |
чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога госп |
p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, |
свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на г |
вљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, |
.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасно |
о беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на ко |
.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено |
то.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И о |
ранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у бог |
н некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} |
у и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> < |
ћ стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде н |
{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држ |
ћи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима |
ога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећем |
} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што |
ли то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи |
било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} О |
ачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као шт |
везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузм |
— То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мора |
почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше нико |
Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом сило |
ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То реч |
магну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који |
е.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теб |
хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га |
— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S |
га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба |
а, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — |
> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро |
сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Х |
.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{ |
бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— |
ба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише че |
ше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце |
зме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а наро |
авног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="chapter" xm |
<p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако ди |
</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало ла |
о, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш |
дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом |
и му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а о |
ог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Св |
оварали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца пот |
, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, |
аће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Доба |
слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и ра |
учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> |
<p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо ј |
аху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и при |
дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.< |
Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрп |
тајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбего |
оди да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био! |
од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да пр |
преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему |
Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и за |
укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, от |
неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека |
Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="1 |
се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вер |
S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из |
његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би к |
о пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га при |
ињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко пот |
наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме |
невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, |
римети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај изме |
ушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије. |
ано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и ор |
ци и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p |
јаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с дец |
стале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} |
на, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па по |
зове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да |
отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано роб |
6" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођош |
и!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу ра |
пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} За |
оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге раз |
— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам п |
ве — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Виде |
кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све вез |
хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насм |
{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по г |
гла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, т |
и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на ч |
{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман |
подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S |
чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад |
.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, |
двукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око |
о исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свакога |
ико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не проз |
према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би С |
<p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио |
> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово |
ротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља |
лавом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо. |
е самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S |
аклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо |
.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје |
а испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не г |
се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Ј |
ољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати ка |
оше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Љу |
е невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти жи |
беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Н |
изваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену |
енији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да |
.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша |
му.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да |
кох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош |
S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу |
кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробн |
е окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... |
Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, |
стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст |
ке, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p |
е и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више да |
ковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече о |
же у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака. |
спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саб |
аћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови вит |
дарцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком пу |
мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше |
ако сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђ |
ак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несу |
ђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{ |
ају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш |
обних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народ |
руја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. |
} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Ко |
/p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{ |
акајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осу |
лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на в |
би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То бех |
е после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасе |
Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не см |
себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или ни |
мехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће |
овљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— |
е пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— З |
пет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> |
кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прела |
, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и |
ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одгово |
Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово ми |
дрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и к |
на.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново |
И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. приб |
оветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости |
хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све в |
е му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе. |
епала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима и |
даном и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} |
а остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Ку |
посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој м |
ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све |
дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се |
ј!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири ру |
и пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div |
здрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> < |
е сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSect |
е.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ |
твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твој |
енио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се рас |
ову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне |
је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се |
} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби |
а је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ бл |
е пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не пад |
Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жар |
и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, |
мер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ов |
се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он те |
разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало шт |
у.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћај |
Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче н |
, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, |
узама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се м |
ежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово |
што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било поги |
ама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{ |
.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он с |
.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раз |
јмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну |
побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И |
ове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по гра |
ом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледа |
{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека |
ркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаш |
Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о ов |
ко? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замо |
Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — |
еселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шт |
рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</ |
че он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осеч |
ем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково |
азите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборен |
да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и п |
пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не |
>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам!</p> |
— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну ка |
тупно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само нис |
асенију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По |
Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу |
и! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини н |
те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одл |
е!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи |
ице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни |
све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један кил |
би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је |
е, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко с |
<p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{ |
..</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Д |
што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако |
а, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у |
unit="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p> |
ана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу и |
аше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — |
Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> |
да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну |
урке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћ |
> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јасту |
ко — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћ |
— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стој |
уф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била |
везде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро заруд |
иво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Маној |
8" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра ч |
" /> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно |
або је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у |
га јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} |
S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери. |
делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу |
м што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачк |
рочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један |
/p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Пр |
ити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушн |
м буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим |
p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде с |
а.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца шт |
ађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{ |
<p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У |
> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му |
е ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, |
</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета ог |
тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још |
ан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, скло |
и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У т |
ас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просуши |
кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</ |
, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре |
прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше к |
деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше зама |
дао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p |
евим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом де |
закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаш |
уку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну и |
— Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на |
p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стоја |
ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Пота |
} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> |
г погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прил |
дви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Ср |
p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свег |
> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снаг |
т просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царуј |
иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, п |
може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока. |
у.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да п |
ва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, б |
ож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и поср |
же.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— С |
на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! реч |
што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу |
Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар сил |
> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он в |
/p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! |
тарац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} |
и руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се п |
маћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет |
гана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу |
<p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То бе |
ођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, на |
} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одсту |
исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори |
слушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите |
> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пр |
да срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто к |
рхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... пл |
, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> |
а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица о |
е у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ва |
орка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отвор |
оше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште. |
ни како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" |
рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се |
/p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове н |
ом рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрм |
>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да побед |
прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Иг |
у тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху. |
ате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њ |
и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је суза |
<p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?. |
лави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши |
е пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену нек |
димо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насме |
, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јаст |
а, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Ви |
лаву, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</ |
>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се под |
ев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!... |
спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— |
...</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, си |
ветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страх |
p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла |
, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде пле |
{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
индан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двор |
и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S |
еше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манас |
ше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој дец |
е прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабиј |
>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на |
им се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам вес |
је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инс |
се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше јез |
шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему |
.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше оча |
скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турак |
Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похита |
ичаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије |
и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа |
p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, |
Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и в |
Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> < |
ише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> |
ше <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и |
ви трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије. |
ступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У нек |
ишта.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име |
т, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћ |
о лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо |
ваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимок |
<p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост парал |
тње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара к |
кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке |
ада беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне |
овица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурва |
хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> |
ња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кро |
чито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву ут |
мо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташим |
аду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Е |
/p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на |
Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападах |
их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је |
.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је дов |
е могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић |
Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благо |
ишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим |
{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете неприја |
ава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спој |
ајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Ра |
одигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећин |
, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, |
бијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до ј |
не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} |
к.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња |
У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да с |
ими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да |
е чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас до |
ушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговара |
<p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са стра |
p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се уском |
2.1.2"> <head>Млади кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, |
естаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар ни |
са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Х |
атиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку. |
ом врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад |
bSection" /> <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћи |
е жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p |
врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што ј |
смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, |
најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у |
p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима |
и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити |
е Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом |
ђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатељ |
> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p |
зашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, |
и.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на |
ead>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи с |
е стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше |
тајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и п |
илош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ в |
хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудноват |
е мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од |
оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone unit="su |
се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шум |
анасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогур |
> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Ман |
ну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу ст |
елива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви |
лу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади ј |
ђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од |
ка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војн |
глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше |
не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{ |
приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточник |
и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лев |
суше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на неп |
но!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше |
исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се на |
p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чел |
из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз не |
ста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беш |
ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p |
рушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се |
>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{ |
потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} |
и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пр |
ом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколи |
свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова пес |
апред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци на |
ада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху ог |
рохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> полет |
не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S |
</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и о |
p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба |
> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјав |
рске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше из |
глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчев |
м је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> |
учи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У и |
у? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудори |
Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, извес |
/p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти |
пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори ста |
.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под она |
таде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи |
ици, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неима |
ра ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних ви |
} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се располо |
е задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премиш |
..</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој о |
е, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он. |
p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} |
а.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и н |
ком пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња |
d> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке |
ио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, к |
арод једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску |
огледе светом олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична с |
се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће |
гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз ш |
ва је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћа |
месеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огр |
шћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</ |
енима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} |
> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече |
е бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде |
ваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше |
ељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на |
та жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш |
им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме дола |
о.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не |
показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши ду |
ораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она |
Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> < |
јгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је |
о би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је о |
<p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка |
крчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило |
Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она пр |
окића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по |
>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Не |
па од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред х |
уман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост |
{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} |
ак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>К |
ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, |
} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> |
повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачи |
p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим и |
јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби |
p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира |
огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, |
има!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих стра |
свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу |
{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске к |
рвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истр |
кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва |
?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пу |
</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш! |
зва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу |
че кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он |
не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресит |
ожо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ва |
о!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тел |
е одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на с |
срца?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>О |
жарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Про |
p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{ |
збавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у К |
, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше |
е. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко |
и смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари |
олетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, м |
ним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако |
во, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам ј |
и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> |
се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> |
{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар та |
/p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.< |
чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, |
на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни |
прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови р |
у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!< |
д вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</ |
пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека љу |
вршју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних стра |
ници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поно |
Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S |
би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> < |
година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опрос |
"SRP18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде з |
овори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам |
започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода |
орњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, |
оји у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога мом |
и добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа |
ерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Н |
д нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити |
ета заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> |
ачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера |
у ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити |
/p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше |
лављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околин |
драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, зл |
и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја рад |
сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стал |
.</p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше ле |
Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, а |
p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћ |
. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош по |
</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих |
о живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко |
...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; |
p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, нег |
ица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али к |
— Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бират |
/p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S |
p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— |
?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Н |
p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао са |
p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{ |
ори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Т |
е.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи |
тави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода |
пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> |
к га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет |
злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и п |
о, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се саго |
ица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти |
спрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовц |
<p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо вр |
p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекр |
ориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не да |
<p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, ст |
е пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада. |
себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју. |
ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вр |
ажено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У |
му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побра |
садна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{ |
, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра |
лом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али |
родица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљах |
ољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњиш |
ки песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Про |
нака прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!. |
ше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид |
умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно ч |
ебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Св |
уге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка с |
и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да и |
м хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!. |
махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошк |
ски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> |
понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече |
ју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше |
Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био |
о подне, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припрем |
пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му б |
оглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к прест |
дник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, |
еваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветн |
е вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз п |
Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ пла |
1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Иг |
а брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да бу |
тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{ |
гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум |
купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његов |
и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p |
тар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — |
тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан |
ље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и прете |
ом лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњав |
твор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то |
испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на к |
ладић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На |
/p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју ду |
ћи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p |
ни, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари д |
марка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево |
њеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} На |
маше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указал |
Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче увер |
<p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута |
мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и |
ан мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} |
десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече |
дану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једн |
<p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом пот |
хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће |
га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш го |
рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, |
ајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, |
шта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекив |
елу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако д |
напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше н |
остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>О |
сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <mile |
апије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше |
ко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.< |
p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Ха |
ј мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко |
аше пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба |
а.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} |
{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</ |
посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им тр |
утници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним сте |
а кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} |
Кад стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевим |
д стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу |
главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао |
S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супр |
них људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице |
надије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву |
>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и м |
.</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму |
јица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу |
ри Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад. |
ивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад |
и заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити ту |
/> <p> Сутрадан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из р |
</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <p |
а је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи |
ка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се |
и.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причањ |
ction" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњани |
адост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пре |
коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> </div> <div type="chapter" xml |
турицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му бл |
бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа |
/> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p |
и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек иза |
опеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Око |
земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone unit="sub |
дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с |
испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише |
S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутр |
и и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S |
прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему |
и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише с |
ош два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да |
ставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуње |
аперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну |
жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова |
халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непо |
ице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, ко |
нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори с |
p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на у |
ницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра |
воде што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не мога |
ици похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак уда |
се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" /> <milestone unit="subSection" /> |
речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше пораже |
о прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је |
да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо по |
> <p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, к |
л-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли за |
, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од |
<p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог р |
</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну |
а ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone |
S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сул |
деше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> |
/> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стран |
са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ упра |
ебаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрве |
д којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с |
S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало |
гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садеља |
сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и леп |
ивена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена др |
S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{ |
аде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, |
а се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обр |
збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачки |
енију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би д |
ебе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па |
назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице из |
збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га |
гов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бош |
дно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору пре |
де син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудр |
ојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештен |
полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Ч |
д би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рај |
отиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлук |
је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прс |
у, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мат |
Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> |
и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно |
научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропадн |
ан изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе |
ећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, при |
Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су отк |
ви, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тре |
оризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone un |
<p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва ти |
на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико |
ш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој |
p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и |
са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са |
ену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грм |
а устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф пр |
.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратк |
побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад |
предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p |
по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, |
спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Н |
а заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, на |
тир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше с |
аји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спас |
е међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиж |
отуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати |
ожемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут |
>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и по |
.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да бу |
ња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточн |
еше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> |
нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S |
ху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвиш |
.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши? |
рајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</ |
беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирвеков |
јаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је с |
аре и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ро |
ш се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру |
ј саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту |
, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе фил |
<p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да |
ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош |
биталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше пон |
— рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкч |
Добро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="9 |
из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пако |
ава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, |
> <pb n="5" /> <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} |
рба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи |
у, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се на |
лице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне трина |
чан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p |
њене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високо |
једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази |
, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер |
n="100" /> <p>Лице Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заб |
Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок |
гова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одр |
премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p> |
шао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им бе |
о је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; |
есет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! |
многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> |
> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор на |
и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах сев |
а изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорав |
.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њи |
из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посмат |
призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— |
</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори |
пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бу |
потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Н |
д, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Ка |
ато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.< |
ад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је о |
мо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу н |
одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадова |
ора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче са |
ет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> < |
та ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше |
ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> |
ли, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пош |
} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзи |
> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури |
ало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истиц |
дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више |
епа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бит |
> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш заш |
лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш с |
оге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко п |
аци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p |
к.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поуст |
се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и |
Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше м |
цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајш |
сти!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њ |
нака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљ |
уку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, у |
о у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљи |
шај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, пис |
S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p |
есна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправ |
знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређ |
аде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, о |
се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер са |
крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она |
чинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку |
ући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Да |
стима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} |
у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несре |
p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га к |
{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На з |
ећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, |
кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p |
<p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.< |
p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, син |
Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у |
Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори |
p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примље |
очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимат |
испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема. |
маиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ниш |
орице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Т |
али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Ка |
говој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стаја |
врстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци да |
се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно ис |
под мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> |
ју?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, |
е с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима... |
О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> |
ху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у кошт |
</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не |
мо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама |
је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени док |
да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број ума |
и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p |
/p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Оме |
> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У |
<p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по једа |
екао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше |
витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} |
} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> |
Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> |
заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="4 |
шо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — |
овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Па |
спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, |
— одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шт |
војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна д |
? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат |
о ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> |
— процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тр |
{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни н |
} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву |
ахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина. |
<p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и |
Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</ |
ад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> |
{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, |
и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку |
подаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу |
траја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђо |
ешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у |
е своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао о |
, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опа |
о поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му гл |
/p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рука |
p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тр |
му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div type="chap |
<p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мал |
ув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, |
а полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије зад |
есто писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморн |
вори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се заж |
p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, |
свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</ |
.. изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево |
ицу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож. |
другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци ха |
а часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже |
ало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жац |
S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти |
у, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема погов |
кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и |
еће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да шт |
имети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазб |
дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу |
од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својим |
едне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан бе |
противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на |
очи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— |
<p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беш |
је.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман из |
ије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози он |
се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У је |
м плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранч |
трча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и вид |
до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone u |
..</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче |
растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — |
ем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кес |
и.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бош |
оба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу. |
вориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра д |
е.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче — одг |
и, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Обрад М |
ука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Ш |
илица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
љама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како д |
p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једн |
.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша |
ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их к |
Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником по |
једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази. |
</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражи |
арко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на кл |
његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опасн |
од стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна су |
воме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вав |
ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ва |
у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p |
Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид. |
мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ва |
губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити дру |
ло им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p> |
ави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} |
>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прст |
а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом |
о рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарк |
енадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин! |
стави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и |
на Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти име |
ћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> |
цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Гр |
рене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на јед |
ређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p |
Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену ју |
<p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за |
> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и |
остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризв |
га диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа |
пречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође д |
е настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше |
ов, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и |
е заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окук |
За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади п |
н Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упита |
ојска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћ |
е, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p |
кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде |
унак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једно |
луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи н |
е коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} |
до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну стариц |
и се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с |
рока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита |
леда, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?< |
аде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет |
стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо гра |
одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им б |
<p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p |
е обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једно |
промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише стар |
одао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи ос |
p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија |
ужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> |
, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиште |
в у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</ |
ета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и у |
поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце бе |
Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S |
овикиваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени |
јатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и |
дире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем св |
несмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту |
По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Ста |
време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и л |
, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и сп |
ше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше |
тиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија |
мницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло изд |
ом.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том с |
S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме |
— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па |
о.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> |
злети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која в |
ве, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојл |
та ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Ја |
> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар |
и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну |
он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови |
спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на |
у ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било си |
>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и |
чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговор |
, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важниј |
мед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се за |
Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, к |
оје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, |
арице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p |
>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div |
<p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" / |
, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p |
шту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим в |
{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запом |
</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одго |
>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} |
врташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задо |
и.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом |
за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше стра |
устош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг ра |
p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и стану се згледати. |
зе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добр |
атиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај |
<p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна гр |
рци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пуш |
чеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из |
ге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта |
толац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише |
ругога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом |
Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрав |
кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступ |
о нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио ј |
м треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни |
шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће б |
{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи ра |
па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше |
аћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосн |
дбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> < |
и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жар |
рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p |
ари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не па |
} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их |
е Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече |
адан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дуб |
м осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жест |
то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до |
.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</ |
:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p> |
се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, |
</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.< |
/p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</ |
ски, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева. |
остиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун кра |
воље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, п |
> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <d |
ницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старц |
рса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Как |
суђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје |
и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастир |
ословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете |
да, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не з |
брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а о |
стребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе |
тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле приј |
> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше |
е испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и |
на.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али б |
срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, |
S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теш |
одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искре |
вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова на |
та то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна |
о њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двад |
ораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паш |
и:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> |
ди шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жар |
ачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не од |
— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву тре |
фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет |
а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена. |
а уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрча |
клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не ре |
е кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и д |
ао да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успес |
ви помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер т |
ој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се м |
е поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој с |
е то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка |
ем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губ |
аслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Кабла |
Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син |
нага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила |
не, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече с |
главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’ |
сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у г |
Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прим |
ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb n="69 |
.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> |
и ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши бла |
хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ |
> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> |
ека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага при |
ека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где |
и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пи |
ебара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопа |
— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бел |
елазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста |
играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> |
на.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и пр |
ну.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и сл |
p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јунач |
ори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога |
> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да и |
Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распал |
ћ.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> |
реме је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, |
д Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину.. |
и и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа пол |
ма ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „злат |
ша моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, у |
огинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој п |
сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелаз |
с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{ |
у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се уз |
огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере |
и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујет |
један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и |
<p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се в |
ипали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, |
главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша. |
збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од с |
<p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километа |
е према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило с |
е кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, |
ђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p> |
ала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући |
и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и |
p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ва |
кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, сво |
лића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше |
е.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи |
ушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бош |
S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет |
Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном п |
Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали. |
личанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сет |
4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-ам |
се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенади |
<p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас |
<p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p |
ротрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече |
оре, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> < |
ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човеч |
и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прав |
слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, |
ра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p> |
м положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у в |
отајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља |
ћи се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама |
главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — уп |
е домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упит |
поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> |
ече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p> |
е твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично располо |
</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S |
ши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква |
, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разг |
ако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже п |
се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Леде |
а дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p |
ти у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарк |
м Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаил |
ад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олис |
ва и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с |
и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То |
руне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати п |
— рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да бу |
равити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — |
>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, пр |
урице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Ра |
рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у од |
Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето |
очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и гру |
губи сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри ру |
чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он |
игра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо! |
д се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p> |
то гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Си |
} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који |
едоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као д |
д сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа |
збегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> |
нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли |
а му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Сна |
Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> |
прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одм |
скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за |
речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не |
прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обор |
гла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре |
кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече: |
њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора у |
пште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кри |
ску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине |
склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ иск |
/p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви он |
ратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можд |
ћних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несре |
вода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости р |
Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратниц |
рцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да там |
/p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћу |
милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S |
роз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени |
110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Бео |
ој ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једно |
нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће о |
ану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли о |
ојих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у о |
отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! |
S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} |
е осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих ст |
ао да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p |
очи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> |
вија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок |
блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци |
арко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав з |
> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље |
и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушча |
евитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод |
рхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина ожи |
{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред |
мо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.< |
а као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да |
ушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Бил |
ле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у |
овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ак |
/p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Сели |
.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} |
облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила к |
о опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би р |
иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „До |
лучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И дои |
Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати |
и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћин |
</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павл |
апије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго |
је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђош |
ед Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> м |
да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у малено |
> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Тво |
рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи забл |
рске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да ск |
ти трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом ш |
} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, а |
е разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо |
коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до |
а прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите са |
А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином ли |
Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p |
Освану Преображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмеш |
ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нис |
па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том с |
више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{ |
—</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очаја |
{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Х |
— Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђ |
му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> |
.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb n="69" /> <p>— Петровац, — одг |
љске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како |
а побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.< |
а се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси |
, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког час |
е теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> |
мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над |
н баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p |
косте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како г |
гње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> |
м, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликн |
<p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потреса |
умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљад |
ко кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p |
гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом |
то је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> |
p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада б |
никове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особ |
ише Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на |
p>— Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмет |
ше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Аг |
/p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с |
ву?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Дост |
то је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га О |
Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} |
Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше |
на после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да |
одиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њем |
ја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му |
" xml:id="SRP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше |
S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си оно |
а си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хај |
ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је |
аху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жи |
душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше з |
куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарк |
Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да проп |
ти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Ма |
а слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе |
че Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад |
ће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— |
апева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по |
ш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту ср |
ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан об |
игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му ч |
<p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је т |
ао да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуља |
.{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаћ |
рах помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путе |
у душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S |
/p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска и |
и?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p> |
{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна |
и!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година р |
>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће |
ао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, саставље |
b n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас |
ком надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у с |
авукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те с |
еда на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате. |
/> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као лес |
е мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За ча |
е.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по је |
/p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Х |
ше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бит |
} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, чести |
почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — |
Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> |
шко....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече р |
сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p |
ујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> |
ош тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гин |
а!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришај |
анимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па |
Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савет |
о свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бит |
ашљимо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад |
ара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се |
утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако |
днога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе |
, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене |
нчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли бољ |
{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина на |
настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, |
еђу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у |
Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — |
срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће годин |
ратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад |
и главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплаши |
како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта. |
е да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми |
први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доц |
превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а не |
>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудн |
очној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које |
оје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше њег |
ј ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће би |
их висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај кота |
то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отва |
S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче |
има.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Мило |
презу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе |
у са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више к врху, оставља |
крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше обр |
тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не бе |
ије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад |
оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</ |
ов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак б |
ушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку игр |
сећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијеша |
слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако |
Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одр |
ијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да |
рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Во |
лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвише |
, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине |
о? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази |
ма.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак г |
, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим |
све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли с |
тање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Н |
</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужас |
арко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у |
Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{ |
/p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, ал |
за нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... теш |
ета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb |
смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га ст |
е јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, нос |
аше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав у |
јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> с |
p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику |
/p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их н |
вест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} То |
има, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријате |
Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше |
ж’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У |
"36" /> <p>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну к |
вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса |
.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај |
маш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p |
стави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гла |
ед вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и |
што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман.</p> < |
завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p |
ула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало |
нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и после |
ојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У о |
даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из да |
о несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, поп |
на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} |
е власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па с |
упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака |
Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамни |
ио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без |
Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а |
е се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" |
?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе. |
о да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше ог |
час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p |
твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, ј |
} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склања |
пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико пов |
нутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према |
p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с велико |
>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домо |
} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топо |
.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше |
варати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњ |
бало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут о |
ужани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три |
уће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна же |
<p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М |
окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах |
/p> <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи д |
/p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним је |
светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно. |
науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, та |
, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од сво |
— Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече |
ише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже гл |
ни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Ра |
Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена |
ода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост тр |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се |
адије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђе |
<p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њих |
p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> |
е!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у |
Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у |
, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата та |
S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, |
је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособ |
Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита |
же руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасе |
њем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, |
му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећ |
Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} |
аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе |
стру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи. |
мех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p |
<p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А |
се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у дво |
за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n=" |
тила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђ |
а?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> < |
о! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
и, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да ви |
одица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> |
епша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се см |
ар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; |
прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуч |
где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђа |
и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће д |
е, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; по |
!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе н |
p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледа |
све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху з |
дост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово вели |
рни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да |
брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ов |
вери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зелен |
очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се |
о речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризон |
ше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим кост |
извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе |
овори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не |
оје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесетор |
и, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса |
ли Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter" x |
и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби |
а.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он с |
.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лиц |
новче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших, д |
p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да јед |
ази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с |
о, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру пр |
p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.< |
p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> |
>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Мар |
авалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и |
да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чув |
S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф |
} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше |
ожјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки г |
ешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се |
акон оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} А |
> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито |
како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивш |
анине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и с |
Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он |
ред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе рец |
е косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност. |
поду оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је |
и човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да |
Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} |
рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђ |
за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љ |
ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> < |
на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмит |
гозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близ |
Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на |
еде дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по коле |
чинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..< |
ђе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="15 |
p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>М |
</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p> |
p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила |
/> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити |
беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаник |
="subSection" /> <p>Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагу |
срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи |
опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разу |
вање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али о |
изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} |
разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још сле |
брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада цел |
у игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојиц |
на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али |
анца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се |
ше плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, |
добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте |
ло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p |
ик стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим б |
ајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напа |
освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} О |
ену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио п |
српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви |
сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чет |
с, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се |
д, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошк |
урци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мо |
последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а осо |
у ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кме |
корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови |
Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београ |
<p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, |
p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p> |
овљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, от |
м спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба м |
гда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се руг |
ад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћ |
е промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час |
ских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку |
јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву |
ојанство, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше к |
ница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по п |
На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарњ |
о бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...< |
на ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S |
аповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништ |
е, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кро |
о и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> |
таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла |
Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> |
од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно |
, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непом |
ке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе |
обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му |
.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том |
ико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезд |
а, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље |
ј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добр |
ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не |
другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марков |
/p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга л |
меним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим |
е опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихов |
иташе.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова прел |
да се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурв |
на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шум |
<p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} Н |
у на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p> |
Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни |
кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону. |
жа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — ц |
800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада М |
оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да |
ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милош |
у.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана |
а је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једно |
ети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и |
но приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p |
е чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори а |
атима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад |
ди бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> |
ићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— |
адосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутн |
е.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" /> |
говори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав зад |
узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О |
цу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} |
а леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо |
</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека |
</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја |
е и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци п |
ојводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Т |
таде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с |
ачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се ста |
лаву његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p> |
е и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ос |
се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.< |
скочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 |
p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом |
" xml:id="SRP18965_C2.1.7"> <head>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, |
но пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече: |
гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пу |
S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе фи |
и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— |
/p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Д |
чак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> < |
/p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метн |
Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чува |
ље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} |
н и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <p |
устише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Оче |
поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, |
атиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p |
а се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Раш |
до.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Пр |
зама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је |
весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div type="group |
к не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:< |
ожијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи |
и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{ |
куца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се од |
неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке |
изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уве |
ј да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и |
бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} |
Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја м |
оје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне н |
ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза н |
ја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо |
и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај дец |
нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спу |
при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} |
и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко |
ијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потај |
војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и при |
е пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загр |
топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете |
ем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верује |
ружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече и |
остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио су |
валу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и вар |
њу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико |
иф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама |
д Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња |
— рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас ис |
овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска |
{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и |
ижи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побрат |
ио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква ав |
уће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на ов |
у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како мо |
отоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p> |
ко питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно |
но пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к неб |
но, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, твр |
n="170" /> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасениј |
/p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој |
вуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му увер |
бли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника |
авом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама. |
што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само |
, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</ |
аља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> < |
енашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће |
ећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к неб |
ена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војс |
таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се |
дскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игума |
S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.< |
ражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, растурени п |
ју.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> < |
ни подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— |
кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре |
, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Па |
о том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове к |
ст прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — е |
дамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— |
ога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде |
час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави Лати |
о и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да |
а сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не в |
напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све шт |
споде Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се лом |
: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамниц |
.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" |
<head>Побратими</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде тере |
ише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју По |
уљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту. |
ш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</ |
Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p |
е ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био прв |
је, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени ј |
беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</ |
е, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Коре |
осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи проди |
т његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човек |
кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Мак |
p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; |
ве браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду |
<pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p |
учим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме п |
<p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} |
> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити мож |
</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} |
у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти |
ему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибу |
к.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште |
Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саи |
о за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи |
чезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, |
<pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше |
дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на североисточној страни.{S |
авни, на северозападној, и споредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу беше велика |
не, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава |
извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Ж |
засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљ |
тарац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа б |
, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} |
Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују д |
ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p |
, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што н |
немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и з |
одао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> < |
ори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> |
— одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћута |
Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} |
еше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше |
а од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и с |
И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије бе |
, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће |
, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи ка |
то ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић |
ник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрас |
ре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече с |
/p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти м |
иже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар ши |
S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S |
згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим |
ај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај |
атке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто пр |
и му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Пр |
реме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који м |
азио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова п |
.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он у |
/p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница |
да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> |
{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и |
само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> |
е разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отир |
м, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спуст |
<p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— П |
ено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса |
ко не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе |
манастирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одгово |
18965_P2.3"> <pb n="165" /> <head>КЊИГА СЕДМА</head> <head>ТАКОВО</head> <div type="chapter" xm |
нови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен |
<p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутн |
ини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих броја |
тац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никог |
/p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно |
У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Мла |
ад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрст |
.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небе |
се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради |
лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се |
растом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега |
и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом поја |
, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</ |
једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То б |
p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше |
одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихов |
ви неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, ко |
иште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на |
S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му ве |
ше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а |
ине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан. |
томину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очиј |
се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свир |
у, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу |
беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица прич |
колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се |
рсиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на ј |
пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинил |
ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} |
најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатељ |
пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пођ |
рицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед |
олину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи |
с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвор |
иђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а |
охвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} |
с доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обра |
.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег д |
горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и ка |
ело! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан |
азбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан |
, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји ман |
е свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по тра |
чак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> |
та још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше му |
е.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— Шт |
<p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно.</p> |
же.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} |
— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласн |
сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p> |
мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше изд |
ране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} |
рчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше у |
ева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наред |
<p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} О |
едио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учиње |
љину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи |
му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету пору |
рини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по там |
им бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мо |
ри кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, |
и.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један ки |
ваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостру |
етоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим |
ерације према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Ра |
ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује |
ако не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изи |
разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.< |
/p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева |
.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отм |
Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли |
аше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три |
.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похита |
p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од |
о рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, |
и обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— До |
е, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајес |
.. да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси |
ном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружан |
еко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима бе |
клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беш |
следњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Б |
се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села |
о хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваљ |
вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Сто |
пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла |
ми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас жив |
роз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао |
и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и каме |
нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме |
идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Ж |
а погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Ж |
пратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} |
оје кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упи |
те, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си х |
и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу |
Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Н |
у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад сти |
На пространој Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб |
шташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на пл |
га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај |
аве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по в |
>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице |
ма Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху нап |
е Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, зауста |
чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збег |
на купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју |
приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, |
естриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима |
Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> < |
ше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему н |
по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и ти |
о који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола |
т.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код |
ру његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Раз |
обом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа. |
!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли |
свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљеви |
ше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — заг |
Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељ |
азда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи |
ви се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше кон |
<p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв |
<p> Сутрадан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разн |
тифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим |
духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петна |
т ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час |
браде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати к |
ога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушен |
тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Срб |
набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допира |
ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!.. |
оз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу. |
дан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегов |
оше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше |
p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одај |
е му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и |
да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том оп |
} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште |
у савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати |
ати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> < |
сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчар |
оуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаш |
домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. један младић јуначког стаса и погледа с |
срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових с |
и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда о |
кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паш |
овања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи |
} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> < |
мена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без зам |
аховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> < |
.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну |
</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете С |
брада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће. |
ису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> < |
>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> < |
кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овд |
вога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се мн |
/p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обр |
а беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прили |
а њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши дев |
> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — од |
е? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Н |
рка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња |
у децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опа |
о једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, |
е на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко М |
на, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова |
ђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бо |
е рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини с |
а зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жен |
S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави |
ије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div ty |
.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соб |
...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно пр |
понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> < |
сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукић |
и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега |
> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође |
кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је цр |
оду своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што ј |
поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бош |
е ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</ |
гом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још ви |
згубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и |
ву оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, |
х породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће. |
" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београ |
<p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с на |
{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста с |
Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога |
p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а |
б своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си п |
нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаш |
како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог |
— рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спава |
био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, си |
подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну |
росипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, |
е — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> < |
сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало ути |
о изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, ра |
-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — ре |
, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутур |
је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и |
{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше |
</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</ |
се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена о |
ца се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доно |
онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> |
ше.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет |
p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! |
ути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> |
н и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене усн |
народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговар |
а беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српск |
адивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Ја |
Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одгов |
ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче м |
..{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То |
рко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се с |
ити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ Т |
ог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и ств |
:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и по |
p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући |
а учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несре |
дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену зем |
ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже |
аигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу |
к, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори П |
естро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тр |
ети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадиј |
а за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако |
ке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по |
рица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, |
аузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>П |
мешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове д |
егово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала |
трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— Издај |
ком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно |
дговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се |
брада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</ |
> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бе |
Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војвод |
} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља |
аша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу |
/p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Ј |
одговори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> |
суф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Ју |
.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Маној |
аха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и заг |
непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она |
врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p |
ку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све к |
>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличин |
Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он |
стио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори |
да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</ |
Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади |
мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Ста |
p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} |
{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је |
а и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</ |
Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир |
као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаћ |
</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђау |
ри ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде |
том:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Ко |
и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{ |
Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не |
} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, поду |
чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и |
рачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече: |
се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ов |
град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну ка |
а — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полуде |
једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе |
се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигорије |
.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па ј |
аса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — |
поведи да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} |
p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за |
атилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђош |
, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа |
ва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку н |
озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} |
амену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгу |
.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шум |
века.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, |
е до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у г |
.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Аши |
оше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну с |
овремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" /> <p>— |
у до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{ |
Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} |
евалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стад |
<p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам. |
нде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се до |
е, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврш |
граду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави. |
а ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div |
та.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки |
"178" /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино ору |
Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Ци |
н и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамн |
коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, огра |
притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и |
/p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му |
узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{ |
ини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића |
бурну природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље |
два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура |
.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутак |
Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила |
најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, |
ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чач |
</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у св |
ом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беш |
ко се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни |
а чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} К |
ених ситним знојним капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p |
} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у |
фови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним зам |
бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{ |
једном а капу другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части |
ца.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у |
ф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђен |
ј несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и |
купи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећ |
га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби |
за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</ |
му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи |
акав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао и |
у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере |
рце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе про |
посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђу |
релетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна |
аздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{ |
и.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи м |
.{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у ст |
авле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера с |
p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} |
рема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест |
Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрн |
другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то б |
а се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се |
има гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским |
а.</p> <pb n="178" /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизно |
ао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан п |
испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слег |
вему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђен |
</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па пр |
истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусиј |
.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњ |
упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари с |
цу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S |
ту, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зр |
ек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилаз |
е што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен мла |
ше аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави а |
ади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Други |
иваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од клад |
из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — наста |
? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили |
један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — дода |
већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици |
за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотак |
— рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти |
ишта бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p |
.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, |
е отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од |
и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p |
ице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече аг |
рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече т |
пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему неш |
о је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — поно |
Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n |
а руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си |
и онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко |
ери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе. |
их страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, не |
резиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држа |
уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог |
јан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан клим |
е једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младо |
арку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разузда |
муло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти |
е на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.1"> <head>Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да ра |
и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра |
149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се |
<pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајав |
тари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси |
ко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и по |
Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек ле |
нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаш |
Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p |
у полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n |
ак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p> |
у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беш |
а би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S |
и где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— |
као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се к |
.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља |
<p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једн |
Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече |
и сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху |
паваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов. |
руко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних |
ину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвиле |
а добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том |
а, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати р |
је беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, ви |
ин старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два б |
и се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији би |
ко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је |
љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отр |
ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођ |
ољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, |
ала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему |
..{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинит |
S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи |
јемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— |
<p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> |
чи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је |
ма, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ј |
/p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шт |
говори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и неприј |
ко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком |
он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, на |
ицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и сп |
збини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> |
<p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко д |
е, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град |
радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> < |
и и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!...</p> </div> <div type="chapt |
чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се пр |
е Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> < |
лу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Ш |
твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун п |
ија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше |
з уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> |
уд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ов |
.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо. |
Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p> <p |
ио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — по |
и ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он т |
..{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша. |
је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје ку |
стира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одгов |
и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S |
господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По |
а што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Ж |
и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свали |
асом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом пос |
угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што |
.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што |
у делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи ч |
не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, |
ар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и ус |
цу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечк |
и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се оба |
прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински. |
ићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти р |
грли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одгов |
ну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{ |
сем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <p |
а након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака |
ело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста |
чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га осв |
седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утај |
ви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића |
ече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>П |
Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} |
ено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и зама |
p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— |
они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и велича |
ече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирн |
м, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста нећ |
а провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оц |
<p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресен |
ршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује |
ићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опр |
оска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади |
ли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш шти |
вим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p |
еће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у |
ше.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> < |
их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још |
трану!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте |
одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S |
етлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по раме |
у грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са |
о уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слоб |
намо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете |
у више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} |
ве највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни |
хита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према |
ој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone unit="s |
из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли |
шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме |
Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похит |
а Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слуша |
присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p |
шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Па |
Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мо |
аја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— |
пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се поб |
а бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — |
х ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мој |
есту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар |
Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђењ |
асти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи ви |
а сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По то |
ри Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> |
да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посе |
ши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, с |
два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукл |
А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у кри |
сврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милос |
ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему н |
"151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком оби |
> <pb n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? |
и хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote |
де:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им |
тери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине... |
иф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у |
<p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука |
рану и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио |
листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све |
ост, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благосл |
, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S |
.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари с |
{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо |
хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се |
е.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље остави |
деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, |
/p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брз |
ници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин |
и не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запал |
.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново |
ело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко ст |
рба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо |
, искрвише се... несрећу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна |
Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{ |
/p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме прок |
тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Де |
јсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други |
е једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посаветуј |
ао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам б |
траг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за н |
ећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— |
ко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата |
ност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се ка |
пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шак |
ираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>А |
жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „ |
ваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војск |
жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце |
иваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јо |
а им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари оп |
/p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи |
ше да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати |
ћи ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S |
прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у с |
у израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео ог |
бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он |
Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора |
кли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у д |
елушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ |
твени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси про |
ра зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ |
/p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а неб |
у, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— |
ти на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</ |
аузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихв |
<p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за |
жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола |
Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко |
е, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Ж |
чива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, |
рца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, |
ице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обој |
ено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи пред |
— поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</ |
порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори шир |
рми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Ду |
дримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на |
све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} |
ћи на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} |
то и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренераж |
слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадиј |
ахну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да |
улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љ |
Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу |
а нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и нис |
на врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе |
образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени |
крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</ |
а прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи. |
да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ств |
из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— |
ступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећ |
т своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећ |
е срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благо |
мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и |
p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на |
а наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли |
лу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде пр |
узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се |
у Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и |
ије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху. |
} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности |
ш једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуј |
цу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста |
аде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу |
у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и |
пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата њ |
ати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитв |
прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби |
децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута |
одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали |
ас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе |
сти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за он |
ијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми ле |
>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага с |
еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац |
о ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла |
>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше му ср |
а дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} |
есми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} |
живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори гла |
p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— |
и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њи |
— продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Син |
авцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с |
estone unit="subSection" /> <p>Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S |
сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а о |
ећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном |
/p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна ж |
кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац. |
смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам |
реми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не п |
похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздр |
сврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти |
ло је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и н |
ео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојан |
</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Ка |
е спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, |
p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испу |
будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог б |
дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко |
је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове ре |
о који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша |
кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p |
у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— |
p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге |
апута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазр |
Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе о |
Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га |
ретура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима. |
b n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} |
а у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— |
о вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више |
колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громки |
д зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби |
етета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз ј |
кули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за п |
се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице |
а га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази |
што би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{ |
из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мал |
још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењ |
тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај м |
заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не |
ир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише |
вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види |
тваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде |
инити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, |
нци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне к |
околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника |
један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прили |
а.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Б |
Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бану |
> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши рук |
ле.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да |
овека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђ |
му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече м |
<p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Ст |
Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга. |
ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одат |
ољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари х |
утић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Н |
руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми |
n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{ |
д Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са ово |
/p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за миш |
тиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на си |
опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће |
гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слобод |
ка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S |
хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је ма |
то да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главн |
сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређа |
стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело |
у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је дав |
оду, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напу |
идљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и др |
поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомст |
ачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том п |
и витештва, одлучности и постојанства, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди н |
рену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џ |
десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у у |
пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, сн |
ји, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, |
на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> |
ху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено и |
p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци ва |
— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је |
ађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Н |
на шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.< |
/> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у гр |
но, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да н |
ћа, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по сел |
ао рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ |
!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, борим |
ти. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Мо |
кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни бо |
и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игу |
ше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као |
p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{ |
ом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима ст |
е мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу ме |
и: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи г |
и редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натра |
иша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рање |
раху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p |
ш котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахн |
е крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само игр |
народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници з |
аше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све |
Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њ |
<p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бит |
ао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва |
ше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јач |
а боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је |
едној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број љу |
/p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку |
Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заб |
уго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао |
ља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамни |
једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица |
што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
асенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> |
стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и |
о постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте |
о људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложи |
личанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке сво |
лим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купин |
возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа |
де.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишч |
своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом х |
S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће |
је!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вр |
о, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за |
етац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада |
до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у ку |
<p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, при |
ем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише |
ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> |
, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и њ |
води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јун |
ка.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место |
ишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p |
е у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Је |
а њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто мома |
усти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — кли |
<p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну р |
шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да |
<p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чис |
све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не разд |
м гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренер |
Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p |
свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху |
да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им |
p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелос |
непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедем |
p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи |
да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.< |
еније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајућ |
.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа |
ај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу по |
<pb n="124" /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света запов |
емој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, |
он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита б |
не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Феј |
та друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих г |
.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћ |
— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици иш |
удити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да |
наш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем град |
аше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Н |
та ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.< |
а.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене бат |
клопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за пос |
а а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне о |
и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у та |
ацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — п |
илнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаш |
шеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} За |
аше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко кол |
а, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушк |
а бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Мора |
на противној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново |
<p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши стара |
д двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с |
мишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му ду |
прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе |
ан и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна |
мковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје у |
тни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју нар |
у народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов |
е, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком |
p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Јед |
петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као |
нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и |
х храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји |
танак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па п |
у њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и оба |
е и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и |
а и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно |
ранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари ра |
d>Манастир Свето Благовештење</head> <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм. |
е, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S |
де га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То ј |
шним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а сл |
.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јо |
стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S} Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила |
и, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с |
син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђен |
а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе. |
.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који |
упцима.</p> <p>— Слободан!...{S} Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораш |
погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стаз |
који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану |
родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и |
есте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и |
подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, к |
ead> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И |
ху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благ |
њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. један младић јун |
која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима |
ина подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и |
S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} |
У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски |
е себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ћ |
на; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитни |
предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злоб |
младине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих изл |
арод сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, ко |
дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О Малој |
мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир бе |
одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромнос |
Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се |
грађеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога |
самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у све |
тране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару |
та не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њ |
ше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из |
од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и ост |
љу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше |
xml:id="SRP18965_C2.2.6"> <head>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предад |
аше се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбива |
те се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете б |
ивљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па |
децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ет |
војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Т |
у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb |
јла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаш |
оћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— |
ој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С т |
е белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> |
вог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Ист |
грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} |
чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаш |
/p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише |
и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач свој |
<p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женск |
цу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, наз |
ла.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи |
га излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, пром |
ше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими |
а својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, сп |
адова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода с |
а.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и гра |
Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, |
S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина |
заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста со |
раваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не о |
.{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш ка |
и то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз проже |
незови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврди |
ну чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздр |
Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, по |
адедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и сло |
ешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може приј |
свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и |
Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} |
..{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребе |
Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врст |
авалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузе |
нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојн |
се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, |
ичашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} К |
би Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— |
у моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини свој |
ху три повелика камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Један прозорчић, отворен |
себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</ |
саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} |
ујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовнич |
ила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђ |
и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија |
лни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог благог и с |
чекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по |
га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, |
у, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије диг |
> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо |
оспођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у |
и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што |
>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио! |
у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и мило |
у оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је тво |
ео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом пост |
ре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, си |
<p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— П |
лавама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих |
спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, у |
не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— До |
} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172" /> би |
<p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна |
обницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично про |
и ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што бо |
е кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо в |
упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога |
воја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећем |
ет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш глава |
ас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пл |
ћа.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— |
рко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и |
ше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике |
p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима разди |
уман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти п |
<p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њ |
ем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како |
поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде пр |
а један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Сп |
ек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свеште |
у.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и п |
, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> < |
пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скру |
вке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су |
Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ мож |
а рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети |
и, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху ст |
гледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе |
о радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета |
надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу |
е око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И к |
ен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним очим |
ови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што п |
рати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Из |
>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ри |
и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже |
ам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, |
иче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што |
вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чин |
гоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, јед |
обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по |
p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоист |
на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену |
бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! реч |
пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.< |
S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искре |
ца и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жар |
људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово |
јан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То б |
, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} М |
жите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војниц |
на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђива |
} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чује |
де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како |
</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у ш |
о је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад збор |
и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из про |
пе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди |
пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша |
, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир |
ина служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростић |
ж Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> |
здаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под се |
се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — |
S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с м |
Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заи |
...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се |
вор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{ |
е старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Бог |
беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање уст |
ко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. </p> <p>Јектеније се свр |
> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S |
Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо |
као под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око кућ |
p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за |
вчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — р |
> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом |
се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на |
p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да с |
ђосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми |
т година били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и |
ши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га |
сме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад |
шима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан преб |
меше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф |
ли и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ |
ове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> |
жаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У |
Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ћ |
наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако на |
е само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ак |
и сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је |
м бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних праде |
отврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко |
сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— |
што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Пр |
! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Т |
и игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За на |
<p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек бу |
забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре |
постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали |
неви и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше |
и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Нар |
ам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога |
“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а |
<p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и с |
или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста к |
нске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> |
а</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа н |
дан вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачића |
рама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше п |
ва часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Ж |
p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по |
и и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој |
рв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег |
накажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурам |
јска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви с |
ештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали раст |
ј од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, ко |
укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо |
јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диж |
е старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омер |
а снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</ |
ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер |
арод, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се в |
ољници, сакупљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, |
ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше кап |
у страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмича |
а.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и р |
ена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</ |
ару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути |
ка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што |
се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове |
а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} О |
ушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена до |
му.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У |
па.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби |
суф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на зем |
слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима гро |
/p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из в |
ен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејур |
и са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Дев |
рца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца |
ва, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доб |
обом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{ |
уња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху гот |
ши, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни м |
рвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хи |
а.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он |
а ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу о |
и планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову ли |
у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Дра |
еда се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођ |
и он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разас |
вља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, од |
десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста |
Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1 |
причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изи |
цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребуј |
ци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се |
да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше |
љ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и |
аћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и пл |
<p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из |
ој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, |
рило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за собом пу |
ети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало |
ше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад |
итро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако ту |
ва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p |
е буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} |
и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како ма |
} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p> |
ада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p> |
јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} |
потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за |
прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети с |
то беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води |
ојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, вид |
м тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умире |
а ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет |
старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко |
— одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се |
Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Је |
пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— |
Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам!</p> <p |
м увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} |
ам Тоска... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују |
ве лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара. |
еком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница |
но изгледаше.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и прит |
шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, о |
исоке планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом |
у душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га кре |
и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача |
одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху. |
S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз беде |
шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — св |
ујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не о |
!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се |
о да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба г |
до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Вра |
укави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у |
ће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> |
у — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— |
>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зор |
вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он |
ито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима |
n="153" /> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу м |
13"> <head>Ајша.</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, н |
се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} П |
од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, виде |
мким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажи |
а га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра ч |
говори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф п |
о је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} З |
д срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватр |
учаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са д |
али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако |
ве обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пусто |
елом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их |
.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непоко |
, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Ла |
н.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Ш |
Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на неср |
живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогод |
трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благос |
оро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци поседа |
ше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у и |
е се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке |
продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S |
ог пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима п |
, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а |
а пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" |
а.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Во |
жио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и ка |
а чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни к |
м косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући |
ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца |
чка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служа |
овека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова |
к..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретн |
не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Кака |
у, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну. |
рекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остата |
ретворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гу |
не рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимок |
очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су т |
ада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха М |
ећа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаћ |
рлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и |
д неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> |
је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад |
ојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако б |
нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу |
блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан наст |
Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажариш |
</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли г |
га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити д |
у, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже п |
у и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенади |
се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опа |
Похитајмо! — кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља |
каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бе |
ишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Ж |
<p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отвори |
d>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђук |
аде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и го |
вода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и с |
да црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" |
ше супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игума |
је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман с |
е и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико |
се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драг |
е кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га |
уца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} |
"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва |
ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишт |
чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже |
апред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска ч |
онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донес |
{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарк |
лизу капиџика, један од његових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p |
еде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаш |
авцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p> |
ви Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— |
ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! |
рац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Ду |
обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице |
ротре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је |
а.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи- |
.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упи |
Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главо |
— чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и сед |
ковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који |
глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побр |
се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногам |
рогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари |
узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n |
беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова уја |
>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући посту |
гаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n |
примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте |
мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја п |
...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе минде |
ом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и с |
пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још |
лизу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне ц |
а се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини |
оћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифо |
иви.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> < |
еху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јун |
ње.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! — рече О |
а Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро р |
диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Нап |
ц и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече |
{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше |
корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака да |
о не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Д |
ола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</ |
моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се |
нуло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на ко |
ема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што пре |
/> <p>Игуман стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Г |
метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— |
горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Прода |
ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра |
<p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? |
>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Аг |
ј изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, н |
а ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бег |
ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно |
{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> < |
евине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот |
Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше |
с сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Мих |
?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> |
p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он |
Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосн |
це.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај си |
али, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажн |
нога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше. |
рујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите |
се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке дец |
да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвод |
Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је позна |
.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускоме |
а.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена |
!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несре |
о — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не уч |
> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.< |
p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да сед |
ва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и |
пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По |
м, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше |
е дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгриза |
еше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије |
огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно з |
и и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редо |
и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p |
их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... т |
баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа |
о би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме |
љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — кликну она сва раздраган |
миљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Ал |
ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцка |
ти своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори |
даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</ |
добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише младога км |
p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхт |
пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде. |
на, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече стар |
о да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <pb n |
тиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> |
Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше суз |
а буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, к |
д кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ру |
и.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div type= |
ни наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" |
неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа |
} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху |
xml:id="SRP18965_C2.4.5"> <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p |
љак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој ч |
ћи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и |
ој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том |
ушом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека т |
ти.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта |
је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је криш |
:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спа |
тарица јецаше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој ру |
ана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки |
ет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца |
и поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа |
крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше |
ар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се |
ом главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа |
— настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!.. |
а.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} |
не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се пром |
ој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не |
на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ће |
е у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захв |
наде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђе |
ом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, позн |
у и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело |
им жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> < |
} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао о |
Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одго |
p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има нају |
p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> < |
Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше д |
матраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{ |
ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да |
о беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од све |
е у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то |
</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемо |
је изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ |
> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као |
њу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мал |
, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиж |
— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{ |
мо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, |
окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, згра |
ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из |
/p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Б |
пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под |
ај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истин |
По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <div type="chapter" |
ече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече |
ли.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> </div> <div type="group |
аће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш |
мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Половина веч |
рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на с |
е ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити |
се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> |
љивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} |
атиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си п |
утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Ов |
има својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за пр |
облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад с |
борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и |
.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива |
заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и |
прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су |
живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Ре |
е ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Б |
ној пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше |
обро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити ср |
лују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, |
зорчић, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светло |
обу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У |
тећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} |
ство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по |
Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време |
сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долин |
ише.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огреја |
<p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули за |
.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p |
чити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</ |
} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за ра |
им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху |
одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам |
два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу |
мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивал |
лазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег. |
ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а |
аузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова б |
бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва |
езадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало ра |
високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове |
а, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p |
ше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмул |
момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} |
е преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи на |
apter" xml:id="SRP18965_C2.2.14"> <head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусу |
оз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упит |
позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у г |
<p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У |
ек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момак |
ћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у глас.</p> </div> <div |
т година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — |
<p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беш |
твараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{ |
рђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслуже |
г Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из ж |
.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би |
, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децо |
слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно |
им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут |
ер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана |
ом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакну |
ече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов улов |
ике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него |
ремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце његово |
ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p |
адоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада д |
остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> |
у!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се об |
асом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ств |
ојих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, ст |
так да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За |
у! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је |
а сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— |
> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед |
p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> < |
ахом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави |
здана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђа |
та у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дуг |
дба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав бл |
S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја |
поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно |
итиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица |
ди кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спрема |
, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p |
, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе |
>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежу |
То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, ск |
јстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p |
од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Пр |
о!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати |
пце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз р |
атифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука |
’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница. |
Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о в |
лнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта т |
<p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и |
љаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.< |
и сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукам |
има.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда н |
" /> <p>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу |
с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио прек |
p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га п |
ш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — |
ма.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко... |
.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љу |
с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га |
што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало под |
<p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, М |
зе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— |
S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри |
ори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.< |
p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} З |
беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и |
е а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, поти |
ице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га |
неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p |
пасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</ |
обави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блис |
.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— |
и преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно |
"subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз пр |
околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} |
лонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, з |
> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред |
и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у пр |
е раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око |
> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни п |
баше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им с |
кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у у |
ођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Миха |
—рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну О |
ад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику по |
у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други |
аустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; |
говим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевим |
. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушић |
могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода |
ђе.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повија |
ни, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удара |
/p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, |
еше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста |
ш живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе |
снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, |
паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф |
нственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропства!< |
оји је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, р |
мо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи |
црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?< |
тар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, по |
>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци |
диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type="group" xml |
е Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</ |
S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, |
есе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ |
{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— З |
ац, прикупише неколико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и |
аџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} |
у; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S |
стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђен |
да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очеки |
некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српск |
бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p> Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад б |
, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војс |
ка пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У с |
p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака |
поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њ |
готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Не |
ићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко |
на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milesto |
ожје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре бе |
молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Ск |
е ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слоб |
итиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже |
на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаш |
е да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мрт |
, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад |
о остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици. |
00 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 |
тара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о |
земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда јед |
и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачић |
и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљених домова својих, |
та ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> |
и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S |
помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу проп |
стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим р |
ва заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Ул |
..</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду ум |
> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— |
Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, |
.1.5"> <head>Повратак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле |
својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици |
густа 1813...</p> <p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дан |
тењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише |
ви, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи д |
дбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си ве |
скушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше |
ти увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Је |
и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и по |
Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, |
доше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом иску |
Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У |
егунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с мате |
ко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној ни |
у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, |
се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше |
пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зва |
си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме |
шти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног |
ије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— |
бин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једн |
д сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} Т |
уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало |
својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња поднож |
ности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да ни |
Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитај |
</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече |
>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S |
очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусн |
учаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се |
Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окић |
ку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гар |
.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, |
е.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опе |
своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина. |
бојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још бе |
Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јаша |
есеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав |
рав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погл |
енију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> |
> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ћ |
па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> < |
Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{ |
Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ |
сутра недеља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} |
18965_C2.2.15"> <head>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јус |
<p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара |
борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици п |
ао да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> < |
аци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово |
том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с ха |
>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — р |
е право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни к |
бразоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на з |
ена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, |
, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Морава, боре |
бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> < |
Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора |
ажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичаст |
ким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије нал |
се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече они |
даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> |
нчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљак |
степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, |
деља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће |
еваху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</ |
умадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не |
ти се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојл |
p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Ж |
кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући |
apter" xml:id="SRP18965_C1.2.11"> <head>Сретење</head> <p>Десно крило Јелице планине својом виш |
тено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народну и издиза |
не посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и |
ка ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он по |
што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са |
Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се с |
реображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог |
моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе мој |
е видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} |
ом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Мат |
ла, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече |
уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p> |
Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац о |
м војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму |
ом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари пр |
е:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у пр |
Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да д |
и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све б |
манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше |
Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза ж |
ов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, вр |
о стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту |
вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, |
чистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека м |
оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч |
и, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу |
е веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачић |
за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода. |
ћи преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а у |
е блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p> |
ше, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих. |
</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S |
амо две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима. |
стали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанс |
непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из |
се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта |
аћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— |
осно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> |
p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слоб |
итезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором |
мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и њего |
?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер |
рила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стој |
тупајући поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име |
е: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немам |
ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процви |
се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу |
p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче броја |
ашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам реч |
е филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги |
....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно ра |
чету, златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама |
гунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома располож |
неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У р |
вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обрет |
санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.< |
икнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и |
еше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху д |
ad> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага |
не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да |
пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћани отворише срца |
дај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зг |
</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.< |
, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хв |
г дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довр |
“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно пр |
еколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима гром |
крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда с |
недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, |
следњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи измеђ |
у и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, |
p>НЕИМАРИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ. |
о Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, ст |
изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим у |
<p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедов |
Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше о |
мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде свој |
Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласц |
воју персонификацију у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном ме |
тогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово свед |
чезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да и |
зето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера |
Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, над |
Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пред голе |
лакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и о |
S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неко |
томке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} |
да што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему |
дна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милош |
риђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова ри |
рушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност ту |
ку.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све |
е муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу. |
нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски |
не и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци ост |
турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћај |
3"> <head>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, П |
шар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Негот |
аху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху |
е, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, нав |
а, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије н |
греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз м |
облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљи |
мћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало у |
омаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираш |
> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напре |
тоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косо |
што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, с |
баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења св |
и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свим |
.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху |
е.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Н |
Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се ум |
?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца |
уба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална п |
лаго, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потп |
ћи Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на д |
се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста |
звишена осећања побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их н |
с о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем |
окази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног замени |
у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан прео |
ећ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа ј |
?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— |
— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бош |
што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Бе |
<p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто за |
</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласо |
ер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила |
соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам ре |
боде.{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пас |
али твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бит |
ри се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, |
обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе! |
.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветничк |
а беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љу |
смејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, г |
а искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су ст |
.{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто |
у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак и |
Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{ |
сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век провед |
с, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња. |
мела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па с |
положења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена |
Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Сам |
ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћ |
рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, па |
вде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје вр |
па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети |
>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти |
ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем п |
неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, |
бе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова ми |
ити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? |
ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; |
што губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ват |
го, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p |
гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић |
авим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по |
туци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} А |
вим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаро |
в порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљ |
е али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући с |
после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} С |
о смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо је |
ражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се |
мити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је |
из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на но |
ло”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делигра |
ност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> |
рна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — |
е да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће ст |
аздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећањ |
} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Кабла |
отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.< |
загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком бог |
до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да |
S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а |
p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он ј |
беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички с |
</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице |
е ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задрж |
Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, ко |
а духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је |
рет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— |
ође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од је |
одаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</ |
изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он |
до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде ка |
цу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стре |
> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— |
о на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, кој |
а он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тр |
ке, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше |
јлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага |
.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, бр |
иже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши |
ом муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу б |
из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</ |
p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</p> <p>— |
одан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редов |
</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јус |
> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари? |
</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђ |
ази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! |
њице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — |
о, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хриш |
мој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — До |
Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и |
атићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="chap |
се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други |
ри.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже |
носа.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужас |
кочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S} |
ого!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и |
{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поч |
е! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му |
не мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слике. |
У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То |
обуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, не |
ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Ж |
b n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше |
ац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развије |
нама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" /> са свако |
ма, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати. |
, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи |
потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из по |
пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Бож |
е кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац. |
, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на м |
и старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> < |
ута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што |
и се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу |
поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не |
а о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побр |
pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На мес |
ичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу друго |
страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и |
{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> |
рко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он п |
риступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји |
ај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за |
е скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш |
Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир |
Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> |
звијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бо |
ед очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве свој |
>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по ј |
се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их |
} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} |
, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="1 |
преми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да и |
е на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све бе |
p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше т |
p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неко |
ово се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи н |
у по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пуша |
ова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока |
S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту н |
араше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор |
на сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" |
се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} |
уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као фен |
кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Морални стубови не в |
е.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрен |
е-три људске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова |
е.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава |
ла снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли мог |
а и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, от |
Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из За |
и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху |
да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У |
во и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Неприја |
ико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{ |
околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прођ |
и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, са |
ве!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај м |
лена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше |
ибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од ку |
<pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше |
вори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај њег |
брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момирови |
Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за |
> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је |
Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак..</p |
души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај |
мога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице пот |
{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко |
дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p> |
на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба |
руне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, |
де је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му пока |
грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи м |
е се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не |
/p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</ |
у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S |
котаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити |
а иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина н |
p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са вис |
против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху |
/p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се |
за на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти ј |
/p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> |
</p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и |
де и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак друг |
Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са друж |
ао јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи |
умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним |
<p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — ре |
ју, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес р |
ђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше ст |
ики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка бе |
длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се |
сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и |
т им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева св |
чи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари |
се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица |
а двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и з |
ваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће |
е јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четир |
ом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јо |
е: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане с |
узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, |
че се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго л |
кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не ос |
евирање, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и |
дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и |
онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живо |
ап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај |
дрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесому |
јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и |
у је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и |
умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио ч |
вета изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, стра |
ске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а к |
тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се.</p> < |
захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две |
че Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у т |
то се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p |
.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће. |
а, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу |
се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> |
ви се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на мл |
устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и |
а један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— |
<p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <p |
у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти ка |
у своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, сна |
ветлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и |
што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из |
</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>П |
Section" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</ |
/p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да |
ато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат чо |
ћи се на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје о |
све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору пр |
га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог за |
— упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досад |
/p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку |
бузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у кам |
>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Ту |
хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши ја |
и своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слат |
а се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, в |
ила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљ |
ђох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не би |
S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и гот |
p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, |
ше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирс |
анка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене м |
аћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас г |
</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећи б |
або, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањиц |
имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> |
лаве.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на сл |
на, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слик |
узама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSection |
дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред |
p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници об |
> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> < |
p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} |
— Какву јабуку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабук |
Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он з |
пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим |
/p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учин |
/p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери ст |
свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> |
мо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — рече |
Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну |
ребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вир |
ри.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — ре |
тарче!</p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше о |
после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је |
е пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини |
ачева, честити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер и |
просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по т |
<p>— Познајем — одговори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који |
>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамнича |
тити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, |
ш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу љ |
</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игу |
че?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> |
, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и |
дан мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бој |
еоград.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни |
стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатиј |
— Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — |
ни нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му бе |
— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p |
с.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</ |
једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете |
> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну |
м се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и |
су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{ |
од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</ |
да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светло |
из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу к |
олину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и |
ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" / |
бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их |
ораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни |
осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} |
Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једв |
узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пун |
тне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и р |
да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под ру |
Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, |
и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи |
и руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — реч |
</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок |
ружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> < |
ази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај |
ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим г |
ештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{ |
зили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> |
} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам |
из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из |
ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по |
цу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жа |
више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из ка |
аги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше јо |
ети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А |
Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, |
<p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође д |
S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се пре |
десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, на |
наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажа |
к у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром |
рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где |
аше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше душу свога |
ти!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као |
на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Ста |
у красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, |
Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог паз |
куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загр |
жја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p |
ако да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Ч |
рећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она о |
и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту с |
S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија поди |
} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи |
в твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лаг |
свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зо |
о, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p> |
а не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Бог |
— упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.< |
ије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је не |
несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто р |
гано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешт |
</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришућ |
селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</ |
гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом |
ју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида ка |
видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна |
> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на |
{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских там |
и ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S |
има његовим шири се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгре |
јој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} |
родану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће? |
остави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: в |
затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упи |
ојвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан т |
у.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> |
талима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј |
ећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли с |
у.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Дв |
ног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од |
и се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?.. |
кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив зан |
Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гл |
ајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чув |
старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божј |
, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он |
и Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обор |
Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То |
и руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, м |
<p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p |
— одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p |
Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</ |
о питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{ |
ажите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише они трес |
сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба |
ше наредбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока |
е Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше п |
Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Но |
та вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и од |
он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да м |
ф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одреш |
о дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игума |
! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? |
тотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а |
настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху |
беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим |
Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих |
ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама прис |
одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном |
уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче |
одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је |
уже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме |
мрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сироти |
ојом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најм |
Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли |
а темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година с |
тну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:< |
азити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши з |
уховник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и п |
се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост. |
о сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} |
>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — |
стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, че |
а, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У |
надије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефте |
е вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћу |
погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, доб |
се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори |
<p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у од |
ругом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и ме |
вот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље |
пазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска |
о доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, д |
отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли |
у и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или вер |
о том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и пот |
n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; н |
аве.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, |
у.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда дет |
и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу он |
ерност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу |
<p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе |
/> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се пром |
м — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он поср |
м септембра 1814. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући |
<p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, |
ме смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника |
аздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико п |
ињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати |
ца с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја |
ом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може н |
Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да |
S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се св |
, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — |
ебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, пр |
рају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер ок |
благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби |
стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, изр |
<head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.< |
енутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душ |
p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је |
врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, |
и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једно |
еђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кол |
По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко з |
на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и |
сврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори жен |
напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вра |
е у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњ |
материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе. |
топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњ |
борав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мо |
иђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subS |
назире у један огромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, |
ца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише |
ј овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} К |
хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> </div> <div type=" |
во мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — о |
смо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по |
наго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми |
први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе |
це?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> |
ика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и к |
ве и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али |
ће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог.. |
се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кри |
че беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у н |
нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отрес |
што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жали |
ике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</ |
коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— |
<p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде с |
ложајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља. |
,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а с |
у задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је |
иће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} О |
зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови |
а ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пу |
зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог |
ми и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане! |
а његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимар |
м густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херц |
нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непри |
елости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде |
витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p> |
ти.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити |
Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће |
<p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с |
оград, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокић |
брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га. |
вори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши |
у се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш |
овника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Ос |
ајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљ |
е прилично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњиш |
е и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова т |
b n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено |
хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка ми |
тра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту |
— одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове пл |
оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз пост |
дере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена струја прође кроз |
а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У |
ве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима с |
ава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове |
а свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} О |
елим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти басн |
зи се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад |
и коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, |
пије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика |
, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старч |
уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p> |
ника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p> |
отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степен |
Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се |
ори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по т |
же на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну |
> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне |
а срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага |
сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и |
њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p |
а из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слобод |
..{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније |
p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на |
гоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим |
што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Ма |
а полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се |
и се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Х |
Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p> |
<p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда |
појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете право на |
чући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линиј |
лења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се западно и источн |
дови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно |
<p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно |
уће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и |
Наши.</p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око |
Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} |
>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у ур |
39" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће |
према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ |
житељ манастира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, о |
де му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцк |
о беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУК |
икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рус |
а један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он |
раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне |
бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се р |
> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахн |
но.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се |
беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или д |
е.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војв |
и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде н |
цња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на |
<p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, нам |
} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његов |
p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дет |
пиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази св |
ану, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи |
аше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према се |
агну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се кр |
е, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жало |
t="subSection" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зоро |
.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина ор |
са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познад |
нце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде в |
ама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му н |
о тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужн |
тојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— П |
било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, |
" /> <pb n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на |
unit="subSection" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из |
ијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p |
што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу. |
хну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земљ |
е налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни т |
нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други с |
d>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l |
забраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове ка |
једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радо |
и одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и |
.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— |
Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — р |
>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ ха |
p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу |
а сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?! |
/p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p> |
ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ет |
бин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Брину |
ци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и |
, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице |
у и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију |
ше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S |
под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајси |
аст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири с |
... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а трес |
.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p |
образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа |
едне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су пропов |
, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они б |
.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и |
чној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф сме |
оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше |
жећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p> |
љом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствар |
рке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бо |
е Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зоро |
че тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуч |
Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини прола |
е брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај |
ати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S} Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — |
ено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи сми |
све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да м |
Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с боко |
и и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку |
</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Ха |
е?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, кле |
шићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S |
Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, |
... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде |
рке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игу |
ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се |
Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступа |
олише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајк |
орише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећ |
ан.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право |
сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио |
авим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} |
дах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из |
једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина м |
о?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си пра |
ости, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се |
му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше |
Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на св |
е чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> < |
Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</ |
>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужн |
у.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бош |
— рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — |
} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ћ |
ре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!. |
</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и о |
ине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас |
дведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похит |
.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претво |
...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо |
из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ |
ека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, оста |
х промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један пот |
акову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну |
р изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час.</p> |
оје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Ми |
Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје |
<head>Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља |
али.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огла |
ози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> |
е кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се |
о моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше зап |
Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто изву |
/p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Ха |
.. остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас пр |
.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S |
адрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— |
не!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type="chapter" |
а браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— Доцкан!</p> <pb n="176" /> <p>— Што?</ |
побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито п |
p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо |
тојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Па |
?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <div type="chapter" xm |
штај.... побратиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Амане |
риђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине |
</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>С |
<p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p |
p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> |
оју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли |
Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средњ |
"173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — у |
ло Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљ |
.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шт |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.2"> <head>Стојан</head> <p>Подне је........</p> <p>У манастирском |
unit="subSection" /> <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близ |
>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе дв |
бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио |
пита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја |
беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му ј |
амници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њих |
вима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећн |
ле! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци н |
ута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвор |
којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један |
гледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жар |
— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, |
још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} О |
</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сј |
аву у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и му |
тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Сп |
с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелиц |
на и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, |
ече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће. |
, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако |
м, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже |
нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> |
, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећи |
кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— |
За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p> |
<p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> < |
у јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — у |
ion" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира |
сташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ни |
и ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! |
ти и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p |
Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање т |
стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p> |
>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радозн |
лагословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече: |
> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и |
?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну |
урци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па с |
ше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно |
пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно |
манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</ |
Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју |
</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме? |
— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Д |
к.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?< |
Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби |
кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> |
те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји о |
b n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену |
ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p |
еизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> < |
кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и да |
латка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стоја |
га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!...</p> </div> <div ty |
:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како |
срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слобо |
/> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, прите |
жени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху о |
оше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се ис |
у” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У |
и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме |
не! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— С |
арко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даљ |
ад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праштај, сокол |
{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</ |
а му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд дов |
} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.< |
е Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџ |
би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко бац |
потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</p> <p> |
е?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођ |
их деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упо |
ајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, |
е — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута |
и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, кл |
се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и |
алакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појури |
окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни |
пске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини |
Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси |
међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би |
га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог |
дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале |
овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана |
вода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</ |
т? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац жи |
беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије бех |
>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и |
воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} Д |
ан изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и |
ном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} |
иока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по то |
на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражи |
а камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду |
Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пре |
рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.< |
е руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече |
одина дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета |
p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече п |
нконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и |
истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно |
а сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрос |
е скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Б |
в! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али |
ој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два мла |
ом и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше г |
одом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од |
све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Ј |
и.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископ |
насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене |
/p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им руком л |
душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено п |
у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и располо |
у планину Петровац, прикупише неколико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави н |
p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се |
— рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на ја |
сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише пло |
а.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> < |
>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не |
Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, п |
лише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто изм |
ко беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и |
65_C1.1.3"> <head>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војводе жу |
м, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе |
репона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, |
дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже |
њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прилика. |
p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсиј |
Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стај |
повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жи |
на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи |
од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни де |
раде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Кака |
, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ј |
на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче |
ег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је н |
апију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стр |
ожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</ |
мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испр |
едном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојиц |
жа стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четвори |
/p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита и |
аковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.< |
ојводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту |
предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени о |
рслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод З |
победив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за |
, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори б |
зе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ови |
аху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху п |
олетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се о |
.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, |
Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново д |
ни живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступа |
и, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се |
земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља на |
не крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похи |
="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничк |
над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S |
За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе |
жно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Сто |
о лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — |
станике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошни |
удба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од нем |
рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна |
е, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је |
на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског |
ве.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко три |
н котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрк |
ао мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећај |
ни природни пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му |
о да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих |
у сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За |
ви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајић |
е поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху п |
е се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје у |
беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Пе |
{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="8 |
аче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете п |
мена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао |
м отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељ |
де.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распл |
огу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, к |
уће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружа |
изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усн |
, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ло |
мичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари |
> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савл |
утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се с |
и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са |
н.</p> <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, ка |
прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу |
рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби те |
> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> |
ање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше без |
, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у |
, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат |
еља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога н |
опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прик |
уге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити једну с |
чекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору његову, он је прилично успео да се у сел |
рочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито ха |
турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше п |
<p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде |
ало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S |
" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор |
ха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се на |
ек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови њ |
нину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као он |
ви, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Кабла |
ових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p |
ваху правоугаоник, коме на југоисточној страни недостајаше један квадрат, што целом овом просто |
западној, и споредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капиј |
оће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свр |
ђе до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!.. |
<p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну т |
Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p |
е маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече п |
е.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер |
а, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и с |
о.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоће |
е огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман |
и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена |
, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако о |
одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ва |
и се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше в |
поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урв |
у, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone unit="sub |
у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p |
{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам нез |
су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, о |
бабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунци |
његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога бе |
аза руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за о |
отајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху |
.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а |
слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испу |
пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно |
се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на |
својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква по |
рпски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст |
ше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце с |
{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот |
Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад |
довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанч |
извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Он |
</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не д |
ника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи твр |
и уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају |
е; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли |
у свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворит |
ечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиште |
bSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са |
ивну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не п |
! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и прен |
одан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде у оча |
и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још |
Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко |
срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> |
и ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови |
диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му бе |
заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p |
и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, |
рани опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>В |
а.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је |
ово и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их |
икну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и за |
не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> |
ији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак |
ома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на |
мо старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а стр |
агом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено |
а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску поди |
им из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код |
ћута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.< |
ска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крва |
p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до огра |
естином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и за |
<p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и греде с |
окровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} |
т. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вра |
стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке пок |
ки народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху о |
„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речима м |
/> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су |
ени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да |
бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} |
/p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом |
е, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне гла |
нута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88 |
о соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети ум |
зјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што с |
рну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из гр |
цу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Је |
ена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p |
<p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио. |
а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
з Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Про |
е рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} |
досно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</ |
ори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А |
p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Р |
ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде |
то гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену |
ом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>А |
рама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S |
Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба |
алити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мисл |
н дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изк |
ушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се |
чуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Зн |
Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p> |
већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамен |
га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега прого |
подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у м |
</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горач |
арницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да |
p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја |
савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се |
о мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, |
упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете |
још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе у |
ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— |
мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру д |
овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином |
ду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у |
говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одгово |
вени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у |
рени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хај |
а спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска ск |
изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се |
но — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и |
овори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — |
аво под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће по |
<p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p |
ну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Ж |
хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је би |
Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} К |
као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задово |
ло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Гл |
ивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо |
милни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи |
јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— |
а тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци оста |
удалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о ч |
<p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их пр |
од облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на |
ха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Г |
невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге |
ом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима с |
и деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.< |
рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и по |
</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игум |
а дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини кр |
b n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше б |
анастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим |
анастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у к |
ачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше раст |
едовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не об |
ајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати |
у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три п |
, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше |
адна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опа |
а“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Зе |
ка разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да п |
>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S |
жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров |
зе потоњим нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, о |
ина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, |
н гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! |
о.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и |
в. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се сне |
кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста так |
p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасј |
се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише пло |
кића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Ја |
ве се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес с |
орни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљањ |
pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај |
во до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испиј |
уману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички по |
.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поно |
.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изг |
.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата |
пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то ист |
а, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, |
и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</ |
пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Ма |
пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар |
" /> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа пров |
изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленог |
јан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше |
Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје |
о је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не |
и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих хар |
било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка |
те се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време |
ко обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац |
Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од |
— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да |
ри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне |
моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добр |
ти и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из |
већи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="3 |
и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Дов |
најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете |
лободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{ |
Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушен |
своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена |
ерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведо |
/p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</ |
ну.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} |
огати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>... |
} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интер |
е?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</ |
аде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одгово |
е спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алиј |
.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Ми |
ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p> |
не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећа |
у Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар шт |
боље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда |
ити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Прев |
ему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство |
да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их п |
ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуб |
има на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили в |
војих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до ве |
а зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове висо |
д једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су про |
просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Бог |
а њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} |
припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне |
огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> < |
тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су бу |
а кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима |
д Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш |
нима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су |
обода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу |
<p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна о |
и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.< |
е.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p> |
а.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Прис |
аветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош |
} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може би |
.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њим |
т Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знат |
аде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строго |
настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од гл |
херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад ка |
и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> |
е напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали |
синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, |
ису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не р |
ње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу |
одаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије д |
д разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{ |
нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему |
ха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Мил |
ара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, он |
} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— |
<p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљев |
— додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> |
су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од са |
ри врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу |
} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота. |
о питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p |
milestone unit="subSection" /> <p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кмето |
аћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена |
одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени то |
<p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p |
поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђен |
оне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет |
по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А |
на..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јако |
прети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све в |
буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу друг |
а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{ |
, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја |
ту како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза па |
ој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да вид |
едовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, ал |
борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} А |
За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе ј |
а и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S |
Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену |
ко изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{ |
ове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Б |
> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред.</ |
су ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздравље о |
тар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још |
рати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а т |
тић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф |
угом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и |
и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... уторак, среда, |
— штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принц |
а пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћел |
е ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.< |
а кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, д |
атцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павл |
> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на ко |
уком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова дом |
еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све мет |
у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше |
ан дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху |
д с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи |
ука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побрати |
та Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зло |
де, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, м |
шу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до |
еније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па ниг |
са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренута |
на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројури |
е пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се |
златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера б |
домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре. |
да, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не |
ead> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен |
ом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жарко п |
но отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући. |
<p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пр |
међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> < |
ети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и криј |
оду, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у |
војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добр |
беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба |
и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p> <milestone unit="subSecti |
му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да м |
код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нап |
и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се д |
но..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и у |
и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... скл |
кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се |
p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати к |
има кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, |
се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, |
се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> |
дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, |
а, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру |
јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поз |
и кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи за |
иже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, к |
ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагод |
p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гро |
их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S |
дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и |
а, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> |
уме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хра |
оју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече |
теше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага То |
ше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни д |
му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка |
рчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!... |
груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> |
ити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Ав |
ју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> |
добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри |
/p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и |
аздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би с |
прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и |
се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p |
а милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше |
Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p |
очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и с |
тну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> |
широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p |
ше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим те |
ом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, п |
љине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође |
> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуно |
> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратим |
етета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсуј |
аве нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија.. |
х што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — на |
дбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мра |
> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — уп |
Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мот |
ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна јед |
то утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p> |
> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их. |
сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупс |
би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки пот |
Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо ру |
Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Оста |
г коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинули |
свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истисну |
S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> |
звади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> |
аваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се с |
каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава ње |
</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! |
p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсн |
ј мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Ст |
знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на |
ија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од дру |
адост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S |
а га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не |
ој љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S |
би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збуни |
> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — ре |
а загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут о |
ом углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре |
шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну |
еше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише ово |
тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Го |
раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дођ |
у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се То |
имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље |
о пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p |
пусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога прови |
} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају |
.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан. |
отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник |
и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад |
и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са вед |
ласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и се |
паду плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу |
крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанстве |
" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зра |
брази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара зас |
беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци |
г дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше с |
ише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на |
освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одеље |
ћава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода срп |
<head>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудн |
лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих |
ек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских г |
Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадо |
је малени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја |
дима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за |
— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачуди |
одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца |
за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <mi |
скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ |
отомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину |
мрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руме |
к најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти |
пљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} |
ришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p |
шћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам |
ско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мир |
којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире |
уша.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђ |
би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ |
но одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} |
и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не |
овског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисе |
одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p |
плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} |
шака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и |
се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> |
ти им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она |
а реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Пав |
настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се |
е!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Мано |
и све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгл |
саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас |
беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Продано |
могоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном |
у последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, гл |
мка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и |
де, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, до |
> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зл |
гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их |
угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада н |
ад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као ст |
е.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, т |
ога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена с |
рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давн |
човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пруж |
но Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотин |
<p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им рук |
ечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> |
оград.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> < |
ађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у руш |
рана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну и |
невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризо |
ју браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске сво |
рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече |
раше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливе |
ни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци по |
подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође св |
с мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, |
кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, |
ојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко к |
речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добр |
рад, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> |
оследња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж |
не и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Срби |
сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа. |
неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, зас |
е Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвал |
n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у к |
куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> < |
т’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остал |
стале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} |
еко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?! |
рамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Ја |
н и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча |
око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша |
глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва |
> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра |
и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ог стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна |
ахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепај |
жани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.< |
Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху и |
Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p |
да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште |
брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па |
S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови |
та ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих |
ам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Не |
Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко |
<p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало н |
unit="subSection" /> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослов |
по наредби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паш |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се прав |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кр |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и |
обом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— |
ти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пу |
а их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у ло |
е да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважн |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p> Сутрадан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише |
баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више |
е га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче |
род, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све |
</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{ |
или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> |
буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се |
ји отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, м |
а.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји |
— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} До |
за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која ј |
омињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — |
заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да |
и.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се. |
.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p> |
, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, |
акључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац |
вратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и |
? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Он |
полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситн |
/p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> < |
Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе сла |
ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми |
с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет- |
ра, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, |
аше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Лом |
вде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори |
ренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и |
к.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина |
ад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да наро |
</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако |
напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, |
<p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете гла |
ј за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше |
, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар о |
а виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја |
/p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја с |
ечишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... д |
и времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> |
p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То |
погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Б |
обро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</ |
ојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на с |
се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага |
.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше |
> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— |
и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви |
<p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод |
?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба |
ах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.< |
.{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> |
нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у проце |
и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још с |
ираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанц |
збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах зати |
рујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Ту |
а, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук |
аде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> |
ели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упита |
о боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи |
<p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мор |
а ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрч |
купи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасениј |
<p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> |
кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусу |
чекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста ме |
д.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите |
загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивот |
Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору |
! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изу |
, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику кот |
ну и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде ка |
е ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познад |
ари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова |
јама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, за |
ред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, |
д сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко |
силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— |
дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себ |
е! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један |
аци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бо |
двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијен |
бу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући |
умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњ |
ед њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — |
а јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога |
прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — р |
но она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше г |
испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, |
знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за |
Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један |
а, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се с |
пута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад |
о који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одс |
ац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од клад |
а засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко о |
што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У |
е галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликов |
ројског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глав |
гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти |
с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— |
очекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Са |
како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђа |
то вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди гр |
то беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, |
шу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из |
и.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех |
нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене ру |
/p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — |
Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице оба |
вече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је р |
стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Ст |
ника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испр |
о са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљен |
ма приповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да пот |
/p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Бо |
ошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> |
таде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — |
его да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо |
мидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се мо |
гристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља н |
ма квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опро |
.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура по |
че Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Д |
ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад ни |
срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, св |
пшта.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по сво |
<p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> |
настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра |
</p> <pb n="103" /> <p>— Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S |
хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, у |
е главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробу |
, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше н |
ху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гре |
асене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p |
ага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажен |
д их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примица |
— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— |
ху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако |
у су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и |
браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће иг |
се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим |
свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> |
већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и м |
сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за уд |
естре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше |
народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличе |
се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због |
да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојаново |
рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет |
..{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко |
пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу г |
тати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше до |
е вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога |
новче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Ни |
иди ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милиц |
>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништ |
о прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по раме |
... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако |
опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем |
од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и зад |
ча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију вр |
де кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> |
тапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гуд |
басја светлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета |
<p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми |
ог војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци |
адржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Бе |
а.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац. |
ори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: |
.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши с |
таш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку |
ац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли |
рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турск |
— осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у |
да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадује |
му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасе |
киде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам |
а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> |
лом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је ма |
е и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, ви |
— рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом |
еш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао |
у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чоба |
..{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто |
купили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се д |
мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p |
се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или оста |
е, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је гл |
нија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог ј |
ци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у гр |
“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то и |
p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спас |
.{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им н |
, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p> |
цу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p |
е куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта вел |
ом осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гр |
ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не |
је друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зар |
— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душ |
а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад дево |
би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклањ |
чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи.. |
ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не |
анин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама оч |
ше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцка |
ко?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти |
е Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" /> |
— чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p |
о да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши н |
е, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуг |
?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p |
.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са сумо |
живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар |
и рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очи |
овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Ма |
почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покарава |
/p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збу |
?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p |
p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разго |
м било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету |
ети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе на |
ру прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерњ |
се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањ |
амо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} |
оје буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до |
— одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> |
потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — |
стиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише св |
— Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} |
S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћ |
ог и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p |
хаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ај |
ифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука ме |
џаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави |
p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено |
то јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучни |
адовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у |
о том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} |
насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Гово |
p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да ви |
ра га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гони |
диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири |
брази му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах пог |
</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву сна |
Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне з |
неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и |
кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше ка |
>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна |
о никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина ми |
Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна ш |
срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је уз |
Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У |
, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија! |
ху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увућ |
але су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p> |
уд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли ру |
тано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има дво |
рилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, |
ци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија! |
љу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и |
аја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше т |
дати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не |
ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред ико |
претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе ст |
сталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу чет |
оз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — р |
виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се ис |
ања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико |
ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она |
, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копат |
и најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна рад |
то прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице |
ти, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог |
е било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко. |
"165" /> <head>КЊИГА СЕДМА</head> <head>ТАКОВО</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C2.3 |
.8"> <head>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој зем |
S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста свети |
“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неи |
, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име М |
чима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обреновића.</p> <pb n="178" /> <p>Уме |
рко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко |
, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново |
а.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове ку |
ак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах пр |
дговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p |
к тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много |
до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на проз |
, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе плани |
="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Пут |
о целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p |
мницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, ни |
а која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна |
рави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и пр |
астаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше су |
и и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби |
и утону.</p> <p>После светлости наступи тама......</p> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, ал |
не и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише |
иђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ниш |
ираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири |
лети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црн |
лише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазр |
" /> <p>Лице Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе |
ц.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши |
и.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама |
бе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе |
куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове тамниц |
амници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, |
ом.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n= |
>Мало слободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањ |
оба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном кр |
Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и |
а, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да |
завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше |
кости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> |
{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате |
/p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду д |
о.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенади |
м испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет годин |
степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што |
ници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамниц |
ростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем |
цима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше изми |
га хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекуј |
слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p> |
д враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ н |
и са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, зав |
и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече |
утра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у |
заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече |
г дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадош |
<p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово |
и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово |
хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко |
лост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> |
али оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> |
pter" xml:id="SRP18965_C2.2.3"> <head>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> < |
шко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Ом |
S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави зе |
ападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако |
<pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац |
а узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!.. |
горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој нек |
последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече о |
капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одгов |
ке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко пог |
е пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и |
отово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се зг |
чна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кића |
.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Ст |
н му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је |
едан од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огл |
м очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, пом |
/p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће |
рши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саи |
ласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина. |
бале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се |
е ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У |
огрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастир |
оређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока |
{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> |
вим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој т |
р трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Т |
67" /> <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухор |
анину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће |
почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивк |
за руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} П |
У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово |
<p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече |
рајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у |
p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми? |
, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе |
стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше ме |
е две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска сел |
у два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред |
.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете бора |
реба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— |
жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављ |
p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> < |
лаговештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац |
? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше. |
? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти |
склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p> |
оз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак |
{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Т |
У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n |
дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.< |
че:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>М |
азио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— |
ћи ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим |
Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> < |
о дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише |
{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> < |
а?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да н |
<p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо |
!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.< |
и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} |
>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сл |
па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! |
итај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb n=" |
пку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе л |
мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђ |
p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не |
рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад |
у и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша б |
ук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од исто |
први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и бре |
ста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре р |
иже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак р |
<p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни |
а па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок виш |
и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом |
да на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ло |
се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим и |
д манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума |
епа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се |
ог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос тана |
црних очију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио |
ижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем |
лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Б |
>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него |
добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — од |
<p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може бољ |
м тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од стр |
..{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресен |
оше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко |
<p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом срп |
тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка |
рилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна |
подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што |
а непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{ |
бена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на једа |
е у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва наз |
обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жар |
живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p |
о, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у |
ише гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изглед |
Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на с |
дети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беш |
беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту |
у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и п |
је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он |
, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и н |
ати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим нар |
Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта |
ећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p |
о кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па |
n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта х |
е и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, |
итав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> |
умана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац бе |
оју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} |
а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог |
да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко |
ељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда. |
избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>А |
ле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се запо |
ња, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима ис |
ам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просв |
оће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ств |
— одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш |
оз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> |
е твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни |
ако ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не |
рујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише млад |
диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не т |
Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки т |
у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић пору |
ђу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што нап |
а што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине |
је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је ве |
ако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се |
о верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у т |
д кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— З |
е онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, |
проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе н |
ог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из |
држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престан |
е, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело мој |
примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко жив |
м, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треб |
теља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изглед |
p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко |
о поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па |
што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборав |
вољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p> |
без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али |
о моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га |
ку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај |
Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више н |
у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Ст |
те и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чу |
њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове б |
<p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ов |
о зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушат |
знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв |
и-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одгово |
p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукм |
су надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у |
.{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека |
своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> |
сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он |
уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна |
ад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправн |
тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да! |
ити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p |
нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ур |
т, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју |
иче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хв |
ера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у к |
. — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — ре |
до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — пови |
чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста с |
и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, изривени зид |
не де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрште |
алпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му с |
, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>.. |
сијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Вез |
, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са |
е један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротв |
утрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на |
жи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно д |
бе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну у |
има.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p |
еленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим грана |
д сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> < |
као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <p |
тоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко уда |
<p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће г |
ет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да че |
Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра сал |
очекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећ |
Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се |
а преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича сво |
<p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше |
ам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, а |
ти сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спу |
> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Д |
у и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћу |
ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дођ |
— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</ |
дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа ок |
о.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча |
е Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не |
оћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, |
а сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори |
благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји |
есрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом |
и што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што |
руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га бл |
бро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатељ |
и се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међути |
и и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> |
слио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била д |
ад.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те б |
де?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша и |
а, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе тв |
е диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} |
ласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p> |
p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе |
под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацит |
лостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по вели |
т истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је |
погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке. |
а, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамен |
аваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беш |
браду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам |
ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе |
аће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p |
г уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— |
сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у при |
слови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело |
з осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p |
лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио с |
спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!. |
памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш гл |
ма твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не д |
г с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне |
— рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— |
индерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бе |
гледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види |
с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори О |
И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{ |
S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— К |
— рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брин |
ред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиш |
е урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и и |
це и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву |
надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="8 |
Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бе |
ви сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш.. |
> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгад |
ражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> |
га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у г |
Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p |
и руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет за |
но уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опас |
ење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и пота |
ве?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— |
ала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p |
вник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен т |
клаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју. |
подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{ |
је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избав |
ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш |
шком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње |
поде!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете не |
ака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му |
поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си |
поде боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се |
жљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p |
у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм сл |
их Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху |
ој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пр |
он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, с |
полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Ниса |
дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и вр |
ши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага |
есетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у ст |
рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ П |
и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим |
вори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> < |
ени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не. |
аш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може |
е ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништ |
ариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње |
у.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> |
пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и повед |
— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта |
бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p |
не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна |
ење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео |
ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Б |
Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је |
> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> |
ведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота |
и примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин |
се с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да |
tone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Д |
tone unit="subSection" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризо |
и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се |
p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p |
и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је |
То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове |
и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топ |
жним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их |
ди ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без д |
де сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар |
еху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобође |
и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допр |
а, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он |
два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и уг |
S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дива |
е добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли с |
у.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Х |
уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n=" |
чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле |
е поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разл |
з гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа |
оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год про |
ог удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S |
рцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише с |
и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди |
} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав и |
манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрм |
гуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахн |
SRP18965_C2.3.1"> <head>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела п |
се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше. |
</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка |
утра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно |
ђе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, при |
вика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се |
ру.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју |
и узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <milestone unit=" |
<pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље њег |
Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} |
тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са ког |
шћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајај |
Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тел |
ртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, ка |
на.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има |
еки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне |
и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} |
се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Ла |
мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> |
моћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побра |
Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> |
беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, о |
један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један |
>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да |
у, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак |
месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и послед |
к његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb |
и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, |
зе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? |
Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, т |
<p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачк |
Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотвор |
брт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, |
губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подиг |
мове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прик |
окушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на кољ |
.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и ра |
његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би |
ене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио |
е на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то |
његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном но |
рдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда |
па.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином напад |
И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, п |
и његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани ју |
стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, та |
меница.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S |
{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} О |
трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и ле |
О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Бо |
аса, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на пос |
у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова |
е вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у |
о и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаш |
<p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто ш |
Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p |
, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севај |
Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одг |
Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори С |
мам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.< |
S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заста |
адога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас ј |
а, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јо |
је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Добри дру |
S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не ос |
и око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широ |
умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине |
вој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми |
="subSection" /> <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке |
Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Они |
p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако |
вале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n=" |
поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га |
>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Н |
улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чуј |
Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p |
/p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} |
{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разори |
неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— |
руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда. |
ћемо! — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је ка |
S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најја |
нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле |
јводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће в |
ину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано |
>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али |
се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жало |
аше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни. |
ов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јут |
поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је |
на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју д |
т усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би п |
— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме |
е му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се вр |
и се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени све |
лила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача |
мни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоће |
бе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, памет |
с напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А ш |
полина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима подрива |
сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} |
>— Ја? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> < |
</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лаж |
м Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена |
е бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје. |
у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} З |
самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и |
е!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и |
а мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља? |
зрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни |
ти пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S |
памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S |
ече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и |
— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{ |
> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударај |
везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми |
; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак тв |
ти с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и |
> <p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га же |
ари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневер |
Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.< |
имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком |
а ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да по |
у?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта |
Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш не |
ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену |
А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије поди |
ћ заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот |
уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију би |
е — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послуша |
омак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговор |
мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. |
спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и пот |
у сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — |
а ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим |
вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марко |
Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома т |
Чујем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он ј |
вори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте! |
дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци ко |
>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнав |
а за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после ду |
мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђена |
ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемо |
> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и из |
мета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} |
а..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павлов |
се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добр |
и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога пр |
д прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Зна |
ему, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p |
е мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто |
таде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих зна |
Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Аши |
црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бе |
извану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску р |
ече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена |
чивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка |
л.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — |
стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— П |
<p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Н |
?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојк |
Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p> |
е.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу |
пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жар |
еже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан п |
ла Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу на |
м ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Б |
е?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако |
>Присутни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> |
оклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и к |
у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S |
ку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори |
>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њ |
до поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — |
. прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?... |
лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема по |
Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну ра |
на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле |
p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и |
ад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јуна |
есече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку |
есући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type= |
p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко |
ну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одгов |
} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко |
ш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кр |
} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</ |
це са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</ |
данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> |
у ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћ |
едва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По |
{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само п |
.{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац д |
у:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добије |
p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно ис |
м...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку не |
ко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их с |
.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер |
стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одго |
аше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори глав |
<pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гл |
јио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p> |
је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.< |
ња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти |
завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе |
ећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p> |
е.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p> |
том.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p |
Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p |
у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> |
оре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— |
с:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу плам |
?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} |
p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p |
! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.< |
јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.< |
треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из од |
филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздр |
н човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом |
рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="7 |
духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта |
и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где с |
будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав с |
Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — уп |
p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> < |
мак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта н |
аблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што ос |
рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже рам |
о је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе |
ода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара тр |
и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</ |
ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пруж |
} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао |
/p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби с |
ласт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се и |
S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је |
обри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Мла |
> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p> |
и.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</ |
с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p |
д?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пр |
S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави |
во ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је |
ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази ов |
ш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; з |
жи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што г |
{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</ |
е руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фуриј |
крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p |
4" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, пр |
витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим |
</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде |
Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} |
</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште |
ве!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет |
оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман |
нима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку |
о ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им ј |
клопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, ш |
н убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p |
горчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> |
ље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помог |
о је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог т |
оји му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош |
.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори |
ка неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</ |
</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — |
средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— |
ови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <p |
куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по дире |
Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> |
о седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај |
несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p |
ш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> |
дан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког друг |
м гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у |
мо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима о |
ре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> |
Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стра |
— одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мери |
о си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жар |
до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумиш |
бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајућ |
обро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Ј |
<p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! |
раде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</ |
им му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјаха |
ало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражи |
ра кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице |
</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарк |
..{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта |
а слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбун |
.{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда? |
до! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у паме |
и! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко пољ |
га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он |
ло, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога |
Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— |
.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајд |
његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у цар |
ајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} То |
близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или глав |
ра се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађ |
/p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти м |
S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које |
лош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли |
му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањеник |
им гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100 |
{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. |
ори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече |
ори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку: |
но погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— |
у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је в |
> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се сл |
омове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</ |
p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?! |
...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја с |
..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — |
pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја в |
по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— |
асећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће |
е!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опро |
ет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рука |
се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, |
адрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију |
безекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи |
че ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{ |
, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхт |
, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу ру |
мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти треба?</ |
/p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зг |
ме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости |
ма.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушк |
ло и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p |
>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија |
p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — |
не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уз |
>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стаја |
У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Сто |
це.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> |
у колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта |
упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му су |
.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Е |
зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бел |
реба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> |
он дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му вр |
е промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја |
живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи |
, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрде |
.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и |
ар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао. |
ини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} М |
ска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!.. |
ледњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај |
с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нек |
а остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора |
: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„ |
</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</ |
p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече А |
е дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не вер |
а гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од по |
, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори |
} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милиц |
таше, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> < |
p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага н |
Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле и |
Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се н |
и заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> < |
не старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p |
p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— |
— одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> |
кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бу |
а не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> < |
</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одв |
Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е. |
упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војво |
чја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копн |
скомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његов |
оком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>П |
а, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> |
</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те |
ше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно ма |
> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода |
} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему |
атифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто |
врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак |
еше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и |
ах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У |
Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци |
.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! |
S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> < |
ду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и б |
ођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака |
Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом< |
гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те пр |
у.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све как |
а је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи |
.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви |
рпске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S |
падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у ч |
шина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко д |
бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова б |
У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе раз |
ранице од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, из |
рекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под г |
во разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на |
не.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и дру |
ци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и |
ње подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је с |
а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p>У остало |
сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким |
вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ |
че.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава |
тоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пу |
одираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посмат |
и.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} С |
ек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше м |
<p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и |
а кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинић |
/> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S |
} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне |
и, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и д |
тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацврку |
ом чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно кри |
> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан |
е застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беш |
ранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.< |
оћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из г |
устој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која |
да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, с |
ше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спуст |
едне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамн |
ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним покров |
три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе |
а доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S |
је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са беде |
>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни јед |
езда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака |
у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и |
емо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p> |
ит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какв |
иљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на кој |
, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.< |
ним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штит |
>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђош |
проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропал |
и и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потур |
тир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина |
народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном л |
гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде по |
} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Ј |
исам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бош |
нца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и кома |
— чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч |
дије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештењ |
пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше |
...{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на |
а једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Мано |
евча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их |
па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмет |
е Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу с |
збуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њ |
отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно про |
{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чет |
p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умерено |
живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мос |
чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — |
и Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</ |
и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше |
ало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих |
присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} |
ањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни |
дна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, расп |
аредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе |
гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обал |
међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног с |
се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све ус |
српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p |
своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше |
о у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утаје |
тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се |
беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.< |
е гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости |
дан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, велики |
у, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p |
е мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разру |
</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуште |
одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу св |
их буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу д |
ва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух при |
мљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>З |
а, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за |
бивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — и |
аљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења заустав |
сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет |
а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се ва |
и, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарев |
у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У п |
ћ порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p |
ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> |
ратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањ |
Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p |
p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена с |
му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћ |
</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сес |
тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у |
рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и прене |
/p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су |
чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза |
е не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти рук |
показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и |
ица.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака |
, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јат |
енија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они |
брост ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске неста |
Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успоме |
з кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише вој |
се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање |
отвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у |
зивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно |
ћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Проти |
/p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он |
кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, но |
говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу |
први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на с |
се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не |
, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</ |
је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p |
S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p |
е часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, има |
Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ет |
<p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вр |
.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвал |
мо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружа |
ко се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзу |
, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода. |
пкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> |
ава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спре |
евет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима |
ом и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише л |
вину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!< |
е дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча њего |
Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у о |
на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се |
и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> < |
и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</ |
познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— |
иљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> |
а.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, бо |
Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Бом |
и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p |
/p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> |
нова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!. |
ру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — р |
} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> |
ој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p |
Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— |
ше.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} |
се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Уми |
из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро |
и старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул- |
</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, бр |
чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући. |
пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одг |
фову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже |
ло му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лев |
има све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од |
ње турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од |
скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си |
нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> |
ике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сум |
е диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све л |
и турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и д |
ише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{ |
и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о з |
ак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова |
леже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху |
је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погину |
живљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред |
их уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S |
е за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише |
е у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага |
сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} О |
ишта више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао д |
е како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— |
раховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао |
не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песни |
— Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни са |
проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, н |
ично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше |
наш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав |
ом приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико ви |
Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{ |
..{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које в |
и ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог |
еза и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али г |
своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице преву |
ђаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул |
Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан к |
и...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, ре |
сти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе |
мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати |
душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру |
благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По |
а дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разаб |
ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо ј |
н мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још |
и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први |
Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино |
одиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div ty |
се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе |
исутни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p> |
јак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овд |
чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуд |
<p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мисл |
ори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожар |
испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војв |
, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју на |
} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја ме |
а Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћ |
о; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} О |
веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, д |
кова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врл |
че Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај |
Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се усп |
/p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и |
.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> |
војим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чеме |
видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја |
} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} |
еже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богат |
анас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>К |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчес |
Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не да |
то и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје |
} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јаб |
</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они |
ти персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S |
.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило |
ини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаре |
Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му и |
ара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуру |
ем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове бу |
ше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са св |
неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, |
ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук |
е, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за |
.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и за |
угог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га позна |
и, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</ |
ро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p> |
p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше |
е и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опаз |
прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрск |
е сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Гора |
погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се аг |
е на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисањ |
Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, си |
ђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан |
велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скр |
се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече км |
тићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше |
х људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси |
</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на суср |
и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа де |
а, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај |
врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type= |
суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам г |
и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} З |
ебена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну |
помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења. |
ата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече |
имичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Нап |
џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit="subSection" |
Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећ |
ј матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Тур |
а.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати о |
мера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} |
ица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци погл |
ња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — |
ђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што |
кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ ј |
да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети. |
е кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег п |
зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрад |
е сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш |
Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажн |
Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Ма |
} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— |
у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! |
е на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напр |
ме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, ал |
стаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао. |
иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div typ |
ите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију ма |
иваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} |
начка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче ве |
ко би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином |
а прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет |
матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — |
ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— |
мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма |
ери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело сн |
о дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби зак |
прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, от |
сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на |
Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једн |
А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> |
и је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како |
ебе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше гл |
киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милиће |
ац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, ст |
ве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови рикн |
ижи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта |
беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мр |
о, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не мог |
1.2.7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим |
рса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, |
а се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па с |
васити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће |
ро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покуша |
апленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у д |
pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им с |
увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођ |
ј сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S |
е сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаш |
у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше |
Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жар |
онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све с |
ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога |
<p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски ос |
Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никак |
/p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Беогр |
беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, ш |
пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се |
е из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики ве |
d>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> |
ане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> < |
ије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. зак |
> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах о |
тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Продан |
уга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен |
едном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага То |
ли вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је мо |
е поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни пит |
де.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завије |
во бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попа |
<p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија |
о.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га из |
/p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти |
.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купи |
..{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година рато |
абљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превали |
S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале а |
{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: сав |
олико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Жар |
ма, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, |
о другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И пра |
у — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, шт |
мештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај к |
длучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али. |
ко пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока. |
ажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно уз |
ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p> |
прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први ко |
p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе |
е на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не печ |
џи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти к |
устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n=" |
јури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мра |
датле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој та |
ца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше з |
жару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и кр |
аши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђе |
, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је ма |
а.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срц |
и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.< |
је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдук |
м, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редов |
/p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због |
</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p |
>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, наст |
<p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb |
ори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упит |
о, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, |
у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</ |
ови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђена |
p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У |
ише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— |
се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куд |
ли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше д |
ри главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасен |
обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом т |
н.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не г |
људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала |
брад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шт |
је и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри ч |
јасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успла |
b n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их оз |
гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка |
е известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о ш |
дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напр |
ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> < |
уман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} |
је очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Прода |
де капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> < |
јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стоја |
давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коњ |
— одговори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— |
, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Вој |
урени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</ |
екрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш о |
и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p> |
лицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ д |
/p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— |
p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, за |
ши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, ал |
пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све |
упај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бо |
сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече: |
сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> |
Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> |
а Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни |
овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже |
, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Бож |
S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, |
ресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушеви |
единиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу д |
ж, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољ |
аше главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? |
вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо |
летеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста |
и сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудр |
олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игу |
ва је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? |
S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке ц |
ди, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге на |
уку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче. |
p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Пав |
} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... |
е анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, су |
— рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> |
о име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично рас |
а, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, заг |
жјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврт |
без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беш |
као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске |
коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игу |
оћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја дворишт |
о проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.< |
љи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Ка |
о.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико ја |
е до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Б |
емља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше |
ти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака |
и, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и на |
> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима |
и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p> |
ра на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште |
спрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину |
а нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Ми |
рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? |
— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи веч |
и то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беш |
Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора |
Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифо |
колова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије иза |
рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше |
очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p |
— грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови |
тољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено М |
аше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а |
и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му |
— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до хар |
кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, |
ам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни гу |
Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто д |
> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљ |
ђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Т |
а.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се |
падај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p |
разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у |
ста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувен |
дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у јед |
а шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и пр |
— Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галск |
ље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрс |
ораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше М |
риби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, так |
роз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомич |
већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчист |
о! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени |
е покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Кол |
е речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нов |
ијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у ш |
p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Т |
У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> |
на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не б |
.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они с |
се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, |
ре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мор |
<p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече |
оде појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топо |
</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у де |
то беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот |
уна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху |
јло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе |
шавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом оста |
стаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> < |
рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем |
добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува |
та.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстив |
Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу св |
им гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} До |
<p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње к |
а оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф |
Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он |
одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n |
</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше н |
</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очи |
е ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно см |
е.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска жив |
l:id="SRP18965_C3.1.3"> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људс |
er" xml:id="SRP18965_C2.1.8"> <head>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се |
Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе |
смеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!. |
ве се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кме |
јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти мате |
љицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — у |
ада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, |
анас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> |
ова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати с |
миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S |
жите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се |
а зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</ |
брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?< |
руга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред |
ободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} |
г дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у |
и.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
де Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеник |
косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на суср |
е право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и |
ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође д |
ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз л |
атиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирућ |
нуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не см |
Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у |
харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, ст |
у остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако из |
је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи |
вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је |
дсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, |
ше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад бех |
ду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати |
?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</ |
е жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — у |
агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет. |
ем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за обли |
unit="subSection" /> <pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се |
и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањенико |
дом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужа |
е како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не престанете?..{S} |
{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сиг |
ријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и |
олазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око |
; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у м |
оцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.< |
копљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи |
ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу... |
ћи се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поно |
приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} |
Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у пр |
p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у о |
Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше |
ion" /> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шт |
ead> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не де |
па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом ни |
ће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо |
b n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо д |
ад и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије в |
Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге но |
<p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> |
не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага |
доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У |
рђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на |
побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Г |
у и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone |
у.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и д |
хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће |
.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи |
рати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељ |
том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> < |
м ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе |
дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> < |
it="subSection" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше |
и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта |
ан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби |
они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то |
е није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беш |
ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захук |
ше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким ча |
ном постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и кона |
S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> К |
још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бо |
ом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по |
цу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" / |
илова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљен |
љени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни |
ругих и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило |
n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и |
аци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу бољ |
астера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И до |
ем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег |
јајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латиф |
акви Турци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман |
се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш < |
!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који м |
ишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{ |
сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види с |
ни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше |
ика.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крв |
по околини манастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином т |
з добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу ра |
у ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклињ |
ајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као вре |
спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> |
> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме с |
а је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати зат |
} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је по |
{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спас |
вом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја |
све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам о |
ли имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За с |
ву.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, т |
нуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође |
катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли К |
20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће |
ах од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену |
ама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта |
непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не |
а: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расх |
<p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против |
народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се г |
а радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека. |
S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама |
дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, |
ај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и |
а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не |
двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> < |
оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То ре |
из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> |
кнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жа |
де и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и |
ему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, |
се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно к |
д колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса |
Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли |
че.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Е |
еравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу |
е заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— |
љаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор |
слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духо |
у.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p |
илош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу н |
рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> |
Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо |
размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у веч |
ик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p |
ве бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> |
?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба? |
а њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од |
инко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву цареви |
— рече један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож |
ако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, |
амбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — |
г.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђен |
еба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје |
о поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти треба?</p> |
а?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p |
ри Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли при |
— додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> |
ви.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом |
поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремит |
бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{ |
лио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих |
осао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете прен |
p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type=" |
.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Во |
е сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у |
у, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, |
г рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељав |
лела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко... |
енију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одв |
таше слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли |
утио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па |
опираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао прек |
чке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се |
ху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добр |
оге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и |
} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — р |
елења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> |
а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руко |
дара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стр |
рад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се сле |
ви.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би ут |
шта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — реч |
ћу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију. |
еће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да вид |
Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше |
мешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде |
и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни једа |
<p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише |
> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским |
оњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — |
евитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb |
ше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жест |
њаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гор |
ег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са |
таде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— |
и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише об |
оше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу |
борише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом |
е се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Сре |
е га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сре |
b n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и о |
е заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} М |
с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{ |
ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p |
{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p |
ежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве! |
ајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у |
и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења |
екиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од |
осукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> |
ресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као |
приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека иза |
како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџ |
зе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако |
те ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жил |
ћи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Т |
но и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом |
да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи изл |
прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника. |
р и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игуману |
н загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикну |
а спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта |
ђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморн |
и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и |
ф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови в |
ћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једн |
мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после си |
ени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кр |
што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се с |
оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> |
бране, имати присебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи |
се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гу |
тића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломил |
пне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти |
н га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се |
ше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољ |
цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушк |
мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост б |
тара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше |
устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид |
а?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо к |
а тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густ |
афијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и в |
.</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у је |
бикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, |
<p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један м |
p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим п |
пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика раз |
проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што |
и ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Ј |
p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи |
.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекну |
рмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови бех |
ама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и |
шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он б |
свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа |
н.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и стану се з |
лажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ пла |
<p> — Латиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта |
up" xml:id="SRP18965_P1.3"> <head>КЊИГА ТРЕЋА</head> <head>НЕПОГОДА</head> <div type="chapter" |
танца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један ом |
За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и |
</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све |
це изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — у |
једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро |
unit="subSection" /> <pb n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му јо |
Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске |
ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов дол |
улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Пл |
/p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} |
нима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{ |
е у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Маној |
/p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упре |
<p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div type="chapter" |
даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непри |
икупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S |
а.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила |
д, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} |
водиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, л |
Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шт |
ља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ва |
чине!</p> <p>— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од |
небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима |
дам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице |
осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаћ |
ене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху |
/p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> < |
</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се поно |
га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гор |
и да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и |
ше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да б |
и пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдук |
ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, п |
ање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко о |
/p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже |
адна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, |
— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли. |
/p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми |
збуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — О |
. колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се пот |
акао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао |
д му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би па |
ћ.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију б |
че:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а |
са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре |
сташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ват |
.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брд |
ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Је |
> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Т |
<p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударит |
широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница бе |
ројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</ |
p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Пав |
:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена. |
е, остављајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под |
ом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и |
не се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p> |
и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту. |
д.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачиц |
? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија |
.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије |
е и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко пол |
уту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш |
о! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше |
, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>П |
p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и скл |
овцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пр |
ом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горач |
дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што |
мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до |
е слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу |
{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p |
илику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удар |
две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. |
беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенади |
b n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место стол |
/p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> |
има само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке |
никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи |
а, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и |
е и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} |
; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, |
моћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао |
е игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је п |
>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у ха |
насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто с |
тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам |
проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрснуше |
обра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи. |
алима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што |
акленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одел |
мо!..{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <mile |
ше то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> |
вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појав |
Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рук |
Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Букови |
била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Он |
вави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што нека |
ец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ |
аху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а |
<p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?< |
ја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини |
рачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле |
ику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушк |
у!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се |
p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> |
Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десн |
е Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <p |
тра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани |
18965_C1.3.1"> <head>Збориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Пла |
упинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} |
{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе св |
мове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају про |
ршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међ |
p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да з |
18965_C1.2.10"> <head>Вечерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру |
цима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након |
ти:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли |
p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> |
овори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова д |
ош не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир |
3. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се сврша |
пе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у |
о!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамниц |
ачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, р |
оравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком мат |
гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи р |
кама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и др |
n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прим |
<p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у не |
Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... оса |
наву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учи |
изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Ж |
апустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се |
брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> |
е Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије |
а, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Мо |
е Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешт |
рко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — |
ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њег |
бе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет г |
е, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све му |
и.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече |
зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не |
запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате |
је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке св |
дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буд |
ше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно |
на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Прода |
узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Лет |
оче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{ |
кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згод |
ао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по |
..</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш |
азвије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, |
p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неко |
ршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и |
лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свим |
се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на св |
ени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се ле |
а, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и п |
жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не д |
нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком |
{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То |
обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S |
м?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће |
ко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише |
Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек |
лиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га |
е дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли как |
све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обико |
тан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> < |
мну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непозна |
аде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-тр |
еше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са ма |
рај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мор |
аном да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребн |
Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим с |
зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост. |
ића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече |
ложај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше |
е под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта с |
усала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Ов |
утник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њи |
ево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми зн |
Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов н |
аја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S |
ше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Бео |
савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> < |
скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребаци |
ре српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и |
е и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа |
" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколик |
е и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије ви |
и отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишин |
аишао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна |
га? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —< |
осрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p |
</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред |
Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздрављ |
ух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другог |
показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња з |
е Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику бе |
њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче |
аде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце пом |
S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину р |
не, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спус |
, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173 |
.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима! |
ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уз |
рајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повели |
вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху |
отово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се |
о која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не |
часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила |
брад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Б |
и Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на |
у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а |
таше у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Во |
ђе лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и исп |
а.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p |
саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече |
но корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидо |
ори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ок |
тере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под ви |
ја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Бео |
езгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му ј |
тави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење |
>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено к |
и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у |
оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су |
нуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише страж |
апета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, ве |
Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> |
не, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p |
Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им |
н и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и |
е.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S |
разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од |
ection" /> <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} С |
сећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед |
живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима о |
сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти |
ни немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге |
етрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе. |
ела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште уве |
им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би о |
е на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звек |
>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко наго |
>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а ле |
и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне |
</p> <p>......{S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладно |
ју човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „ |
би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и |
ољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?! |
лозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситеље |
, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Бук |
ије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише |
..{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>П |
јник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбиј |
="SRP18965_C2.1.7"> <head>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Ла |
куца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се |
жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхт |
ошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што н |
се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— |
а.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Ка |
а паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте ма |
бра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло свет |
/p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубо |
<p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стоја |
мо јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је во |
н, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} |
дем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро б |
авали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави |
гом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели с |
— Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе о |
ећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Једин |
pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела изб |
и девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!... |
, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним |
.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се махови |
Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</ |
ачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, |
је изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n=" |
ни.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска |
мо не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку дец |
ћ се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напушта |
.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — |
вих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Ч |
ремена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гл |
налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу |
х Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Пр |
по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упи |
снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и к |
>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га с |
еражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опко |
шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беш |
аше ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на кољ |
— упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолиш |
а.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи так |
аше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на |
ицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахме |
ише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играх |
гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко. |
кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поч |
Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његови |
<p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана С |
куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — |
е, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се |
дити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима ш |
Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња |
потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбун |
е сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих |
по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони |
Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике |
пред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе н |
обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP |
ика.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Ср |
х долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкоме |
ва заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди |
огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо к |
х што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и |
ледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше к |
и искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарк |
есам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко |
нахију, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац |
рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаш |
ест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече |
ас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бр |
првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по |
<p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо |
ан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи |
га.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађ |
топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступни |
омче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па испр |
на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева ша |
оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} |
, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбо |
на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у |
..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни о |
ивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић суко |
отече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор- |
није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо |
ом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад про |
их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Ост |
убић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> |
во кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севн |
шу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и изда |
е им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико дру |
</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и |
ложај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у пр |
Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигош |
устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани |
е уређењу својих харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p |
не тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња |
има, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их п |
а својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „ј |
х очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Позна |
премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-П |
скошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац |
> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе |
стов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се прип |
не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p> |
ојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијука |
p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадн |
поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад |
шена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> |
гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> |
бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што п |
топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић |
и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ присту |
и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише п |
шница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше неп |
х затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већо |
дове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!. |
p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру. |
ије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, |
е у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајиће |
инише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођо |
реми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око уса |
и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са с |
И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се |
оке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце |
>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста п |
од напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} О |
} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S |
екање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно д |
олете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево |
е шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичућ |
космо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору пр |
урке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са оста |
ама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћ |
а, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S |
<p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу |
и абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да б |
сплахирен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— Турци, оче!</p> <p>— Какви Турци?</p> <p>— Момци Латифо |
том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу од |
е то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и ун |
азне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али |
ш.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу |
ку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, |
Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, |
та је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> |
досмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га доч |
колико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека ва |
ма главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде бр |
"59" /> <p>— Турци, оче!</p> <p>— Какви Турци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошк |
попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише. |
“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу с |
исте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте |
<pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> |
о?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и |
>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харами |
мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа |
загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</ |
<p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за со |
ху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис |
омрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљ |
ка осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше |
ношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше в |
— поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Ви |
рипремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је пр |
ама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише |
о Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погна |
ве умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{ |
поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светино |
амо половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јур |
ка из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> |
погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, |
а овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} |
е што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше |
смо се...</p> <p> — С киме?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађе |
Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с м |
ких војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој |
заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковск |
е.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом |
ну.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</ |
изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласо |
ти скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што пит |
.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</ |
ојник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пуст |
ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нем |
здржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Н |
p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над |
а и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вер |
ли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту |
е проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све |
шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно пољ |
ри.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, из |
ст све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљива |
а њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му с |
тра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништ |
ахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа |
пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припрема |
је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га |
из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом |
о црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p> |
p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаћ |
>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S |
ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одго |
<p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— З |
Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја |
p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију |
> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> < |
тиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Ч |
ћом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на |
е сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни |
и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> |
онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђе |
pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори б |
> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих |
ајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{ |
и Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се |
од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гу |
p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} |
То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни |
је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш ника |
на?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!.... |
ајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћ |
е беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва ч |
стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и ма |
и... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Не |
већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> < |
вешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone |
Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Ле |
> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај ш |
<p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пусти |
овче.</p> <p>— Чујем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам |
а?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — реч |
<p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше н |
а од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Лати |
т ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и |
>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два |
ф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за |
<p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици. |
а Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> |
ску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које |
ао лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пре |
, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим |
ите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, д |
да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> < |
ете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање. |
у живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола н |
е?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача |
што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и |
<p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће ј |
џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се |
p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу |
Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах |
а се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, ст |
и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и |
зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> |
{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> |
в зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p |
Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— |
Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста по |
>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ра |
е.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива |
повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и |
ом, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла |
ао гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће |
ко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца б |
ви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нарашта |
ње Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку |
дана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања |
о ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас м |
ачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећ |
о се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> |
ваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, |
силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> < |
од кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигну |
од би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше је |
мињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Је |
ушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} |
три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што |
да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p |
да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде |
већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вред |
..{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако гово |
даше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да |
поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, |
рко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш |
"162" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо на |
е ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— |
вопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</ |
ебојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег |
идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p |
<p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — |
огубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта |
ав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе |
јзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наре |
"10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шт |
камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је жи |
абука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — реч |
с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка св |
амљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" /> траж |
оше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, |
а.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па уз |
. добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p> |
ет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и оп |
.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Ка |
ше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда в |
де због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не гово |
и, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="12 |
</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> |
ромисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана. |
е стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мн |
што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише |
id="SRP18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издад |
даље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да ра |
узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је ма |
аве валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говор |
главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћ |
ред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Др |
— рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а |
че.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу. |
сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама. |
{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати с |
се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавић |
очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је |
у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бо |
ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мут |
одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру |
а.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.< |
шти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га |
рчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и |
ти двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи |
ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног ро |
заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона тво |
Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласо |
елиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада о |
тнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, |
јводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе |
Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би |
/p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше |
више чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p |
</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се оглед |
и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и ре |
ркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Из |
ју.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове и |
и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти |
ви и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.< |
</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо. |
ало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, |
/p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош |
е.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.< |
<p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спас |
> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори и |
ичање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиград |
>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> |
>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав |
брад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа |
p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри |
пне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одгов |
<p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> |
била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег з |
> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са своји |
ху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је |
страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли там |
> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро |
знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумов |
раво због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пу |
е огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не |
авајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће н |
<pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташ |
.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p |
ше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> |
p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} |
— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који |
мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи ј |
— Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког |
им пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — пр |
ра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се |
> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Сам |
оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема |
.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов |
крснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не |
p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихват |
рак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} К |
нојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— |
е Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лев |
нити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе |
га се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.< |
зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгне |
p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Мла |
га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</ |
</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</ |
Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трна |
лаву, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија? |
p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши |
весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бо |
и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— |
воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> < |
ги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага.. |
боравити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити... |
е уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.< |
икад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе |
у.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздр |
Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга м |
— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па |
им ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази |
буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војв |
кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, п |
ве једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на гла |
аши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обу |
и биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Ст |
</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече |
ребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф |
ијатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа |
лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли пов |
Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="113" /> |
крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} |
.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> |
— одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тест |
ићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име. |
>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <miles |
атељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> |
дар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ |
ко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи так |
размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање ча |
клињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него |
, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога |
ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни р |
p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <p |
> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— К |
ори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главо |
оћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашо |
аваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо |
слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади |
мет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, к |
овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на по |
{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!.. |
е се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — реч |
даше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи ма |
име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасени |
има и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена |
ци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретах |
од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом |
га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага пр |
беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="subSection" |
оде Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, у |
им чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му |
а ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како |
м живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити је |
о бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви з |
та вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p |
:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сва |
свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војв |
говори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмет |
целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђе |
</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић! |
јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p |
а — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Зна |
ој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их зал |
Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p |
им телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Ник |
а зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p> |
стош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Мих |
ми, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да |
удите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где |
шалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ |
ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па |
се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати |
во нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба оду |
а још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом |
ати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благо |
ти.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, |
ам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сат |
воју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам буд |
они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и такв |
стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратниц |
рке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Тв |
уке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!. |
краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забаса |
ојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се |
У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Круш |
одо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна ва |
> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p> |
м Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и |
p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, |
p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p |
подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да тре |
, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, св |
ије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитивах |
спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљат |
знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако с |
, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму |
р не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да глед |
е комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— |
S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бе |
вској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале |
ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам р |
Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем |
д се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити |
и и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Не |
код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p |
слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — п |
, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није уз |
па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А гд |
од Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у дв |
е!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути |
.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.< |
чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — |
але...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} |
шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа ре |
и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је |
S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори нико |
> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи |
ише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше |
и ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> |
амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем ку |
вче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subS |
добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их |
сталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се з |
ном, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња м |
аузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, удар |
а посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} |
p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена. |
ћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> |
амо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком оти |
дам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу |
у на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — у |
џи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавско |
ану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску рава |
То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не ш |
но, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и |
p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш д |
жност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет |
ачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај прес |
о моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изи |
у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора п |
јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај |
коле? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли |
/p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће по |
од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, |
ворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Језа, пом |
латом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срц |
доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћили |
харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.< |
лац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше |
.</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, кој |
/p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Зб |
ето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Ш |
се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађош |
а дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, |
а:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, по |
у се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село |
роман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу. |
м.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи |
клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд |
ам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на |
ма.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одј |
ка беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Он |
а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> |
ара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се полож |
призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа р |
шима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, гл |
па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несре |
о!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудни |
p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} |
> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> |
си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кмет |
ите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме |
стити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — |
/p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам |
/> <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру |
="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и |
слов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се |
ко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не б |
ш који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?.. |
ђе и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</ |
> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Аг |
, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са к |
чима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку |
че!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одго |
претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади к |
удио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! |
ти.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче с |
у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> |
Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим.... |
т, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже |
а Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти |
а милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми ср |
— упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... |
ече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ дале |
Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, |
Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb |
пам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни |
p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павл |
ку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>То |
ја би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија |
S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно с |
м да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.< |
морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без т |
{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Сву |
н, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис. |
беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опља |
ад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата |
ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћу |
стре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа а |
их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У та |
потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи |
таће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више |
одан присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда |
, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у |
разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" / |
ше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чу |
bSection" /> <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена |
{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} |
недеља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ћ |
облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев н |
први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, зал |
о, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јели |
е отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p |
Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу |
рино крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пун |
о од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благове |
и.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не миц |
ани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних С |
о први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и п |
се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За |
ић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p |
војим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у |
орачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — |
да — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S |
белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти ба |
ко по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше |
ђења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћни |
</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младо |
/p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнуто |
дврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта |
беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а од |
слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше прева |
.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале |
ковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растуре |
пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, ка |
бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Т |
лиже одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрч |
се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође |
е на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле |
овнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S |
} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастир |
<p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике |
таде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови |
и Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој |
очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше |
ца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!... |
есно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пења |
е.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: с |
виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} О |
стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" /> <p> |
икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица |
бу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога |
о се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи |
јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом ре |
војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода |
дина пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзир |
хвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад см |
колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Ж |
мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња |
д високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта салом |
е мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чуд |
— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћај |
преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> < |
до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Ав |
/p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и |
— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> |
а Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> |
њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч б |
а старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У та |
има.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки ха |
Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p |
ављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево |
и, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам ду |
клоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци |
неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна х |
у моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, |
...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</ |
шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљ |
.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали |
и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у про |
ко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још |
одираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из ша |
да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах за |
пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијен |
, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачк |
ко да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> |
е, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певај |
узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на |
ења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у санд |
ка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, м |
слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, |
децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што |
требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{ |
анку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачува |
</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога |
ј увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне |
о узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</ |
p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену |
нојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> < |
е Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах с |
в је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове |
н, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило |
о и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, ш |
> <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што бе |
т, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно бла |
дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} |
и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од |
ше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка план |
ваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему |
а.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ства |
на, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију бра |
ије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе ж |
у, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се ист |
Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном |
> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{ |
<p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и |
ик свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успом |
олаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се |
сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе |
p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти к |
прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и по |
ир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечит |
.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, з |
Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!< |
у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пи |
својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа с |
полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна пост |
{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пр |
ими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је уму |
е олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе и |
рати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обр |
ери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемирава |
стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</ |
рац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове о |
p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} |
оћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред |
м.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S |
нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Послед |
ад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и |
ица беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему м |
а босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према |
и Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа |
рага, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасе |
ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је с |
у косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи |
p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац |
а доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S |
њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око јед |
е без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса д |
У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њег |
народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре |
од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметова |
<p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> |
е и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога |
посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Св |
беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у |
а неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пре |
озади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узруј |
а земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме ј |
е и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде |
огури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе пр |
мо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју упр |
е им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелет |
{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" / |
судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си |
, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</ |
е забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и не |
ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове н |
{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беш |
анијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— |
али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на |
њевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овл |
осподе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете |
ошћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Је |
м муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и к |
ано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгу |
Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка ми |
а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног |
и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Н |
ст војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} |
.{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитни |
кога носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше д |
/p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и |
<p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женско |
је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S |
/p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А |
арка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> < |
ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше |
ока са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже |
етога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— |
су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа |
ебоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.< |
Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опр |
/p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p |
о.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина |
а идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече |
гова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко |
адост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p |
Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жар |
ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одгов |
ад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С |
пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> |
— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу г |
ба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме мест |
<p>— Никога! — одговори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да |
едан пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одгово |
<p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз |
уда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на о |
p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хо |
ући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— |
овори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу |
p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад |
иђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на сво |
змаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p |
а ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не зна |
дговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнит |
а га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— |
улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти |
тати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају |
зић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> < |
Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађ |
није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Т |
сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасј |
p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Р |
куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.< |
се.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.< |
рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашков |
невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава њ |
ан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родб |
.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</ |
ску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој страж |
кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жен |
ксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази ш |
је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На |
о је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се вра |
рону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> |
ману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење |
у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред |
мишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дв |
ажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лаган |
у.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно п |
кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све |
ај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за р |
Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова |
гибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, так |
врташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело С |
<p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group" x |
душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>И |
уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту |
брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а |
ити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо |
иже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен. |
> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претреса |
{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се н |
сте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Бр |
га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скрес |
</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> < |
старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — |
н мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек |
по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се ути |
де.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мири |
по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кол |
маше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од теб |
рбији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса |
ховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом |
штен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p |
а можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!.. |
ако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>О |
p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедем |
скост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог ј |
!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа г |
/p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах |
све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> |
вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упи |
на беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви м |
и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, гото |
</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изглед |
о назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио |
же га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? |
илу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео храните |
руги пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p |
Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало зати |
гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лиц |
.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Мла |
то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и н |
десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим |
ти његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... |
</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замак |
— рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p> |
и! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а |
> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — |
неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву г |
о чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако |
е?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од те |
спрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> |
аше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и ма |
њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва т |
стира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ћ |
лико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> |
жности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> |
м Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="1 |
Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, |
у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас |
олена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри ли |
и прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да |
нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, о |
м, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас ј |
настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, њ |
глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног |
о.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сул |
<p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="1 |
l:id="SRP18965_C2.1.8"> <head>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски |
крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламк |
веру.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена |
.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{ |
дио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамн |
} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговор |
Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушеви |
а и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p |
ораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од ол |
реба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игу |
е би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То |
довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, |
се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори |
свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке |
вљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туг |
мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве. |
<p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благове |
а, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин |
војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шт |
еже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} |
.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, |
еном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више |
љиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени |
обујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сео |
је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати |
ја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљ |
дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним |
ед вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и |
ораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Ал |
ојих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће о |
Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породи |
што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру. |
ече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичк |
ре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им |
же раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p> |
{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђ |
двиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и |
рену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диж |
ш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом ре |
> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са |
<p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потај |
ше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа |
до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај сва |
— ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персониф |
и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више гроз |
о не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче рук |
се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо |
стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође |
се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запу |
кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљ |
по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и |
страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по |
зи се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широ |
кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и беспра |
силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} С |
.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе дети |
искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле бе |
близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, |
заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Ост |
pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— |
оља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и |
им божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, ш |
ело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хо |
. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— За |
да грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске сло |
гати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p> |
ати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, |
</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоз |
е на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војв |
а, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра М |
p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и |
ли лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — |
ушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и г |
последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђај |
е разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуш |
ом и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> |
е низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ |
ави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Ту |
ло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака п |
оче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу |
мет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо к |
у беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по там |
S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Ист |
ојском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема ш |
ломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута не |
ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p |
<p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се до |
ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S |
оград са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} В |
лас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још ј |
брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Ра |
е низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова по |
ме Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с О |
вог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, |
ани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина |
не наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покој |
атише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стри |
в.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лага |
риште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код ч |
ивље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгу |
зе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p |
арко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </d |
довану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Д |
не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n=" |
р, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу |
си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> < |
себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег. |
На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из За |
жегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на пу |
поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петр |
{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом о |
, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече |
та са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се |
аза.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у |
агрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла |
че.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуб |
удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, |
ца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сва |
азриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано н |
јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе три |
"115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем |
једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Мил |
косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он |
<p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устан |
.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срда |
Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, |
прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовеш |
</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из |
/p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не |
е и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p> |
ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда |
цима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново ов |
ади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, мом |
Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха |
дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанц |
е му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p |
уге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој је |
еким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше |
е отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижу |
е и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније п |
/l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> |
пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази к |
љски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче |
већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за |
риште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође до |
а на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип |
<p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки м |
хта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче |
репећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Ј |
ном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</ |
гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов |
> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде н |
роз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у |
<p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних |
ој и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше |
pb n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један |
етлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</ |
е и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турц |
тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> |
дговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчи |
овори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синов |
ог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жар |
вори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</ |
ак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарк |
заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, |
јка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш |
.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Пом |
>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и |
ћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштр |
троји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер г |
> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} См |
живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Зап |
аџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одго |
оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! |
</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног су |
ојој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али |
p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — реч |
Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <mileston |
груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испра |
крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Де |
еца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага по |
? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на дос |
н оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и ув |
а беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S |
а реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> |
м мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после |
о сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, |
икташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Х |
ик... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљен |
звлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она |
S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више |
је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је |
н безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топов |
P18965_C2.1.6"> <head>Погледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има ј |
мичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њен |
ише оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се |
славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом мла |
{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Мило |
отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за ру |
вицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице у |
ку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђај |
p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова |
ва бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> < |
е захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се дв |
га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p |
ом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову груд |
м омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани |
чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стоја |
S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Г |
е свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословим |
ас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У ч |
ubSection" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју с |
исоком гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са о |
ремити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена |
услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, створен од виших и ниж |
ет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја. |
иваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урн |
unit="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше р |
повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Ма |
долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуј |
што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прв |
пору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Р |
спред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи |
е му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} |
пљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем |
право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цар |
че кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> |
речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу св |
пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зи |
е се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше њег |
>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, ш |
— Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. |
небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га |
к.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, ис |
/p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.< |
мљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone unit="subSec |
бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с ма |
кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} З |
два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чуј |
зиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од је |
Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече |
<p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране ч |
син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.< |
изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душ |
>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишин |
облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, ц |
обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
е, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са По |
ло, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и понов |
е и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све |
ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> < |
дне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се |
p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кро |
, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђ |
рачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше мног |
.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, |
ам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосм |
јске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа |
процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи |
Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку ре |
/p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се |
/p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко |
! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта |
ца пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
а.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да у |
ошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној |
им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек |
Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громо |
е мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> < |
тави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван |
чило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до п |
тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пишт |
акле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше |
е у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем своји |
грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!. |
ога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом по |
ат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи |
о — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријате |
гне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p> |
као зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слуш |
<p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хаса |
Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша. |
имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његово |
ороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине нај |
ј поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер |
осподе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам с |
p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шу |
и.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило |
о уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се по |
пред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на ру |
имо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> |
<p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити не |
ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} У |
ведаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа р |
које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе пре |
Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, в |
и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето мир |
грли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Д |
н се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше |
казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворен |
Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али |
невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше |
ју то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их |
и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> |
им.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на пол |
обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — ре |
и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Лат |
е своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да |
не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморн |
г дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође |
Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жар |
и — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска |
е побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше изм |
Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто мо |
Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како |
<p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што |
з Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Поб |
из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра да |
мо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По |
уби, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, |
ако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— То |
а и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгр |
ласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром мат |
одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.< |
ен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
ори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и |
ељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, |
нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевиц |
аву на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, ш |
езазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадиј |
та.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве |
има црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад бех |
војим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</ |
и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све |
.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећ |
езе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бив |
ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 м |
Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић н |
син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад ј |
е га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ п |
нија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младић |
</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна |
лада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спа |
затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксат |
као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, д |
и праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-тр |
/> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста |
е Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и пит |
ред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и |
рази.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће г |
рци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Ка |
више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два |
ше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, има |
али деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху |
кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине П |
ј благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наж |
ке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветни |
мове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући бра |
— Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен? |
а Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан- |
тни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шес |
Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Ту |
о до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као д |
м пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а |
.{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, |
им, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке |
лоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка |
гаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p |
точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је к |
и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као паст |
у ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан бе |
ора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— |
ва обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му закле |
одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, |
.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жар |
ction" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испра |
обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у к |
нага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта |
<p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} |
ом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши |
већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула |
one unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, |
е из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека г |
чима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше |
Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све п |
ео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да |
осматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја кот |
ори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и сл |
и запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња |
ке наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постај |
} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му с |
м беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих мног |
мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живе |
би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад так |
.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одл |
е Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>М |
ијатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и ба |
ша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче п |
уше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као |
испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S |
оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко и |
ико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> |
о затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и |
и не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше м |
ше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, раз |
чак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим |
да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и |
p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p |
дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико стотина оружаних |
које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — у |
Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегош |
.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, др |
образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на |
бука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне |
е у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују |
p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> <div |
ion" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по |
једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и |
о клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! |
<pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, кој |
својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан |
ilestone unit="subSection" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће ре |
гледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост |
ужину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова. |
p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У |
бише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече |
p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше с |
н и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум |
срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а |
bSection" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна бе |
Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларим |
е најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S |
ок ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише к |
што и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљ |
им.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S |
узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и |
рши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвали |
мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p> |
енама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто |
дићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се |
народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховит |
е из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на |
ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пр |
— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе м |
ољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури |
И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког |
ан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну а |
се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га |
ели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо |
.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке |
крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Прода |
тениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше |
доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јуж |
p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој м |
е Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше |
упиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби п |
кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута о |
пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.< |
тарчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} |
Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је до |
већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упит |
грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица |
<p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он |
и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе побо |
беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Ка |
че на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} |
е измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и |
есе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко |
раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ло |
ором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити тер |
Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажар |
човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb |
опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="8 |
.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи |
ије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. С |
и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и |
ојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и |
ана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али с |
боди, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге |
астављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима своји |
рицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата с |
.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави |
лико поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и б |
његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опа |
нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, та |
тничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с |
рактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније м |
оту народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која |
p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са М |
пили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад |
снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, |
н напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p> |
лаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање |
а рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова |
о стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и л |
немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете |
јводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, |
е низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас |
послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Ва |
оју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p |
гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђе |
рат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> |
пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си |
боком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Стара |
ва, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после |
би представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба |
p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, |
99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је и |
ве то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер. |
низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена ви |
а срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај |
<p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће о |
кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше |
на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" |
е по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" |
атече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он на |
извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присе |
десет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тра |
ез душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледишт |
p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> |
морисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји |
оску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — р |
Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латиф |
рујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p |
ест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p |
ена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше прису |
ст!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишл |
им.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, |
јан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили |
још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{ |
/p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не |
ице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тиш |
брад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збори |
е склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Кр |
како да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, |
ле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и |
кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и |
Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одг |
— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се уск |
огибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оста |
о.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је д |
се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којим |
ј Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана |
вање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад пос |
гова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разја |
pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Р |
али расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Ми |
уга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, |
жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— К |
<p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше з |
трицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети |
> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духов |
певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији. |
Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново |
песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако |
ло је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која |
> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештен |
ше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, |
ли шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да |
<p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> |
зрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Про |
е старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина |
што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!< |
> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> |
во тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари |
о, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он |
, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се |
задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да |
насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снаг |
мераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не |
ешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p |
>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху |
зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збивах |
атељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му па |
вла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног |
у смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пр |
> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>От |
најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} |
ки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који |
едаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из |
ак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се ни |
ше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска бе |
ска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два |
и се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђау |
га и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће |
а спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле |
рам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђена |
елиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту мој |
..{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри |
.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леон |
одбране, имати присебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себ |
дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p> |
га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче! |
— Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећ |
ожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, сприј |
p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, |
Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и до |
>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:< |
гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујов |
} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том с |
<p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паш |
и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, |
тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море |
Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почи |
на, без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само ј |
веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође |
аврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети п |
це никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p |
зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, |
дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа |
p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у глас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
е јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше д |
ију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумел |
м поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људ |
— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па |
мози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас п |
ву и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућ |
ји дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад ви |
ов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и |
p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошк |
ободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по цело |
авац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их И |
S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p |
х момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да |
у ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, |
града растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко |
суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајси |
е надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих |
p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очар |
ировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цв |
" xml:id="SRP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, |
p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> |
Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица с |
басја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — в |
сматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од |
..{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} В |
Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се л |
је ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завал |
аџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и ки |
на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог поглед |
p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо |
ју у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p |
о у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — ре |
у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо |
уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу в |
есече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко уз |
ожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</ |
е, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> < |
ци <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и п |
ом приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, |
<p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџа |
и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он |
Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.< |
<p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Јо |
.. у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну |
никову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <div type |
</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> |
еси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div typ |
као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул |
у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div type="chap |
икупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни у |
е степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамниц |
кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} |
јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељ |
н је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше мн |
Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Б |
.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не |
} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поузд |
ашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепа |
а опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ |
ри српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, |
p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> |
мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме |
p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{ |
о дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше по |
/p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити м |
и.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S |
си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Т |
е пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њ |
би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и о |
Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, гло |
му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе |
с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из пос |
илија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и м |
и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му |
се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, |
ше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд |
их чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Лати |
и се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне |
Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше в |
> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног |
ати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватиш |
Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутр |
p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
га — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:< |
изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И ник |
ас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <p |
ваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, д |
свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећ |
кво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла |
Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби вре |
овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи |
ролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би |
еше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни |
ли Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— |
а уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђа |
о вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још ми |
утке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо |
Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} |
и-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно. |
" xml:id="SRP18965_C2.2.6"> <head>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и пред |
кви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори. |
воје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештени |
од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да |
Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се шт |
Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде запов |
старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.< |
ове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На |
ди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задр |
оју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А дан |
веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крво |
отисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну |
руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовч |
г, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико љу |
дије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мн |
и свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковље |
t="subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко оби |
епознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</ |
ље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазе |
учују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче со |
ода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Бла |
-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролећ |
настира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И |
ребаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је пр |
авле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S |
} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — |
? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио |
рагачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — пр |
езгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које |
да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет ист |
ичке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Ш |
е беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да повед |
вога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Кос |
е у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша |
е небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе |
оре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.< |
ојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беш |
оју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а ли |
p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено |
поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе |
к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не прокл |
о. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> < |
Неће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети с |
ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припа |
>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... у |
арему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чи |
r" xml:id="SRP18965_C1.2.6"> <head>Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на |
r" xml:id="SRP18965_C1.2.7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{ |
са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути |
суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступ |
Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> У к |
с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела |
рнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их |
ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише |
у већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветн |
одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра |
то ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђив |
ико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колик |
1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгаче |
усти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хла |
ју, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, син |
кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у |
ико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је на |
p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и зама |
упним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, гу |
и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед л |
њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стиго |
ам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати из |
аветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> |
оста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богм |
{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком ко |
рактер народа има своју персонификацију у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећ |
т.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено те |
} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотв |
за, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело л |
о би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше |
о је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори |
него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, п |
p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти |
бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанч |
вом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз |
м, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — ре |
а остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n= |
опе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div type="ch |
<p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>П |
дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" /> <mil |
а бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По т |
већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља своји |
ф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши |
још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњен |
и прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једн |
ти умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изи |
ко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један |
ојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен ста |
однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загр |
када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог поб |
Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући |
дина сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="13 |
м и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што в |
има се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, |
и се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и д |
е.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> < |
дговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова |
" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они |
ху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на к |
овљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они |
атио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве п |
p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним кр |
падно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к |
рило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиг |
ки, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђива |
дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p |
.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и |
а дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
овину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери |
прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тре |
непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, ка |
рину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и н |
задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже |
до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И п |
е пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџ |
е убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше в |
а ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћ |
то је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер от |
ђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</ |
е други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, |
оња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на к |
ити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклоп |
о час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> |
ичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење. |
е Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте |
руга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А о |
на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То |
ћ се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју. |
одина служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац |
имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и о |
ошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> |
p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паш |
S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто |
рикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасен |
{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,... |
је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, |
p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо |
нике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> |
...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш |
свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљ |
Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до он |
т светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Б |
ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну |
по — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће |
а, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош. |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.3"> <head>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> |
ти — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</ |
> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</ |
емо име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично р |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серч |
RP18965_C2.2.13"> <head>Ајша.</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиск |
2.2.12"> <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стр |
> <pb n="67" /> <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотињ |
тка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, з |
о кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Ју |
> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно зав |
Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осв |
тојан</head> <p>Подне је........</p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше п |
head>Пожар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по |
, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој б |
очекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста |
о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли гл |
мед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пази |
да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде оп |
ељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу г |
ну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женс |
рата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и |
а загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази див |
саше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњиш |
95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{ |
А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логор |
ection" /> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљ |
ео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно и |
е, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>И |
ла, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику к |
који су својствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лиц |
о беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима |
ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двори |
ако проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу |
лану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде |
се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћ |
чуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— |
и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, се |
тро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико |
дну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар |
азлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткри |
пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах |
ође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p |
куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он |
је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га позн |
а ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до ку |
земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуш |
рете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непоми |
ичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифов |
мијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, |
жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му |
ућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, |
усти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тача |
е образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, |
еши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и |
ровиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које бу |
</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беш |
/p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницим |
е и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> < |
апред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилик |
ине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно |
ратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радо |
бара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориш |
е у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из лу |
јаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и к |
ред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жар |
ко силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p> |
што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Морав |
знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауст |
Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питом |
х јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по з |
ружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града бех |
ојводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, |
лац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија |
испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом син |
че дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око с |
шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече |
се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим једа |
ници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше |
— рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта ј |
p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи в |
јући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Мано |
дбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} |
кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај |
би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му б |
ри Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гор |
а тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Прод |
љаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, |
p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Лати |
соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије и |
иња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два |
ма рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеш |
у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развиј |
и диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.< |
небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричућ |
а очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> |
о небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са |
од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на к |
е! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифо |
средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, бех |
иштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено |
пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! |
Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беш |
саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик заш |
их руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? |
рисутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршен |
о да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан. |
> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мен |
ом лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче. |
у дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Ст |
Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — р |
ни.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, |
ости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, |
гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на |
да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећ |
и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифо |
вета, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лиц |
на народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче |
?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се пром |
> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чи |
Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече |
смо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што ј |
вљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Ва |
а те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и ме |
Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоћ |
<p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окр |
видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и пр |
коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица ср |
и људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише с |
Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица. |
же.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игум |
чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни |
аше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:< |
оске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сун |
.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа |
еру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једни |
ране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У с |
горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>К |
уту.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p> |
пе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, |
од би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од |
сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко |
дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто с |
е, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, ко |
очепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад |
има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али н |
ије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла |
пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У |
зрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана се |
<p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p> |
— одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} |
дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина.. |
..{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грун |
андоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и |
примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{ |
>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она у |
будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и д |
арао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је |
т главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> |
ne unit="subSection" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутр |
рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба |
ад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши шт |
и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међ |
одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n= |
а коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше |
и или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, |
поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњава |
, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесм |
је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега бе |
ва невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p |
обише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека |
<p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?.. |
поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима |
ству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста |
кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече |
је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, бра |
ане, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим по |
што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је |
као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну о |
гама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се на |
Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се ре |
ко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће |
одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он |
новим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим на |
јвећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више |
азгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и оба |
адић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Ал |
{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начуп |
тојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, |
ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих |
По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устан |
ац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Но |
на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, |
ола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.< |
е целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли |
ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>Т |
кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде ј |
а ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравње |
т.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске |
очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из |
— рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче је |
југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак п |
у у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаш |
и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, |
мени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p> |
рко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} С |
ан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђ |
Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла нес |
ад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не |
, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што |
мену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и у |
чивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећ |
у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> |
о руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сати |
ла притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} |
ме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Ени |
а прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а |
мо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онд |
паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај |
ду душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Пав |
ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен |
мре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет го |
не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата |
ло често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је т |
Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напу |
одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде |
ође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори г |
ман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чуту |
во.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти зн |
ти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, |
наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, |
је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи! |
дук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> < |
проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редо |
астир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манас |
ајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и |
ешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав |
ше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем |
ину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као он |
коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху |
Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко |
S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за об |
ни казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се |
он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад |
ом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на |
ојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.< |
е низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, |
Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придвориц |
ог Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се он |
е један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим |
Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоња |
ати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише |
шом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и |
Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — приме |
авица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p |
ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну стр |
војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера о |
па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, о |
ири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.< |
и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.< |
шевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Во |
од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продуж |
мо.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не |
ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна |
о.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљ |
<p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше с |
а ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима |
ле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо ч |
руги.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} |
оња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, пр |
е?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукам |
а пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Тур |
ћа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра |
о јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поно |
гу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху дог |
не имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 181 |
а?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанств |
ојом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач |
По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упреда |
Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{ |
кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красн |
дјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Напада |
обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову |
да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би |
цем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо ч |
па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p> |
још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег си |
<p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у |
м! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} В |
има.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} |
м главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави |
ло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јавља |
пасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!... |
гну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се |
ан из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — о |
Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо с |
прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушк |
оре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац |
изу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе |
ха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p> |
>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> |
вога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико г |
момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина понов |
p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, |
<p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, с |
ђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вра |
ебаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p |
p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јо |
са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињ |
астирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко |
<p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, |
ивеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред |
лицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она |
ом се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет |
прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцни |
<p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— |
!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, |
о!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече: |
ротече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу ста |
к да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Ла |
пали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спа |
јатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, ст |
>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с минде |
оја већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потер |
и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо |
</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обре |
ца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лиц |
Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p> |
енадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их |
ире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ниш |
it="subSection" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих стр |
...{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага ве |
/p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Мили |
овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврд |
<p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихва |
му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктињ |
чима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — |
дња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахм |
за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога с |
ано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљ |
Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Ми |
ест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана |
и их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, |
шевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околи |
кивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дођ |
<p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца удари |
уги десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" / |
изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и |
треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубов |
спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта |
ета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> |
е игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрље |
и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. |
икога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити |
омамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.< |
ђоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренера |
гог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи |
{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложи |
сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте б |
њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, |
ије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да л |
вима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> |
{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену л |
ди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни д |
и, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и по |
{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жа |
ечите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости |
> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не мо |
ја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху и |
маде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомеша |
а спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба греб |
заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког пос |
еше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузн |
и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, |
иташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S |
ријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шт |
њи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Там |
сти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукара |
пусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко |
140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено в |
е, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђ |
окров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.< |
од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харе |
за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> |
се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примич |
тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљ |
оред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој свак |
01" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки да |
двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу |
.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жа |
би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— |
о одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S |
зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, |
и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауст |
из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотво |
дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и С |
илџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и |
ан двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше |
говори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се |
врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац |
ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p> |
а на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њо |
unit="subSection" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о |
— рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на на |
опљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодит |
овче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? |
х.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој |
вега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше |
асмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити.. |
вљајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи ст |
теља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одсту |
Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесн |
што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше |
потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше |
ад и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капи |
копао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се р |
и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</ |
на, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешн |
се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упи |
ничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још |
Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S |
нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још к |
p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> < |
Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али |
не — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе н |
>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија |
ецу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} |
<p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила м |
p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало у |
/> <p>— Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило. |
Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш з |
ле дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} |
а? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p |
Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>Т |
к беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изг |
— рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p |
з село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> полетеше на ули |
зимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а во |
и редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Са |
наде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Ко |
.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе уса |
е ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападо |
ећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек |
p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> |
одосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том с |
илеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори |
ј топова!</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква |
ји циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да бу |
, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у |
е висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} |
иште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уз |
Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очију, орл |
скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што |
с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвр |
успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} Они сте |
ead>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима с |
огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод ко |
ше црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времен |
њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хте |
ух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључа |
, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, |
та хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — р |
p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко р |
ник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог |
боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док н |
и стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачуват |
p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро пос |
па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поме |
К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељ |
га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити к |
ију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ће |
уће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врат |
беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши |
збиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, се |
пци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов |
одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Д |
} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију |
му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</ |
у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то |
е сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби |
туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташ |
ли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита игуман.</p> |
ту и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих |
/p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не гр |
но.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... п |
е да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто с |
ци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</ |
рену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му |
у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непоз |
ха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледа |
и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дан |
S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један |
ожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изу |
света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свим |
тра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има |
места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној с |
као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесн |
ледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо- |
се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побо |
амну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лага |
ом седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба |
м?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, |
ушу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена доче |
<p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тр |
нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотиц |
јми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да из |
м појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гоми |
крете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изр |
атифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад бех |
ком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том ре |
, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Д |
> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том |
у невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— |
р своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима р |
се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> |
ко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори вра |
оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута некол |
Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p |
рема Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, |
ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, |
запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, |
Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!. |
ц се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При р |
врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p |
.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син |
аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три |
— рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се |
ека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Бра |
ке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета не |
тну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му |
трља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— |
збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера |
> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — |
еник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Манојло |
кну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљин |
анасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст |
е, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!< |
и га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S |
сму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгле |
Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу |
мите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше |
орачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извал |
а Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} |
ојој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и р |
ње турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете |
/p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини |
крену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јел |
пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом п |
м.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S |
milestone unit="subSection" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Ста |
даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође п |
и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спуш |
.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у |
а сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n=" |
</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и р |
> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> |
а да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који т |
и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару против |
вар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се |
њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p |
ут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div typ |
он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече с |
своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Ка |
ете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах пр |
крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумади |
а назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и |
оследњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ст |
> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S |
тву.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта би |
аде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас госп |
— говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да |
предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало |
а споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, |
о беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га |
себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи |
чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараш |
ад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне р |
ост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опаснос |
аше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беш |
тне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S |
де више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На |
огаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</ |
еше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћ |
ивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо |
ка пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешац |
на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у |
>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше |
} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете. |
х редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Уста |
да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми ј |
ам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не |
. не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то |
пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Пав |
с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке |
10"> <head>Бошко разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати с |
на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео н |
дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, |
беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, с |
ућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>П |
ења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јуна |
ом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напај |
ко се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и уб |
илику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче н |
већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом |
<p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p> |
.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран пов |
да зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што ј |
о ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њо |
тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово б |
ро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" |
вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају изв |
погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подр |
а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба г |
<p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S |
та допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У то |
аде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у к |
разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се и |
/> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравиц |
ед собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај м |
остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пус |
Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у |
а — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше |
а руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече |
зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као дв |
не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побрати |
заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као зашт |
д, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p> |
браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му р |
бећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреш |
ти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би с |
> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је чест |
з лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и п |
Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на северо |
/p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жа |
рата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> < |
?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима кр |
е кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И |
жећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и ст |
p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама |
рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман |
тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Ст |
на североисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капи |
г.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и |
ти изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их б |
себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако гр |
Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> |
У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је |
/p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага |
ашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Е |
/> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху |
во привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњен |
блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.< |
з Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих |
ли стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи на |
к, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похит |
рећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети |
.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прил |
ца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испр |
и.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам |
ице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и |
ружани сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беш |
е се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски |
on" /> <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаш |
добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бит |
ла, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са м |
било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазри |
у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста л |
што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не |
p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и јед |
p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана сти |
ољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он |
и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Ш |
е ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта |
успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове п |
о, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} |
p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n= |
рпски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушев |
крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени с |
а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> |
оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши |
чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> <p |
ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу о |
ће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све вој |
е светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рук |
а и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да сву |
у се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> < |
жасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати |
доше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div type="chapter |
ина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спа |
капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај |
вако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, наш |
е по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгач |
ад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео |
дочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко по |
знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде |
духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби |
<p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — реч |
младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и малени |
победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце |
та на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша |
...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад |
ти; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то |
илоша Обреновића.</p> <pb n="178" /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан |
ог пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољ |
олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче с |
се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у |
ма рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по |
оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем з |
триче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нест |
е, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак |
вољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милу |
та пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из с |
сних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.</p> <p> О |
} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са осо |
у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже |
е крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше |
ири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче |
ћи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам |
енија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А |
а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— |
но.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри |
ну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити |
се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички при |
ве слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> <div type="ch |
ву час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упита |
, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера |
вијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p> |
завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покуш |
рже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} |
грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви |
но!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашуј |
тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као ста |
</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и пос |
са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе |
о оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} О |
се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони |
ане.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу |
љено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У ду |
са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му |
т преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очаја |
Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> < |
на и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један м |
ека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стој |
упи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} |
падачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све |
се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србиј |
бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па |
n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чача |
ва беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи пре |
иђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за |
о и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, |
е целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> |
, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији. |
з луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Ч |
одиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> |
иде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се под |
и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</ |
— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p> |
успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све јед |
браше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— |
"28" /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко б |
ико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на |
...{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се |
ој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</ |
руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невид |
гословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нек |
Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер |
к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} |
ног злотвора мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.< |
а закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворив |
ђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их |
ркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, |
/p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са |
ад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше |
ад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише кос |
нце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} О |
љајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена. |
као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по у |
светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови ста |
се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне |
.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То |
аху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Гос |
огатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умо |
е Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник.. |
да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> |
та хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и в |
Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Мо |
ше лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прега |
јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> < |
отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и ис |
беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што |
<p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га |
<head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором |
ја широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља |
он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у |
о, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нап |
акво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових мо |
о ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p |
и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један деб |
е, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих |
н беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима пар |
стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> |
S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече |
послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете |
што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу |
ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи гра |
.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груд |
млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име |
.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно |
врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси |
, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број зат |
е уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пај |
ску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћу |
и Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одг |
— рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарк |
нићанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или н |
е извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онд |
д брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикри |
ковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> <p>— Познајем!</p> <p |
се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурс |
..{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n="57" /> |
одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили |
дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к |
паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А г |
Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта доче |
х ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јо |
изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спа |
и.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има и |
а степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах |
и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела м |
ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само |
беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстари |
са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не п |
ћ.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и |
<p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговор |
авље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђуки |
менима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде |
<pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> < |
твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у |
ом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?... |
са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p |
чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непр |
/p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— |
да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај м |
котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори |
шта о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кли |
и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан. |
наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је греша |
у их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У |
е! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме |
ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а |
није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од |
ману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, п |
глед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Сел |
е.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е |
рвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се ог |
одан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</ |
p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Ник |
Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекидан |
.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожа |
ело, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа |
а..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш |
у детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици |
а?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се сле |
p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф |
не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође з |
римети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</ |
о и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да.. |
јатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад до |
ем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, ко |
> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одг |
на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви м |
<p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Как |
ајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да |
е, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити |
а у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p |
— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— |
<p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас |
друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва |
општи кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— |
етио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} |
љи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p |
.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бр |
/p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — р |
умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А |
> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља |
лу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине... |
аме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређено |
рковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} |
...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p |
ић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да угова |
ала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће за |
уку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина |
ва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— |
пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она с |
</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул |
ска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... |
не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— О |
гледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрх |
устемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву кува |
м ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— |
и момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска |
едаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— |
на.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</ |
није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је дух |
аше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам |
143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беш |
у на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те н |
о једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведе |
адом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> |
рујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p |
оше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се |
омака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке стар |
аше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај |
е, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p> |
м — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <p |
гледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде гл |
во преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде |
уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже глав |
аговештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори мома |
не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, по |
у.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одгово |
јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{ |
сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</ |
рад.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавез |
<p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p> |
ину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, |
ућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не беснит |
обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — |
глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже р |
опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као с |
ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — |
/p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и |
е и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Мо |
но лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у г |
ове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — |
о гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох. |
ед постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори |
из Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено |
има.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p |
а чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жар |
дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а |
е.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — од |
а Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град осв |
е сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше од |
кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар с |
крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> |
евољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз |
</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —ј |
у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да о |
ћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти ре |
е Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Н |
и руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p> |
ер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу |
задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас у |
це и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се |
догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.< |
не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода см |
p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић испри |
гони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита |
Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</ |
е пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! |
</p> <p>— Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је |
убић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одај |
о их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго вр |
нуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој посп |
највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази |
вај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Ба |
ком поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p>— Лома! — |
е у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} |
каза руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> |
светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уред |
са, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи сле |
трана, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе кл |
а смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још |
сведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше |
еља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p |
ку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо |
жити приликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на |
Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.< |
н и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. </p> <p>Јектеније |
да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико з |
а облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место |
о их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби |
аше обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после |
пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило |
ма беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољств |
> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он |
та, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Ру |
кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово вре |
/p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — |
по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стоја |
<p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— |
загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше |
ница и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадн |
е и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лев |
исутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Васили |
ваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истин |
p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p |
Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага |
о и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, |
изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Те |
војој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи. |
везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше ч |
} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једн |
паси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења м |
редбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова |
уца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђ |
>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, |
арица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, приве |
Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и |
а.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, из |
тра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — |
сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу |
градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.< |
} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек |
> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на |
зи из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, к |
предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходн |
, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну |
дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одеље |
> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — |
рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из |
нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по |
манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му јо |
На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сус |
е што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један киломе |
е, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То бе |
Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше ве |
етници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Лом |
урци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре |
ис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи из |
е капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жа |
<p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Н |
до да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Е |
олова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p |
и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом полож |
у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше |
о бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — |
дне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и д |
ноге друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема |
риступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских |
да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење турских харема бе |
араше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, иш |
од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћ |
атром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и |
S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима |
свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз некол |
и и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране |
ву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се |
на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У то |
шући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњи |
ати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом зал |
обратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он |
горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и пр |
зу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом ман |
уше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична к |
еда.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко побеђенима! |
уста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом |
високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена |
поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетки |
лни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Сло |
зише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана |
аза, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираш |
лошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бо |
{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави ч |
Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште гла |
благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га |
<p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише |
беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Морав |
p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> |
а.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена |
Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам |
се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тр |
е главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти |
p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неко |
има диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{ |
</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? |
и га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема виш |
.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио! |
о.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, |
су се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестино |
на у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране |
к.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже с |
ца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни |
у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати |
<p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му |
ад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!.. |
ар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме |
х она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} |
<p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођо |
рст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати |
. а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како! |
ца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти ј |
> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</ |
е му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — реч |
ојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се з |
ошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <milestone |
у пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га |
ораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и |
веста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова |
уд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан |
устем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! |
ј страни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадов |
о...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за |
му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата |
ања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и |
родну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p> |
за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој пол |
ођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растроје |
Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни |
пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним положа |
ији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, вој |
беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што п |
{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ проте |
н к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку. |
казала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарн |
роби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— Турци, оче!</p |
Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? |
у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p |
уа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.< |
ц им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака с |
смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи |
овољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко |
а и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p> |
ико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а |
Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф св |
учак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија св |
} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви прија |
, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он н |
очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{ |
S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пал |
наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу ст |
на прокламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцим |
. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу |
<p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру |
реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четниц |
обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће по |
у и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жар |
творене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше силна |
што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични. |
јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није.. |
о! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</ |
мар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и мла |
Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би |
оје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти |
меша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> < |
ибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уб |
шева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похита |
сја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — вик |
бо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче |
речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо |
ног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца. |
дићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> < |
, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци |
рана.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да бра |
аваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица |
вник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> |
ш, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} |
но.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Тво |
је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p |
дмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у кона |
е душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа с |
чини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> < |
> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише |
<p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! |
{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</ |
необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто н |
, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња |
може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако р |
е: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Ст |
.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горач |
ода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пус |
кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а по |
бију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у послед |
d>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Гл |
ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има |
емо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано |
еше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, после пор |
, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83 |
орба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и р |
лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мор |
таде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80 |
ча редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, зб |
а и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке |
.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише |
.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узру |
таничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад |
рећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним положајима, не ос |
} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десн |
беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, |
азова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са с |
!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили |
!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта. |
} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашко |
ја ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висов |
а и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} |
ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, |
и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, потекоше за војводом, |
упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао |
а у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ п |
стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко вре |
{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници пада |
два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p |
притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руш |
ријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, а |
а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута при |
два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се в |
у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, |
још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се д |
ија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се |
а нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p |
наде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и оча |
ху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Тур |
е.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стој |
, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час растанку приближи се. |
ет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се |
Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и |
а се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и чет |
ући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спад |
спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданов |
љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађ |
ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — о |
пасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага п |
еко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице |
је — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десе |
</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Н |
Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Ми |
Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из п |
и Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p> |
м рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави С |
</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупил |
их мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, |
> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља |
века.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игу |
а...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> |
нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> |
ода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разас |
</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шал |
одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> < |
о знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му |
— настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — пр |
Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш |
ногих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p |
сао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похвата |
и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <miles |
ећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем |
обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамниц |
араше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост |
одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крај |
он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај |
отресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто |
{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш |
, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе |
доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове. |
преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар |
</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </quot |
има.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне |
еха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би |
У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати |
нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад |
ове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су ср |
и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе ср |
беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које |
/p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> |
ће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером |
нагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња |
ан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу п |
че и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p> |
ке...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље |
о тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху |
ома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први |
продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна |
у, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских |
везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Л |
човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S |
ше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихо |
p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Б |
а својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру ст |
у све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и сла |
аху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једн |
у се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допир |
ане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати |
>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом |
аде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никог |
а моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је б |
адној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже гла |
дати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згран |
оче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млад |
у муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако уз |
ац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина про |
у својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ов |
ко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диж |
три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама......</p> <p |
т Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, беш |
убота... сутра недеља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш о |
лаговештење</head> <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода |
потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама |
има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неко |
му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У наши |
роз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За к |
и нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> |
евољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, |
p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обр |
рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војво |
рну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но |
и са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— |
оласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43 |
} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p |
це.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, |
еко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе |
!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.< |
знаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почи |
? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — |
емена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се п |
ви се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање |
епознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изи |
S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста |
> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p |
држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе. |
ркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч |
а и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом поне |
ве снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У |
хвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да нов |
несе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по г |
де је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре п |
ојска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ват |
; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено |
топљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} С |
би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, |
сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> |
ративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} |
<p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p> |
ише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу |
држати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у |
>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага с |
— одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, |
тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Лати |
осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манаст |
послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво |
} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти |
че ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само |
е по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво |
на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с ду |
е, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</ |
ице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљ |
веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир с |
а одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан |
вор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ћ |
али празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће |
решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом своји |
ка се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{ |
, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али ј |
обрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме спора |
е дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свали |
<p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је |
а се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> |
овог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, |
Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> |
дајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кук |
му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, |
<p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и ст |
олити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Ле |
p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је |
те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје |
, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е |
у промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широ |
<p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, та |
и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S |
ече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а |
p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца |
еби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их с |
p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвн |
које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прв |
е, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше |
ожо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не з |
пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прс |
тупи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка |
С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то |
<p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p |
атиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџ |
<p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> |
итана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у млад |
ни, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу |
/p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Ју |
<p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде |
пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита |
ћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошко |
p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти ј |
клетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и з |
граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише вр |
пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе д |
оване раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево |
дан километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи |
т, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и разву |
је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати |
аше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано |
е без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац |
Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп |
чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко о |
и зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — р |
да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар оста |
ке бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> < |
ућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор. |
калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадиј |
"148" /> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и |
има послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће |
на Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p |
шити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p |
еки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлук |
ох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p> |
<p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Ода |
пита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</ |
одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Је |
{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те |
ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{ |
еност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она |
у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="chapter |
у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати |
ма.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућ |
уф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу? |
tion" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а вра |
</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестр |
и нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S |
е тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> |
Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гл |
судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће |
погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора |
ознат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга |
о прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије б |
дија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</ |
обрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће |
"40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје мо |
нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше. |
} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="1 |
ази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед ј |
.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пут |
ц.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и по |
p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну |
обро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један |
удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он д |
Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле |
ара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> |
с око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце |
њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан |
гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спаз |
и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p> |
пада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То тр |
и?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај |
p>— Сутра?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци |
да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се по |
ахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степениц |
родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар |
им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о рам |
А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући пе |
предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,< |
устио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!. |
?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p |
Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> <p>— Н |
ћи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нече |
ош бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се б |
тајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S |
ре?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о сте |
ко још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи- |
а за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>На |
мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С к |
ошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> < |
ево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Ма |
ф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... |
та је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро |
да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све |
заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага |
снице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост? |
ићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко |
роз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове |
не не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бу |
</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?< |
ка?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се |
те низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одај |
е како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог |
ном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S |
е кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, |
на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре ле |
ељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по |
} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћ |
е многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде |
а дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена |
уриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и ос |
е кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планин |
иште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навали |
ика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> |
ра?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока. |
аницом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хи |
стем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Аг |
задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и су |
обратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благо |
15" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем д |
и кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак |
n" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по ве |
из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p> |
ше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоск |
иђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који |
ђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} С |
осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што с |
неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у р |
ући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док |
ачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз |
штећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема |
али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрат |
{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с кра |
пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Русте |
иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах ч |
ена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!.. |
енаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху пр |
тепенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег |
и у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасе |
/p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, и |
западном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног |
— настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И |
ml:id="SRP18965_C2.2.12"> <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кро |
<p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем оче |
води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— |
даде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра да |
ве како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење п |
у својих харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејма |
<head>Ајша.</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на сви |
љењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој хо |
} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не |
у другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице |
о недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надз |
— рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те |
да Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и п |
, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајду |
озвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, |
свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа ј |
а.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— |
у ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага |
hapter" xml:id="SRP18965_C3.1.3"> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабо |
мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ни |
г наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф |
м.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, б |
у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ |
У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За |
смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Иг |
ве више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стот |
трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другов |
јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се |
а.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спа |
да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледа |
p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Ав |
ртије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јов |
<p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где с |
та је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! — С |
ак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури |
d> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да |
ље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се дого |
оложи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и ст |
тупио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са с |
лу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и у |
-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори |
забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачић |
колико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода |
поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А шт |
же шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.< |
тражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њи |
жи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p> |
и висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пра |
p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше |
ије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и о |
им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи. |
> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати |
p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, |
.{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— П |
стајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit |
ро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што бу |
.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?< |
о видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му о |
и се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно пр |
радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му с |
још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Пр |
временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је р |
мах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата пре |
.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости |
траховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим тр |
Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан |
аслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Ми |
ћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на |
Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.< |
— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га п |
} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега |
ма Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога О |
— рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар |
.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, иг |
хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози |
ово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Ла |
ли, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, ве |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.3"> <head>Хаџи-Продан</head> <p>После пропасти од 1813 све војвод |
новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше ма |
4"> <head>Поздравље војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, от |
ог грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином бе |
ог Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и проми |
ове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде пр |
вају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина ус |
одо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком |
е и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еван |
збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, |
смо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> |
ше?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> |
амо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авр |
етељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p |
је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се |
и, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</ |
је, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло |
а, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страхови |
ма, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф суро |
ји крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јели |
и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим брато |
ма и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај |
крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се кр |
о је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} |
кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани прет |
сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Как |
ум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том |
а положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци погл |
рст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно пр |
леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци |
сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенад |
ју ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— По |
се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага ди |
с...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с ду |
у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на по |
рости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом |
Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Ос |
да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, |
.{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку. |
рави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушк |
јем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} |
рче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори ст |
} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Пав |
бра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи доб |
рбија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Ж |
/p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад |
ш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже кап |
l:id="SRP18965_C2.2.7"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадиј |
н види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што |
е дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи.... |
жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјо |
же се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они |
јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар ј |
ој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се |
p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. |
но и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А п |
у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, о |
ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко |
3.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави и |
е; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону |
ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек види |
мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду |
је.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не с |
х и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ов |
а Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред |
дна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слобод |
{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> |
жи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, у |
пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће в |
кост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаш |
е стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Тур |
и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на |
крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом г |
Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај |
сомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби |
атраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у в |
и излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру с |
Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и |
прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} |
Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дош |
у да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Ск |
синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и поста |
Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин. |
заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно |
</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марко |
свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само дв |
протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузел |
ебесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија |
ом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, на |
прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше под |
одне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Т |
тарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</ |
, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра н |
/p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p |
ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајн |
p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону |
и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— С |
епа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила |
о се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, |
седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му |
head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да |
шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнез |
ћина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На мес |
са, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне |
оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На суср |
га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је |
е вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Гд |
</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о |
сле дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе |
Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спо |
Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним крас |
м твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи |
поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, |
моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, |
би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} |
е.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сиш |
о и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> |
/p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главо |
> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град. |
рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p |
а Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Пр |
еш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју д |
женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши |
на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с |
усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да |
рушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служи |
...{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нит |
му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе т |
ас прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође |
чавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и |
а, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, ча |
по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јус |
ече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поч |
ац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стој |
ен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође |
Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> |
оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и освр |
ајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ло подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте |
вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огром |
тиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да |
га разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хај |
иду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том |
старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближо |
два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше. |
оз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у р |
устила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови |
тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и јед |
бразе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> |
та и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кли |
ора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад |
истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикриј |
Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где п |
као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Па |
ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија б |
се узбунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> < |
же.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> |
аш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S |
огама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погле |
е ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</ |
подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као |
Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У т |
<p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га |
е би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p |
имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица |
и Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви |
ако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица |
Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно поста |
се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје с |
екрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бр |
силније, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, |
ече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — |
рђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — пови |
вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише |
пред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одго |
тукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста |
о? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војво |
овори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</ |
поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На |
познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати |
Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време! |
тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт |
погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења. |
/p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збун |
ње доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и б |
стави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> < |
е усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Пав |
Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — |
..{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не п |
одар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би п |
! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и |
и кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама ра |
ни собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао |
<p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа. |
мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој |
скупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S |
једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, с |
Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање |
, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и п |
ема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буд |
рца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече о |
ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са |
му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p |
поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат |
— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај |
Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> |
узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова |
ано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се пр |
{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренут |
улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S |
м пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задах |
ма који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ |
ен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот |
/> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је |
и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово с |
а хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише |
м худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губ |
имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу з |
<p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни вис |
линама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њих |
а своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неко |
На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и |
њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави св |
свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових ду |
ти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупк |
ока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Н |
и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе |
Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог д |
ако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, зб |
м очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине |
ина служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац ње |
ћи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти |
ице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше мате |
и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type |
себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не от |
јаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо |
<pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен |
е под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, пр |
У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душ |
вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што ј |
под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духо |
ивати по селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац- |
имарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу прими |
ам купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше |
о исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му |
ше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Х |
оба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо |
грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасиј |
овите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, |
крснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по |
Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се |
Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене |
арицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Мл |
узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура д |
уман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Дец |
у беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може |
не!..... </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер с |
еши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не мо |
лесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један мног |
ајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз бр |
.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би |
авац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?< |
е им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док |
не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико |
<p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно нед |
баци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> < |
ви стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати |
путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине |
рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова п |
састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему з |
вега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, |
...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p |
кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он т |
ајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи р |
ојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одго |
здизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту м |
искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву |
било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори |
!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ с |
те баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашоват |
у.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> < |
генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи кап |
је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да по |
и никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, |
У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јо |
тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирвековно робовање.{S} Неимари |
ни.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше з |
из плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица за |
им, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато од |
м - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукић |
симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са с |
да уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводино |
е на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али б |
роје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред |
та лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Васил |
Имам..{S} Колико ти треба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> < |
ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина |
ајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалов |
н костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, |
5...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила б |
p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и |
е као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и б |
} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко |
ану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се за |
Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори |
Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње. |
ше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци п |
, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мам |
с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива |
рст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали. |
Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори |
мљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ |
клетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће |
p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с је |
сичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова |
отака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и |
она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагоро |
.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну. |
?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домов |
нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Ни |
ла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно ш |
љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он |
аговештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и позд |
и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— |
овић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвет |
и.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} О |
ом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ бе |
одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! |
ред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше пов |
прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан |
ош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разор |
обратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> |
као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом |
он са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да п |
ани <pb n="163" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све |
аблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом |
ј страни недостајаше један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.< |
ла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше |
но..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад |
мљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на |
пусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заог |
легоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац з |
за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, |
Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху в |
>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p |
Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчи |
ћским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћ |
АДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> < |
азног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} |
ту разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити |
с спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кров |
, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га О |
рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје. |
не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и |
ико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и |
оложене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоко |
ло, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством с |
ија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата |
.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више с |
правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за раме |
</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <di |
ре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојури |
} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пу |
ана.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, ум |
земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зај |
је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им суди |
кама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} О |
ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће |
у и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — пр |
рши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Ни |
<p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погиб |
м руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>А |
нови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разле |
овика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} М |
сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Ми |
доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори |
е и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним. |
а.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше пр |
земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити |
срђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситни |
други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што |
ен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души |
сенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше в |
ву невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гроб |
лишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако |
Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело |
чини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену |
>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им б |
трели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се |
ери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затур |
д које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом |
за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући благочестив |
рт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожни |
, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не ч |
стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, |
им додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од |
зе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаш |
над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних п |
једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритв |
али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш |
Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, п |
ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и |
ста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом |
араму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их |
</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неко |
виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а |
хом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} |
ој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну |
али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљ |
д јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку ис |
у.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по |
а.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три ре |
доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S |
тупи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стад |
трашно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им бе |
ма.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.< |
и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и гото |
ице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребе |
лаву.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио с |
краћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје д |
ажене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, |
о статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у св |
живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте |
о беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оде |
глађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипр |
г витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског п |
ан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних ти |
чију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на м |
.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких црних бр |
лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што |
и оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је |
ко поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бел |
у народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која з |
одник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране |
> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</ |
ви колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залеп |
ужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће ово |
надије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом |
S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, ц |
, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног ви |
шном месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше |
ћи се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — |
ла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — М |
зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове |
<p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш С |
то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, срк |
<p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> < |
с је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, |
</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца. |
>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div type= |
крцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима. |
ам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div |
тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и зла |
обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале |
Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и ча |
е видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим о |
е танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста мале |
орачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шушта |
би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком п |
е пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено |
рижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, |
езирања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови |
тању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако б |
ила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вук |
еше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет се |
злазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и |
не.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, п |
ан по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица |
му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p |
и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, т |
е.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хо |
ту.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би ме |
{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по |
могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би |
к.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима |
> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из |
и простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздра |
уман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано |
и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо |
пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој |
с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да с |
се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у н |
{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</ |
ну и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједн |
деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, гот |
рви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовни |
м сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше |
но, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше млад |
м додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А |
ениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тос |
ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Ка |
главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p> |
жи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац игр |
о, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утех |
овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око се |
у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет |
остадоше погружени, очекујући последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p |
а јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две |
ријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати. |
вода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвод |
и се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, |
кујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође |
ана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутр |
>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <m |
га, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској |
ремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече |
="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> |
у опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На ко |
и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> |
е, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки ку |
/p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А |
.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Ј |
погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n |
кање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи |
ела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат |
оглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час б |
твори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у |
<p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пр |
мишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука |
на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У ов |
питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шум |
/p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом пор |
<p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и |
ње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио дв |
удан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио м |
хије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту |
сле кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{ |
орно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га |
чаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и си |
непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови тр |
одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S |
ктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута |
</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} |
аци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S |
{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то |
а му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше |
оску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите |
>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе по |
јим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јам |
и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и окол |
ао каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи |
аде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка |
јући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост |
ица.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у ру |
нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, |
у тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу |
смо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његови |
ети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати |
Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовч |
p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави моти |
кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом |
и храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је |
ирвековно робовање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци ски |
осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори |
ејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Ј |
ad>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедем |
и само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше |
ливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовеш |
и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у |
о ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико |
о.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не |
есвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља |
иште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type="chapter" |
камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима |
њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише |
без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говорах |
још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или |
дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Пост |
о га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, |
обро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стај |
Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају. |
витом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлад |
ечи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све |
ба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно |
Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове |
и Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним |
сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се ст |
бић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бо |
ћ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахиј |
два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Соб |
<p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.< |
г догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, о |
ћ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за А |
<p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на |
з шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Ла |
it="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рач |
чићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих |
</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да уми |
у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују т |
estone unit="subSection" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи |
рви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан |
јодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не |
ловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вра |
повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и |
арко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вра |
остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n="6 |
едаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S |
се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа |
аког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску |
освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им бех |
беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он |
лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и ус |
отече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади |
с пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и до |
у ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста |
гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</ |
огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошев |
ри Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу |
ма не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не ода |
у, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гне |
/p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали у |
свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима. |
Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питом |
ion" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати |
ку?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — реч |
најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху |
орчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — |
то се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</ |
д даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико |
е на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стој |
хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S |
ажи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку неп |
> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи млади |
чекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, |
м гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Как |
иђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу ње |
{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} |
рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог |
упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> |
овић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено |
старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био ра |
на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје |
нуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Ј |
нити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи- |
акоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако |
ебош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{ |
ро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бош |
а спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним |
проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осме |
а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан |
упимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници |
ема другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше |
ијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p> |
радске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покуш |
ече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{ |
те одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујет |
е обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог |
Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу |
е се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске прима |
говори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата. |
оложај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се |
што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи |
оче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хи |
асмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта м |
се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} |
места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљен |
/> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих образа и м |
коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар пог |
а беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очију, орловскога н |
да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о |
узела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што да |
бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар |
насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— |
је погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече н |
рећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</ |
избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци |
е дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души ње |
ни и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Сма |
а згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> |
рани.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи |
у, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> < |
ем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, |
, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хит |
и.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћер |
о браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притис |
p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — |
ијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену |
зише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда |
те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!. |
уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцим |
бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> |
у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — у |
, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав у |
ен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због ње |
сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — у |
га.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— |
спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пу |
у.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће о |
о људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пру |
с по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</ |
.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше б |
је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{ |
се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две ду |
арици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — ре |
ена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице |
напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пи |
</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше |
Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох |
мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присе |
ене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ни |
су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, |
д до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најл |
не?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је |
презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кунда |
} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њих |
ешио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству г |
Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> |
очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S |
> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ |
удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас у |
да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном |
њу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пре |
га.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, |
ребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама |
како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом |
ру.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена п |
{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је доб |
Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, |
ва световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјаре |
ажи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десни |
расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће |
оју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему |
срећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; теб |
и?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумр |
а ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама |
.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Н |
е!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестри |
баше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је пред |
ао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му В |
лико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и ка |
</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p |
ана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и н |
д и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неки |
акле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</ |
</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је |
ујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p |
нова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са проти |
Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећ |
ти за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београ |
светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори |
!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, |
и у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео |
ли не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p |
отово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене дом |
ад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, рас |
То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} О |
ајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица |
p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се на |
омене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} |
На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћу |
b n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови пос |
ово стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p |
ише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на п |
дена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући |
д.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало |
е и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше кос |
јан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко св |
иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Маној |
5_P1.1"> <head>КЊИГА ПРВА.</head> <head>ЧЕТА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1.1.1 |
дана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пуш |
дбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S |
...{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, |
раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с ј |
се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит р |
ац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине |
есно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак |
ке и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета па |
ачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши с |
о мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једн |
p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па из |
уку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче |
— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче |
очну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше о |
.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду |
прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита |
, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и с |
бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држе |
up" xml:id="SRP18965_P2.1"> <head>КЊИГА ЧЕТВРТА</head> <head>ПРЕОБРАЖАЈ</head> <div type="chapt |
очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се |
е.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p |
... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено. |
за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју ка |
S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске ст |
зад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешад |
зеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик н |
ријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке.{ |
> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оно |
е, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож |
ула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавг |
бљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с ј |
, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, и |
озивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрил |
Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S |
проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре с |
з Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type |
буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јунац |
е већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали |
ругова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— |
се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</ |
радоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирвековно робовање.{S} Неимари испунише часно дужнос |
уго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} |
оћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на м |
ек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренесош |
чињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомич |
пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. |
епријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега |
<p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудник |
о тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и ж |
> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> |
ом дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S |
о један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица |
до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људ |
Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде. |
овори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници |
...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Ј |
ступивши на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им н |
ста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Мил |
p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> < |
десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.3"> <head>Четници</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Р |
P18965_C2.3.3"> <head>Четници</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При |
а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— |
га.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ћ |
ркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудн |
от старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у с |
<p>....{S}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у хр |
а руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се см |
тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му |
де пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спрема |
и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> |
а Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горач |
> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије |
е са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји сокол |
беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како |
ти крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће кр |
ћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час |
ше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховит |
p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Дома |
е му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Март |
о је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да ре |
гла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у то |
а позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} |
ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жен |
ику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче |
се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} |
о.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— |
<p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побего |
слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србиј |
ан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је о |
ше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху |
и гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збу |
</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим |
ни.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних с |
ња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далек |
вори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жа |
<p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, ис |
вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, |
на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као |
зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S |
г. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— |
.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи |
лади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, |
сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше |
S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Св |
Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликн |
/> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> |
<p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу |
рб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Так |
ара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би п |
у.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прек |
ца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злот |
главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело. |
.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела? |
вај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> |
и зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p |
т и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— |
ајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</ |
и неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — ци |
ечима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по зас |
е моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни зако |
, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div typ |
еварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка |
но гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> |
пшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из да |
и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох д |
де најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p |
и руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одго |
и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима |
.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, |
овештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што ј |
посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да и |
нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју |
а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И |
ди.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа м |
S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод саму |
Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедн |
} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде |
која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њи |
и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се раза |
већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко |
га ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, |
шила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и после |
’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о |
т Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живе |
— рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у град |
ше Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, син |
ом.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децо |
ебрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а св |
цу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> |
а?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како |
ј кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда б |
му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара |
те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S |
смеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу |
е све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше |
кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и |
евац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по |
едне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђен |
" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вр |
</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а л |
о је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај с |
а и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве |
уја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> полетеше |
доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Ж |
воме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао оком |
} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се ок |
ше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и д |
У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зн |
другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговориш |
{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук |
ицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> < |
беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним п |
се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не |
ајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! |
и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи |
еху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта в |
— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете изва |
иће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јес |
Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насм |
пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, п |
зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче |
и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас к |
и ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи |
p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у |
ајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фр |
право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах |
огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио |
а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама с |
дове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек кој |
ни.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе брад |
је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, труде |
јмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у ко |
у стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом гла |
је беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, |
ји нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он б |
сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора |
Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p |
ћи се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро |
и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селим |
слати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини |
улејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p |
ечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Г |
околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном и |
<p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече |
еш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> |
своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање |
</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беш |
ка згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше нек |
иси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам г |
ош кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p> |
урској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебе |
p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с дру |
ад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако п |
hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из там |
зише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошк |
ма кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један |
скрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет |
лану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — клик |
де.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић |
жди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до |
То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пр |
неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка |
едалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути |
> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац |
ца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња |
ри врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и преб |
Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окме |
а.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му |
з даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син |
долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мил |
и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чу |
а, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — реч |
рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних врат |
ви ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S |
Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</ |
Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се |
.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и |
који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да |
така по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пођ |
е куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устад |
уштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, ко |
лизу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше ве |
народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљава |
оју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и з |
н другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрж |
и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго |
гуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред о |
ушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће в |
и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се |
метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда |
се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p> |
ово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли |
нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, про |
и се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p |
ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Изла |
.{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — дод |
Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мар |
гчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет |
е:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S |
потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена |
/head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и слож |
лони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем |
ном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који пр |
је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и м |
шћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје н |
сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а н |
ака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод к |
ури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и кло |
Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! |
на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрад |
ом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек |
па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Ми |
цепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стој |
чепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре је |
улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду |
агано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин. |
нуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговор |
вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Об |
људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.< |
рачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> < |
гледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовн |
<p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком п |
ао помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. |
...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где |
дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међ |
колини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пож |
овца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p> |
ва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p |
војима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> |
оћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.< |
ћа?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, |
у, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некад |
гледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p |
оре и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> < |
и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subSection" /> |
и радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Прис |
сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" |
н и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу |
а зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукот |
Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунац |
одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав |
у и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S |
ве сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} |
н!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с гла |
о за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S |
арони, херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, |
Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указив |
у је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао све |
{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је д |
<p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чуту |
Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</ |
краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Т |
е до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Ла |
ца викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу |
па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано |
је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо н |
Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче! |
> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узруја |
> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У |
речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни г |
гнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жа |
е, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало пор |
?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће |
} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије |
само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} |
bSection" /> <p>Језа, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше |
— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мил |
дахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и д |
Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> |
их бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете. |
ед дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поч |
p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о к |
се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не |
има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можд |
иво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају само |
едаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребро |
</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада |
ају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице под |
завре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе |
о скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S |
пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} |
јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</ |
’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му |
ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> |
јничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег |
се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехо |
лара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима |
иже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотво |
, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послу |
ече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу |
ину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n |
> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p |
и на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} С |
м се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче — одговори Ћаја.</ |
звади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има |
А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — |
Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> |
има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по |
сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</ |
е раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трж |
Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p |
</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује |
арка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младо |
забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</ |
p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају |
бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.< |
<p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, |
ати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла и |
p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p |
овори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p |
иру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково. |
Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде д |
се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас прекли |
Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — |
Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А ст |
Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на к |
подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље т |
ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, с |
р и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше |
еће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су |
већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p> |
и.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљ |
дговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ста |
ди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута |
иђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог в |
арама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у пр |
тише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као |
ао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази |
аку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша. |
погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он ј |
.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало пр |
е беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> |
и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срц |
у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, |
о <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај не |
у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуј |
кво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> |
потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S |
суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе. |
еби овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вр |
н и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затв |
абуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Стар |
ико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и п |
ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Оста |
ича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима |
отле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ни |
овен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оц |
риђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи |
!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико |
ћи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се рук |
Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У |
реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у |
се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно |
p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — о |
— рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p |
гуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије |
Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то пр |
послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у јед |
то одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок дал |
њ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не |
све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у по |
ао стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и |
— рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не освр |
р на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидов |
вори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зо |
осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на го |
а све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати м |
беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Х |
оћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци по |
.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и ск |
на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.< |
ами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јау |
ских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{ |
ри игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> |
го он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поз |
силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко т |
испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну утех |
показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак |
раву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше |
— Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Не |
се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} |
а камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни ка |
, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? |
навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у |
рту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> |
ван стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb |
е га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! |
повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче изд |
рапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене. |
де.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у |
а, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би |
Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је г |
— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} |
о са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" /> <p>— |
p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Прода |
е — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p |
жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам оч |
ом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div |
играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша. |
мци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече |
људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављ |
е бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер |
<p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака |
есно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини |
у.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пун |
лудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до |
.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пу |
наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ђох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и |
до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже гла |
м не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти |
стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана в |
већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> |
Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} |
> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окрша |
ан, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предм |
врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић |
д!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срб |
и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго |
беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увел |
пријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно |
д?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p |
а, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за |
и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из |
непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две в |
p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тр |
> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> |
о другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се |
p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика |
тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и |
и сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне |
.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи |
победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до но |
пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а др |
и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним |
је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали |
дно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к М |
ну и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и нај |
приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> < |
</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И |
м Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних |
> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} |
ори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у ку |
дан човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? уп |
даху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе |
вану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Дра |
ласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовић |
сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> бо |
ју.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, на |
арити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше им |
нио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов |
сата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га |
<p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман н |
.{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковље |
и се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом х |
наест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S |
ао сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваш |
то?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри |
И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва м |
Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пај |
ко да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, у |
и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p> |
на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p> |
У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и |
4.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљица |
кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се нај |
ло, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, б |
левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и |
Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад у |
и пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type= |
витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу |
и су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри |
p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбро |
ужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост његову; порушена ку |
и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци ј |
биваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлу |
ицу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један |
<p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.< |
а. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу рад |
за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она пр |
p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понеси |
ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска как |
— упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прок |
="SRP18965_C3.1.4"> <pb n="96" /> <head>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} |
из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе |
.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве р |
них чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} О |
етова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p |
д обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S |
Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се саго |
— одговори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хв |
илажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори |
ч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом |
та, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S |
еће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Б |
ам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их |
та искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклеств |
а изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} |
..{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему |
} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечиц |
опљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} З |
Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устан |
еше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти ј |
Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Же |
о том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај је |
е без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега |
<p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p |
то ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш |
на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и п |
— рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— |
м гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} |
{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, |
риног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје |
како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај то |
.{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, ва |
би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јак |
p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жи |
{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промисл |
} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа |
</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћај |
а она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <p |
вла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао |
S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осв |
трља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му |
двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> |
ам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— |
громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом |
} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да |
ар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> < |
Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Мор |
повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из пос |
ко јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — |
јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Лат |
мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> |
С киме?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> < |
и му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим глас |
н према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То |
још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</ |
и! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како |
јана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко испр |
о стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} С |
зи Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} |
ј огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> |
његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо |
рко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> |
<p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.< |
> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови стар |
p>— У манастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци |
она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одгов |
есницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — п |
— Немој крити!</p> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} |
ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — |
е допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да |
p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, |
задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!.. |
— одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n=" |
му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Па |
а и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се та |
би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђен |
ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу. |
рко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и проп |
сили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивк |
тојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и |
четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где.. |
са не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, |
Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и |
{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је |
<p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — о |
уже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — |
д још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф у |
е?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</ |
рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца аг |
к и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па п |
енадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> |
на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, с |
том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро. |
бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> |
ле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{ |
басја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> |
дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p |
арамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> |
главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свеште |
о је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће ре |
рко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче |
>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима з |
и Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо |
шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> |
егову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, в |
<p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за |
ри слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм |
а онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— К |
раг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} |
а, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... сило |
че Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима |
} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год |
рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p |
— дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одгово |
Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је сре |
т година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <p |
е пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата |
леће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим прија |
крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p> |
е до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесе |
а, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — уп |
главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи |
p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољн |
етом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и |
ра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— |
<p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман. |
очи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, а |
а.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби г |
... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је уби |
<p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> |
о.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко зг |
д нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљ |
тати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! |
ше и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег за |
свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Поги |
ипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима |
убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На д |
треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану |
ити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак |
ујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — |
p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p |
с да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.< |
том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори |
Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје. |
уманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да |
е рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи |
остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оно |
> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е |
беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало |
мучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опус |
Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на |
де и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин |
се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} |
рата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу с |
о би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга |
ако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо |
Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори иг |
и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— О |
.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> |
{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља оп |
година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд ко |
раг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шан |
уче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улиц |
му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине |
ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и жи |
ру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шан |
у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о шт |
бољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног |
ац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи бра |
рце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове ре |
Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати |
саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} За |
а војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише д |
таву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и |
ељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једн |
поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут о |
и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше |
рећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми |
н.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо с |
е осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} |
ст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није |
авле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шт |
тов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо |
и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са |
</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пре |
<p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али |
аху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутк |
ј осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" /> |
.{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора |
а помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p> |
бе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и о |
ноћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p> |
јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је ост |
ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.< |
отукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњи |
синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit=" |
да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Оме |
ке боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> < |
?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> < |
мерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мор |
>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p> |
а ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће |
е причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да |
да, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз свети |
стадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Ом |
Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; пол |
Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="1 |
hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Дели |
p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" / |
е сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} З |
граде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му бе |
)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> |
Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. да |
овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике н |
показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло пом |
непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катаст |
.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пр |
старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а зе |
са од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — |
рани Мораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p> |
слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода |
ост уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверењ |
о живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху поп |
драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на б |
ад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гони |
никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, умест |
жје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држах |
на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишч |
шљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Од |
С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари |
ог зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника шт |
ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више к врху, ост |
м главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Сна |
оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше |
је, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се |
о од поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Један про |
непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фара |
О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и изд |
лости, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођењ |
есу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса н |
спунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Бог |
леже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама |
арамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Не |
нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се пр |
ђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не па |
лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива пош |
ђаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне леп |
? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да м |
pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматр |
мати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гнев |
се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, ни |
Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан чове |
о у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достиз |
{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син насле |
опаст, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све оп |
Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јау |
ху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, |
ина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да упот |
Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војво |
ово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!. |
е и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, |
ојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Руч |
и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку |
не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, сми |
ки ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги С |
те падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, |
ш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгу |
во и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао нек |
исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> < |
се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде д |
че већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чи |
муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ов |
осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји |
{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају |
таше, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте |
адује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше |
ошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p |
>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прен |
добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш |
ађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф св |
! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> < |
ско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преуз |
том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <q |
жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устан |
страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у дру |
ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се |
о не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и |
рваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако |
Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улиц |
тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије |
мају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врл |
у срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и ов |
це своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не тело |
/p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, п |
ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, |
просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога б |
еш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више гла |
<p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је п |
очној страни недостајаше један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед |
ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} П |
чарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико зн |
у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сј |
јући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка |
а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа |
тавио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи |
и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином |
посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна |
бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па |
Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пр |
лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{ |
се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — гово |
>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне с |
ан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жарк |
лико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе нис |
у; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомуч |
} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку |
>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да |
учно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Пав |
...{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте св |
здах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и ж |
> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Поша |
ст све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало |
жена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јани |
ам Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длак |
њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потисну |
ежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} |
оће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите |
та своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, н |
иво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно |
ан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{ |
гране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у |
{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси |
Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> |
гуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> |
у, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима |
нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покор |
н освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда бе |
} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не г |
ва из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се ран |
бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљењ |
јан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они с |
S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</ |
ена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p> |
p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — |
да Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радиво |
доцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — |
p> <p>— Доцкан!</p> <pb n="176" /> <p>— Што?</p> <p>— Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у ј |
/p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. |
{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чуд |
може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне М |
у тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> < |
д је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не з |
да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> |
ти треба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба? |
, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и |
p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p |
ш, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, ка |
о.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас |
{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> |
им и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> < |
ати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Гора |
након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није м |
3" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p |
</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву од |
и се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па |
ао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш |
оз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена |
ла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> < |
питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробис |
/p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу св |
Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле |
та ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, б |
вом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} |
ид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше |
ку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде круп |
ирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одгов |
— понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је нас |
овника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми к |
рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да |
главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор |
ило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је |
p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке |
и ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>О |
о подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> |
ца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђен |
о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паме |
повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... |
дговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну г |
енко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да |
ито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука |
<p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам |
...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође |
аш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разго |
заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше |
лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, |
ав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Б |
тко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће г |
унце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и дес |
десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај |
но одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саи |
Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и |
не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што |
сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданиј |
адоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења |
one unit="subSection" /> <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све п |
у, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи |
ен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. бе |
ду.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка |
е ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и |
ђе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Бел |
што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, |
ло Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бог |
тиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник |
<p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа. |
о оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу |
> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, б |
ху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb |
већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тр |
{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умова |
..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена м |
храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Че |
пет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, к |
S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се |
спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако т |
на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На ш |
а та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{ |
ости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко |
9"> <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају бу |
S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за доб |
/p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, поп |
тар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим |
де га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p> |
p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што ж |
од капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би |
њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу |
ушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила ј |
где ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило |
врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> < |
авићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога о |
> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза |
/p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногам |
реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опре |
и шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не д |
ош мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чу |
доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаш |
одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси |
и.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу |
прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је |
ркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста |
рбији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада стр |
тиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен! |
S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, |
харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе |
сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, аг |
во ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и |
оравити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћем |
цу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и с |
а размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породи |
> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остад |
помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p> |
а — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљд |
дступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ј |
жи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова |
S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, по |
з манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> |
ло и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка |
ху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Вид |
p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет |
.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је п |
А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војвод |
еше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колим |
Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите |
а повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Р |
ареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али |
} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје не |
о Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али |
сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се о |
стем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја мора |
гледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p |
p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p |
ава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег по |
иповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихо |
лу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{ |
ротече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оз |
ве је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, |
оуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отиш |
ао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послуж |
су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124 |
ан замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавит |
до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — ре |
<p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз |
на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако |
p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на к |
упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> |
живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— |
старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ј |
Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра. |
рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло |
дај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> |
мер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb |
} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише |
инуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насме |
и бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до |
у руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити с |
ну сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој |
/p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш о |
p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћај |
Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора |
грли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— |
Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се пост |
ан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете |
Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p |
Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставиш |
да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до |
да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да |
Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си поче |
тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За св |
беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хо |
е брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли |
омуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове |
— Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан по |
е, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Д |
окојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не |
имицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и с |
бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легн |
unit="subSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драга |
unit="subSection" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, |
<milestone unit="subSection" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја |
Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — |
исти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али |
еше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загр |
ареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.< |
лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за |
ву и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе. |
судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, |
е.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му |
не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би с |
х и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" |
еже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га. |
астир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</ |
<milestone unit="subSection" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне по |
8965_C2.3.1"> <head>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим |
Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> |
<p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драг |
дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка М |
е, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступ |
дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се пес |
/p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један друго |
еше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно |
p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у об |
; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше |
линама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, т |
појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и п |
више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Па |
мети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвави |
ри.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увла |
агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали |
та.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али |
ead> <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиш |
е у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана. |
} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше нап |
а, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише ру |
ће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причек |
{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обу |
пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, де |
г благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, |
уја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и ср |
етну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене ра |
о народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је |
а на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили? |
слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему с |
а?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко |
p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> < |
и је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама |
> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша |
тан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> |
адркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, с |
Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S |
о изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и |
>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни с |
кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.< |
и.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div ty |
х — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> |
{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим в |
аницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непри |
уги пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и |
екне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је н |
је стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих. |
вога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушев |
} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранит |
правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је воле |
ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџ |
стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућ |
опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — |
рси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе |
н осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку |
ети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се б |
е управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатељ |
с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народно |
сећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, |
Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш |
ојводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време п |
} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи с |
е мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{ |
кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То ј |
зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова! |
Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест |
де обилази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, |
оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Ха |
{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> |
ана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они ск |
<p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Т |
ше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и р |
котине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад |
<p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, про |
авни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> </div> <div ty |
p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>В |
} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p |
ја тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше |
лу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опан |
кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десн |
> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> |
ом замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{ |
тупа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S |
сма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и |
ном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} |
нце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и с |
еко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода св |
јвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устан |
е своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобо |
.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’т |
тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђ |
иђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, д |
>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У |
иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколи |
атње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љу |
тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, ств |
Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на неприја |
а руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама |
на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника о |
од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовешт |
назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно |
живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се р |
ом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета ста |
е не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За п |
ше.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече О |
зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати |
тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде |
о колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb |
скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури |
адоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући |
ћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том |
врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p |
се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се цело |
едног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић |
а, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише н |
l>„И на страшном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војвод |
н’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игуман |
<l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи млад |
"SRP18965_C2.3.4"> <head>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страш |
урчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је |
до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо |