| ажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од ро |
| т.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима б |
| у тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са к |
| им зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе кул |
| ења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</ |
| емљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док с |
| еда, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су |
| Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Је |
| ртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљ |
| се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део |
| земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> |
| 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста слам |
| ог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише п |
| ког.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година. |
| војим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone |
| да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан. |
| тема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло д |
| .</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Пр |
| је.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше н |
| Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти |
| добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна нез |
| ном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста чове |
| мовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојн |
| да коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јуна |
| не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— М |
| од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и п |
| еч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш дево |
| > <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{ |
| а духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и п |
| е.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на не |
| пусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још ма |
| — Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да и |
| ца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type= |
| огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске |
| тите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горам |
| му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених љу |
| тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу з |
| Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ла |
| {S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме н |
| рија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом в |
| градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода |
| ни млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да р |
| ак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани. |
| асенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, о |
| беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи |
| а, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху свак |
| де рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Ла |
| Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, |
| тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борил |
| зумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па |
| Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ве |
| аво к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе |
| епотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додир |
| дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовц |
| p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p |
| </p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута. |
| бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху |
| трт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане раз |
| беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадош |
| сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Мил |
| > <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где |
| Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се |
| Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук |
| ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи- |
| и непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи. |
| " /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину. |
| а постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се н |
| д силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија. |
| ри момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Врат |
| се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страхови |
| овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша б |
| тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренес |
| шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па |
| p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — |
| са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неим |
| за њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадо |
| раке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и о |
| им.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуш |
| потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.< |
| } Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и об |
| ретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{ |
| светити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, с |
| S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p |
| унака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а |
| он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, и |
| им у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латиф |
| амо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег |
| шташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> |
| е војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете |
| p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод |
| ојску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стр |
| Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте! |
| У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао пре |
| Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратим |
| те ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше с |
| унише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на |
| дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех друг |
| летве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S |
| {S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} |
| раброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нес |
| и добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро та |
| убићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један пре |
| жем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече |
| тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би т |
| па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.< |
| ало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је |
| ротиви.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својо |
| Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} |
| ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу |
| ead>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, |
| и кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уст |
| игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић |
| к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пу |
| е крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени |
| итештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали ра |
| менила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што |
| таџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} |
| а кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави ж |
| страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> |
| едаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склоп |
| у.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресе |
| е добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покр |
| Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А от |
| небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што чо |
| о да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки |
| > <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана п |
| и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p |
| ху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим |
| по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ с |
| ице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — р |
| {S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао из |
| их, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србиј |
| у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p |
| .</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку на |
| н га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи |
| шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако ни |
| и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите |
| су се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се н |
| >Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван |
| {S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невин |
| е до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред ве |
| по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојако |
| S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако |
| у Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи |
| и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> < |
| х образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада про |
| охита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У |
| познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p |
| не кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ да |
| аде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и |
| доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази |
| /head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући после |
| вником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу |
| ш двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две- |
| ри леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div t |
| ином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, |
| о је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p> |
| јури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Мо |
| дговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан ба |
| тао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се в |
| е и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плав |
| .</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељ |
| /p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши |
| их разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрес |
| е српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Б |
| атутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола час |
| Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори вра |
| ви дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју |
| се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје |
| и.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше |
| е.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Окол |
| и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаук |
| ини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога К |
| спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Прича |
| лоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Је |
| воју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи |
| трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p |
| S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу |
| {S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: |
| p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се ут |
| а за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобаб |
| обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположењ |
| празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, а |
| шину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у ус |
| пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче? |
| ла јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко п |
| мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се |
| Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То |
| теди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, |
| p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врат |
| оста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше |
| } Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Т |
| тов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте ш |
| еникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни кор |
| нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} О |
| беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p> |
| утна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несре |
| ост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чап |
| } Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> < |
| аш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} |
| н се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у не |
| сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Са |
| о темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писк |
| {S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткат |
| .{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, |
| .{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини н |
| ..{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад стар |
| а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате к |
| ти — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много пре |
| новче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, си |
| м.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> |
| ти.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротно |
| Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић |
| дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} |
| ћица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе |
| S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено |
| и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој |
| На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стран |
| дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек |
| немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и |
| ре до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" |
| полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше |
| у тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> |
| p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и преша |
| n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше ду |
| једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број |
| је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, |
| е у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поре |
| акав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</ |
| е и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бего |
| p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су од |
| } Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Т |
| апије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу |
| море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о с |
| наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и но |
| у, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, |
| } Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успо |
| шаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} |
| еде прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу |
| чег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако л |
| отпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу |
| Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спр |
| ја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSect |
| вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добр |
| нутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитају |
| њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо |
| ако да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра |
| ет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђ |
| .{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, п |
| ви.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — |
| е.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па |
| зводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народ |
| <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топ |
| Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестал |
| без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише в |
| ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</ |
| Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале |
| > Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div typ |
| <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бош |
| ли коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у пр |
| ћи последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече |
| нима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати п |
| њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и |
| и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на |
| аде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искр |
| ше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашк |
| е граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи |
| лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе |
| аци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, преру |
| а оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем |
| > <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На о |
| ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је М |
| сно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>С |
| ом.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у |
| вна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> < |
| ан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и ба |
| јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и |
| {S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарк |
| Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се с |
| о.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> |
| вијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Про |
| ља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад |
| згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше |
| ите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бе |
| одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се кув |
| у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} |
| тог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше |
| оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, д |
| ше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа |
| } Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док |
| е у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да на |
| зу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на |
| и-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку |
| } Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} |
| е се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећа |
| рбију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. |
| ам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком |
| /p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p |
| осрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> < |
| ршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф |
| аде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсиј |
| н дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије |
| да западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је |
| д.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" |
| n" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с |
| и-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, |
| {S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ П |
| Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху уш |
| а крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мен |
| <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{ |
| Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p |
| за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, оч |
| нојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој зем |
| о дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иш |
| аше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а |
| асули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, |
| путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њи |
| брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упит |
| ши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми |
| . понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бит |
| /p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање |
| и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао |
| > <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{ |
| ијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника ого |
| о беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за |
| </p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не реко |
| p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n= |
| у се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском |
| ерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послуж |
| осног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} |
| вче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не мог |
| ве душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише т |
| адама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на |
| шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Тур |
| спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и |
| а цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пу |
| ник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазиш |
| прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се |
| гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда прип |
| а својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква |
| вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. |
| раме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p |
| сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомил |
| ман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац |
| ремишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по |
| отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ |
| аши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште у |
| пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, |
| е дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и |
| } Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> |
| к, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојан |
| фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ к |
| ила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у |
| у.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу |
| !{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше крат |
| се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> |
| p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} |
| ену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> |
| вши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</ |
| ок га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p |
| и се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми |
| косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса |
| омише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут |
| .{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстач |
| х са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше |
| е, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, |
| м убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На |
| исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вер |
| еће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, |
| о треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасан |
| ају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" |
| ик!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... |
| од Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — |
| — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На једа |
| ти — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S |
| ори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— |
| мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одг |
| рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} |
| а.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и |
| о сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде г |
| {S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље |
| ама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича с |
| <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремит |
| адовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не см |
| бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљ |
| .{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемиш |
| а! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је н |
| ра, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, |
| уховника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми |
| и пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Ж |
| је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже по |
| моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко с |
| чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> |
| — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — |
| од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одгов |
| } Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов д |
| алило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти ј |
| слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан |
| Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши. |
| Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</ |
| </p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да ј |
| </p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдук |
| .{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко каж |
| спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је |
| чи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше. |
| ш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи д |
| ад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одгово |
| </p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-б |
| Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност |
| вредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан |
| водин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак т |
| суф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши |
| ила код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре |
| Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Ми |
| Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са п |
| одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја |
| то?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?< |
| ити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што |
| лоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета |
| ећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p |
| а ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p |
| рко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p |
| арца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђ |
| мо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> |
| ешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра |
| ли о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав па |
| ним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обра |
| ђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{ |
| , повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е. |
| ап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} |
| Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобан |
| е одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извад |
| одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну |
| им пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде н |
| </p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па В |
| <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.< |
| аденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти д |
| вала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу |
| — Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главо |
| ћ заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> |
| нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке |
| рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме |
| — Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} |
| е је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— |
| {S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} |
| мо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Г |
| </p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио о |
| Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Запов |
| нам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— |
| и је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Мили |
| S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још то |
| ва га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је к |
| о том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одгово |
| утито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајду |
| па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинам |
| рад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговор |
| >— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи |
| А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћај |
| > <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Пит |
| ма...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и по |
| гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту ваш |
| Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, |
| естрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> |
| њ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, о |
| } Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небе |
| — У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S |
| ојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кро |
| у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.< |
| љештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га сп |
| олажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лаг |
| и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Мило |
| ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S |
| ицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додв |
| Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Т |
| } Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> </div> <div type="group" xml |
| еста.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p |
| де.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанст |
| игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, |
| одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки повет |
| оје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележ |
| аме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ с |
| у, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гора |
| налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи т |
| нава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то кр |
| /p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава |
| одати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Што?</p> |
| у муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше гл |
| <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жа |
| лободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили |
| итрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се п |
| инише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> </div> |
| том и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред |
| н Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанас |
| </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец |
| р.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p |
| у, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје |
| положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и |
| ласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квас |
| > <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздиза |
| напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} С |
| е жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бог |
| ead>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком небу Србије навуко |
| амним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људск |
| и очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела сна |
| <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У око |
| кне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..</p> |
| , стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило |
| имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — |
| а оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</ |
| таници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху на |
| се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> |
| име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашил |
| одо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> |
| епрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки |
| е права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака мно |
| > <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде по |
| сташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и ох |
| а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла |
| баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече ова |
| омоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и |
| си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— К |
| ада.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето |
| а тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби |
| е у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> < |
| есајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде: |
| после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи |
| <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, а |
| а над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> |
| рко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со |
| > <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћ |
| ојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лиц |
| Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, |
| е ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога |
| ку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше у |
| оћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђа |
| паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново п |
| мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већ |
| зе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и бла |
| и изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жар |
| ова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће. |
| крушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} |
| уке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматр |
| то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n=" |
| <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече |
| у се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу |
| се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непр |
| — Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је ма |
| де?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер |
| .{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си до |
| је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p> |
| </p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се |
| ела.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душ |
| .</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радо |
| о га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изу |
| о ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од м |
| ишта, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете гл |
| јеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гла |
| <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p |
| <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташ |
| дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p> |
| ором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</ |
| ска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних |
| /p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да праш |
| ца и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване |
| </p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете |
| </p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или |
| бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бог |
| Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p> |
| — Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p |
| ла?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег злик |
| о због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно |
| јмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни г |
| ивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?< |
| </p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Т |
| имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да вид |
| .</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче. |
| </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо. |
| камчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитат |
| лу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— |
| на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — ци |
| ој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— |
| амац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше ч |
| аше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— |
| сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде ка |
| умени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... прому |
| ет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти |
| — Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p |
| ти.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне |
| адовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{ |
| е.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче... |
| ти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице М |
| </p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> < |
| p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну |
| <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са сво |
| Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посм |
| То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, |
| > <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S |
| ити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако |
| и момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= |
| ка.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговор |
| се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну |
| ње.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— За |
| — Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јет |
| ћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Н |
| p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не |
| спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очин |
| — Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да л |
| ко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Проп |
| павицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Те |
| умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове |
| јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и ме |
| би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја |
| </p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још дан |
| ца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној |
| у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случај |
| — Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја |
| почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p> |
| беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S |
| e unit="subSection" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p> |
| /p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Прв |
| — И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише ве |
| шај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а п |
| — И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно п |
| брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај од |
| бро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо |
| ог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пун |
| > <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, аг |
| сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори.. |
| у делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p |
| прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и ма |
| p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type |
| тељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он зад |
| приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска |
| " xml:id="SRP18965_C3.1.3"> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.8"> <head>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учин |
| ead>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и од |
| о насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— О |
| ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — |
| {S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p |
| , зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади |
| рад, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти |
| капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? |
| ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљак |
| , кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте с |
| <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче х |
| некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишу |
| жи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори |
| >— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен. |
| аде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми |
| оме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће |
| његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и вра |
| опљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> |
| веде миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!. |
| — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом |
| ривежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути |
| рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, |
| ојој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="s |
| га — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> |
| двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим |
| и два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у дворишт |
| а и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послуша |
| како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне |
| уг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало на |
| е она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га |
| јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији |
| а на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа поста |
| и пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, реч |
| узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и нас |
| <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало в |
| о то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад может |
| рце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спа |
| дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече ј |
| ако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Так |
| урче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто |
| чи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага |
| ца беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повра |
| <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> |
| >Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прек |
| са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га аг |
| омешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере |
| ође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибук |
| ве стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, з |
| де руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— |
| .</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу. |
| дић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али г |
| н! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} |
| ме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво |
| Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу |
| Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих |
| /p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младо |
| сно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим г |
| рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— |
| {S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе |
| рси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p |
| ље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> |
| p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и по |
| диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брин |
| .</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</ |
| јан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радо |
| оњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростил |
| </p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, м |
| итеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p> |
| p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е. |
| .....{S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој |
| ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, |
| у своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата |
| умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људ |
| apter" xml:id="SRP18965_C2.2.13"> <head>Ајша.</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној |
| е је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани |
| моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морај |
| сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и |
| м рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и |
| вори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле |
| Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу |
| огату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.< |
| енија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, о |
| ила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У мест |
| сти...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори свој |
| и ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, у |
| да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, |
| ке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будит |
| Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један др |
| ће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што м |
| и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода јо |
| и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са |
| тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, саку |
| атаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву п |
| /p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p |
| <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} |
| p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агино |
| p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</ |
| p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p |
| адости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се о |
| S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврт |
| е и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су |
| а двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — уп |
| сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајд |
| <p> Освану Преображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се на |
| обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо о |
| ..</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се сво |
| ета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p> |
| е ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с т |
| таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав |
| састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми |
| ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли |
| Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> |
| је.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, |
| ј, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе. |
| ве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси л |
| в.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је в |
| ажили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам |
| ти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{ |
| и Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић од |
| ичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни дру |
| што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што |
| мотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних п |
| сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја |
| Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, д |
| ан, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У т |
| есак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Гази |
| > <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— |
| ме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— |
| ку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p |
| навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</ |
| о не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан |
| звезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа |
| Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он |
| прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула. |
| p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окуша |
| еш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша? |
| е одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави |
| учне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових |
| иси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p |
| ни прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{ |
| све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Поја |
| Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да |
| е.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јо |
| S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока |
| го пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви |
| шка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузе |
| брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их |
| ости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и |
| материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, |
| ion" /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се |
| <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p |
| да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши |
| Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерл |
| </p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио |
| ше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што |
| те и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи к |
| /p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, |
| ња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једн |
| } Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада |
| ема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре |
| <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ах |
| љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што |
| штем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам |
| благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољ |
| и жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја мог |
| га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и с |
| јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добр |
| кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјав |
| <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо |
| „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће рас |
| > <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда |
| е кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" |
| целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио пор |
| ф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} |
| о трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишени |
| ше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хо |
| е.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он в |
| оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког |
| је тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно |
| <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој |
| ствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на |
| напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Н |
| p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p |
| ик, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као |
| мет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} |
| ш овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p |
| е упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. |
| гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше |
| p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу |
| а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се |
| </p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити? |
| аваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а |
| воју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити д |
| собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одгова |
| } Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="10 |
| ви све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуц |
| ховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, зауз |
| е све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> |
| <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече |
| ана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.< |
| осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n= |
| оступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очаја |
| тавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, ал |
| бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо |
| пати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотун |
| па Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, П |
| >Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица |
| и.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не |
| о посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, |
| S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синов |
| часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, |
| .</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао прој |
| ј мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољам |
| држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у за |
| илова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p |
| Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне. |
| тру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Мор |
| ше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај |
| ржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, |
| шавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А |
| /p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба |
| тојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељусти |
| старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отвори |
| </p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаш |
| n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предад |
| Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну |
| сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима |
| м, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко и |
| рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p |
| — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о |
| еше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у |
| рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи |
| а га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} |
| евоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше р |
| млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га а |
| јој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., |
| е своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више. |
| милице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Из |
| без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима ј |
| ошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Ср |
| твар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и |
| <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твоји |
| ицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у ду |
| Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су изла |
| оља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше стар |
| тарешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> < |
| а се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и |
| да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> |
| му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једн |
| ног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше д |
| ријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они о |
| и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој |
| 8" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син ус |
| озбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? |
| ког!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висов |
| и? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не бри |
| /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по |
| ће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Би |
| ец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и д |
| смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} |
| кивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се |
| чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих |
| т’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p> |
| ја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад до |
| готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по |
| м готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо гу |
| отово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигу |
| једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уз |
| ује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен суко |
| ом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци пре |
| , окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока |
| — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погин |
| кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разум |
| ритекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу |
| голица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усуди |
| Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, тво |
| S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поим |
| Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће в |
| умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање про |
| ити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће |
| е право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова миса |
| Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задово |
| .{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од |
| један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са |
| орђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред |
| ао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, |
| д и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дан |
| /p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не |
| с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p |
| и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуж |
| крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би |
| о све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед |
| <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми |
| Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> < |
| , Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима пла |
| з народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вер |
| , и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се |
| ну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} |
| ао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош ост |
| лази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војво |
| <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрз |
| зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> |
| омци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У |
| Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крил |
| вај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да би |
| ена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p |
| беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачув |
| њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно |
| > <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема к |
| га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврт |
| и стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније |
| а иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p |
| о Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. с |
| а заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну докс |
| же кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно. |
| диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па.. |
| <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чува |
| иде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} |
| ећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Бо |
| id="SRP18965_C2.3.8"> <head>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта |
| ег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Тур |
| да би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побра |
| и кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопиш |
| а кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У то |
| котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — |
| ређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отво |
| n="87" /> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <head>3АМЕНА</head> <div type="group" xml:id="SRP18965_P2.1"> |
| {S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ |
| ам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије по |
| е Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо м |
| ?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p |
| до!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S |
| едаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне с |
| p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза з |
| живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо |
| p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта |
| ан изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{ |
| и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху о |
| p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је |
| ластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласи |
| високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, ка |
| вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред само |
| иралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад |
| аница да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасе |
| S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано |
| г и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац |
| ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јак |
| ојводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домо |
| о јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде |
| ила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.< |
| ј мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше |
| ко пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук... |
| тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око уса |
| је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нит |
| у и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми та |
| } Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом |
| ају се потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну |
| } Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али н |
| .{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајш |
| — Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> < |
| ца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Б |
| притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.< |
| умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се |
| небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <di |
| По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отво |
| ту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, о |
| од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— |
| ај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по в |
| омировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p |
| т! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест н |
| /p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n="155" / |
| одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја |
| S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра. |
| ости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце би |
| <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— |
| > <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ни |
| >У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд |
| Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко |
| наху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић |
| кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице... |
| и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ по |
| из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?< |
| е престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је |
| љалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се мо |
| бић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Л |
| му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повели |
| ници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди |
| {S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и с |
| купише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже з |
| У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасениј |
| идружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том поло |
| ска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, |
| поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети |
| ка.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p |
| ов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прих |
| еше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош |
| беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамно |
| на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип.< |
| : или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> < |
| ула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!... |
| стим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Зало |
| процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и |
| љевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја |
| е пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затвор |
| ужје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p> |
| p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму о |
| едаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко |
| оче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући |
| </p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црн |
| > <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| том.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног |
| ни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где жив |
| умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах вра |
| у заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.< |
| помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опа |
| с уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било. |
| — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли п |
| pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче |
| на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се в |
| p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас до |
| упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бав |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вр |
| вири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао |
| мо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и пр |
| <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет о |
| оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопа |
| ковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у |
| уби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно |
| /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са |
| гу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац |
| же се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, |
| ма као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше п |
| је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха |
| млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да раз |
| га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе |
| ова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За трен |
| , да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p |
| дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх |
| јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан с |
| м, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест |
| вих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа зау |
| заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше пр |
| Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околин |
| ковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</ |
| /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке с |
| и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје |
| е.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по |
| ва, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и |
| глед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огл |
| ед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расп |
| /p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне |
| и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије т |
| текоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито |
| у, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висора |
| е нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, оч |
| и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наиз |
| ита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у ода |
| смејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> < |
| час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазле |
| оги одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p> |
| арији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се оту |
| ан другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купи |
| Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сиг |
| ародима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, |
| мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу на |
| о-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p |
| ши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ |
| ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>От |
| ман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потре |
| > <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и ре |
| азлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије |
| д куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био |
| ом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Од |
| атифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Мо |
| чаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p |
| . — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну |
| ве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотр |
| <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напр |
| пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, |
| на и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су свој |
| а одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ри |
| ође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати |
| <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умор |
| ш страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман |
| огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепај |
| ни ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је |
| и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође |
| искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и |
| нили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере |
| в хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} |
| аху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено |
| родан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинов |
| све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул прим |
| е Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти пле |
| — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и ода |
| Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</ |
| ржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га |
| .</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — д |
| и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дун |
| арко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече |
| цу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, |
| ке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Сп |
| <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — прод |
| ејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S |
| Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! |
| си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти п |
| браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са |
| у — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова |
| да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Забла |
| Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај |
| т стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</ |
| >Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, |
| кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога |
| се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе н |
| /p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отво |
| ама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и с |
| ек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом. |
| реко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара |
| на њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> < |
| а Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А |
| ан весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Прок |
| га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко. |
| , али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити н |
| н?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја... |
| >— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} |
| идећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p |
| е.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— |
| поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он прен |
| а мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише |
| их.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа в |
| </p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— |
| доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, |
| узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обл |
| ко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Сп |
| престано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има |
| ржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери |
| е врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку н |
| поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњан |
| ико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му |
| рашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на је |
| се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изус |
| ! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег |
| да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки ч |
| .</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човек |
| .{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У та |
| о.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише |
| ити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одго |
| живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци |
| — Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасава |
| ишта говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, о |
| поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже гл |
| оје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево |
| викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог |
| овека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — прим |
| атраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одел |
| ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, г |
| {S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петр |
| бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси |
| пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу |
| к.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p |
| е промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте м |
| ао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за |
| сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само а |
| рити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са ствар |
| ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану |
| е, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapt |
| ше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише |
| Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете ку |
| ва брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавг |
| Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасе |
| ој мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвај |
| ?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добр |
| не!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око се |
| утој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> |
| миле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломља |
| има и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га н |
| ва....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури |
| га.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Сто |
| .{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му |
| ине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не го |
| говом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p |
| овниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— |
| <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођ |
| е.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све |
| -Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаур |
| па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојезд |
| рену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окр |
| <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би с |
| ва.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> |
| ме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја |
| врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и про |
| } Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћа |
| су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, |
| амо не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p |
| — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с ко |
| ставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенад |
| буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин |
| ње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти |
| ат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а дес |
| p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени |
| и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, го |
| м иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи |
| unit="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану |
| горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да по |
| Обрада Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</ |
| ни..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| а узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према |
| ража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По т |
| од Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у |
| две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на рук |
| ше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао |
| пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детет |
| обро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурн |
| аше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратила |
| прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p |
| -Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p |
| њаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи |
| /p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред |
| из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одг |
| > <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа |
| жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.< |
| S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> |
| квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје де |
| лугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме прим |
| <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па про |
| чара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да у |
| ругој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде пра |
| аборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одго |
| уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— |
| и растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Ре |
| е донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф |
| ам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави |
| ар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи |
| p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да с |
| инчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине |
| Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим п |
| <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позв |
| пи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима |
| Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</ |
| ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арсл |
| Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у |
| .{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће на |
| н побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестро |
| рата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пр |
| и храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Ота |
| омила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево |
| где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоч |
| > <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише |
| >Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром и |
| оксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.< |
| p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, |
| овљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим за |
| анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше сазда |
| {S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар |
| .{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S |
| с изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе син |
| уф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са оста |
| се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу |
| ов.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> |
| прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија бе |
| се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стад |
| ли узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стиш |
| упски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Оста |
| S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима |
| Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="16 |
| дговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедем |
| ише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP |
| е.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђ |
| обу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</ |
| во се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени. |
| ста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф |
| Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се |
| ј морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху |
| нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма |
| колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и б |
| er" xml:id="SRP18965_C2.2.11"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p |
| који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли глав |
| а, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше |
| оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњо |
| чник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна ку |
| .{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{ |
| ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тр |
| а га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна |
| живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{ |
| ке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трча |
| аху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{ |
| рављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу з |
| а и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан |
| > — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> |
| или...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош |
| и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, |
| армар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко друг |
| е Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од |
| е, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — об |
| ебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога |
| а свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се п |
| негу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само |
| лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у |
| упаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час раст |
| S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....< |
| .{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете |
| вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" / |
| егова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучк |
| {S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном. |
| оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако гов |
| родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету |
| шење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није сме |
| !...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом на |
| вом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена |
| ћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снаг |
| том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац |
| есите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — |
| >— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> |
| , престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше мали |
| к.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само т |
| ругог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима |
| брача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — |
| е и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љуб |
| ећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним по |
| се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешк |
| ја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У |
| па је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша дл |
| p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној |
| о је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи |
| принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Ку |
| Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознад |
| p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори |
| м долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено. |
| добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова |
| илазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а |
| ође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше трену |
| ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па |
| и падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се шт |
| <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> |
| и беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе |
| је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и там |
| тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја в |
| еву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три х |
| .{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, |
| ише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, н |
| о рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} О |
| мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху |
| целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских |
| кане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S |
| а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спас |
| најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испо |
| љом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у т |
| е уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог ч |
| он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајањ |
| е воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу п |
| м и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз к |
| ка све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова об |
| .{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</ |
| /p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побрат |
| ј каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем заг |
| е право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим з |
| спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му |
| ку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Иш |
| оба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Пото |
| /p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све |
| доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — |
| о.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и |
| био? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада поги |
| им.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, |
| и горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху ог |
| срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре |
| орави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пр |
| на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређ |
| својила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и п |
| оје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци |
| и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћу |
| и огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белуши |
| ба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игума |
| ="SRP18965_C1.3.3"> <pb n="67" /> <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњ |
| а последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а блед |
| .</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Ст |
| у да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић? |
| /p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јо |
| се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима |
| розе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му |
| а Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама. |
| на.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучи |
| старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај |
| га? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговор |
| их пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он |
| и.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина бе |
| обом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов ха |
| .</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</ |
| не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше мно |
| ојима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Ж |
| аном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и у |
| , а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, |
| аде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ла |
| и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се ника |
| ке.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p |
| ЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.< |
| >Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снег |
| Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бе |
| а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова ве |
| утише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Брк |
| ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два ча |
| C2.2.3"> <head>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необ |
| p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад с |
| ар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стр |
| е Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} |
| Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да про |
| обро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— |
| > <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба ј |
| ахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Зау |
| с? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хо |
| пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес |
| Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше у |
| оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам |
| и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— П |
| уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог по |
| Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— |
| а даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколик |
| та отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе н |
| рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставит |
| .{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мор |
| а притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрз |
| , распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај |
| сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђ |
| сти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Зем |
| стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који траж |
| ица оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође |
| p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — пр |
| а Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите |
| ош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p> |
| е их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни |
| .</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> < |
| ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="chapter" x |
| изама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше |
| Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну |
| ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да |
| таше, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и гр |
| } Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше |
| но преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамб |
| рпским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољн |
| за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту с |
| већи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величи |
| градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у гу |
| да беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео |
| !</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, |
| не, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пу |
| ици, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</ |
| лушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стој |
| зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословни |
| ак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први к |
| ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру |
| повест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викн |
| е пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закр |
| а Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном. |
| загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља |
| рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта че |
| зних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправ |
| је и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скрену |
| Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па ст |
| >Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и |
| е; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, |
| — Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доц |
| ј му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} М |
| >Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак ск |
| са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лаг |
| } Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, про |
| коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође |
| На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div type="chapter" |
| лац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила |
| p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, с |
| а је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, |
| , а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, |
| више се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе |
| леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући прек |
| p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе х |
| и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, бел |
| та начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а |
| их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p |
| час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете |
| тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу |
| ше Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, з |
| потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и |
| у готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он п |
| ction" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— О |
| са им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напр |
| и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у ј |
| ха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тест |
| ше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долаз |
| часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и он |
| ијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла |
| под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево |
| есто пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осме |
| стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га бе |
| станици, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну ст |
| х танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће уд |
| пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукл |
| сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану до |
| ше на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих стран |
| овања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Лати |
| д куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле посл |
| ући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> |
| ! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Ј |
| те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше |
| месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше гениј |
| југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље ч |
| вршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије |
| е доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож |
| ва поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висок |
| м. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место |
| жаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци. |
| n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да |
| еђе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средње |
| се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав во |
| чаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о ов |
| Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> |
| : на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломља |
| обиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан. |
| еше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одби |
| ид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и по |
| ваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} С |
| ностасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено |
| мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са т |
| и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека к |
| иде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружиш |
| и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено |
| плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Лев |
| /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама |
| сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло |
| {S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их р |
| бе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> < |
| ски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих стран |
| још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гре |
| преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у трену |
| баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше ни |
| ова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља. |
| ипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> |
| да се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново |
| ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — за |
| S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они об |
| } Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p |
| сет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> < |
| лица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> |
| ужених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар |
| е.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измак |
| аху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. |
| ше Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им |
| У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну |
| агано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} |
| баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пр |
| Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их згра |
| а доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а св |
| јаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, |
| p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p |
| спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и |
| исебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} По |
| е спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> |
| затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за доб |
| сти; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p> |
| гнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага п |
| а задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и |
| ика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену |
| уди.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли |
| неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, п |
| та и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="ch |
| ковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, |
| а лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред. |
| као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи |
| </p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху на |
| >Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи |
| >После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде јо |
| авите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пу |
| р, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> < |
| зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морав |
| ешавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на |
| као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировић |
| х Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са |
| е остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он г |
| иже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> |
| аву.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново к |
| т некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинам |
| рте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — реч |
| јеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га |
| арост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажаре |
| Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши |
| не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављ |
| илу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> < |
| .</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови. |
| већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матер |
| RP18965_C1.1.5"> <head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе |
| ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb |
| му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га м |
| икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до ус |
| м; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојл |
| оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно г |
| лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи срп |
| , што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени |
| ници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.< |
| у оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по ша |
| вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовим |
| више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајн |
| у</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан |
| гуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом |
| и, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исп |
| омо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван |
| , и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— |
| ан стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих |
| рском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у заче |
| их.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жар |
| а вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n=" |
| једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и об |
| и-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на |
| .</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђ |
| тави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео |
| аде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана из |
| еше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени |
| и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа там |
| у друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, ча |
| ="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца |
| .5"> <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још з |
| сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Бе |
| поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато с |
| ихаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли п |
| </p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ного |
| дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничари |
| а!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> |
| аше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало |
| неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упи |
| одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше ман |
| еше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобро |
| , али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га б |
| пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук |
| а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и пре |
| скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и г |
| еду.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Д |
| нове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, ду |
| Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> |
| гуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час |
| м прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној |
| Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} |
| сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> < |
| есу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам |
| присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> |
| </p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово н |
| одо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Б |
| ости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="2 |
| очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За јед |
| воје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — за |
| чар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му не |
| , море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање |
| S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p> |
| ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мора |
| <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се кре |
| а?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њ |
| аид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} |
| е моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и шти |
| {S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мир |
| већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше о |
| муче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин |
| г погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој |
| чува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да вр |
| песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше с |
| плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као |
| народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живи |
| ца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје |
| загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула |
| а миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Прод |
| ло беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место |
| из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> |
| рђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му нек |
| у се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с |
| p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му |
| дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и хо |
| лаву и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S |
| имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одма |
| с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{ |
| уњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, др |
| да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са зем |
| кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже |
| ију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узи |
| ности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од |
| пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак. |
| и, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештен |
| н, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за |
| /p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи |
| ише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што б |
| 13., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манаст |
| а слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше и |
| беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело ка |
| ођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило |
| родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад ово |
| где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако веч |
| вест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се |
| а пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} И |
| образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше в |
| часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише |
| еше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери пра |
| ни.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ц турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а к |
| у, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде |
| ине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере ус |
| завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју |
| рдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље наби |
| се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје гла |
| отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе |
| на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</ |
| х харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљ |
| аше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Т |
| ги заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> < |
| беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде |
| ара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљени |
| ложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба с |
| таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости |
| {S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпо |
| ину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> < |
| пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе |
| песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и он |
| ничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, |
| S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђењ |
| г извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид |
| ки имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожма |
| мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у |
| ично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта раз |
| и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити т |
| ори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га ј |
| и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на |
| спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, из |
| ти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно |
| е прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са син |
| у име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Ал |
| мору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сва |
| есно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: ко |
| убићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахира |
| bSection" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичућ |
| се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која |
| фијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим. |
| рући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним |
| г, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга |
| устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба |
| реме, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у ве |
| о га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова |
| е дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше с |
| мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом |
| не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница |
| се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима |
| задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{ |
| ло и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год б |
| ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-б |
| е.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе |
| д миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколик |
| е са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком |
| таше им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи |
| лене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничар |
| ан старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају крев |
| ицима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устанич |
| во зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо |
| е како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадиј |
| /p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуриша |
| p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по |
| љи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише с |
| м и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио не |
| ид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој |
| икацију у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати |
| инац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски |
| дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собо |
| У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући |
| а у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом |
| ада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се |
| у бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Тако |
| трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина |
| ла својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојур |
| слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе |
| оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се |
| уче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се у |
| ију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураш |
| и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и ду |
| весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори. |
| браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и род |
| ше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађо |
| е по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва ја |
| ике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши о |
| > <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: |
| у, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамиш |
| е умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчи |
| ачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, |
| адатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди |
| доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му |
| к суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Пол |
| subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах |
| е несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; |
| о што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше при |
| еби.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он |
| и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: д |
| који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што г |
| а, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој |
| ст, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточниц |
| од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и |
| а вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нар |
| ањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропад |
| d>Потајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи ње |
| <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку |
| КУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жен |
| ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> |
| аде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам |
| светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ли |
| стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ удари |
| тра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вра |
| ећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицо |
| тну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по л |
| ицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране заг |
| же до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну |
| териној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на |
| аху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на |
| у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка |
| м небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени нар |
| <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и пок |
| /p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, |
| овратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно ос |
| д Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазби |
| Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад овак |
| p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба т |
| е у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно пољ |
| зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, |
| Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху |
| е.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом |
| иф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{ |
| </p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете. |
| о целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да у |
| јом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред с |
| и по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца ра |
| ише.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га п |
| утра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније скл |
| ладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} |
| е главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Лати |
| басјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво |
| ог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| > Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type="gr |
| ри вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на |
| ху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше посл |
| евољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поч |
| па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила |
| /p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Б |
| о као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбија |
| milestone unit="subSection" /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и не |
| м и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер б |
| леда попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и |
| аше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једн |
| живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Васи |
| емаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игум |
| аху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септемб |
| ђенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори |
| те! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, |
| вчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху з |
| ело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ пла |
| рема Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се ц |
| ет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме |
| рад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница в |
| уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Т |
| е живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војни |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се не |
| ље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе шт |
| ети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p |
| p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле с |
| >Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се |
| ећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <mileston |
| у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се |
| , и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорн |
| милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен |
| пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n |
| ум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже |
| ше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце м |
| е, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, к |
| пко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и мило |
| беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али ци |
| и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> |
| ао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, израж |
| се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви |
| пустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше п |
| ево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчез |
| избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше једа |
| разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, ос |
| ене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а м |
| анастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с о |
| о што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође д |
| за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, п |
| Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шума |
| међу ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вреба |
| чајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки |
| екада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Про |
| пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њез |
| а.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Т |
| беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, |
| управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику |
| ријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељуст |
| еше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање. |
| а, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те |
| е присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакт |
| љна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и |
| p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сес |
| ко не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.< |
| изаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и цр |
| измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће сво |
| ра.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом. |
| , бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{ |
| матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше |
| да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилаж |
| е зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешин |
| е на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служи |
| јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко поста |
| ц-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, |
| бљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је п |
| у потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{ |
| стоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простира |
| за шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши |
| зраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.< |
| те, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко |
| та неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type="chapter |
| ир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{ |
| куљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се н |
| ми.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, |
| беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко |
| ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не тр |
| > <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У то |
| ан и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сједи |
| у.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила А |
| атину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Ат |
| ремена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његов |
| аздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе п |
| де величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као ка |
| ородицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби |
| езбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњиц |
| добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи доб |
| и се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непо |
| , а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник |
| страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с н |
| еноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци иш |
| еше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и |
| и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пу |
| а разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, коли |
| и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од бес |
| ођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, |
| <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио |
| е се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} |
| је смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никак |
| могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, |
| них сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дан |
| где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висо |
| омоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, |
| изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} |
| осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чел |
| д заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити |
| је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у |
| ећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никад |
| корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Полит |
| оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих девед |
| место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да времено |
| аваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад п |
| беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога. |
| ја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише |
| ом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изр |
| /p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из окол |
| ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог у |
| њици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше ви |
| у памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} |
| ен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на |
| насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и |
| ац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном пол |
| кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone uni |
| морна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздраг |
| аше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићим |
| да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док |
| м.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> |
| ку.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима. |
| пустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта. |
| маћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло до |
| ета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— |
| ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сил |
| беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај о |
| и беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очим |
| ља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето |
| ијатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он бе |
| и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио д |
| срет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? |
| познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше усту |
| рагачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а т |
| ан, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p> |
| о и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и |
| гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих |
| чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p> |
| ћи, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зној |
| ецом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све |
| S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога на |
| емо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако ј |
| да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће |
| собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у |
| гаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасав |
| чу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и |
| загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командо |
| чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч бе |
| е чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.< |
| д рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше са |
| <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и |
| се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — од |
| , уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих да |
| звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, расплам |
| едама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{ |
| у њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног суко |
| пске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> < |
| вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним |
| -Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих о |
| изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ев |
| ртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушит |
| > <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени |
| и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припре |
| д допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реш |
| тупаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, |
| мета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војвод |
| и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише леше |
| љаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред ма |
| о добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше пот |
| и би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати све |
| аго.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том |
| отера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрат |
| ах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још ве |
| унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих |
| ко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бош |
| г човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, |
| један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> |
| гуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше чов |
| преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивш |
| икупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскост |
| укно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачић |
| јан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! |
| вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. |
| на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет |
| у пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше јед |
| > <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. |
| азастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу |
| морна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам глас |
| сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар |
| на савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и |
| моли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p |
| на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Ју |
| чући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред |
| атер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчин |
| појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед |
| {S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упи |
| у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си |
| оз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ једа |
| раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} |
| роз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђ |
| де и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p |
| издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих |
| ху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ах |
| ер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — од |
| ="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше. |
| јан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га |
| ну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом |
| , отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила |
| то и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага |
| то беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучност |
| о беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — п |
| ве већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало ост |
| .{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара |
| ли никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима прем |
| аху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — |
| /p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, |
| ој, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свог |
| ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше |
| не, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Ал |
| > Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Мило |
| ало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан |
| p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мора |
| у обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста разм |
| ећ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи |
| p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до |
| валило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен |
| ши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и |
| о као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних |
| х из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан п |
| ead>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Л |
| ј! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} |
| беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" / |
| ј речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души зат |
| ратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div ty |
| тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се м |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, прос |
| уку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под г |
| побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише бра |
| пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} С |
| ероисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, н |
| ик ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом |
| и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник сти |
| вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу |
| пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала |
| еља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из |
| Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту пес |
| се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, по |
| црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва доч |
| иже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— |
| арко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао |
| е, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је најв |
| дао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје пору |
| лову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> < |
| S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испал |
| поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој с |
| војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, п |
| кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задово |
| који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух |
| радући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама |
| пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право |
| надије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} |
| о Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</ |
| ао овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? |
| p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из го |
| м два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Доша |
| аше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ве |
| е.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собо |
| p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што по |
| се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га д |
| и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, |
| остајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Сто |
| </p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто |
| е ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека с |
| одвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их |
| ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз |
| умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана |
| риваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и доп |
| ођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам |
| .{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова н |
| оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у дра |
| исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђе |
| еља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрач |
| е у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Че |
| х, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} |
| а.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврт |
| e unit="subSection" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог у |
| ду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче д |
| о продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се |
| преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточн |
| меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S |
| очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је ј |
| о смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито |
| из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајућ |
| ада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе некол |
| а погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух с |
| и се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</ |
| /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! |
| том.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод |
| месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, |
| и.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудн |
| ="96" /> <head>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студ |
| P18965_C1.1.1"> <head>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком |
| 965_C2.2.11"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилаж |
| SRP18965_C2.1.9"> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно из |
| љак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p> |
| ицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се |
| и за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — |
| е, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и |
| , и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бо |
| p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше |
| крену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први |
| >Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда |
| p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да преско |
| ја, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, је |
| кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S |
| беђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне |
| о вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главо |
| по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а ник |
| а треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турц |
| p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> |
| оке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надат |
| .</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским на |
| м до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га с |
| >Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство. |
| би са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ у |
| ул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се |
| .</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— |
| олан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p |
| Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, |
| Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то? |
| требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог д |
| твујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро ста |
| , од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се |
| пасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се |
| ше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва од |
| едном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико |
| а.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, м |
| напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутр |
| ом казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да |
| Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу сад |
| тричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као чов |
| араштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у |
| астајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка |
| .</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше с |
| S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p |
| C2.2.15"> <head>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа ба |
| Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за ње |
| ше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делигра |
| игао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он б |
| , са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у |
| ла сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и |
| окривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена |
| год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Нек |
| ра треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у |
| непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострад |
| а.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!. |
| не руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар д |
| г загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..< |
| Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, |
| руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душ |
| на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча. |
| тојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Сто |
| треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадиј |
| врт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} |
| ву, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, |
| p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</ |
| } По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и |
| м он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење. |
| ени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два ч |
| еју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, |
| фу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p |
| ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Ов |
| бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа |
| редаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, |
| загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...< |
| /p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жар |
| ше да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на прот |
| Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Ч |
| брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десн |
| ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакл |
| раћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спази |
| , и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоће |
| чајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху |
| ојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке |
| ао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} |
| аше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девоја |
| пасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео б |
| мнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? |
| > <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му |
| изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</ |
| упинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, кој |
| нија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S |
| г себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, |
| S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто и |
| ој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице |
| у помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном бле |
| .</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудо |
| јгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће |
| <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао с |
| дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-К |
| а:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз о |
| се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше |
| ту запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — |
| итав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још П |
| била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јо |
| срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде |
| и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије д |
| тавио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да пос |
| н опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше |
| p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се с |
| Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — пр |
| заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} По |
| лико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај |
| отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и к |
| помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!... |
| буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се |
| ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на |
| ..{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} |
| на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаш |
| о.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно |
| и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чач |
| — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> |
| азумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} |
| .{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између |
| аше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} |
| његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше |
| акупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>К |
| енима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је л |
| >Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Д |
| но, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећниј |
| ви Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> |
| де у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му |
| о их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једн |
| n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било |
| S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше би |
| усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору |
| буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и м |
| Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свеш |
| ожјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени н |
| укне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздр |
| беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од |
| н забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пр |
| а, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год |
| нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнев |
| правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика |
| луђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трља |
| S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека л |
| очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p> |
| са проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао |
| ише му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стре |
| год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> |
| би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и зару |
| лаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Од |
| да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог |
| га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за |
| ри.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао |
| о краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, некол |
| ајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и |
| м жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге о |
| ла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p |
| у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђа |
| аузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па |
| ено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двад |
| шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађен |
| и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да п |
| p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би |
| одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> < |
| p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори |
| д свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говор |
| <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" |
| прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол- |
| и Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме сп |
| едног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла |
| аре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, |
| >„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред врати |
| ка.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде |
| ећ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше |
| и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се сл |
| оме нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан |
| ично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на с |
| даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочи |
| и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p |
| S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиж |
| и за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помама |
| авица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се |
| дају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} |
| ћи Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.< |
| е Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> |
| ју обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у там |
| усте димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком полож |
| ио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и нема |
| S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо |
| Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том |
| ше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се у |
| да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Ал |
| ече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и по |
| е.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто н |
| ити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по |
| <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла |
| нојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да |
| радије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни мог |
| р Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађај |
| , који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена |
| из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} |
| есело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?.. |
| и и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао |
| борише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се ди |
| РИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕО |
| упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме |
| војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обра |
| о је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, |
| ива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад б |
| анин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> <milestone unit= |
| > <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог км |
| бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од праз |
| вник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије |
| <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> < |
| лаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове ск |
| ја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{ |
| ном преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом сел |
| поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Пр |
| мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сп |
| milestone unit="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година |
| у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и њ |
| ом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети с |
| авле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли |
| ли...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!? |
| јводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло |
| а кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ћ |
| ети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми |
| ану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су о |
| — Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је |
| потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито з |
| "42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, с |
| </p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли он |
| ца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило ди |
| лазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и |
| о ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подс |
| ђосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Кан |
| сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S |
| , стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћа |
| га не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она |
| икну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено к |
| <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас с |
| анастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали |
| p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — |
| xml:id="SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду б |
| као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — у |
| је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и ос |
| То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Д |
| <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p> |
| а, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одго |
| дна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад |
| њиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, |
| аиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p> |
| Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би бил |
| овори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— |
| <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори гла |
| ква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{ |
| е нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жи |
| и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p> |
| да одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> |
| и се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше |
| це, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се |
| иже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Пр |
| заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капет |
| а упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне |
| ,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на |
| 18965_C1.2.5"> <head>Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсиј |
| игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, н |
| оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорил |
| а.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали оти |
| у и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и е |
| ита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игум |
| и Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама ка |
| ђе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан н |
| еран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За вла |
| > <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: |
| p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви |
| p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} |
| {S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби |
| , а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одго |
| а сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, |
| S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љу |
| ност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом |
| Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац |
| тавља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху |
| ad>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим п |
| е из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је укра |
| о учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или п |
| и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не оде |
| неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. |
| ца само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хит |
| ји.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде н |
| — Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p |
| /p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо л |
| тарче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожа |
| оша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашков |
| о како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није д |
| и земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи са |
| ху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета |
| ули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, пр |
| ина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и виш |
| јати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обренови |
| вим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није |
| аристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном по |
| у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече |
| о-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег су |
| и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{ |
| ти показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, има |
| о тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да миру |
| ..{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ д |
| све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сас |
| мо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit= |
| то, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не бри |
| — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се пок |
| ити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побу |
| в, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за прос |
| о, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши |
| очепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> |
| рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спас |
| леди.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S |
| в — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{ |
| четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{ |
| слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламк |
| имо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак |
| ла, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам |
| д скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виде |
| ат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с |
| д кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} |
| Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће б |
| ога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S |
| оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешт |
| ашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радић |
| треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћ |
| у и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и м |
| трије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у дворишт |
| гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи |
| и четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се |
| на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и |
| S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораш |
| и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држ |
| исли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p |
| невери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало |
| ече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а те |
| </p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} |
| дговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.< |
| њаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли |
| красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи |
| е Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, |
| инимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цв |
| алодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његов |
| е с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мно |
| <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину хар |
| .{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгр |
| м.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Т |
| а ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како |
| сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p |
| ога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што |
| ликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен. |
| ога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасу |
| лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> < |
| Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са |
| руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год |
| зо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она |
| ити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хт |
| Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Бат |
| аји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да моли |
| чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p |
| ти Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Њег |
| вара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.< |
| ити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} |
| им и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно т |
| и сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за јед |
| Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гл |
| све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од до |
| p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Ј |
| в његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диж |
| типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачу |
| </p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p> |
| оћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док |
| старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за П |
| ехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља |
| у и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори |
| скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква к |
| Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како |
| вно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.< |
| га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S |
| е бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Т |
| му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{ |
| {S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је |
| ..{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| аши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомс |
| аши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазит |
| гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се |
| чег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} |
| <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гроб |
| {S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће пољ |
| Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те усп |
| продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава. |
| ке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало проми |
| е може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како |
| уће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, и |
| мовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, |
| и кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српско |
| ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— |
| погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође с |
| <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где |
| <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сироти |
| ворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гор |
| а мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом |
| {S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Ста |
| мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" |
| а.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> |
| <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио |
| нима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још |
| одовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} |
| ознаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— |
| себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слоб |
| а, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под |
| ђени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике. |
| српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаш |
| еније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му на |
| р Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изг |
| вајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, л |
| утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, |
| у сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За св |
| ваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На ње |
| теника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном пок |
| модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p |
| > <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост м |
| ше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећ |
| стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна ш |
| жда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> |
| и, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш л |
| .{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, при |
| никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако неј |
| <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жа |
| м од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше |
| е треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, н |
| .</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен |
| ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци погле |
| е чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} |
| је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који и |
| ве и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, д |
| ти.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матер |
| > <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> |
| ри се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из д |
| м и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> < |
| >— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост... милост! — проц |
| оље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бо |
| јсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беш |
| ско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљ |
| ево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они |
| беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај |
| еше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га ст |
| се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест |
| > Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан осв |
| рбије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драга |
| скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у |
| "SRP18965_C1.2.1"> <head>Манастир Свето Благовештење</head> <p>Слобода има своје уточиште, као |
| ени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И |
| p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и |
| иће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да с |
| и — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — |
| ште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чет |
| евчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији. |
| ују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собо |
| <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ ј |
| d> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње |
| након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="c |
| а Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсиј |
| еника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, |
| , а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он |
| ослу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изг |
| /p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „ |
| ите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси т |
| ри се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи |
| уше моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и н |
| ви кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица |
| нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити ср |
| .</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Дв |
| пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице |
| сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сач |
| и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рам |
| у, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан |
| </p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господ |
| — Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благосл |
| кидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог в |
| чко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</ |
| повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам д |
| рак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над гл |
| и и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потек |
| наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, уз |
| Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она |
| е седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игум |
| ог стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беш |
| , тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену |
| е стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Вас |
| даде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом |
| а, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност |
| ећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег |
| ну на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оста |
| бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на |
| у весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а |
| и.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи д |
| народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што вод |
| у очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече и |
| о, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђ |
| з прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} |
| бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног |
| ека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакањ |
| <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишч |
| <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одгов |
| ова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снаг |
| посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањ |
| дари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше ње |
| p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано |
| а да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазб |
| } Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза |
| ити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севах |
| упаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На н |
| } Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло зб |
| рхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим |
| арише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — у |
| а од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и ду |
| Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива |
| ила, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори г |
| Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку з |
| предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p |
| ци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко с |
| уби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, |
| појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, |
| н старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Р |
| че! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наред |
| ас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{ |
| <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперен |
| , заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњак |
| еко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> |
| га.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта ре |
| и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћућ |
| Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, сто |
| да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост |
| огледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто с |
| нову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који м |
| о малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p |
| парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, |
| а све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода |
| е што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити |
| се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима |
| асенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застад |
| рко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанп |
| д својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} В |
| <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и су |
| нилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама |
| S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га нау |
| ше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна п |
| двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак. |
| а десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју с |
| левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димов |
| {S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљ |
| уд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трна |
| не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра м |
| ....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њ |
| ма.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{ |
| >— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђ |
| Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, |
| и крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се о |
| p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} |
| ..{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Оп |
| во издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p |
| све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> |
| .{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добр |
| етета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="subSection" / |
| арца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, п |
| кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни |
| не... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> |
| /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</ |
| је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврсти |
| ине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је њ |
| и ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како |
| , оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Доб |
| p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p |
| рдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше |
| а...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и по |
| p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> |
| — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад |
| да!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима оп |
| с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. |
| сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише ста |
| — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бо |
| ко жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут не |
| Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војво |
| рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из ус |
| и и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} |
| еву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче |
| иже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.< |
| } То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле |
| <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли |
| Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ће |
| у? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редо |
| глед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десн |
| — Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> < |
| нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе |
| ...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите |
| — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— |
| > <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> |
| <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обра |
| :</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — р |
| се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од с |
| друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} |
| едњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман |
| Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не |
| че се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — |
| ам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бе |
| Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{ |
| ем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешт |
| {S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада |
| ути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме |
| ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, |
| е тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти п |
| му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џа |
| њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Ју |
| нако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти |
| аила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховит |
| н за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>Посл |
| род пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p |
| а не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку |
| ма у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> |
| рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јеса |
| е да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба |
| ..{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје пл |
| з куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и |
| ици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда |
| ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово |
| ле на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> < |
| ти зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити на |
| лико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му пос |
| лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој |
| Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста т |
| ше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако н |
| {S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче ма |
| ародне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад |
| ..{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје |
| ....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{ |
| </p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри |
| красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је |
| кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S |
| аваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни час |
| тање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом |
| ба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како |
| r" xml:id="SRP18965_C2.2.7"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђе |
| и пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.< |
| p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатк |
| ве разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> |
| рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па |
| .{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости |
| мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, ст |
| обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе |
| ође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо |
| о се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и н |
| <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p |
| кад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица ј |
| атраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од х |
| !</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати изба |
| ајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи. |
| } Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, ш |
| два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од нек |
| У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаш |
| p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена. |
| {S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, |
| ћу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Об |
| нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Н |
| ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског з |
| } Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе |
| отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>Т |
| а стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непоми |
| агим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</ |
| p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак |
| .{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p> |
| p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем |
| д и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече |
| сенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> |
| узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окре |
| кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити с |
| и имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиж |
| </p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета П |
| , што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да н |
| ако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S |
| све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао м |
| аре, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а друг |
| читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и по |
| о је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, ал |
| не су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народ |
| !...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу |
| клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима |
| здрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше |
| клопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомичн |
| ховника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>.. |
| од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће |
| на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он |
| За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска роби |
| ц задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирс |
| зице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што с |
| паде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једи |
| и сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми јед |
| > Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвил |
| p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече |
| се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих ст |
| во га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За трену |
| ошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече с |
| >Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога поту |
| глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско |
| ло час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду... |
| е, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, |
| а’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми до |
| према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле. |
| на варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манас |
| кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, |
| е и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми п |
| Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе млад |
| ји дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм |
| се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диж |
| , мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе забор |
| Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се |
| !...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну |
| >— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p |
| и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} |
| љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одр |
| онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо |
| че.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, ст |
| ни у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, |
| ео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврш |
| нђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{ |
| свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, полож |
| ако ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Прода |
| ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Ст |
| те боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову. |
| ше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваљ |
| дмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се |
| ни и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом мест |
| ћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радован |
| е он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек |
| Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца |
| времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сус |
| отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори |
| {S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог бла |
| " /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p |
| што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности прожмаху сва |
| струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ |
| ју на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да |
| аваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу |
| и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излив |
| своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на |
| ви освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова |
| Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку |
| .</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На нек |
| е после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околин |
| љи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав гре |
| тресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и в |
| испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима |
| ет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе сво |
| иповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим |
| ивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се |
| род, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и млад |
| мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, |
| у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да |
| ајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре |
| а.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и простр |
| >— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?! |
| Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо |
| Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} |
| шку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p> |
| е.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли |
| и број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мора |
| са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то ист |
| ш кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ ош |
| ошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо м |
| опан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.< |
| крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до ов |
| о и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта в |
| тапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком |
| ли! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Б |
| ови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрли |
| че на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци при |
| не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Н |
| рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет |
| S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први у |
| грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слобо |
| е беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни |
| .</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степе |
| ошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено |
| ежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим |
| дога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико мом |
| и један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше с |
| пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје ср |
| тече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви разд |
| та вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их уста |
| други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише |
| огибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад п |
| и за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Т |
| што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на ш |
| е од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу с |
| остепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху |
| астурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из сви |
| овима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова |
| <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни |
| сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо |
| олажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих да |
| е у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — |
| ан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше у |
| омате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви |
| "SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиг |
| е, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саи |
| копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника. |
| и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не б |
| .{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени не |
| еше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122 |
| ше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, |
| ну једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину |
| меле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он |
| војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} С |
| о ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераш |
| Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одво |
| .{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак. |
| рко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра |
| .{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих |
| ише пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два по |
| </p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се пре |
| p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>Т |
| востручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спро |
| <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби ј |
| — Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико нед |
| <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> |
| ице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд изла |
| ако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и јед |
| м, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над г |
| се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и |
| свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <di |
| оп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар |
| бом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну ру |
| њем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> |
| — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи кап |
| ховни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} |
| Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су |
| војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу |
| амену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја |
| сти запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се см |
| е првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мења |
| чивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, |
| ећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} |
| и и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, |
| ру потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p> |
| ба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце њ |
| осле, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</ |
| а, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</ |
| нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што с |
| /p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пу |
| киде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село? |
| ета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеж |
| сла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се лед |
| с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад |
| анин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Д |
| а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били т |
| >— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би б |
| јем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну г |
| ачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — уп |
| еже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — |
| буну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p |
| /p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, |
| е и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени |
| пита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пр |
| наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> |
| ом претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од ко |
| тац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у |
| рад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не гре |
| мо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, |
| Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S |
| к, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том д |
| >— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници из |
| од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Так |
| о ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет |
| џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шу |
| смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој |
| <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти |
| још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од |
| све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што у |
| Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— |
| евима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кун |
| ем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лиц |
| донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је |
| ебојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погр |
| и право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће |
| анем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумес |
| робојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно |
| на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стр |
| паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> О |
| Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савлад |
| че прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушак |
| има, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и |
| силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S |
| ен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорч |
| их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, из |
| братиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се сн |
| ишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта |
| ц оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: дух |
| аше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће |
| ере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, шт |
| већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као гр |
| ора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша |
| а, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови |
| лике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста |
| , али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху |
| и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, |
| ош неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и пор |
| ош неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог ж |
| тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без |
| е.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гре |
| аху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни |
| лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском |
| војим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше к |
| у.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, |
| xml:id="SRP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а |
| купљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} В |
| <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како |
| ше, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго... |
| угих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са си |
| к од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову че |
| тла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хуч |
| косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донес |
| тави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху. |
| све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и з |
| вала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањенико |
| т стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку ис |
| . побратиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Сп |
| ом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продир |
| под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших н |
| из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га |
| је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21 |
| беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поски |
| то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допуст |
| сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер |
| кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу виш |
| иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Х |
| д, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе е |
| у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> |
| и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на |
| Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И |
| фа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у паши |
| ана.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.< |
| пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се м |
| пираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и п |
| е већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?< |
| да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</ |
| апали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђ |
| d>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружен |
| d>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила |
| известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући |
| <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у |
| </p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди де |
| /p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — реч |
| нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи. |
| ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? |
| ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју. |
| А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> |
| .{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и п |
| дину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч о |
| рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је |
| — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако |
| чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за |
| у и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако |
| Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже глав |
| /p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечер |
| ад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} |
| ћ, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему извести |
| /p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет р |
| хита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се |
| режуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати |
| ше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царст |
| дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се в |
| S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од р |
| глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као |
| /p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беш |
| <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</ |
| огама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и с |
| ђе много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не диго |
| принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући |
| о си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стр |
| купи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу |
| пуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. < |
| {S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— |
| ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-д |
| ково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао? |
| >— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика нек |
| у!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте м |
| анојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обр |
| b n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и |
| говори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</ |
| о и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стој |
| .</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не |
| p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опро |
| {S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</ |
| Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{ |
| ати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека с |
| рнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан. |
| шке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задув |
| нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак о |
| .{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да рад |
| </p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падо |
| ко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише |
| ер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташ |
| беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> |
| ар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собо |
| тобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игу |
| во“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погл |
| /p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степен |
| ћ из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ |
| орећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Св |
| шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} |
| оста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— П |
| д отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом. |
| p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не мо |
| га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и |
| ...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— |
| ећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барја |
| њи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их |
| куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Ж |
| д пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку |
| ection" /> <pb n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се усп |
| .</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко |
| а.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахн |
| е:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на |
| на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, с |
| >Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беш |
| apter" xml:id="SRP18965_C2.2.10"> <head>Бошко разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко оста |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.6"> <head>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице |
| разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> |
| но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— |
| раде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му |
| Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и г |
| рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у |
| е тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дођ |
| и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| богом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпра |
| тупи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. |
| то, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и |
| размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>С |
| трвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад |
| ође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту заст |
| Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жа |
| Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упита |
| проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он. |
| .</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нек |
| где, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ б |
| жина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — |
| </p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђук |
| у десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и на |
| ена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да |
| Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — |
| Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мисли |
| тери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна |
| вцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — р |
| кше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радо |
| искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина |
| ајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након |
| уњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турс |
| еха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p |
| а ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговор |
| капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста |
| ти овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим |
| свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— |
| </p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> |
| и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му |
| ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом |
| <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточниц |
| > <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p |
| а.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и у |
| аше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њи |
| светити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи |
| то мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казивах |
| дног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац |
| х образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре н |
| пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке |
| их обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени |
| а и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S |
| ац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и мат |
| ној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игума |
| аји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваш |
| уку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је |
| за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па на |
| саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} |
| вољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио оч |
| Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну нек |
| то своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, |
| у, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закли |
| ита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред |
| .</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> |
| едан другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ |
| да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народн |
| добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То ре |
| о да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се |
| ги, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, с |
| а но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла |
| ало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми бу |
| ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се |
| Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да |
| Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Тура |
| , реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу? |
| ога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило |
| о је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ. |
| Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; С |
| мет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> < |
| ох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <mile |
| неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само |
| е згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{ |
| — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{ |
| а?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти м |
| је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци оз |
| у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи |
| у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам |
| еши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те |
| Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаков |
| иљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди |
| > <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу |
| игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом.. |
| поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. зна |
| је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад |
| p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> |
| мучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— |
| од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то шт |
| зи кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти моти |
| уж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало |
| гуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p |
| и.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} |
| на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те изба |
| ом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— |
| рад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом |
| еше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаш |
| ст; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... |
| их Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он |
| о је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха! |
| иђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се вра |
| м причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху бр |
| ја ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљ |
| куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да |
| игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Па |
| е што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и |
| е?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За ос |
| Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стр |
| прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p |
| ласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори |
| <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам мат |
| Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му д |
| Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите |
| е нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p |
| а удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху р |
| — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} |
| кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталим |
| н махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби с |
| ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове |
| вет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врат |
| о поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу из |
| е и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари |
| вића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне |
| вљаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој к |
| раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен |
| </p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на с |
| наге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики |
| у рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја |
| народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови поп |
| подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из |
| а.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! |
| мо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дођ |
| огледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Го |
| ијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> |
| ц Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</ |
| е да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Про |
| од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, пр |
| игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и по |
| народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља |
| штење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у о |
| Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, к |
| мо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако дов |
| — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — реч |
| Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и оста |
| ише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> |
| а руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи |
| та, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже |
| > <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а |
| столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако |
| пи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— |
| бљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници |
| да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, бр |
| пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} С |
| а да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде |
| мо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. |
| , војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— П |
| се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећ |
| уња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S |
| величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, |
| , а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту п |
| меници остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима |
| и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви |
| са далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето |
| о добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> < |
| матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у г |
| од притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} |
| анорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по сви |
| м беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морав |
| би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> < |
| .{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и до |
| — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> |
| <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео |
| у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син ста |
| степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit |
| > — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> |
| ме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.< |
| у сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p |
| Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њи |
| азио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је ку |
| сте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> < |
| раницу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и |
| и се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију |
| е Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хас |
| о.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо ш |
| Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S |
| љи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебн |
| две стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силног |
| </head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се чит |
| </p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати |
| мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом до |
| чности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бо |
| кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p |
| ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну |
| ика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превали |
| а се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момци |
| и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— |
| ра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> |
| јури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и р |
| итаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бош |
| ка за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекив |
| уна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. |
| се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његов |
| мање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом |
| „Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бог |
| одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече по |
| Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да в |
| е у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, |
| , прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше |
| {S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала |
| и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутур |
| ао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син че |
| <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? |
| никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>О |
| је сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао бра |
| шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хи |
| које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато |
| би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних |
| >Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута |
| будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{ |
| с из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли љу |
| ml:id="SRP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на |
| ог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропа |
| .{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опе |
| Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побрат |
| што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p |
| ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p |
| рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p |
| кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— |
| ву!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још је |
| Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћем |
| ш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone |
| >— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже |
| знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S |
| жа? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? ш |
| ме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> < |
| а, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Не |
| ће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није |
| S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко сти |
| p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама |
| тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше ма |
| чевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале ј |
| Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од |
| пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави |
| , један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко |
| Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај ре |
| /p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањен |
| оја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној |
| са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудр |
| е није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — у |
| Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о д |
| еома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на |
| аће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарк |
| е Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p |
| огибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три да |
| ник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: |
| ерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жар |
| кушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури |
| дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кр |
| н пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна |
| ишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе |
| ..{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко |
| </p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисм |
| >— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и ре |
| к испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бр |
| ри се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> |
| к је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p |
| >Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља |
| ни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душ |
| сретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</ |
| .{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио би |
| од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Ж |
| шена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу |
| едња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане |
| тра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, |
| е се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли |
| оска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</ |
| ршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Д |
| ветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њ |
| <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би |
| , а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> |
| адије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше с |
| неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беш |
| ерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прош |
| и.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— |
| сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p> |
| ац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли п |
| аде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово |
| лико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одгов |
| аље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у н |
| љу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док соб |
| сер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цврк |
| али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсе |
| у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и кра |
| епо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила о |
| н би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на |
| повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесо |
| ју ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше |
| а коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{ |
| умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, |
| еђу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво |
| ом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ доло |
| ник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p> |
| одан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он ник |
| лажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се ре |
| сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању |
| му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се |
| никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> |
| ред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ћ |
| може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам с |
| оћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од |
| е могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли св |
| и.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, |
| како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.< |
| следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на ду |
| Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само мо |
| пираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је пр |
| ..{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка |
| Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта |
| /p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепрка |
| — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је |
| их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори |
| га.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— |
| биља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Т |
| упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p |
| <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму |
| ка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте! |
| Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихват |
| Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима |
| поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те |
| те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли ра |
| и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја |
| .. не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је мил |
| дијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима |
| } Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{ |
| ац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успрот |
| диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Ј |
| <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све шт |
| еш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од св |
| ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} |
| Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везир |
| олажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одго |
| Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} |
| понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем |
| <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи. |
| те бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разум |
| говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди |
| стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо |
| сет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахм |
| о.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гом |
| среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш |
| /p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледај |
| ати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да |
| } Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да |
| ним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.< |
| /p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји |
| — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чув |
| p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни |
| Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он |
| <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</ |
| } Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже г |
| ога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су |
| ушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој |
| е, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, о |
| ише...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна в |
| урчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита с |
| преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за |
| осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо |
| </p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев |
| ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p> |
| едну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она |
| а трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она дв |
| своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да ј |
| нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомаг |
| прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зр |
| лаговести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народим |
| рактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, н |
| рцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се ди |
| у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља зат |
| Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у п |
| о точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенади |
| } Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S |
| ознаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам |
| ка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ће |
| осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше |
| друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим бе |
| ађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу. |
| есан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше |
| лажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више ра |
| head>Четници</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће |
| ину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</ |
| ху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине |
| оја лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему |
| јло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! |
| , ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија |
| C2.2.9"> <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што ствара |
| стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стож |
| оме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењив |
| в бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> |
| а и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S |
| су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који н |
| га Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, |
| око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? |
| верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е н |
| о једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, |
| се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне осва |
| бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су вре |
| га налази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на |
| Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да |
| онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш |
| осла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.< |
| S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поман |
| ин, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се ма |
| <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали |
| лазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата |
| их буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На |
| језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше |
| p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које б |
| јо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу с |
| ди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, ал |
| 815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком |
| стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погу |
| ршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунт |
| товници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бу |
| бије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољ |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.9"> <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, |
| ој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ов |
| ма бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилик |
| ејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише запо |
| се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и д |
| узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тр |
| ичком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по |
| 4.4"> <head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још |
| гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанс |
| понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку |
| одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га скл |
| о женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање уз |
| надија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Пр |
| S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут |
| главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поч |
| е!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У |
| Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у |
| га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни з |
| .{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што б |
| чи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно ме |
| че јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... преки |
| говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, п |
| намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину три |
| њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном |
| аскрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То |
| не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане |
| човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинут |
| И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дан |
| го и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска |
| дове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, удара |
| е се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све |
| ад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на зборишт |
| S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, |
| м пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} |
| Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други про |
| воју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако |
| ода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} |
| — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах иск |
| се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет |
| уђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — у |
| не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?... |
| д можемо певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко. |
| е он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гин |
| час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— |
| ; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око с |
| и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сад |
| , о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само |
| ц пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалос |
| о је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} У |
| г и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут реч |
| " /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p |
| Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре мат |
| извану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад д |
| имо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу на |
| говор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домо |
| рад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегн |
| Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опан |
| Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} |
| и ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Тура |
| пита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин |
| рачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо. |
| p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако |
| и.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас в |
| ’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — уп |
| е треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе |
| ве.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у |
| предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друго |
| а исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Пав |
| ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што с |
| уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не |
| p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о |
| Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину дво |
| p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се и |
| Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — |
| не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити о |
| , саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а |
| p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> < |
| ца.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p |
| више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заје |
| зад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам |
| ца.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— |
| — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У то |
| адета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. |
| ићанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучн |
| p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p |
| p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење |
| ало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се |
| браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, |
| и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје би |
| ко себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војн |
| пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беш |
| јединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у поднож |
| тргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто |
| тајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити. |
| Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подви |
| .</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p |
| ="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или бо |
| кић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве во |
| раше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на с |
| {S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгач |
| ут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и |
| гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игум |
| о беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, н |
| Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињ |
| се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</ |
| до.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, |
| заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вам |
| с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одгов |
| ша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Ра |
| остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете досп |
| Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процви |
| и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из |
| светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али |
| ећ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену |
| вај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте |
| /p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авр |
| е.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, д |
| пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спрема |
| ви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да |
| ци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, |
| и, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш как |
| ика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље |
| да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако п |
| анко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше кол |
| ече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Ж |
| ће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стр |
| де и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао |
| амет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, бом |
| ац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсиј |
| иче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке |
| те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> < |
| - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — зах |
| е окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— |
| S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За |
| — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и |
| Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бра |
| Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па и |
| p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца ј |
| ва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— |
| откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и прекл |
| тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан. |
| p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог в |
| у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи по |
| прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну |
| S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву ср |
| Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли р |
| p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посл |
| вде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше |
| азорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља |
| безуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас |
| Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све |
| е смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт |
| } На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p> |
| еж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој по |
| га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} О |
| ло одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} И |
| уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза. |
| <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост з |
| {S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и |
| ре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених ус |
| >— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо чес |
| каза црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе! |
| крштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одгово |
| де од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо! |
| буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови заст |
| у?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упит |
| лас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, |
| измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Кн |
| .</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме |
| по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Ол |
| приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију |
| темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку |
| а се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према |
| Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} По |
| ла већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва др |
| око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши. |
| Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — |
| евољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам |
| живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој и |
| лаву.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо д |
| село. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамн |
| д ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџ |
| > <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" / |
| е да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи. |
| адосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="ch |
| имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу |
| е пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не |
| >— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударит |
| е! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро н |
| /p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрост |
| апатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изве |
| е не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад |
| ише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести н |
| учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p |
| и ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под |
| е на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p |
| ролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> |
| аја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— |
| не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар б |
| } Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу |
| као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра ј |
| аца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ |
| е ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ва |
| ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p |
| рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор |
| и, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрд |
| ти мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то ј |
| о.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </d |
| ки пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?< |
| ако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шт |
| и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да |
| јла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман |
| ло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Б |
| воље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пасти |
| и-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Д |
| лед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До |
| p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> |
| не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом |
| оздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом ли |
| хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} |
| инама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима |
| ан од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у |
| благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{ |
| ше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше и |
| ти од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без |
| одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар сл |
| мешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздах |
| тром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевит |
| не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устани |
| е устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> < |
| } Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше |
| еника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ |
| руди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата |
| та.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> |
| топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраш |
| b n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пу |
| , а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} |
| ву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хориз |
| , њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, |
| гуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица з |
| {S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}С |
| гумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне л |
| обом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захва |
| {S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; п |
| ватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде |
| </p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} |
| му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с л |
| мља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се обл |
| треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети |
| p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздрави |
| кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадуј |
| ма одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, х |
| иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пу |
| здахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она ти |
| рко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} П |
| ма.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то б |
| аше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и пр |
| ори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу м |
| би стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи |
| ну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек с |
| ма, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила |
| и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, |
| ка.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одс |
| ова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше |
| </p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спу |
| ...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се у |
| брве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете гла |
| куд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови п |
| поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> |
| Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> < |
| риближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци п |
| као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> |
| поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околин |
| а планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стоја |
| жасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше |
| дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пу |
| урака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подно |
| ђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>О |
| ђе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, п |
| исове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потп |
| е и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока |
| вори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p |
| диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} О |
| и, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{ |
| ну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урлик |
| добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах |
| за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега |
| е — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци |
| дима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охр |
| 134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} |
| смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски ст |
| прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуц |
| <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p> |
| родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате |
| дајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и |
| ..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и м |
| ећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и ка |
| те духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, |
| попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздам |
| арише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љу |
| је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и |
| о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко вре |
| угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половино |
| озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{ |
| и, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, |
| је Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода |
| астани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Маној |
| зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом о |
| ујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније |
| } Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један |
| ните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси |
| а.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Ма |
| и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> < |
| ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убиц |
| <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робље |
| двуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета го |
| оке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама |
| аком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — с |
| ичамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног |
| , Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{ |
| , а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде си |
| <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да |
| е борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одеље |
| ро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе |
| е упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право М |
| </p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше. |
| ено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мо |
| Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Истор |
| ш по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест |
| Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из |
| и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћо |
| руги пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздво |
| га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, ст |
| .{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је р |
| ти твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим к |
| двојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм |
| ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каб |
| доци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Божј |
| мире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То |
| испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огром |
| у на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што |
| почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуц |
| дају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ |
| кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, |
| ору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај с |
| !...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p> |
| заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у |
| илош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не у |
| је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се н |
| тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{ |
| А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше |
| бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p> |
| ашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без м |
| ичека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује |
| Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, |
| е око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје |
| илоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не при |
| .. „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дом |
| вропа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, ј |
| о, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци |
| точној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто |
| и се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лага |
| не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p |
| </p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пр |
| То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина т |
| и народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава пода |
| је.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредб |
| упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на |
| е налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час |
| му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о |
| гани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на |
| ана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главн |
| ead>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава |
| лужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људ |
| Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило |
| арода потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{ |
| овек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} |
| окламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ О |
| p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим о |
| а и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Б |
| ћ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пу |
| e unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и |
| вих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаш |
| атром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише с |
| лучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра ка |
| тиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га осв |
| одлучности и постојанства, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином |
| ћ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло |
| миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу |
| } Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твоји |
| агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете |
| ше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа |
| е, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забу |
| емио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома располо |
| ах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и |
| } Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми |
| о никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, |
| брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде |
| Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што |
| /p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> < |
| Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> |
| дина узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n= |
| подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом с |
| ро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се к |
| ребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгаче |
| ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витез |
| ну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али једа |
| свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара |
| е се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде |
| ни пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни |
| другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, |
| снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави |
| рући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ |
| у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде |
| благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <div type="chapte |
| гову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p |
| о том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветит |
| адио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Вољ |
| су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, т |
| цом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понов |
| ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, |
| почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — про |
| додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Н |
| ећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не |
| аџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> |
| же главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно.. |
| осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и ок |
| .</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђен |
| естаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше по |
| етрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</ |
| .{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и п |
| јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, п |
| та.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нек |
| н оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага |
| Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупк |
| родника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани пос |
| <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{ |
| им које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми |
| јана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} С |
| лику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Ст |
| си.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и ск |
| старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— |
| на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S |
| ело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господа |
| опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био |
| ече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове |
| а не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те че |
| ако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а н |
| <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камен |
| очека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — При |
| /p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! |
| <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{ |
| >— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> тв |
| свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек под |
| своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да |
| напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши св |
| ! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’ |
| вет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те |
| лобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно ист |
| једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи н |
| ни стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости |
| Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, |
| еше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске с |
| з пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, н |
| и народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега |
| остављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вер |
| лости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стр |
| рапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то |
| о... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> < |
| Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази свој |
| че, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, а |
| — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин |
| ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па |
| је, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо ги |
| о по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb |
| м!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знам |
| лико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сет |
| овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку |
| ебе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису |
| , већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета |
| за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењ |
| а велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово |
| их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошт |
| само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњив |
| проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше |
| ветитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S |
| S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по сто |
| ка је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле с |
| а чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S |
| ећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p |
| ? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је сева |
| ва?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се раз |
| а кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — |
| Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру |
| и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуд |
| ет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb |
| тави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двој |
| </p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— |
| немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасно |
| је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресош |
| мо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе тр |
| је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот |
| рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти |
| алим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим. |
| </p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице. |
| веде га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио с |
| лушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гро |
| Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко |
| е главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> |
| ице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су |
| ака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> |
| вићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би |
| што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија |
| омоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— В |
| у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— |
| Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова |
| анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} |
| p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам |
| </p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Веру |
| ост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> < |
| а чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их ст |
| блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p |
| лаве до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ |
| Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо |
| бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бе |
| иве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земљ |
| тојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} |
| витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње ч |
| се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасен |
| и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} |
| дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше |
| се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај |
| <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</ |
| у уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског |
| еко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од |
| пасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе р |
| >— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било |
| необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо. |
| ваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв н |
| ли би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад на |
| еше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати п |
| му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник |
| па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад с |
| Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивн |
| Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p> |
| .</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац |
| к буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба ча |
| ... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двоји |
| ....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби об |
| с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — |
| аше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и ча |
| а?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Мож |
| овештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене |
| му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше б |
| > <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом год |
| > <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> |
| Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша |
| <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што вој |
| вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> < |
| пуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом |
| ш се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали |
| p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше б |
| а њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље сп |
| лу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним па |
| ама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дуна |
| о скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најго |
| он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам си |
| муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост |
| војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше |
| иб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путни |
| кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело |
| леже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Лати |
| лиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S |
| > Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне д |
| њен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p> |
| Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} |
| њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, пот |
| њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздух |
| теља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се |
| упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће до |
| аће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У то |
| им зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукош |
| {S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага |
| огоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захукт |
| че?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се |
| е утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, сп |
| рчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи |
| S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> |
| , погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост |
| Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} |
| е.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, в |
| ре!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте ра |
| Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харе |
| ш га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац |
| аху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву |
| а она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута |
| а само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обра |
| на шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на б |
| , али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи |
| рави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он на |
| им пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n= |
| p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде |
| <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпо |
| екако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то |
| рђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p> |
| ељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} З |
| а пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Ник |
| <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у |
| ама.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, злато |
| е први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Ср |
| Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— У |
| чише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњ |
| уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену.. |
| ушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беш |
| спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговешт |
| да, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода св |
| а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, прек |
| јајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастир |
| од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно |
| тише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вра |
| творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта |
| .{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и |
| tone unit="subSection" /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпе |
| о Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник при |
| беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су пла |
| урама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се зауст |
| ба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држ |
| ого одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заи |
| аво цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегун |
| судну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројур |
| леди месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше |
| у одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с |
| свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мора |
| елико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете ве |
| јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунче |
| ек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи по |
| ин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаш |
| дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака да |
| свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топ |
| е не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића |
| икако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све |
| и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх |
| м, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; а |
| е се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше |
| ама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлег |
| оје те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушењ |
| На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утв |
| Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се |
| дијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од |
| и почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана |
| — Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — |
| а у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову станов |
| вим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар |
| ља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних |
| Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од |
| е.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила |
| путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену |
| беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред ос |
| а донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} |
| ећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад |
| ји 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру њег |
| о одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем |
| у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згран |
| ажи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју д |
| о укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети мом |
| јач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дора |
| деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук |
| ресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наред |
| потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, не |
| капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни |
| је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ће |
| ним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губе |
| емило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече |
| има.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гла |
| ницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока |
| је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</ |
| духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и пов |
| Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе р |
| цу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спа |
| комешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшниј |
| т ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један п |
| шчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} |
| <head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — реч |
| де у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} На |
| па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прик |
| ви огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, |
| еде.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће |
| че му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлук |
| евој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и |
| ора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</ |
| "subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обича |
| редаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима |
| ти му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва а |
| кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> < |
| јући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спрема |
| дморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапат |
| величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</ |
| рбинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срб |
| p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран |
| манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше служ |
| престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби |
| агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи с |
| о сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита |
| манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| днесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем кр |
| apter" xml:id="SRP18965_C1.2.10"> <head>Вечерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за о |
| тењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедиј |
| м стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> < |
| униске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска зе |
| о прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој |
| х и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У ов |
| та јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити не |
| > <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} |
| а сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полет |
| ећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</ |
| е стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Мо |
| аву би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разго |
| {S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Врем |
| ле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше с |
| > <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} |
| ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, |
| } Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад |
| За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Ла |
| о умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S |
| н зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештенико |
| ој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој |
| збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? |
| кну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важ |
| >Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која |
| асно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створи |
| мо их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као пр |
| и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јун |
| дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, |
| д све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, а |
| савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам ост |
| о сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и к |
| та ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако ниса |
| м гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То н |
| ахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овд |
| </p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми |
| ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговори |
| јана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p> |
| S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, на |
| е?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још кој |
| ад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} |
| ни и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње при |
| <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} |
| спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајућ |
| ови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се |
| као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала ов |
| г да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних |
| онови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело |
| е, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћ |
| овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово ле |
| подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви бе |
| оји поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим |
| кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну |
| џи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде |
| p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, |
| а — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе |
| окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја не |
| беда, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто |
| , сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјур |
| ао зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци про |
| огоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе п |
| ? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је |
| Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Оп |
| олико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро |
| и.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање окол |
| <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад |
| сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Др |
| га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га |
| еше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет го |
| а потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошк |
| и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по б |
| <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час ка |
| спразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га б |
| оби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је п |
| шај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div |
| и везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и ду |
| е се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделе |
| ораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!< |
| дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Б |
| рава борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано ж |
| е ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати |
| а се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па |
| > <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се |
| ио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — реч |
| и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жар |
| >— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајц |
| пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се д |
| и и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса т |
| построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме |
| окласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: |
| Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> |
| , а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, |
| е рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица мат |
| о, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких |
| беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p |
| } Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се |
| љен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, |
| еше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши пос |
| погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, |
| и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици чита |
| ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, |
| — Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, до |
| триче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако дру |
| е ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати |
| д стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти. |
| несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуман |
| о!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду |
| ићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа п |
| е под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере |
| рчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу |
| .</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушк |
| педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо. |
| гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — |
| и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> < |
| Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> < |
| иташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — |
| а врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле |
| зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беш |
| диле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто с |
| ош да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чис |
| се читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече |
| у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарк |
| но, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скре |
| ини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине |
| гуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше |
| — Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пр |
| " /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ ж |
| ком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаш |
| раћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посе |
| ом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке |
| .{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Го |
| ице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она |
| обро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану с |
| p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војво |
| слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— |
| да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и п |
| ше пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта го |
| е се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, к |
| ма.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <p |
| — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и ве |
| зора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и пок |
| стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред |
| жи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.< |
| ако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, |
| манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Ал |
| беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, улива |
| а два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедем |
| апајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарк |
| сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Би |
| ло више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у је |
| јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин об |
| е се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић пог |
| зносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетах |
| {S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у паши |
| тадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукиј |
| S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој н |
| ример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота стари |
| змилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, |
| на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу |
| о из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веом |
| еко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба |
| ековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако прос |
| вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у пи |
| {S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживе |
| им притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци |
| убљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Лат |
| шина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани |
| ржећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p> |
| </p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се н |
| га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беш |
| беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пишт |
| /p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђ |
| ратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за |
| метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег |
| же Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и на |
| живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски из |
| то не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошк |
| лом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, О |
| ика спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стра |
| .</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Ли |
| о добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући мате |
| ва ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по стр |
| з слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним |
| беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала н |
| асвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајућ |
| Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и |
| дан брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и об |
| храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода п |
| еше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га |
| е весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци |
| енућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добије |
| По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се |
| ти се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.< |
| еђе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То |
| м руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> |
| таше триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџ |
| ишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео |
| убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђ |
| са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опа |
| араше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а д |
| а да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Ј |
| .</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и пот |
| скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један |
| се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајн |
| тојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до |
| вот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!< |
| х нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изи |
| Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, см |
| и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи |
| чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ |
| ају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спр |
| Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим |
| риродни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање |
| ине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо |
| ећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</ |
| еху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb |
| тембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћ |
| довићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и |
| Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као |
| прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, |
| ачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав |
| ше неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кр |
| материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељив |
| н овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пл |
| к, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Рите |
| округ.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточ |
| ене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског |
| е имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног н |
| саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.< |
| а чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по простран |
| десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p |
| асића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла неп |
| н сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропиле |
| беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, см |
| убоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанче |
| беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манаст |
| куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху пра |
| лом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим з |
| ића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — |
| ло небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, |
| бнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овл |
| есоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривен |
| гу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама прите |
| S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n= |
| жаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и дец |
| азре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, |
| њу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима др |
| лом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дво |
| ао оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пре |
| лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних о |
| слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не бе |
| ко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све д |
| ен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И |
| а, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше п |
| у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова о |
| езови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим во |
| храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови осв |
| То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Ру |
| мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млад |
| рошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе |
| у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше н |
| Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, |
| однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и велик |
| ословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутњ |
| листаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и |
| : једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче |
| њаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када ум |
| м.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим п |
| ода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међ |
| .{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави |
| ламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћн |
| промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће |
| де си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> |
| асвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу |
| е-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза |
| Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ов |
| и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећ |
| кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког |
| ела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубок |
| на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, са |
| Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљиви |
| кама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> < |
| да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нис |
| у Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="chapter" x |
| помен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву зем |
| рђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то |
| зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и је |
| а мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Ј |
| а српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрав |
| ад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако гр |
| коро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> |
| сти и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беш |
| мо знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразлож |
| неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши |
| {S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеш |
| цу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог |
| што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и |
| а образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше |
| овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Пота |
| а.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека |
| ном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p> |
| ији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обест |
| it="subSection" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и вој |
| -Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</ |
| ћу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већ |
| м.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а н |
| беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и |
| се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан м |
| себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турц |
| ободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако сла |
| е му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не б |
| те доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће |
| губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милости |
| што леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те т |
| Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадиј |
| и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, а |
| ше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ р |
| ан час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу |
| {S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешт |
| ветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце з |
| ндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упи |
| pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обо |
| Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остад |
| речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред о |
| као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p> |
| се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, о |
| S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе |
| ном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим плам |
| твар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и |
| се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан неве |
| Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би оно |
| е шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и са |
| право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па ид |
| папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га ла |
| ше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамо |
| кав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчев |
| под кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена |
| окривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида |
| е.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у гроз |
| амотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</ |
| апад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног изв |
| ђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је гла |
| стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на |
| ече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</ |
| и свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Посл |
| лу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— |
| оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У н |
| н.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном мес |
| .{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по с |
| ска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и пр |
| кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао б |
| дан огромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се р |
| бе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њи |
| /p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војво |
| d> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој с |
| ље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као д |
| смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује |
| а и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да дел |
| >Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше км |
| еправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је гл |
| ја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{ |
| да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је бла |
| све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да |
| варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну |
| одан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори |
| га помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и п |
| Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војс |
| .{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по |
| о дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће |
| и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</ |
| p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрн |
| но, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други де |
| нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања част |
| оступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, |
| е у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> |
| ни, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> |
| и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Руд |
| <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спаз |
| p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња се |
| рза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добра |
| ..{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена |
| </p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— |
| у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p> |
| ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме |
| мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он бе |
| ном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико д |
| постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двостру |
| p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед |
| апетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо |
| ори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снаг |
| ље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на |
| и.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један |
| ен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три по |
| е ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу с |
| ом узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Х |
| тављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим |
| к-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у |
| омовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одо |
| аде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја |
| ваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спо |
| и нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиш |
| нов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитриј |
| збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p |
| беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређ |
| већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да |
| ојничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — реч |
| ко хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву |
| <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да пока |
| јајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Др |
| из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804 |
| а уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{ |
| уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, |
| >У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико |
| тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, п |
| е моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу дру |
| } Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхт |
| двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и з |
| ="5" /> <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши |
| ића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, ш |
| војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па |
| ко одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Г |
| евцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упа |
| час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p |
| о да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, |
| пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку р |
| заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p |
| И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Ш |
| <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека |
| , али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, |
| могао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му с |
| иво оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест |
| /p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Ос |
| збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори |
| бавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>У |
| едни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.< |
| гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похи |
| а их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавиј |
| воде жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесе |
| Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</ |
| p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час |
| усрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи |
| /p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ло |
| дана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један о |
| грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полет |
| рла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас по |
| бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке |
| кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском одел |
| кама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone unit="su |
| е све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <m |
| ="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. |
| <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближу |
| судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, не |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.3"> <head>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под зап |
| и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружани |
| е јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече |
| акање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи п |
| ће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се нис |
| ати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — |
| ред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорн |
| и.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде |
| ки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати ју |
| ана, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на ви |
| издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit="sub |
| l:id="SRP18965_C1.3.4"> <head>Поздравље војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> < |
| о зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} З |
| и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадије |
| на и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи |
| адне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чин |
| И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Аши |
| што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке цр |
| удрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и зак |
| рава. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и под |
| лом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, на |
| ти.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душ |
| н свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа б |
| беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево ра |
| ш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} |
| генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет годи |
| ad> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут |
| ан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{ |
| говори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па л |
| се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не б |
| !...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разуме |
| вом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{ |
| ним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове |
| не српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше |
| шња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводин |
| та га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукн |
| и ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — пр |
| и шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> |
| вет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а з |
| , то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? |
| цом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се ве |
| аће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{ |
| а северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколи |
| ме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и |
| паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну |
| ки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац рас |
| <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове бур |
| је покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива к |
| е и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— |
| си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевић |
| и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад |
| азграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шт |
| жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе ј |
| тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружан |
| , и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{ |
| Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио. |
| пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чу |
| , игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана п |
| а гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} |
| ребаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше |
| упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} |
| {S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> |
| ом чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вре |
| на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мал |
| S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад мо |
| а ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси би |
| и се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p |
| лиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека бу |
| се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога |
| тенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави п |
| ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пођ |
| спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети |
| ам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан |
| е кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... свак |
| упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Пот |
| ресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих |
| /p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у |
| много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p> |
| то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да |
| присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— |
| лоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетв |
| Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> |
| им местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се о |
| апасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што |
| з челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепе |
| у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — |
| ја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, по |
| у, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја ј |
| аници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбиј |
| ци испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз пла |
| ра! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позад |
| а у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игу |
| х двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, |
| војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне |
| е само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе |
| а, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи н |
| утак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше о |
| >Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обреновића.</p> <pb n="178" / |
| асположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али о |
| арода.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави |
| {S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ ист |
| муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{ |
| спео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диж |
| — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле |
| што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше аван |
| /p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омале |
| старити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, п |
| стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} П |
| аздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даљ |
| </p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места |
| ц, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут |
| арешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Једа |
| } За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потек |
| та говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам |
| азберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — р |
| оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас дво |
| што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и д |
| >Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пе |
| твори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку |
| ла.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посма |
| Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у |
| одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.< |
| Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа |
| и пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука из |
| оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> < |
| сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на |
| тећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У |
| у.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватр |
| дног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли |
| ти и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва ус |
| олини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, п |
| ев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом |
| свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, |
| аху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала оде |
| p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић в |
| а иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и |
| >Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему |
| рема Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Ма |
| паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да |
| је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, |
| де му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским ви |
| ја, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде о |
| Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајић |
| ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим |
| стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабр |
| поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и ок |
| сила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непо |
| себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да ст |
| о.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљ |
| лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да |
| сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али |
| кидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њ |
| застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима своји |
| будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пу |
| , што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ћ |
| рзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху ш |
| га?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљу |
| } Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> |
| о би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— |
| и поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти |
| Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Но |
| стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако ј |
| ја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{ |
| оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од т |
| ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога и |
| ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав |
| клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце |
| похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударит |
| ијатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се са |
| ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и |
| есрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек оср |
| </p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ов |
| дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће т |
| ст, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто м |
| ите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не р |
| и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чист |
| имећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, |
| м.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> < |
| дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за ду |
| нце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и |
| м дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у р |
| повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвена |
| куца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За |
| о да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милиц |
| с.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у ру |
| д! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам |
| н пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по др |
| Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-П |
| овори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко с |
| као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерл |
| агу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— П |
| један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарк |
| Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам... |
| аш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсиј |
| ало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p> |
| стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p |
| аке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и |
| ћу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— До |
| е то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сеља |
| уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже |
| ка.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше |
| итеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату |
| За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе |
| и момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмер |
| љима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај нош |
| естра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка |
| е четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се ла |
| раја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама |
| ј речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул- |
| > <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омер |
| а се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Мом |
| .</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>М |
| ом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече |
| > <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p |
| запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћу путо |
| p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка |
| ше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се пис |
| свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже |
| од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:< |
| бузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом р |
| е га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом ор |
| таји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, |
| <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ни |
| овића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> < |
| остраном предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, |
| Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ват |
| тово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{ |
| триче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да н |
| сти, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан |
| де их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у |
| , и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за раме |
| им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су н |
| е, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусу |
| е зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше тр |
| p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече |
| кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он с |
| олети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага |
| се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах пој |
| Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p> |
| Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица по |
| раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да |
| а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обаз |
| .</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p |
| сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратан |
| рати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагр |
| сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени |
| <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и |
| анца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> < |
| ве и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто до |
| ају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степен |
| — Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ств |
| му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чу |
| те где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S |
| добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше |
| уња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта |
| оњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <miles |
| вољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и |
| ировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Или |
| p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа |
| доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све |
| ута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријат |
| евића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из |
| је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у ша |
| /p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што в |
| кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и |
| и пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што |
| трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} |
| , и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p> |
| ике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лев |
| ета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето ду |
| ло руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</ |
| да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> < |
| > <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле п |
| ша Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задо |
| нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко |
| с.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>От |
| Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Момц |
| ема ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоск |
| неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова |
| тави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
| и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче |
| е брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
| Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!.. |
| <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита |
| <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, |
| ead> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази н |
| латити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} О |
| акија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пу |
| спрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, ка |
| p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ни |
| та од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да |
| те их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта |
| > <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да |
| ете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси |
| шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишин |
| аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног |
| ...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> |
| рад Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да ост |
| старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти |
| у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престаја |
| не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на |
| аше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p |
| викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру а |
| </p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије кле |
| бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — уп |
| кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Пр |
| } За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше п |
| >„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша св |
| мну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, вра |
| м!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођи |
| p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних |
| у.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај |
| постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је |
| ачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прег |
| тњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! |
| светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете за |
| ед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без д |
| аби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с пољ |
| што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта |
| нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење нак |
| чку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> < |
| >— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу о |
| Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговор |
| P18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде запо |
| ише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекуј |
| .. шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака |
| мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и |
| обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone u |
| и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је |
| ху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} |
| зонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit= |
| Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| > Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а |
| Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и д |
| тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да |
| занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши ова |
| мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли |
| ај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушк |
| а умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше н |
| јсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> |
| и се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе |
| д, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесе |
| ма што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игуман.< |
| љу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се |
| тра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То бе |
| Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, за |
| ве тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан хо |
| е опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у |
| вати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата |
| ћи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од ку |
| е сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он |
| помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви |
| прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Поза |
| .{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код те |
| бодан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћ |
| ио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један ма |
| е реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ов |
| , час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође |
| ко се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут |
| ру.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла д |
| коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} У |
| брада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S |
| } За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да |
| оге црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> |
| p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седе |
| и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </di |
| и Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!< |
| усти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар |
| тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> |
| Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета |
| ови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова мо |
| Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити. |
| ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, бе |
| ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> |
| а, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове |
| де!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову |
| и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној. |
| оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачун |
| подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} |
| S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Ид |
| брад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да |
| ко ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који ч |
| — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет до |
| равимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</ |
| овишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроб |
| авише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На |
| грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Х |
| разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непреста |
| м Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Нед |
| упно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, |
| ега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> < |
| Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и пре |
| еме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстар |
| еже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекив |
| се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледај |
| — Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена вра |
| {S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он св |
| неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће про |
| мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Ср |
| ге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јач |
| рчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло бе |
| снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте поб |
| коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Н |
| по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше д |
| а и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се |
| чи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p |
| те придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако |
| га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павл |
| /p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У |
| т година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима нез |
| <milestone unit="subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, |
| д!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одл |
| " /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} |
| е.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нем |
| ђи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народ |
| узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечан |
| <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ |
| ишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије |
| <head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима та |
| унтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као о |
| } Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху |
| т своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и д |
| ирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе и |
| е.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прст |
| чји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова д |
| лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испо |
| ија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином ли |
| зују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена |
| на везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се |
| >Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна обле |
| ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемо |
| одан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p |
| а њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде опис |
| виру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна |
| жа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху |
| а и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два бр |
| узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно ј |
| имаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој |
| > прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко има |
| једињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пан |
| е, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом |
| е се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају ти |
| и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се |
| , опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало ве |
| у прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се под |
| е духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на кри |
| замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, |
| јана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p |
| је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта |
| ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека на |
| Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори М |
| обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пру |
| раш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти |
| анастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад с |
| ао да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састаја |
| p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, уз |
| мише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју |
| његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не |
| , нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи ка |
| мет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.< |
| врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и к |
| ених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а з |
| уше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови стар |
| е се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> |
| ега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с прав |
| еће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војвод |
| да, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасе |
| ше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у р |
| де Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још што |
| поведи једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек ба |
| дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташ |
| рују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, |
| њи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Ту |
| лаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на |
| могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не бе |
| па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огром |
| нце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и |
| , иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, п |
| прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њим |
| м, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мир |
| темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да |
| асло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше |
| еву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв |
| највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вул |
| са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај х |
| се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун ча |
| раз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је |
| беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше уз |
| ећа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, |
| шко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да |
| у да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбиве |
| пије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца нев |
| рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Мило |
| гружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му о |
| <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличењ |
| пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле |
| за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвн |
| } Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мат |
| е, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спази |
| ом.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и |
| осом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p> |
| носи.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и |
| — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману |
| тољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију стран |
| — Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се |
| ака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а М |
| аше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико. |
| мцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу |
| > <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и п |
| срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на М |
| уком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примет |
| .</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с В |
| ратак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што прв |
| ростору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, н |
| упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p |
| <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— |
| у, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче |
| ла овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у час |
| {S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заје |
| старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан |
| ромени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријат |
| иже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош саз |
| свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се п |
| ј умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} |
| у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почет |
| вом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певу |
| <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По |
| е, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треб |
| роду Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље |
| лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њ |
| ећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: о |
| ж у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из зано |
| авле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и ов |
| унио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се |
| жаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовни |
| ко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита |
| е.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за |
| ложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да с |
| и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим б |
| самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, в |
| опадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шч |
| вог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и |
| потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало |
| уја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="17 |
| орио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један |
| Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио г |
| осле, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само зн |
| и јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} |
| баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако |
| родан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — ре |
| е и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и пр |
| ан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — |
| аго, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје |
| срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе св |
| ају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежи |
| ошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бо |
| зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p |
| заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре оч |
| ему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски |
| авне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинам |
| е.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Н |
| p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благ |
| рича догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов ј |
| Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуч |
| обе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дво |
| .. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — реч |
| диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута |
| ин, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, преплану |
| ера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има н |
| бивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај сн |
| дахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p |
| S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скоч |
| аву.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, ре |
| ко...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у |
| себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз т |
| у слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је н |
| </p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе |
| у се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухва |
| погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове р |
| /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покл |
| е Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затв |
| изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој дана |
| овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао ма |
| енице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — |
| ејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она ку |
| д Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — |
| раве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— |
| /p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано |
| цу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак |
| нице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нан |
| — Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! |
| би тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тре |
| же могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-п |
| ћи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече на |
| <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... пору |
| че! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За П |
| је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем. |
| здишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p |
| и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доц |
| свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе не |
| у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, ј |
| уша човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали |
| Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнуто |
| <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак |
| слиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{ |
| >Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би |
| дан мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, |
| Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; |
| Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину св |
| >Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи к |
| ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет |
| бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је |
| </p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, |
| е човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробиј |
| ињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n= |
| има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> |
| је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло |
| > <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упи |
| вановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p> |
| Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а о |
| нин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти г |
| х промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, |
| погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, |
| а путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђа |
| p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје |
| до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова тресну |
| <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</ |
| је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спаз |
| дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу |
| осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тел |
| њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али г |
| таси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тиш |
| е; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка сло |
| — Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> |
| а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћ |
| Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко. |
| таде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том |
| > <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник о |
| ан стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага |
| касмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи с |
| гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ |
| пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и |
| има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде |
| ћ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна |
| л примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба |
| p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе ч |
| село и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог д |
| пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад |
| !...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си |
| ово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> |
| <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не ве |
| че:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p |
| ши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да |
| нака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и про |
| <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— |
| д села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју |
| ав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одг |
| агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Р |
| њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезек |
| им.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и пока |
| ња.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећ |
| идети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен к |
| што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За да |
| <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више.. |
| а кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одгов |
| равише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сј |
| Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отиш |
| <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p |
| /p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</ |
| уби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши |
| .</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— |
| мо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну рам |
| тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} |
| си ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — о |
| Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} |
| p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило |
| <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика |
| ни мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се |
| адића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже |
| ше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стањ |
| у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек |
| , али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> |
| p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group |
| вило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га |
| е, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде прем |
| <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед. |
| а скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане пор |
| колико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> |
| </p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, |
| </p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Сти |
| </p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit |
| скопане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и са |
| ри! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, |
| му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> < |
| а тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман п |
| ужину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан |
| </p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S |
| ури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се о |
| итаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај ф |
| узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— |
| <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без преста |
| гуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић |
| тицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што |
| времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени с |
| грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча |
| рац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Сп |
| па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже |
| > <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај м |
| епавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p |
| ођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p> |
| за паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и пог |
| нац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и в |
| а на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи П |
| поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше |
| е с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{ |
| се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и |
| е се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други |
| вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учин |
| ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!.. |
| мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатк |
| е околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, |
| p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дођ |
| џи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџ |
| е.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Не |
| {S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души н |
| сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је |
| смеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка? |
| р син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче |
| ана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{ |
| скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну |
| сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми |
| p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор |
| ну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се заж |
| рена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући |
| би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ к |
| нише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Б |
| приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном |
| а.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, јуч |
| је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народ |
| </p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p> |
| Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p> |
| мере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{ |
| ажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, ј |
| , потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и п |
| Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти |
| што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљен |
| де.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p |
| <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче? |
| ишта... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно п |
| ј се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је |
| ког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше прост |
| ежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље |
| одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у пла |
| маш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини |
| абрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори в |
| таде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго |
| оја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> |
| /p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим ро |
| га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако доп |
| ебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси |
| ај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— |
| неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> |
| а дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>М |
| село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани ме |
| све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема п |
| , стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага н |
| <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то ј |
| таше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић |
| а.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p |
| и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са п |
| е се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити о |
| узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву |
| х чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенији |
| и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја |
| сука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров на |
| аша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Дим |
| p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше |
| лову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравиц |
| ше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше |
| д гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме |
| одиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало |
| војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш |
| p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испреки |
| а.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци |
| куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и вит |
| тва, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над д |
| ти.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрет |
| г дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, |
| у, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим б |
| беду, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситниц |
| .{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али! |
| лисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јур |
| p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} |
| Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— |
| p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти каже |
| кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> < |
| а столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p |
| ир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупи |
| у Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави аг |
| еђа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију |
| — Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Так |
| ај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица |
| ранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, бра |
| дина били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и сло |
| ца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — |
| Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили н |
| немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — |
| подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опар |
| {S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — од |
| </p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претр |
| ...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим с |
| ирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом |
| ла, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радост |
| тадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упи |
| Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улаз |
| адије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено мест |
| вори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на |
| укуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> |
| се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул п |
| ио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он п |
| тином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници |
| Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином прој |
| /p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше н |
| му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере |
| згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби |
| Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци |
| м!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, |
| да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмисл |
| дију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време |
| у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако |
| све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље проди |
| } Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко п |
| арац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} Пр |
| олити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу |
| S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на ј |
| о соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p |
| пао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> |
| шка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У та |
| раве, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав |
| да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и ск |
| роз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узја |
| у у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том |
| !...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Превари |
| апушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и н |
| левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} |
| рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву |
| авловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти мом |
| ке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p |
| са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S |
| беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прил |
| ...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једн |
| е Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој у |
| оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— |
| укама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послуш |
| а с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па уста |
| а туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашкови |
| влов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Об |
| се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бо |
| инулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица ј |
| ом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега |
| не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој н |
| ли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{ |
| ке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Ниј |
| {S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, |
| лада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде |
| , пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цуки |
| >— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори пре |
| ри игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} З |
| , а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За вр |
| о лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћи |
| тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слобо |
| г Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он |
| а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари |
| се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с |
| де дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јав |
| ресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не м |
| буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће би |
| се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да |
| собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> |
| > <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра суд |
| .</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја з |
| е у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по кој |
| ана.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје! |
| опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугла |
| S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о к |
| > <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p |
| при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шан |
| ме.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде рук |
| ла Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> |
| е сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?< |
| а.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, и |
| , и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit="subSectio |
| старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вал |
| е да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се поко |
| оњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете г |
| вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као оч |
| а се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и с |
| p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег ха |
| ићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном |
| резо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав бе |
| } Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли р |
| спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и п |
| ејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То реч |
| е ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је наро |
| кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо на |
| >Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му |
| бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} М |
| тарце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите и |
| вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду.. |
| а стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, од |
| Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.< |
| .{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? |
| ве.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Т |
| лико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — реч |
| ворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на су |
| p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ва |
| узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресе |
| и све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо |
| p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</ |
| н упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет. |
| Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n=" |
| би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> |
| и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</ |
| узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> |
| оше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се |
| упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код ка |
| унце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговор |
| ква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и т |
| Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — пр |
| и момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Ш |
| есу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> |
| p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је |
| и.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће |
| или, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и |
| p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону |
| га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код |
| уњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу |
| Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} |
| дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одред |
| упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одг |
| р најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи |
| /p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помеш |
| плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом в |
| ђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да с |
| хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо име |
| штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од приј |
| ?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га |
| ди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однес |
| ах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мо |
| :</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— К |
| } У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Св |
| жњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша н |
| авски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава |
| > <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, ле |
| нту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен ов |
| .{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у г |
| шташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прику |
| то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификациј |
| е и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага |
| ји му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и |
| еше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{ |
| оћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњ |
| т ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичари |
| д децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својст |
| у.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова за |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.4"> <head>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> |
| својише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помр |
| едочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудр |
| је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p> |
| а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђа |
| ије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго |
| примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је |
| узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то чов |
| рлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље тв |
| се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престра |
| о бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како ради |
| заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! |
| , кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— |
| >Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах |
| Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.< |
| </p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по ча |
| p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и |
| у и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држ |
| еше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одби |
| збројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском |
| и ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше бле |
| ..{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши: |
| — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{ |
| ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ |
| или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузима |
| </p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> < |
| Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p |
| свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?< |
| p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем |
| су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! |
| наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо сл |
| — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори мом |
| ушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграб |
| Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p |
| ..</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село |
| прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> < |
| ош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећ |
| метоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — приме |
| х руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и за |
| ст им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: о |
| о ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, |
| приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваш |
| ротече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се от |
| .</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида |
| одства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак |
| арко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио |
| ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не зна |
| и оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p |
| ци.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — наст |
| т — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи |
| — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђ |
| осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — реч |
| /p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, за |
| лаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко по |
| — Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— |
| н једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, |
| јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их су |
| је, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, |
| а и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе |
| ући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— |
| тињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикн |
| ва-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као |
| што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и |
| остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити.. |
| } Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри |
| тисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш пис |
| човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђ |
| готиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, |
| ој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старос |
| тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амб |
| лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старц |
| ка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} |
| и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђ |
| ату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта |
| у, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела? |
| бе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, |
| <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на североисточно |
| риште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени. |
| ље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби |
| ир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, з |
| оћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зоро |
| оредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на според |
| Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југоза |
| омове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један с |
| p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> |
| присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово |
| , један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Ст |
| ом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.< |
| ашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p> |
| едној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је |
| !...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко |
| ављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку |
| и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри |
| ебо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похита |
| — Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само |
| ивене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за |
| на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и суз |
| Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у |
| ече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу |
| — Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— Н |
| хта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај м |
| {S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Так |
| овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је гор |
| оме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и |
| > <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шт |
| сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ни |
| ља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, |
| стук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги |
| век осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и |
| ом, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи |
| лади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тре |
| постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи вој |
| сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <mile |
| кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф |
| и бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше |
| говори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је |
| е у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу н |
| у, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} |
| S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде |
| заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добр |
| <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди д |
| коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се из |
| — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога |
| p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и сла |
| p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одб |
| потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беш |
| ајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска об |
| им треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| !{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће |
| ити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> |
| врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумара |
| ... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} |
| /p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуц |
| ! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан |
| новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван |
| /p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> |
| м снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> |
| на и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела |
| н, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванае |
| три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убрис |
| сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца |
| урни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трн |
| <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, ка |
| ко не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли б |
| ће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрз |
| твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а |
| говори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино |
| мо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.< |
| она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, |
| шкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки |
| све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> < |
| и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај мл |
| ="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај м |
| абучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом р |
| узе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— |
| тва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и си |
| ма понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и р |
| рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри |
| поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја |
| насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познад |
| ану се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— При |
| нике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви |
| <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштр |
| p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — |
| арко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p |
| ком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и реч |
| оју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече: |
| аигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Ми |
| <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка |
| узе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше су |
| /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде с |
| ј Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар н |
| га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те |
| место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мил |
| Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га |
| ојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погл |
| ада?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга |
| .{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и |
| се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошк |
| се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — по |
| се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу сво |
| у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти ј |
| ем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, ш |
| а рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врл |
| е.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?. |
| отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи |
| Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, |
| .{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" |
| јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> < |
| влада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Пр |
| ље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над гл |
| дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и оконча |
| Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће |
| е бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми виш |
| лим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти зна |
| а се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи уста |
| поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог д |
| кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има преч |
| е нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену |
| градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђен |
| </p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — наста |
| јсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до пон |
| му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — на |
| <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на |
| р ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са м |
| >— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више к |
| вицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! |
| p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p |
| остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанч |
| бе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну О |
| ше своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис |
| си ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је |
| одне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очи |
| нуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раз |
| ва леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} За |
| ле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} |
| — Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено к |
| п.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе в |
| о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклињ |
| — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p> |
| еће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скр |
| бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази |
| Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учи |
| покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још |
| Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су он |
| S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница. |
| а опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао |
| ="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мат |
| лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и је |
| индерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше |
| е сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све |
| >Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> |
| сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и |
| и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и прост |
| ече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="4 |
| учено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног о |
| по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз С |
| тупи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња б |
| /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благ |
| Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Т |
| <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао |
| /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с в |
| ницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Ма |
| 965_C2.3.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Ми |
| који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Нена |
| клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а |
| ем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пр |
| Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих ро |
| усте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, |
| омиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде. |
| {S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Ате |
| p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} О |
| .{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са де |
| шко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p |
| а благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче |
| ...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвор |
| ме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Пр |
| .</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и ство |
| Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу |
| ао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид |
| Section" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором напа |
| купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} |
| .{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише чо |
| усле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и исто |
| метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Моми |
| жаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га |
| корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев. |
| /p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана пр |
| е за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Т |
| у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и заг |
| амац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага |
| ма и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</ |
| бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p |
| ки.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је |
| е човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бо |
| > <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека ка |
| чне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Све |
| еђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо |
| глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше из |
| ас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде гла |
| а познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — ре |
| етири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.< |
| > Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом |
| ође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То |
| слушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му заку |
| неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговара |
| истоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се н |
| . </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког у |
| свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, п |
| S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</ |
| н уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, е |
| p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа п |
| оморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овд |
| ...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се |
| слушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Васи |
| у.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> |
| <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовни |
| <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештеник |
| <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у глас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
| ат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, |
| таше над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу л |
| <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево |
| > <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је |
| 8965_C1.3.2"> <head>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село. |
| плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњ |
| кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде как |
| и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно |
| {S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, |
| p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од |
| ху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи глав |
| Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања |
| о и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарк |
| к са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњаник |
| лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај |
| опот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га |
| е Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље љ |
| а га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.1"> <head>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> |
| окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</ |
| Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу |
| Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгаче |
| војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече |
| Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну пр |
| висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој |
| ира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве К |
| е и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парч |
| .{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се ди |
| стима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се в |
| ладо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} П |
| , добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити прија |
| у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај м |
| добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још |
| на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У |
| ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо а |
| естити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} О |
| други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се |
| Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари |
| уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није |
| та хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утиша |
| на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S |
| и се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S |
| лаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} |
| колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колен |
| сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, пр |
| се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p> |
| е матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капи |
| н одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> |
| турчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| — Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се р |
| огу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори же |
| помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече к |
| — То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага |
| си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га по |
| <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не ди |
| >— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из г |
| загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми де |
| у се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет |
| рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од дан |
| .{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— |
| ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, |
| се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој |
| p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га |
| га.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскин |
| {S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо |
| послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} |
| ај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Гов |
| а ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> |
| м светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући п |
| .{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: |
| } Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори |
| д промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у |
| мену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p> |
| , па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши де |
| <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p> |
| подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува тем |
| >— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Кр |
| p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега н |
| кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не |
| <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата. |
| а ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокоб |
| не!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!. |
| о да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран |
| рко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћат |
| ереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи к |
| лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone |
| г ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше |
| мо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се н |
| и у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| уком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем С |
| ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у оч |
| узе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у |
| p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати |
| p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> |
| иже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p> |
| > <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након |
| показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило |
| а то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, сту |
| сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, |
| коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше |
| руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беш |
| е.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе |
| старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко |
| часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкч |
| о рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од п |
| орило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су р |
| у о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им |
| кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом |
| еби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на мат |
| Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да |
| има беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> </div> </div> <div type="group |
| S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, |
| ородице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p |
| Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја |
| лају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је оста |
| из брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхт |
| очињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верује |
| еше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у м |
| Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомо |
| у, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може как |
| нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад н |
| беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужи |
| тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам |
| ше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и мла |
| tone unit="subSection" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну сна |
| прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p |
| ај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Т |
| аше својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрве |
| ити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се о |
| као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава |
| овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаник |
| unit="subSection" /> <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све полож |
| ако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо ра |
| р-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попа |
| ст.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— |
| и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> < |
| <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... вер |
| у... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар |
| дом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Је |
| е му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> < |
| делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово |
| је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с |
| „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће |
| бучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла |
| дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натр |
| даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном д |
| !</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити |
| било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно зав |
| > — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од ж |
| лепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{ |
| ождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чуп |
| S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан г |
| т носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... мој Стој |
| ..</p> <p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан ј |
| ју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им |
| дно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти |
| <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Х |
| > <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, |
| ...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су крив |
| е.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> |
| а!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p |
| ао да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста др |
| ј га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главо |
| чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Ј |
| о том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, |
| а се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима |
| То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од син |
| видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитују |
| узама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крит |
| стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља |
| че ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се уск |
| о му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} |
| н доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо љу |
| и...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас н |
| , ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцни |
| ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} |
| кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за ду |
| > <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледа |
| би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате |
| " /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изи |
| руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.< |
| {S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска |
| пасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролил |
| ући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало п |
| самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јунач |
| де.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се веш |
| у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехо |
| а и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима пр |
| p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасе |
| адом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо |
| а се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у |
| око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше сп |
| р је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а |
| </p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће |
| , осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Ма |
| се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је |
| рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> < |
| цеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горач |
| вет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, биса |
| ко, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} |
| окољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу |
| луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} |
| S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да п |
| о све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет годи |
| великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који |
| е није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо |
| > <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с |
| греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено |
| ом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га ун |
| једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду своје |
| }Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову |
| S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, д |
| ај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха |
| за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу |
| амнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је |
| надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих ц |
| У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> |
| свети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{ |
| пљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница ма |
| догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и |
| јводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S |
| м јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и |
| ва гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишче |
| ј крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде |
| а коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство |
| и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — у |
| Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прик |
| педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али |
| <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ће |
| и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на гла |
| /p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— |
| крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и |
| S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у гр |
| јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> < |
| н час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путев |
| <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти |
| .{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу. |
| p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p |
| /p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Мо |
| </p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и ис |
| два дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? |
| </p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и |
| p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Д |
| ди.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше |
| , ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас |
| га.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача си |
| оје тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњ |
| <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> |
| ште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе н |
| раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У ли |
| да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злост |
| ао црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш |
| да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну |
| </p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше |
| ке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаш |
| м тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, гро |
| богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунче |
| е беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико замет |
| p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз |
| у глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Пр |
| ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше д |
| под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, |
| што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите на |
| м својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га бех |
| воје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пруга |
| унава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> |
| вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена |
| у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова п |
| де из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах кре |
| — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Ј |
| дговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p |
| а игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па |
| остају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде ма |
| ђоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут ста |
| даном, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној |
| ава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта |
| беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сак |
| /p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други п |
| пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху |
| ласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обу |
| /p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак поб |
| мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек ид |
| p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106 |
| p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак |
| /p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачн |
| ими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовеште |
| и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше к |
| n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један бр |
| утра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што |
| е у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се до |
| отом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> У кућ |
| о поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и поми |
| а часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте го |
| о и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред.{S} П |
| азећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти с |
| д први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту |
| дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више |
| xml:id="SRP18965_C1.2.6"> <head>Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на ј |
| има ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под |
| е.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас км |
| овој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њи |
| <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ства |
| ни друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беш |
| ега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сум |
| {S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: |
| отину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и пр |
| <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, син |
| крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равн |
| Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови б |
| У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара поно |
| авом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гне |
| велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <miles |
| !</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише |
| е поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањ |
| в се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пре |
| пријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше |
| сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече не |
| у?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — |
| .{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена |
| а нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?< |
| знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оста |
| <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не б |
| долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, по |
| му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— |
| још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде |
| p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> < |
| руги на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо о |
| но чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> |
| ца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — |
| адова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам |
| > <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, р |
| атру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријате |
| беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> < |
| сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска |
| зневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад |
| еру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопи |
| епријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као |
| е недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једн |
| >Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из |
| 2.12"> <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмн |
| ..{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби свак |
| ш неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастоп |
| ићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијо |
| беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне ка |
| з густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, т |
| и се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У |
| овори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. |
| бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> |
| одник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p> |
| ва оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit=" |
| о писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна л |
| ј речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| чну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Мо |
| се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим п |
| ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђен |
| и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жи |
| пасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Н |
| ве живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише н |
| молише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и гла |
| >— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз ко |
| ште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома |
| а се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и ме |
| — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жа |
| Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову го |
| ори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отров |
| дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште |
| ћи се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type="ch |
| p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека |
| Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујем |
| нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Си |
| аља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет го |
| се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој |
| ја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жр |
| </p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С д |
| >— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Д |
| ја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па |
| обра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и |
| и га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело тво |
| те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја |
| старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда ду |
| ово клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Пок |
| е, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се узда |
| > <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> </div> <div type="group" xml: |
| Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом |
| уја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунто |
| ве се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на ра |
| S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи дух |
| S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело ј |
| а старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се дец |
| ишта лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја |
| ју.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно |
| .{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обнов |
| lestone unit="subSection" /> <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше |
| еома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у |
| Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купин |
| мућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп В |
| ва беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{ |
| p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да |
| — А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.< |
| превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако ј |
| је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — реч |
| и сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо на |
| рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У т |
| .</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да слу |
| руге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се |
| с је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља |
| боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је |
| речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан |
| ло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-План |
| или, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се раз |
| тима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p |
| е разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>То |
| конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскиј |
| с десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чу |
| га Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло б |
| стрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци н |
| {S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се погле |
| 63" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и об |
| јаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху неп |
| се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју |
| аће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све ре |
| p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту |
| гу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> |
| ришту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, |
| х васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири |
| <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика пр |
| живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, |
| ну јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p |
| та и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забе |
| ука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и |
| положи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци |
| ркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — од |
| , а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратн |
| н слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихват |
| Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је с |
| м од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— |
| 50" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по не |
| д за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и сал |
| а поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху |
| учи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> |
| и хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма |
| огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђ |
| мковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себи |
| Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да |
| ште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена |
| } Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и |
| , сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један ша |
| рмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим з |
| Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду |
| лико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} |
| бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше |
| пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, |
| а прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи |
| Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> |
| на поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб н |
| ија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаш |
| новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Т |
| Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> <div t |
| давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше |
| } Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу |
| Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте с |
| ко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> < |
| <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши |
| ље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кући |
| 8965_C2.2.3"> <head>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа |
| ену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град |
| беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој |
| on" /> <pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов по |
| један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беш |
| а главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| ом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад освр |
| /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је |
| >— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и рук |
| и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази јед |
| ведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за с |
| вим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачувал |
| ладић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, |
| адкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се. |
| ке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} |
| у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто см |
| ојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада |
| ао за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да |
| а и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народ |
| у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, траж |
| Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења |
| на, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан |
| а веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на беде |
| снога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег |
| > <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Кап |
| непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— |
| ром годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</ |
| во, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратк |
| розора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте |
| ј!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим |
| има.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!... |
| <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и виј |
| ања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, п |
| е с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</ |
| Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и ч |
| ad>Пожар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по ко |
| ју и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то |
| шту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда. |
| ол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек ст |
| листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало |
| но; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се ло |
| > <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Гра |
| и овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено пог |
| ећ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и |
| о и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висор |
| а стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу |
| Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомичн |
| аве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под |
| тиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове без |
| у као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиља |
| сном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече жив |
| лену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не пре |
| , промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <p |
| одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудовац |
| да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше по |
| о</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замаг |
| овни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.1"> <head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске |
| {S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључи |
| едан зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да |
| да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p |
| де.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа |
| звреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже ка |
| у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотв |
| аше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину |
| приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Из |
| идом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после |
| ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лул |
| н обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити |
| ично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен п |
| истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> |
| нога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Н |
| итро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> < |
| S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бес |
| радом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина м |
| две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потај |
| акнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То |
| оса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељени |
| хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, |
| ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне с |
| крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} |
| дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поч |
| ма.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савла |
| ва беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, к |
| е од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн косту |
| <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На об |
| мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа |
| p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама |
| азлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек |
| } Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мал |
| далама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, б |
| } Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S |
| .{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он п |
| ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру |
| ије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а |
| >Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непри |
| зи онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Ост |
| ати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спус |
| рене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не |
| ш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сест |
| И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p> |
| p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први доброт |
| сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, до |
| ерење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} З |
| .{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... |
| целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} |
| ар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема |
| ан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље |
| ст, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} |
| /p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — |
| ха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не |
| гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, ш |
| Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-тр |
| ао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Т |
| ане.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли |
| Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
| , двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p |
| помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, |
| о потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</ |
| са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде млади |
| капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> < |
| аци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у |
| </p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к н |
| <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, та |
| ога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пуст |
| говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Сп |
| уру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш! |
| ж’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци на |
| ну Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p |
| чицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним г |
| ну, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже |
| p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки миш |
| а брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — |
| Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гла |
| Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се |
| као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, с |
| јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две |
| и је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомц |
| цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаш |
| ошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз лу |
| ра и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благод |
| у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте п |
| домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше |
| Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разо |
| ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко т |
| граби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф пла |
| аде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид |
| — Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима |
| {S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром ос |
| беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чу |
| S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуч |
| ровић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађо |
| p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којо |
| посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, |
| сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон про |
| мо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело гла |
| и Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а |
| е један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> |
| вно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хла |
| исање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху р |
| ад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни |
| ивено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гр |
| јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Та |
| ти одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, |
| њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрн |
| у.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, д |
| .</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака |
| — А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> |
| е.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапара |
| боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити. |
| ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих |
| их и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам ог |
| тена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се |
| че:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S |
| га.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих |
| ве, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, |
| биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе |
| ани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; н |
| појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне трав |
| {S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бош |
| id="SRP18965_C2.2.4"> <head>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Ст |
| .{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у х |
| наш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти о |
| Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> До |
| ом?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет |
| ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваш |
| начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак и |
| бол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше |
| ана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <p |
| а.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а |
| .{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говор |
| вори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тум |
| мицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, ча |
| >Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишт |
| к најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве |
| снуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продир |
| > <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p |
| а орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу з |
| олетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхт |
| , спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што |
| отиву џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред |
| , тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Срб |
| S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим по |
| и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под но |
| бом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву прит |
| како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колут |
| <p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше г |
| еве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, |
| име? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</ |
| ну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> |
| кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чувал |
| Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше |
| рака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и |
| уше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужн |
| {S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, ос |
| е и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе |
| изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтат |
| .{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> < |
| стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к ста |
| му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су д |
| да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p> |
| и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене |
| ета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Шт |
| да беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као д |
| т’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> < |
| ху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, |
| ати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо |
| } Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше |
| н беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села |
| аву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али |
| а беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита |
| ="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тог |
| е збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита |
| рко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и ре |
| енија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љу |
| пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том |
| к на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу |
| и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над м |
| ичка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене |
| човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлин |
| зише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:< |
| н.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жарков |
| а.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже |
| ок једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Д |
| </p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p> |
| рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>П |
| а десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} |
| ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи |
| ња трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{ |
| би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Дост |
| локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходн |
| — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осве |
| о.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о |
| .{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Бу |
| тати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима г |
| S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одг |
| пишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког |
| ећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку так |
| огаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} |
| о нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Не |
| брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни |
| турена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и посл |
| а, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва т |
| Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше |
| рачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог |
| и мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; |
| уна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф |
| отапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти |
| е гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по т |
| дан међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обра |
| е аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не |
| и издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој о |
| кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне оста |
| а, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, к |
| тећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћ |
| и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На м |
| брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> |
| под нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај т |
| p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> < |
| таган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за сил |
| о са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том трену |
| рат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жуп |
| {S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што реч |
| ећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја к |
| мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се |
| се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Пав |
| безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, гото |
| ичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше |
| <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили с |
| е.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на |
| — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, поп |
| ао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је |
| а у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћај |
| оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.< |
| непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" x |
| xml:id="SRP18965_C2.2.8"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно пре |
| Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше |
| уре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше јо |
| {S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа про |
| по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико |
| знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар |
| наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе |
| небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе н |
| <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери |
| унаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> < |
| мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} П |
| лободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо пр |
| , и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне |
| сврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> < |
| и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати |
| .{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> |
| рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече |
| е душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа ди |
| /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</ |
| > <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обра |
| скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p |
| ди.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, пос |
| ветлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с |
| седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга |
| и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане ра |
| епогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ |
| амаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо |
| на снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвет |
| је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пе |
| 16" /> <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина |
| шнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Пот |
| ђе се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, прир |
| та.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, неж |
| аше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао у |
| ови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз в |
| сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико т |
| их.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај |
| S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је б |
| војима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројев |
| ажила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> < |
| удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом неб |
| х држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, п |
| зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.< |
| е звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два |
| изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Пота |
| ем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Ули |
| гогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуд |
| пред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, п |
| се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мук |
| ад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> |
| ић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, |
| е тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну бор |
| оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и прот |
| аху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников. |
| у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p |
| p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама прео |
| е с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... |
| .. у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све шт |
| и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице |
| Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Ст |
| ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, зна |
| живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе |
| ањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри |
| <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице |
| рко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се стар |
| , с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све ол |
| иновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све бла |
| <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гле |
| и сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и |
| добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не од |
| да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разнолико |
| похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пр |
| нде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна |
| а Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па жи |
| И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у |
| очити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то |
| стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош |
| чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> |
| Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а |
| о — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа |
| ака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опа |
| м, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Ога |
| утро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на |
| незверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се |
| акључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уро |
| рвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да |
| S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> < |
| ; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„К |
| могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи пр |
| Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> |
| S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајд |
| > <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> |
| проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> |
| реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време |
| рство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, пр |
| мрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама с |
| ше, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жарк |
| ај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Мил |
| оска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, пре |
| што.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренераж |
| инуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} |
| огом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити |
| жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро |
| и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у |
| ине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник |
| Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава. |
| , укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло |
| Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише з |
| а он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше. |
| Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет |
| илазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је |
| учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде |
| прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када |
| S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без у |
| ај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступ |
| Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си п |
| омну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p |
| стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурим |
| ршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Ча |
| ајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском ид |
| едимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на |
| отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од |
| децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити. |
| ру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано |
| ри се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан млади |
| та радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рај |
| Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска |
| краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронт |
| не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p |
| тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их к |
| стићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачи |
| е Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да |
| беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва |
| слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне п |
| век подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бране |
| ш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите |
| ре — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред |
| уј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа |
| не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не |
| адан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, |
| ше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сил |
| } Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И кол |
| одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би |
| твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја не |
| анца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе |
| .{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно |
| Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђив |
| и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у |
| н човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, |
| еветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово с |
| !{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо |
| Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из ј |
| , али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; с |
| е...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у |
| и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p |
| авле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом |
| ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се оча |
| пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не |
| једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p> |
| атиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако |
| ротив нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег ст |
| кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p> |
| роз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и |
| енадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као |
| као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беш |
| ром...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па |
| атеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беш |
| ти у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С по |
| им, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> < |
| езгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прил |
| ј грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, |
| Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређ |
| ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било к |
| отово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико < |
| оповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело п |
| мо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо |
| ји и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Дел |
| дро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S |
| чи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи |
| ромуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада |
| иру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Н |
| ојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва |
| и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњак |
| .</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} О |
| Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као |
| ики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу пред |
| мо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од М |
| ује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгаче |
| {S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} |
| чи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре с |
| рно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше н |
| озном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те |
| Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се с |
| аде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан |
| темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и |
| Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> < |
| и гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се мо |
| е права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на груди |
| вде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, |
| да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p |
| на у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом |
| бро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га |
| ше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово. |
| ачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и кр |
| p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом с |
| налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се |
| по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Бе |
| е!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје |
| а сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си |
| их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза |
| Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То |
| врати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Љ |
| ече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беш |
| опрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Дал |
| ашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето д |
| жна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрат |
| ла.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и |
| Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S |
| е су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је |
| о Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и пон |
| ком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својо |
| ма: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и да |
| ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути св |
| еда у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја |
| т.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се о |
| а смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек ко |
| .</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пруж |
| — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узм |
| шка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— |
| лавар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гу |
| ити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећем |
| речи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трп |
| ејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и |
| е — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, е |
| — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— |
| <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља о |
| воје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О |
| p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лош |
| Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види |
| све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити. |
| p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p |
| добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас к |
| јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уве |
| Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми |
| Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љуби |
| је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изг |
| ори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло |
| <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!.. |
| ву гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на пр |
| акну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед р |
| поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а д |
| оје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихват |
| а ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје |
| рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латиф |
| воју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да |
| А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— |
| </p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p> |
| ик.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n=" |
| <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p |
| ог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе бли |
| — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно |
| арна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, г |
| клео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.< |
| > <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва пром |
| ило да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> |
| убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком прет |
| рену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко др |
| ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Ба |
| -бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је |
| дна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмах |
| д или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке. |
| паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не т |
| ох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> |
| лас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро |
| азвијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> |
| ено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... |
| таће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} |
| погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја |
| — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> < |
| ицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се с |
| еси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> < |
| S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!. |
| али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по раме |
| упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Мано |
| да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што тр |
| Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> |
| луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!.. |
| га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест... |
| че!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мисл |
| ељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана |
| .</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јус |
| еш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад |
| дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — |
| ћи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја |
| он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чу |
| баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кр |
| и! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p |
| ћи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри |
| руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одгов |
| </p> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у ско |
| > <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Ман |
| те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!.. |
| и.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш |
| ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> < |
| але.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срц |
| ља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> < |
| одиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима б |
| еше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи ср |
| S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу |
| че кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} М |
| и спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— З |
| надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S |
| ја је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} Т |
| њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му ду |
| <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него |
| уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одв |
| {S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} |
| пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јо |
| Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обур |
| беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејман |
| ком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.< |
| ветитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје |
| па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ |
| асенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бо |
| природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријат |
| е, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стења |
| неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише |
| а момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subSection" / |
| зумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p |
| уда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На |
| воду, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућ |
| беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ла |
| душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и но |
| аше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у прича |
| то се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако |
| т узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а н |
| мо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и |
| ледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред на |
| дио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина |
| сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као |
| мамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помого |
| да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше п |
| >Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче. |
| спуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном. |
| пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих |
| . доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} |
| у још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше |
| иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</ |
| дише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај ма |
| p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— |
| и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p |
| вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, |
| нас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј |
| главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="chapter" |
| волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу |
| у.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, |
| Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити |
| Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S |
| и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p |
| <head>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са своји |
| тиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је у |
| <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве |
| престано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не |
| .</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и |
| Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p> |
| вој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што ре |
| м пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дан |
| /p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако |
| у познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао с |
| им стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеш |
| во.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало |
| по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Ка |
| ло, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по двор |
| у свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узр |
| ше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да |
| ћемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им бу |
| че дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у тв |
| аше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> |
| ја.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p |
| {S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и поглед |
| име! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Бе |
| арко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.< |
| очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> |
| приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на |
| редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном с |
| ка те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— |
| ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе стар |
| S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да |
| че Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Гото |
| > <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече |
| зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда. |
| че.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако |
| је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p |
| .</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита гр |
| } Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве |
| ле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо |
| </p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} |
| осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше |
| а крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То |
| ци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац |
| ница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну глав |
| га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е |
| Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотво |
| уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па н |
| његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брч |
| кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва |
| </p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарк |
| <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође з |
| ад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв |
| ђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} |
| ађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Н |
| е исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> |
| ајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одг |
| рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одг |
| одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се. |
| и мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Ж |
| ружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, |
| . шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта |
| Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Су |
| благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодиш |
| руја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му |
| скомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type= |
| рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војв |
| се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред |
| {S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обо |
| прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и |
| е, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасениј |
| — Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} |
| беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сут |
| веше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тре |
| е оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покор |
| онесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — р |
| уши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија |
| азговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца |
| се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не стра |
| оју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни |
| ују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</ |
| p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И |
| шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога |
| млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Др |
| хом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучен |
| у рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше |
| ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали |
| га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p |
| лушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Д |
| еше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загр |
| е пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте годин |
| моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе |
| нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из з |
| сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небо |
| а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, кој |
| .</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће |
| оказивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а јед |
| Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! |
| ри слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и |
| {S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба н |
| , која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше в |
| лно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</ |
| обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за |
| </p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</ |
| p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>О |
| и се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица |
| и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која |
| ци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њо |
| {S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Из |
| наш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми чов |
| А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи о |
| — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — пр |
| брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — пр |
| што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> < |
| естро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p |
| људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака |
| и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак |
| аху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму |
| ма.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Бе |
| и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљев |
| дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се |
| је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је |
| уђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверава |
| ле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа |
| омуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу |
| о по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети |
| Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је |
| > <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговор |
| Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што |
| ош не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба |
| вим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнел |
| о беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав зади |
| <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> |
| де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених |
| едан циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор |
| му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да с |
| и нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараш |
| у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекам |
| би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.< |
| иже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да |
| тано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик. |
| > <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> |
| же крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист |
| да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Так |
| но надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>С |
| бунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Ми |
| p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Там |
| неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налаз |
| ћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у гла |
| роваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је ос |
| Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже с |
| у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та о |
| ман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузда |
| мађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и |
| ојводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један кора |
| беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима нази |
| дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово д |
| ад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муњ |
| а света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ва |
| S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нес |
| н стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одб |
| т Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и |
| ојводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац б |
| и, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У |
| нуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да |
| ше се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном |
| сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, |
| ео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у ње |
| Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан теж |
| е, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и ж |
| .{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са пр |
| Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место |
| очињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Па |
| м брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој стр |
| оду развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>С |
| е тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> < |
| напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше |
| служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духо |
| у имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садаш |
| иташе га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји |
| д другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{ |
| рко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спас |
| ознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељ |
| <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и |
| сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Б |
| ом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског На |
| год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, |
| и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>Пос |
| , а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог н |
| настира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сјед |
| } Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, |
| чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше |
| <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи б |
| рко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави |
| обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу д |
| p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n |
| ше се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли |
| су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— |
| вљени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби |
| и.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја |
| је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако б |
| оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, |
| S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако с |
| увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући |
| вори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Р |
| ни...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита же |
| јући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо |
| p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља. |
| ронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у |
| кушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу с |
| а наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке |
| гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично |
| ад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> |
| лико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га |
| муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за |
| засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, пр |
| ше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ра |
| не су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму |
| чи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наред |
| } Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко |
| стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи и |
| Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" |
| ди дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на |
| , с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, ко |
| их невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморе |
| погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана. |
| никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крил |
| у да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму |
| > <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p |
| Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа |
| ако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то |
| и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> |
| е примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај и |
| } Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумади |
| >—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и |
| елици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> |
| или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ |
| з глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они |
| есијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с |
| ђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја |
| иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да пр |
| ије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слоб |
| p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p> |
| а остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{ |
| њем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p |
| цу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коњ |
| 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.< |
| на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p |
| ста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак |
| сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па |
| {S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши мо |
| ати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, ка |
| ности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својо |
| а нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, наг |
| поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко ос |
| /p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Мил |
| ећ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разл |
| ољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред |
| позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, |
| ош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Свет |
| о Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага мл |
| х се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толи |
| ућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја |
| зад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано |
| ="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола по |
| ?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати? |
| за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски |
| е старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, п |
| ако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p> |
| <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Уз |
| , снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што |
| Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу |
| ело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут |
| <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Ника |
| поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по |
| главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцен |
| и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колен |
| молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, |
| их породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и реч |
| тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упи |
| шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зл |
| Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до с |
| и.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} В |
| и мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> |
| лиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле |
| а, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} |
| до и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих |
| емишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и |
| </p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сут |
| У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, |
| ма дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа |
| на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и остали |
| учно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и испри |
| а <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела |
| држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и |
| к, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада |
| ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био |
| ред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге |
| миле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га |
| </p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</ |
| <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> |
| јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу |
| рега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би л |
| <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља на |
| ода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта |
| Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лише |
| аточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беш |
| — Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — |
| њице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и с |
| у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарко |
| ити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је мора |
| о две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— В |
| поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољава |
| приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека ш |
| с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласо |
| аше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све |
| > <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бе |
| ен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше зал |
| е повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарк |
| рег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки н |
| оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Ми |
| жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, |
| разложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни д |
| Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у |
| ве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са сви |
| лу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе п |
| од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде |
| > <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге |
| пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица |
| ше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p |
| ху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Сл |
| ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч аги |
| вловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбоч |
| ију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} |
| та.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце |
| магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима |
| ише дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и |
| pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових |
| д радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти ка |
| га тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите |
| ву лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема |
| да:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а |
| .{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, |
| Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се ово |
| чини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да |
| ску!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништ |
| нији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Је |
| ан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у |
| онор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђ |
| е.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један |
| p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под за |
| главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже г |
| ћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и об |
| исао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> |
| и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Ст |
| ом отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови: |
| ерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, а |
| Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности ње |
| ите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала н |
| ак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је |
| е ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитр |
| бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше си |
| е главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше |
| е код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи поди |
| еши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побр |
| ја издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти |
| д год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше |
| Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.< |
| азнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај |
| име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко м |
| ћу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Так |
| коб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у забора |
| ић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p |
| Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора |
| ни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игу |
| } И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и храни |
| гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... |
| ли у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Ж |
| {S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — про |
| ни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство |
| к што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји по |
| израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу |
| рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти |
| астир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграб |
| е руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он ј |
| ..</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{ |
| ма, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасј |
| азгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупир |
| Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички |
| Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на |
| мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје |
| ено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, не |
| и Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} |
| се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а |
| S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спас |
| ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај |
| {S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну |
| у?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p> |
| Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше |
| е последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у н |
| оседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави |
| тио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удови |
| "169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капиј |
| подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и о |
| о то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свако |
| колико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не п |
| ен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год б |
| е недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!. |
| } Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па г |
| p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чу |
| </p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, гот |
| ело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко про |
| густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајд |
| , допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао п |
| </p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу ја |
| ше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, зап |
| добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до тем |
| ше кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој |
| занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му сна |
| , па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да по |
| Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме |
| и главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Бо |
| таће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене |
| е.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши с |
| — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се им |
| маћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав поса |
| и застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, дево |
| ира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама дв |
| спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— |
| — Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да |
| од свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео в |
| о један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, на |
| о до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми чест |
| зала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, н |
| и у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта. |
| у ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска |
| де се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p> |
| е, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са л |
| овештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије |
| а кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати |
| макоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} |
| га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="15 |
| на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.< |
| вим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо ра |
| и, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке |
| о!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па х |
| по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове ни |
| нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушава |
| Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог |
| е осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он б |
| м не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спок |
| ука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пус |
| ереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{ |
| Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... т |
| иња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жа |
| ?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? |
| ава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар п |
| и?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сас |
| рко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце м |
| ојне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти |
| и тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, |
| не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, о |
| 2.3.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша. |
| је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — |
| шај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући ш |
| Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> < |
| вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде |
| иште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш цар |
| т Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка теме |
| S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан |
| вишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и |
| ки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Беж |
| има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу |
| има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, а |
| Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па |
| иша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржит |
| у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се |
| е и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у ово |
| д умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома? |
| е гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n= |
| понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спа |
| асенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на вра |
| им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> |
| олу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ни |
| њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су |
| рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Ми |
| љан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из |
| заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у јед |
| југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, |
| е:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гле |
| асти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави с |
| на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p> |
| о.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву к |
| а то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти ил |
| а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?< |
| на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шали |
| з Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну д |
| се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побр |
| >Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма к |
| гу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гр |
| у се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине. |
| онту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљ |
| е плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч |
| одиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први |
| S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристај |
| тују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош не |
| па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже пр |
| ци:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највиш |
| Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> |
| де на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Пав |
| апред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али |
| ичену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност св |
| лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ћ |
| главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите |
| дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више |
| уде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похи |
| је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бо |
| е ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац |
| д.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога мо |
| Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том реч |
| и једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао |
| Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то к |
| више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би мо |
| што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља ви |
| стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога уја |
| који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лев |
| идаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези сто |
| ба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки п |
| се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква |
| га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више |
| ети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаш |
| И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само |
| руги.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има |
| сне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} |
| наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како |
| о целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два ул |
| ћаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} |
| трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штите |
| чи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа |
| ане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у |
| Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његов |
| данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се о |
| ћи снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Е |
| боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Ст |
| ломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећ |
| та, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промен |
| ше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би |
| дачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година д |
| дседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше п |
| фа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n=" |
| похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| </head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако н |
| еља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и о |
| тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко у |
| алеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђе |
| p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четв |
| рими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од |
| /p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече једа |
| га дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљив |
| Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто б |
| S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два |
| припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у се |
| .</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> |
| е главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, |
| у сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чу |
| Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком |
| се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе д |
| тупише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему |
| и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Бла |
| S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обав |
| а.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази у |
| рад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад |
| е.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ј |
| рница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирск |
| оравити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац |
| S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањени |
| јатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи |
| вади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и пос |
| {S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу мо |
| S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше |
| е нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, пог |
| гази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше дв |
| важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики |
| .</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се |
| Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, син |
| пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци буја |
| ој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и |
| а развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше |
| народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, |
| ва утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно и |
| > <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до |
| авише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што |
| беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се |
| буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметић |
| бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговор |
| ужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом се |
| е Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, ск |
| и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточн |
| ијатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p |
| <head>Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних пор |
| ин“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима |
| акав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост оч |
| p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут. |
| у покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте |
| нети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјај |
| егове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а |
| безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом проша |
| осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Л |
| ројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ов |
| рсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Л |
| Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Так |
| Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Попов |
| се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми с |
| нака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стад |
| лас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака напе |
| е реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, к |
| е на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског |
| .{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослобод |
| едњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> |
| сне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрин |
| тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом се |
| рајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно п |
| у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка |
| оше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се с |
| ку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како |
| лар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета |
| ђаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост |
| рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад б |
| Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— |
| </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, ко |
| мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} |
| еличанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грањ |
| , издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се |
| чето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српск |
| е беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање |
| уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беш |
| итеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женс |
| адаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше |
| азила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренут |
| предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва |
| јукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа тр |
| јући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Т |
| го ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да |
| ан и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрдну |
| S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази |
| S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — пон |
| ревуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стоја |
| Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта ј |
| згуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код |
| у се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктањ |
| о, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разн |
| паше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук |
| ком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајн |
| че пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, |
| да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n=" |
| е Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са бра |
| p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан- |
| гу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p |
| што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{ |
| p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и осл |
| иже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, |
| ијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на најв |
| и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори |
| } Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, дола |
| јем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S |
| на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> |
| е бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрч |
| ри врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Иг |
| а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, |
| p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.< |
| ује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан. |
| егове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази |
| један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> |
| у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга |
| лизу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, к |
| пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њем |
| видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет |
| имаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше |
| м ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако |
| Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Гово |
| шко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта д |
| <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здр |
| ако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш б |
| рпске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону за |
| посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештени |
| беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри приј |
| ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад |
| а два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да |
| спуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} |
| њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> < |
| ике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкив |
| /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Х |
| S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећи |
| рби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p |
| ну.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли |
| "subSection" /> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> |
| едби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим п |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша преч |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Руст |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризван |
| ратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старч |
| оцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беш |
| изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S |
| ослужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније ко |
| чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срц |
| Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничав |
| лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обра |
| граби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n=" |
| га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог се |
| Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јо |
| дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="146" /> |
| ема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је |
| и Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај в |
| ало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се |
| игу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемире |
| рат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џела |
| p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{ |
| здрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> |
| 4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто не |
| раду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и |
| а војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаш |
| едем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо |
| урена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од |
| ?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p> |
| беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <mi |
| приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој |
| обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакш |
| вачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само |
| к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S |
| окушаваше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Дол |
| он не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Све |
| док два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у с |
| чак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво |
| једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, |
| је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Да |
| рикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетах |
| а поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало изврш |
| га улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П сед |
| да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако п |
| ог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак уж |
| се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{ |
| ванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S |
| аше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и пред |
| еше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S |
| .{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа |
| е.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> < |
| ...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — |
| , али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p |
| љу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од |
| е разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се и |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То бе |
| овараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колен |
| Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ћ |
| ат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред |
| им, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да |
| ва, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко |
| ilestone unit="subSection" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да г |
| _C2.2.14"> <head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примиш |
| и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђуки |
| и се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућ |
| Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — |
| >— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци |
| упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стај |
| главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, о |
| риште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду |
| дано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе |
| ткад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, удари |
| јевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премиш |
| рени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити |
| и својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу свом |
| — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У наш |
| .1.9"> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} |
| ош никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња де |
| ст.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се бри |
| насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако м |
| разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, једа |
| ко одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке баца |
| .{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече |
| ча сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... утора |
| обратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави ч |
| овољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш |
| </p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми |
| нима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му б |
| добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} |
| ви ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!. |
| јмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, |
| {S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу |
| ирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p |
| /p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> |
| .{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ |
| му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> |
| У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, ка |
| мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она г |
| а обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада |
| у радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар г |
| асположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Б |
| оше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и |
| <head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не ди |
| вали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{ |
| пријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} И |
| а, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног п |
| ало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До кап |
| умадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас |
| вог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и |
| иге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и ка |
| ећ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, |
| азуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У к |
| unit="subSection" /> <p>Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу |
| за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је прив |
| огне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утица |
| борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и ж |
| е Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што |
| еће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто ле |
| ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обра |
| оље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, ни |
| — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Ж |
| дуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи. |
| о, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— |
| оћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово |
| Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити |
| ако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре |
| и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — ал |
| > <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> < |
| p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирц |
| S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац н |
| ом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и |
| {S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и |
| ањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из там |
| ш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих |
| } Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, |
| ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове си |
| онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш он |
| продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин сп |
| познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> < |
| могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно. |
| велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Пр |
| уца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, |
| уташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају. |
| Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S |
| енадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и нап |
| хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јунач |
| ице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} |
| обабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде харт |
| у шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест |
| <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаш |
| аничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и |
| живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везан |
| рче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ћ |
| ој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и за |
| кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко |
| рчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још |
| мци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у |
| ом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом |
| </p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он ско |
| мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојл |
| о и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже |
| другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три гр |
| патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочи |
| оћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, |
| ојих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с поч |
| али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и |
| ви бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наж |
| шаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не бех |
| угог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици |
| браних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим с |
| еху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гроб |
| у би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину |
| {S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуца |
| врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен бук |
| ни манастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, з |
| снице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи. |
| ламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен сол |
| ј у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p |
| <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, |
| рба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Бог |
| ца, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, ка |
| ачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељах |
| густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубов |
| Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различ |
| у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново се |
| лико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бе |
| ше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свал |
| , оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако |
| > <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га |
| ан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пош |
| под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста |
| о погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уве |
| — Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— |
| а приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се |
| о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То бех |
| глед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на се |
| илажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пра |
| ленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом |
| се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и уп |
| д њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То б |
| е нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и |
| Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!. |
| о сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадова |
| </p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином. |
| /p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко |
| — Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо пам |
| и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку к |
| сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Лати |
| а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, |
| вера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.< |
| оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је п |
| та Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача |
| десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примет |
| оче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Мног |
| — За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег |
| пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад |
| гов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну и |
| ју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи ру |
| е и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрсн |
| иваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху н |
| разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена |
| ри добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у |
| ме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, уз |
| </p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и пр |
| војица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге |
| апред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драг |
| осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, |
| Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p |
| } Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Мар |
| уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамни |
| а, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по прос |
| <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево |
| , имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифов |
| >У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p |
| о преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавиц |
| , стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно |
| > <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најм |
| >Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга |
| бузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигр |
| и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја с |
| >— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио! |
| колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мора |
| ник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сети |
| вао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату ре |
| е дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} |
| ојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, шт |
| овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>Т |
| прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хи |
| P18965_C1.1.3"> <head>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војвод |
| реваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени |
| ст и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Ж |
| се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се гр |
| ас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из |
| бом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— |
| д не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> |
| х војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То |
| ли ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла клик |
| гоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода! |
| ер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кли |
| ојвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се диза |
| ти.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе |
| али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађ |
| веста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!. |
| : <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гуду |
| и проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколов |
| ати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим |
| спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаш |
| ао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> < |
| одба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички |
| од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, |
| дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу кој |
| нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</ |
| у на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> |
| аву...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадиј |
| {S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} |
| за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић |
| ражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јус |
| и и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се |
| од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху |
| ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p |
| оше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} |
| јмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли |
| а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном |
| х.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред |
| ушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницам |
| мери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фе |
| е и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирск |
| улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са остал |
| омак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово д |
| повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, све |
| страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало ни |
| Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се |
| ађеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, |
| очише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиш |
| ер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и |
| на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака да |
| икога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи пре |
| творише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраш |
| га шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit="subSection |
| џик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и спо |
| тише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степен |
| ини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> < |
| га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — |
| ги пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> |
| и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p |
| не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака при |
| а.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у је |
| рејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, |
| отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући |
| м се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ |
| ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коњ |
| а чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Л |
| хвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и |
| опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?< |
| доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један сн |
| тнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост |
| >Подне је........</p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а |
| као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - нис |
| е велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао |
| ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не из |
| доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} |
| лазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се |
| ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће |
| е Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља улов |
| ти.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши ста |
| н дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из гра |
| прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленило |
| чуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка |
| о велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Х |
| попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ват |
| Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> |
| стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Ју |
| мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у бо |
| ња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, л |
| ан од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече тре |
| е згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани п |
| <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађ |
| p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се |
| ћу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко в |
| е ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све |
| згубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај на |
| {S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач |
| е толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вре |
| и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати |
| а били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слобод |
| Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p |
| дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала ј |
| а, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему др |
| S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га деве |
| што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, |
| р Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, |
| де?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време преле |
| во, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како б |
| у, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски наро |
| нага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p |
| едно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</ |
| ило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не б |
| као на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела |
| а, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p |
| Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> |
| ептембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p |
| p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш пр |
| м; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Па |
| Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи ср |
| кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја |
| ским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} |
| {S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче |
| Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи. |
| азда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а це |
| неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бо |
| ромом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше |
| ећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини раза |
| себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаћ |
| последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану. |
| Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, |
| брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како д |
| — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што |
| да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — пр |
| оји!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је |
| оре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — реч |
| е.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда.. |
| приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у дес |
| несе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета. |
| вори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и пр |
| је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи |
| лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се |
| несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман |
| грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га з |
| p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> |
| Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами пони |
| јћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{ |
| и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она прод |
| манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Дух |
| а.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенад |
| ајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи гр |
| ленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} О |
| убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други |
| p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА |
| о по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше н |
| ђе.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је вет |
| ије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше |
| на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и п |
| <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p> |
| ан разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисн |
| /hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p |
| зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p |
| ова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује |
| кметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже |
| Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, сокол |
| шташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и пре |
| јвећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћ |
| грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се |
| таше најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше пос |
| синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци ви |
| ећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себ |
| отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} |
| иже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављ |
| вари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, са |
| > и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p> |
| о грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође |
| ype="group" xml:id="SRP18965_P1"> <head>ДЕО ПРВИ</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <pb n="3" /> <div |
| l:id="SRP18965_P2"> <pb n="87" /> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <head>3АМЕНА</head> <div type="group" |
| тојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> < |
| уго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Он |
| ђу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и мил |
| <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет г |
| ратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, д |
| >Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих |
| аћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра ч |
| не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Пр |
| S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се п |
| >Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере. |
| го.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.< |
| уњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, |
| ју, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан |
| Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај т |
| /p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај са |
| младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас |
| .{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и пи |
| он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} О |
| у зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до |
| е се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад ути |
| акво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, обо |
| ика, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја |
| реника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> |
| Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кликну вој |
| и прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</ |
| , страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — р |
| p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини |
| о опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му бл |
| ђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <p |
| ожају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше к |
| суф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{ |
| им бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Б |
| том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме |
| одан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до ово |
| вест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећо |
| растог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Морав |
| Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за |
| манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манасти |
| /p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пут |
| ан метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци |
| али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се |
| ци стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на про |
| а раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том од |
| жни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} |
| ђоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</ |
| ојих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени |
| ја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом |
| за њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" |
| .</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступају |
| моли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Бацит |
| етара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се |
| ом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, |
| километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше |
| а четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разу |
| пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже с |
| : један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе |
| еху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>Т |
| ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса с |
| Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш |
| -Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник |
| је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао п |
| грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— |
| о им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> < |
| /p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну стр |
| ако излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из др |
| е Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} |
| 18965_C1.2.11"> <head>Сретење</head> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања |
| н при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <p |
| ог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело м |
| у би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} В |
| у, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тр |
| и-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, п |
| се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа же |
| рихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и |
| ати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врхо |
| војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу саб |
| и за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> |
| босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према о |
| p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за б |
| потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословен |
| ...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весе |
| .</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету н |
| ови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рање |
| Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Б |
| рити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенад |
| тави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља |
| ише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке |
| ружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> < |
| .{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече ј |
| иљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не |
| ну.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мал |
| коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— З |
| <pb n="69" /> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} |
| дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и ди |
| апред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p> |
| ошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби. |
| у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим вид |
| ко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би о |
| атраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже п |
| здај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше |
| и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра м |
| } У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опро |
| поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из посте |
| јмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје дец |
| чивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасени |
| го у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, д |
| .</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви |
| >Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А |
| ијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и |
| и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих |
| ви на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи |
| ознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по |
| Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Ви |
| аву његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци с |
| ти их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> |
| зити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од |
| у. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као по |
| мараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу зби |
| } Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} С |
| </p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> |
| еше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху |
| <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Д |
| аза се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну |
| отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p |
| а вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вра |
| се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, |
| о том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.< |
| у очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом т |
| ?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — |
| то рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — ре |
| љу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена |
| м казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и сл |
| ену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Пр |
| га тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час де |
| де.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p> |
| уку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> <miles |
| и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху |
| /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, мет |
| ија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два |
| S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.< |
| е.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскињ |
| тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождир |
| е!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек |
| .{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо п |
| свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с гл |
| S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, ко |
| чићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али м |
| а ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, |
| е, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а п |
| ародима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их до |
| а, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинте |
| одаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> |
| дићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послу |
| ка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи |
| спод посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и |
| </p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше о |
| ом вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а С |
| заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, д |
| дна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце |
| љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај |
| Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раме |
| илице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глиго |
| овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан чо |
| ебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Срп |
| на уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> |
| <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала |
| а.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жен |
| уби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, |
| .</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно им |
| драсле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што б |
| лиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! |
| у?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, |
| ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и од |
| беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, под |
| ља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори вр |
| и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече ж |
| Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заб |
| дић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га ви |
| на, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он свет |
| /p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, с |
| да младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Ч |
| добијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не в |
| ко не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само |
| паси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју с |
| м.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.< |
| ренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — |
| Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на |
| е.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи |
| уда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учи |
| надије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до ст |
| Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја н |
| ао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и |
| творише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана пре |
| рт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, о |
| материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, |
| чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде кап |
| овори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пруж |
| једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на глав |
| не! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здр |
| је извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, мет |
| овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и |
| град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва |
| > <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи д |
| </p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а |
| уд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да |
| одио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, |
| ру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14 |
| S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицах |
| и откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — |
| и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени |
| му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом |
| ава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небески |
| {S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше |
| личанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим |
| } На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, б |
| рко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури |
| се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку |
| че.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Р |
| е 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се т |
| <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори |
| ута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> |
| з воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново јез |
| , срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла з |
| .</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђо |
| ободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер |
| филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За д |
| ом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега |
| рише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кр |
| И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави м |
| звади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</ |
| е у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаш |
| два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па |
| p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко |
| једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?.. |
| ецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> < |
| м домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци н |
| е по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ов |
| се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно ст |
| рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, кра |
| {S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота |
| дни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Тур |
| за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> |
| х овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстица |
| ном прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> |
| тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присут |
| <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити са |
| сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до |
| сова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ов |
| /p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Б |
| p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито об |
| <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манасти |
| са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијука |
| на па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе про |
| е...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука |
| вито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, |
| је, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господа |
| ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш гл |
| Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и |
| о.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше вр |
| кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибира |
| асенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко |
| ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при |
| нију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том |
| >— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} |
| ?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испо |
| ска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p |
| е?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше |
| оје добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан |
| де.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила |
| > <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно пр |
| <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам |
| и, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, си |
| > <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, |
| и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи |
| огледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика |
| а вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаш |
| Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| трљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.< |
| Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на |
| отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — |
| ли фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, си |
| у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дош |
| , пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У |
| оложају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, |
| се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</ |
| а у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} |
| врши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</ |
| овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p> |
| опи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрсн |
| , као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај |
| .</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! |
| љине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљин |
| жар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, |
| аидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{ |
| на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу |
| е прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> |
| — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из ш |
| та вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић |
| , ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопил |
| </p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како ј |
| — Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p> |
| S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да |
| им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити. |
| родану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане л |
| аља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима |
| <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, |
| ена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси |
| м, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Од |
| мо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговор |
| се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — |
| Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право по |
| дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упа |
| погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарк |
| {S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата |
| Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, |
| .</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба |
| а Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега пре |
| атер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дн |
| вестим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што р |
| а усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Вој |
| мови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише |
| станом ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазев |
| — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасен |
| — Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак ру |
| е га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две р |
| >Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше оста |
| ви кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољуп |
| >То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из ода |
| ви дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби о |
| , десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито заје |
| том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној |
| илика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраће |
| нчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спра |
| ој страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Мо |
| <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, |
| p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није |
| </p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па п |
| > — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — |
| ас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не см |
| /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо п |
| у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче |
| Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се виде |
| аних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игум |
| <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима зао |
| е с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним ка |
| ка била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи |
| оново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> |
| ени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекањ |
| на из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се |
| /p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи праме |
| /p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи |
| к припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише |
| као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} |
| октање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на поло |
| p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готов |
| точи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| пише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко д |
| е стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад |
| ушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеш |
| стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бо |
| ћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p> |
| меном поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p |
| У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати па |
| } Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматра |
| ст, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с оград |
| <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве. |
| о огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку |
| и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући број |
| ту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и нај |
| рло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему |
| S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прс |
| >— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још |
| овић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђок |
| таву; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стаја |
| е</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори и |
| /p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан |
| разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — |
| Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p> |
| сије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак |
| > <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам |
| игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> |
| дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и у |
| , тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних |
| и писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, п |
| и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци |
| А ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <div typ |
| Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини |
| другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ос |
| је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога пољ |
| љи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{ |
| лу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колик |
| — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из |
| о себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у мат |
| еше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна |
| е главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што х |
| во се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осе |
| >— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Лат |
| да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним о |
| еник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бо |
| је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после к |
| ине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је |
| мци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Ла |
| ја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке |
| рлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукоб |
| о ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По т |
| о ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двес |
| агошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти њего |
| међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему поч |
| ихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у зано |
| ата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаш |
| </p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> |
| свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} |
| ече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га о |
| ј их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осу |
| главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зл |
| твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушта |
| ш храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико да |
| ивот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљењ |
| >— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како |
| руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, пове |
| <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Гли |
| е довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p |
| } Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпав |
| створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мор |
| ом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јеца |
| им венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десни |
| бу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко м |
| Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отиша |
| н сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и п |
| ја га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићск |
| образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по |
| вести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твоји |
| .{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хр |
| и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редов |
| беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жар |
| ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} |
| замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово прев |
| и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војв |
| нцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дрин |
| ђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајси |
| >Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу |
| цу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи |
| личких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му |
| ролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом се |
| аше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена |
| > <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А |
| их Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и |
| јену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Прода |
| Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, с |
| акићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушан |
| {S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу с |
| вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Јед |
| од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зац |
| тово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она |
| скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појм |
| 9" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије с |
| ј бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крил |
| , разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Прод |
| ра ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељуст |
| ћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придоби |
| S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истрг |
| аузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити о |
| на у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као ли |
| За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прили |
| а шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и |
| е дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и ј |
| , али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево он |
| Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} |
| илошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници пох |
| пред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} |
| ачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћ |
| не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p |
| <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се ис |
| <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> |
| .</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Д |
| де упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће ж |
| кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег |
| Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај н |
| проваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни во |
| <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне |
| } Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> |
| ачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучн |
| писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опа |
| доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пе |
| не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p |
| .</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати про |
| овека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мра |
| неможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је |
| отини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољен |
| укама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...< |
| <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на с |
| е одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p> |
| кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколик |
| ве три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</ |
| жје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ ст |
| у се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света и |
| арко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлос |
| е Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> |
| ад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше уг |
| — Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли |
| ри куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застад |
| и.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.< |
| ку раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се |
| готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти г |
| .{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту о |
| ику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко |
| у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се |
| унце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упу |
| е напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице |
| p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу |
| тиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти с |
| ађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрсн |
| ече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко! |
| е границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, |
| е прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} По |
| екса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много |
| зда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Р |
| S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге тра |
| аше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{ |
| она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, |
| и Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, пор |
| предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
| p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофо |
| оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим де |
| асја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће |
| лује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би |
| јних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себ |
| оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгач |
| полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјакта |
| небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајк |
| ћа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави о |
| ице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушк |
| прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! |
| еше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, из |
| потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S |
| <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете |
| е неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пр |
| це, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише |
| стопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на |
| е.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикн |
| с је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</ |
| , и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милос |
| ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Мор |
| Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољни |
| раја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико |
| огледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману р |
| ма једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени ста |
| <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана |
| иђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стран |
| >Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вра |
| , и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У ко |
| целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p |
| путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон |
| стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, растурен |
| придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. |
| и. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право д |
| лободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрад |
| Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овог |
| д на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама |
| удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од ме |
| .</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пај |
| } Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на |
| е игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Др |
| а?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед н |
| мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало свети |
| ри душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="2 |
| здравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву |
| , стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти д |
| уне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле ст |
| један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све ј |
| а три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ послед |
| е вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге |
| каза руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војвода |
| ску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседла |
| дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим з |
| Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, |
| ајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му |
| , познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом |
| 7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим рас |
| ц?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> |
| очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купино |
| о!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете |
| .</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ доб |
| оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас |
| тепенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>К |
| твори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у о |
| ој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамни |
| настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} Т |
| оправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани |
| ка не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p |
| беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олта |
| се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.< |
| ти наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
| уго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сут |
| чекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га неста |
| лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одб |
| чекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да при |
| углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{ |
| да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише с |
| ључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е д |
| да Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p |
| ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш.. |
| јим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone un |
| Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о |
| дерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— |
| ења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи |
| имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...< |
| ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко по |
| .{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То р |
| одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и |
| лије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше |
| вљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Св |
| о, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и |
| поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, п |
| мати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску |
| head>Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он |
| мити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, |
| ни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим зад |
| е заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне п |
| датле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од |
| оди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво |
| Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и |
| — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> |
| врти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало в |
| чи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За |
| и ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам р |
| <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} |
| ше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што |
| што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поч |
| оправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им д |
| се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да неј |
| уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила једи |
| су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти |
| х на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо |
| олико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чу |
| с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да н |
| анастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за св |
| ас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p |
| утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> |
| S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у нева |
| вић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> |
| чући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — |
| вију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре свој |
| само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} |
| ило околине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три |
| S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њ |
| уди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! |
| аће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати |
| уком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријате |
| истаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Мило |
| > <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ра |
| и.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — |
| ш са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На ле |
| припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> |
| обро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> < |
| ече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш |
| ена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше и |
| побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и ду |
| падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— |
| , да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстик |
| о је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— |
| .{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <mileston |
| мати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врли |
| Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излази |
| у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска забо |
| аше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све пок |
| } Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p> |
| иче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка |
| > <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— |
| ом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о оп |
| а поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> < |
| ас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— |
| знемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасе |
| а, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> < |
| — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога |
| ј за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и се |
| крете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му |
| а прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. |
| дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.< |
| пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" / |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахра |
| {S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он |
| ње у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем убл |
| пео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за рук |
| и га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти |
| тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два лу |
| се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо попра |
| праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љуба |
| и.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" /> <milestone unit="sub |
| манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког бе |
| оску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно |
| први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и паш |
| овом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш м |
| генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врх |
| ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће зна |
| аре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, пох |
| <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ло |
| , отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њ |
| јим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремен |
| који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо сл |
| е, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад |
| азао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Г |
| а све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед |
| не, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговор |
| приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— |
| након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо |
| ?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</ |
| али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама тво |
| <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и ос |
| > <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих т |
| исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи |
| ословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> |
| и жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде врем |
| ће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — |
| {S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа. |
| ише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до |
| десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} |
| е се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се |
| > <pb n="50" /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Ал |
| >Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb |
| и бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би |
| </p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— |
| каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> |
| је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један |
| чи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Феј |
| век, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</ |
| удиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а |
| p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу т |
| тро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да |
| укоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одго |
| да?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без з |
| е цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длак |
| елика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва |
| то ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој удариш |
| браве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви |
| ирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам. |
| ку и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по р |
| ева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} А |
| рући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapte |
| киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо он |
| ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку. |
| веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Ста |
| p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе |
| Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу |
| ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притек |
| .{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли |
| а вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на в |
| <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужно |
| а буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, ш |
| ..{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекида |
| о и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би доб |
| } Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко од |
| иже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезд |
| >Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.< |
| ра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу п |
| светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиград |
| <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку |
| у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и |
| ло и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S |
| нин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати |
| ре, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p |
| /p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада |
| да!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни ос |
| редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра.. |
| си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса среб |
| им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љи |
| човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-К |
| ц и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милос |
| пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић |
| ори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питах |
| — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p> |
| имише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учин |
| буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дру |
| вој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може |
| <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — |
| Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— |
| глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља |
| „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид |
| ку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опре |
| своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни глас |
| и ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> |
| -два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Мл |
| у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује н |
| ђе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не зна |
| спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он в |
| е, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати |
| Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — |
| еше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p> |
| ма, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији |
| ога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Ве |
| од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па |
| је заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенад |
| иктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> по |
| учки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта т |
| астио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпи |
| ти и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече д |
| S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Ул |
| ашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би пор |
| p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} |
| ба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше |
| те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је |
| екао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабу |
| штење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Срп |
| ошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у с |
| /p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</ |
| у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у о |
| тиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворе |
| ликом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме |
| вога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше и |
| у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, |
| мет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојлову..</ |
| ли по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је |
| у?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се |
| , што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му |
| нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његов |
| Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко нерав |
| ко вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и |
| х кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србиј |
| е са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то |
| цама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може о |
| ром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовин |
| оде.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе преда |
| ке у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасј |
| слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гу |
| p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} |
| ао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Мл |
| потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> < |
| /p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p |
| Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи. |
| нима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Стар |
| лост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе и |
| клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — р |
| мировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше р |
| ађиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се да |
| ко ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад |
| рпске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну |
| ено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту |
| p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p |
| ори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се нас |
| мова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који |
| арање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком. |
| ти.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дођ |
| па домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прок |
| нати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Бла |
| Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — |
| — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.< |
| у.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну к |
| е опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту |
| есудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не |
| а врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— |
| уман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахр |
| Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Д |
| парен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потре |
| други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Прод |
| ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — р |
| другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну с |
| <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобо |
| и старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спа |
| ах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти. |
| хвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече тр |
| .</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајси |
| сматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одг |
| прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> |
| о задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— |
| и се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S |
| <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба |
| .{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> < |
| p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загле |
| та казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обој |
| нко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њ |
| — Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n=" |
| Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије |
| но те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, п |
| говори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би |
| г да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни ост |
| а — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> |
| ештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна чов |
| т ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— |
| у да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха |
| ве, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Па |
| и и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети хра |
| род, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све ј |
| ...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово |
| моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{ |
| ово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше |
| не косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дуги |
| актер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жал |
| ашна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> < |
| неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгр |
| и, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачн |
| ришту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазв |
| би се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознат |
| еде човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе ни |
| је изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обав |
| /p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о д |
| о пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше оп |
| фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо |
| стирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини |
| </p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде |
| ек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лаг |
| се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p |
| нину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milesto |
| ко Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</ |
| рође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Не |
| иђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право се |
| Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, |
| 06" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаћ |
| е оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах н |
| еди му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса св |
| ага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађ |
| <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу св |
| <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита |
| уди.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, |
| иште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећа |
| ављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече |
| би осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова но |
| а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код |
| овник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p |
| pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Р |
| ору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пре |
| <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта бе |
| > <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Види |
| тави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаћ |
| две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту з |
| пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири чов |
| ачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размис |
| .</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} |
| з камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше |
| рбија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и |
| ући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропу |
| дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и |
| га живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— |
| и оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки ј |
| ложите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите |
| и велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, |
| д би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.< |
| стави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје |
| љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер оч |
| е отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност |
| зиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} О |
| о доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово |
| ер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али д |
| дају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S |
| мљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У живот |
| S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Ж |
| жи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млад |
| ко без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег |
| уњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, при |
| ног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шч |
| е бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе к |
| ого теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско од |
| .</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуц |
| невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена |
| <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</ |
| капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово ма |
| <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духо |
| Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто |
| <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће аг |
| pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колен |
| ове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.< |
| ртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољах |
| иступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S |
| степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, с |
| јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше ст |
| настира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, б |
| ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори |
| њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше |
| аре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри са |
| Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јаб |
| ситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрп |
| on" /> <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жар |
| пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Су |
| збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поно |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Сели |
| head>Погледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се |
| >— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Ду |
| пише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста д |
| за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овд |
| е време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе д |
| и да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, ра |
| а?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућ |
| очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре зау |
| мисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Ман |
| аћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити |
| p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један |
| десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се н |
| утра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно |
| .</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе м |
| ф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на |
| ј мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где |
| љено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</ |
| ра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — |
| ор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, |
| и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! |
| ек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.< |
| гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а |
| о узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пишт |
| , прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са две |
| сти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну њ |
| ре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на |
| само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </ |
| гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Т |
| руга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пуша |
| капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаље |
| у небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а |
| дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним о |
| и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p |
| д.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се. |
| на сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову |
| едва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће а |
| време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсуд |
| одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме |
| " /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Бож |
| т живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, |
| >Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и с |
| десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке |
| моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе |
| д ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он од |
| p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохва |
| клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник |
| л, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа |
| о буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, друг |
| .{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура |
| — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли |
| ви:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p> |
| Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва |
| си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно т |
| стају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} |
| и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише |
| ead>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> |
| .</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! |
| се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатр |
| том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан |
| Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се |
| конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коњ |
| .</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча н |
| га — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том |
| брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> |
| даше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовни |
| углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!... |
| У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше к |
| том.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читав |
| ...</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сук |
| је и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ћ |
| лади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, |
| е кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у тол |
| оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточишт |
| енеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну у |
| чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му с |
| августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост об |
| тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?. |
| лост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Оста |
| пад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p |
| увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћ |
| Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте т |
| /p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко о |
| расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што с |
| > <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подав |
| а код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 |
| ер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана |
| р, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су |
| </p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешн |
| ако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепа |
| е даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између |
| е рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше |
| допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући сло |
| х путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена в |
| се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — |
| ључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — |
| але.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и |
| човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко |
| 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет позн |
| ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{ |
| лицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.< |
| >Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед кл |
| сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> |
| дија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Мусели |
| држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бо |
| жним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} |
| лед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави |
| остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјеки |
| ви Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни |
| е...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својим |
| укташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страх |
| — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се |
| отока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — |
| p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, о |
| зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек шт |
| е се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи |
| рмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— И |
| р онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре б |
| ако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје |
| се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би |
| ави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава |
| едајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и |
| Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурен |
| радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Ода |
| а вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се |
| и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет |
| е душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна д |
| .</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаи |
| до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</ |
| !</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} П |
| {S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе н |
| имо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> |
| p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађа |
| <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, |
| иште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан |
| брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Обрад Моми |
| а-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко д |
| ку.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажа |
| рала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак. |
| у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намера |
| вори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</ |
| ојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једно |
| } Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио |
| образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, |
| иладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице |
| , задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type="chapt |
| т.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.< |
| — А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— |
| а истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута д |
| ш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — |
| ве се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар гот |
| је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата |
| то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> |
| има.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар |
| >— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се |
| ом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име њего |
| ома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше |
| .</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му од |
| Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести и |
| еколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гла |
| зне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи |
| > <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо ва |
| p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви |
| уна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</ |
| рбија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима |
| ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{ |
| и Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пруж |
| неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и спор |
| ушу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај с |
| агачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, мног |
| ка остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовин |
| те слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, |
| чево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зај |
| волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, |
| !{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S |
| а.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше |
| ре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S |
| скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, шт |
| и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше |
| и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. |
| гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаље |
| та.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребуј |
| Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење ње |
| одушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кар |
| д заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују |
| гом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S |
| пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза ст |
| амен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у ру |
| аде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог пла |
| песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокић |
| рви и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у |
| оништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци б |
| дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> |
| ви на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу |
| зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — р |
| у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је |
| а не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали л |
| Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи |
| поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — реч |
| ајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу уд |
| с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— |
| одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Же |
| и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакл |
| онела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет |
| г поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусре |
| итаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Чов |
| се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуш |
| а са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на |
| оже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађен |
| раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— |
| ду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капи |
| апију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у јед |
| .</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки |
| из стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена висо |
| ве крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и |
| н преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рај |
| редњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху |
| се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широко |
| коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још жи |
| ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — |
| м робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесе |
| ик</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и |
| Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле? |
| д камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилич |
| их уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кр |
| од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе |
| налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога |
| Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека |
| путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зв |
| се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} |
| аваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и ј |
| на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уш |
| це везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се чит |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћа |
| е измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постај |
| ештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Осл |
| траг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ј |
| арка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђ |
| за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му |
| стаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и |
| а свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођ |
| а вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p |
| ова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим са |
| S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице сво |
| и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори к |
| крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет |
| не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву власти |
| љење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па |
| сеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> |
| еслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— |
| и...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p> |
| мудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је д |
| Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — б |
| танете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете |
| то једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете в |
| листе доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништ |
| ћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> |
| >— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— П |
| раби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о |
| срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div type="c |
| своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште нес |
| .</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жар |
| д овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испр |
| ојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу |
| н.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у |
| буке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде једа |
| ади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се гла |
| Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спрем |
| а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба |
| м разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе |
| Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив пост |
| и после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и |
| драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај |
| Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: једа |
| а учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и |
| е кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том |
| ма. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива |
| кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто |
| вом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p |
| ружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?... |
| руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне |
| ије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> |
| <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право |
| ле борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрм |
| ви око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испре |
| зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, |
| зиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, ка |
| јима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а |
| е поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone unit="subSection" |
| На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— Доцкан!</p> <pb n="176" /> <p>— Што?</p> <p>— Свршено ј |
| , боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вр |
| дари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обра |
| и крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојиш |
| ж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрс |
| упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини.. |
| кне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и ок |
| аше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто вре |
| уби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> |
| о што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што |
| вине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробови |
| х.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе нова |
| н познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спута |
| и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра да |
| т занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <miles |
| и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској оба |
| ne unit="subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше пре |
| попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опас |
| S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног ју |
| према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му прија |
| кружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаћ |
| ди кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи |
| ечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрну |
| у се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, за |
| светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу |
| и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуј |
| е! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмах |
| p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у |
| очивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?< |
| виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се п |
| беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим прилика |
| целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петров |
| н Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи То |
| аху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; шт |
| са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше поло |
| , сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S |
| !{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и |
| , а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе млад |
| живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на |
| дан пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како с |
| уде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи |
| /p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S |
| чка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку |
| од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на с |
| .</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, от |
| {S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабран |
| из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> |
| а и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину |
| ушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калп |
| е да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p |
| приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф |
| ти.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући б |
| одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Бољ |
| ђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, |
| е моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <mi |
| Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.< |
| му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и |
| е поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сирот |
| ...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> |
| па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. |
| вали мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријате |
| Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стоја |
| и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одг |
| ослати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше |
| покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Лати |
| м не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аман |
| ика купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше |
| чко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо |
| /p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и по |
| } Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Е |
| и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљ |
| Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало бе |
| S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове раз |
| твен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пласто |
| шкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине |
| витати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и |
| > Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовешт |
| вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и п |
| жице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турц |
| b n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који |
| ло, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до прв |
| ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног |
| еже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</ |
| кића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио |
| ње, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, |
| умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну зе |
| у се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У њег |
| е га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, во |
| часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, пороб |
| еном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга |
| ече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он нази |
| ад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцни |
| Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа |
| /p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </ |
| ке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушав |
| из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p |
| је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек ш |
| Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и зап |
| ма су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које |
| астави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, |
| Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадиј |
| тежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у |
| ти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авак |
| црташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, |
| бова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је ча |
| безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујах |
| ар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки ј |
| — Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо им |
| ли имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Ср |
| љених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они би |
| .</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше н |
| илије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно неж |
| оступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да |
| дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило з |
| и комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n |
| ијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упроп |
| ајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповед |
| а и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се |
| } Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста |
| раго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом по |
| еко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше |
| амо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун с |
| о тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и |
| одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташ |
| е стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, |
| у, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беш |
| и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} |
| цима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Пав |
| ђе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери |
| иђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше |
| ке људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спр |
| реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање |
| вског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотиц |
| е, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на |
| ју, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче кр |
| ац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Ч |
| овори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p |
| што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их |
| свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху |
| лиже вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="6 |
| а њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове ди |
| ћа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} |
| е.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињућ |
| на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу |
| родан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једин |
| Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она и |
| е у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</ |
| Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Ман |
| >Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи зап |
| е припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома |
| Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним м |
| {S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{ |
| е наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са |
| беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајс |
| > — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не даје |
| а. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!. |
| га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта б |
| еболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо |
| де.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се друг |
| јући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зим |
| десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред б |
| даје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <p |
| p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сест |
| Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n= |
| оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> |
| непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко |
| апурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест годин |
| p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред |
| е доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи |
| .</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — р |
| <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и |
| >Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и реч |
| таде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до |
| .</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и пр |
| — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од |
| вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо |
| ше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и |
| .{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један |
| гве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву к |
| тројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— |
| олико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p> |
| шо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се |
| људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили. |
| е примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постар |
| p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти наша |
| из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави запис |
| ажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу |
| очепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно по |
| чке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бо |
| остреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових хра |
| обом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова. |
| бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврш |
| де у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} |
| беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и |
| ош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и остал |
| леже на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку прек |
| .</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти глав |
| и Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви |
| евај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — так |
| ?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је н |
| о Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и кап |
| однијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без |
| — И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па |
| ктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише н |
| о пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потисн |
| смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на оса |
| срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко поб |
| /p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираш |
| се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} З |
| смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћ |
| а људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p |
| једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.< |
| дан другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска ост |
| а тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> < |
| слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађен |
| е.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва бе |
| а!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S |
| осе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса с |
| е беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња |
| up" xml:id="SRP18965_P1.2"> <head>КЊИГА ДРУГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1.2. |
| ршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, п |
| ета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она |
| ругом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави б |
| Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S |
| плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не |
| орњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидо |
| </p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама б |
| кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа |
| маиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слат |
| о цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понов |
| овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њ |
| Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Види |
| ове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачиц |
| емишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Пам |
| p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваљ |
| е окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбр |
| пенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— |
| {S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p |
| ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обра |
| на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отм |
| Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презир |
| еху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град |
| кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за ча |
| азнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама |
| престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман |
| е освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше д |
| бођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} До |
| ици се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја |
| ица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху |
| аху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху св |
| а пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу н |
| д којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и пох |
| вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцк |
| д тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву |
| <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову |
| утева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме |
| се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском из |
| ила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужит |
| нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крај |
| Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовн |
| муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} |
| ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Нач |
| ц.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њи |
| у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташ |
| зрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, |
| </p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто з |
| ни, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну |
| <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и |
| Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него |
| га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} |
| > <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми ја |
| /p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и ск |
| же послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} |
| тећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколик |
| p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</ |
| /p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарк |
| ви.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну |
| ="SRP18965_P2"> <pb n="87" /> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <head>3АМЕНА</head> <div type="group" xml: |
| аше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта ве |
| нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те ниј |
| >Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи мла |
| се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и п |
| ји не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p> |
| и <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се с |
| {S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у п |
| роваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прел |
| </p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи |
| ла.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, |
| ног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — |
| лине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра ц |
| Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, |
| оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увел |
| ије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем. |
| еше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру ил |
| } Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати |
| гуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође в |
| оска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{ |
| а за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p |
| еби.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и |
| ешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају ч |
| циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војн |
| уди, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред. |
| Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} |
| и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече н |
| ретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Ос |
| у, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше пр |
| ј мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се уз |
| е.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— |
| има, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и |
| нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> |
| Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га са |
| са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом |
| се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и ви |
| } Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и |
| је.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p |
| ан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он |
| Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече |
| прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} За |
| } Предањ искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше. |
| Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type= |
| ilestone unit="subSection" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише к |
| — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже п |
| рво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — |
| се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по |
| ем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, |
| обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па |
| аше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца |
| глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стоја |
| лазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, |
| ирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни он |
| е суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прил |
| ораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} |
| Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претв |
| принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и |
| се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише |
| и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрив |
| ој страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с |
| ук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаш |
| /p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у д |
| ријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се гл |
| и обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p |
| че румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве о |
| /p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена прист |
| уги десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, |
| p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му |
| другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову |
| драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским |
| Заточници <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху |
| мо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаниц |
| обода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину сво |
| ан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац зад |
| } Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде |
| !..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Т |
| о овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Авра |
| еколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хле |
| о опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они |
| рачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да д |
| По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанственије. |
| онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бо |
| тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце проб |
| десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упита |
| најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да |
| а последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и |
| и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рање |
| јић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — |
| соше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у |
| а аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је пр |
| овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше |
| ку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> |
| да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p |
| ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Б |
| ну на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Ника |
| тар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — ре |
| ти историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као сте |
| ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ло |
| е.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни |
| га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milest |
| и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув с |
| вати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се згр |
| екаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставиш |
| > Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Тур |
| се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело рук |
| /p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што |
| ом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> |
| Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</ |
| ад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поник |
| ако стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад ст |
| е Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кре |
| ам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздрав |
| и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и т |
| и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини |
| погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — р |
| ни, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гле |
| Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину л |
| де дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div |
| p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стран |
| — Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} |
| ек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а ова |
| браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одгово |
| питаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — |
| ом непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде |
| ише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упок |
| е хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се |
| беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег |
| планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, т |
| џбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А |
| а уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То ј |
| .</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанск |
| урчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} П |
| Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је не |
| чку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> |
| обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у се |
| једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима ка |
| се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито |
| ху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он ма |
| ржећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као к |
| ати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала |
| ужје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку |
| лаву на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p |
| ше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота гла |
| ладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У |
| ређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на |
| н, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, |
| а високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, д |
| ни се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — прим |
| ем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би с |
| ком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац |
| благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже |
| лободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим ста |
| не, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не п |
| а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријате |
| на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише в |
| head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у св |
| остраној Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српск |
| " /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утв |
| кује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> |
| ости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликоват |
| .</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> |
| <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде |
| е калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на ње |
| {S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> п |
| S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непр |
| ијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше д |
| лак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах с |
| Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба |
| {S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и |
| ?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и н |
| и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> |
| дах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој |
| олови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту |
| робови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ћ |
| робови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њи |
| их зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико |
| и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озар |
| Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| а својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше раме |
| коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку |
| м, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше |
| глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два |
| ше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило |
| ху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S |
| сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши п |
| м кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену |
| четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, под |
| у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три |
| светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом п |
| раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек ч |
| н, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по св |
| таше мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, |
| отица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додируј |
| певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ пот |
| на, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око |
| раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а о |
| ак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, |
| те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска |
| , изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло л |
| : крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од о |
| <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дуг |
| колико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто б |
| главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт час |
| , узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његово |
| ом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако |
| и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мир |
| јим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјеки |
| атраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се |
| и ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гр |
| оше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки |
| у застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја |
| остајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам |
| одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомил |
| дараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загро |
| н и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, |
| зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну |
| најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад с |
| ирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада о |
| га и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, |
| уство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе нек |
| о он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти |
| америти свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуш |
| Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читав |
| шљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан |
| Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћ |
| </p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаш |
| {S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка. |
| рво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у |
| ци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са к |
| врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром |
| раве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором |
| десет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци о |
| дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратн |
| <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне м |
| ди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буд |
| притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пођ |
| тигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Тур |
| што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си ми |
| трашиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиж |
| Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p |
| тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p |
| Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p |
| а сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане |
| бу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распозна |
| у.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, |
| Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или ве |
| е пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— |
| код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да |
| име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујас |
| та ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— |
| да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} |
| та велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо |
| ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, |
| о себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати |
| ове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења пог |
| Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми |
| кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија... |
| етити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, сед |
| е убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му |
| и игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да |
| све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Д |
| } Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И ра |
| вно робовање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше п |
| ше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Ту |
| Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса. |
| ко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна поро |
| уби вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — |
| с је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћем |
| <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га |
| {S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше нау |
| о окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаон |
| а баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S |
| одсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.< |
| ко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и про |
| Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> |
| у.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> < |
| у земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог г |
| } У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишља |
| ледњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} |
| по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безб |
| {S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премуд |
| азума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе |
| да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми |
| не.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је |
| .{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у |
| једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и мес |
| аде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О М |
| нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички п |
| е стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, |
| ђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И ми |
| беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је по |
| о га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скро |
| p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост ње |
| неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочен |
| висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да |
| казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омален |
| рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав |
| . — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!.. |
| } Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се чове |
| њивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p |
| з тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у |
| е у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> < |
| p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} М |
| тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </div> </ |
| Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се прев |
| .</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, под |
| и.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који |
| беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му г |
| > <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће јед |
| иња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше уп |
| е је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Је |
| Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} |
| т, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуд |
| се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човек |
| , сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постари |
| p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</ |
| .</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> < |
| и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз |
| одиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали |
| RP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије |
| бине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше глав |
| <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учи |
| Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одг |
| >Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже гла |
| , загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри чов |
| м простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсн |
| е <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p |
| дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с |
| и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у за |
| ако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније о |
| з ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је те |
| Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, к |
| е у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста уда |
| што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{ |
| ми тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и оста |
| о боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо |
| скушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, |
| ме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удвор |
| о, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навука |
| задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се ис |
| .{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, |
| и руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве нар |
| у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је |
| у глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу |
| подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф |
| радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно |
| ма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>Т |
| свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му |
| сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова... |
| > <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постад |
| } Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме неб |
| {S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не про |
| е, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и к |
| "> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе св |
| верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> |
| еру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори |
| до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак о |
| дуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више |
| . —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} |
| ом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас |
| мет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и |
| шао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, |
| ло доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва |
| и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95 |
| и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац п |
| еку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава и |
| вој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући |
| и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, |
| S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} |
| купи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положи |
| ло и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Са |
| ни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} |
| би него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негу |
| <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђош |
| ни и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примет |
| рла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз |
| е кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше |
| ва била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурнос |
| а у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
| небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозв |
| Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врат |
| ити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара |
| . ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где |
| е беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, |
| се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомк |
| има, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, |
| на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост |
| ваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit |
| итеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету наз |
| а оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беж |
| есе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа б |
| p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај |
| лажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> |
| ри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч |
| опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S |
| е постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, |
| </p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја свет |
| } Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p |
| — Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор тв |
| несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово |
| гласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо. |
| {S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми с |
| Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и пре |
| је матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше не |
| каје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породи |
| ше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји |
| енутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих |
| етар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је спо |
| и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде п |
| браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног ве |
| заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред си |
| уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се поно |
| д их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и н |
| адовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да м |
| , без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само јед |
| кову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <div type=" |
| рви добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! |
| реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже |
| проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спот |
| д нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{ |
| та друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом о |
| ка.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти |
| .. праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S |
| хо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте |
| а будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе |
| сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А |
| повест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Та |
| еде очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куц |
| побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две суз |
| али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се те |
| о туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{ |
| ф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места к |
| ека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло |
| куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безброј |
| ица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве оби |
| Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац нем |
| ветињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! |
| в.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ пр |
| ираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше |
| необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њ |
| и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, сн |
| све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад |
| е.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Д |
| } Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем |
| и се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, |
| аздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злоб |
| лити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај д |
| Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече |
| оци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмо |
| жда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спа |
| дгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше |
| адовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње. |
| олобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки с |
| д и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом пор |
| удем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Ум |
| не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће т |
| у!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресе |
| глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојано |
| на му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут |
| упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше доб |
| убио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p |
| небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— К |
| кидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> |
| погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању |
| зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце |
| а српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних |
| гови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљ |
| анојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, |
| S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а гор |
| а но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири |
| <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој у |
| шњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио че |
| рављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, |
| узе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак из |
| <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрили |
| </p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бего |
| вап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чини |
| копљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стот |
| анину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сати |
| p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бе |
| брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји |
| > <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{ |
| њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стоја |
| бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја |
| а јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћ |
| ајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и ч |
| сти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај |
| Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош |
| Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поч |
| Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Сел |
| Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем ра |
| >Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног х |
| .</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређен |
| ати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако. |
| о..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повика |
| ну, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спу |
| и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати пр |
| пу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукам |
| тећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стој |
| назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио т |
| из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врат |
| отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све |
| пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беш |
| о — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — |
| S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру мож |
| ш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а |
| оји? — рече Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— |
| ead> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњ |
| иком</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у |
| трија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са про |
| у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и |
| </p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисм |
| итаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово |
| </p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — о |
| p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стоја |
| глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> < |
| p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се ок |
| /p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али |
| оран, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише |
| p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом свет |
| , никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама пона |
| бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва с |
| Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад С |
| е поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њ |
| ла и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби |
| Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђош |
| и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p |
| братиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једи |
| ега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше кап |
| дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови |
| !“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с |
| лише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атана |
| ав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p |
| а и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... дес |
| дњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Про |
| n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке |
| егових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно |
| Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у |
| Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан |
| нак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, |
| талу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита во |
| и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После |
| е ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отвориш |
| се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} |
| че? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам |
| Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} |
| та.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} |
| ином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе |
| а се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бро |
| ма и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за см |
| ње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у |
| жбу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише в |
| 65_P2.2"> <head>КЊИГА ПЕТА</head> <head>ЂЕНАДИЈЕ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C2 |
| у.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се дв |
| понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у та |
| ваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они |
| тима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</ |
| ка се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до ж |
| бље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па |
| спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и |
| си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрљ |
| </p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи с |
| p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> |
| а главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да |
| до, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти н |
| ен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а стар |
| о усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p |
| а оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде |
| зите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p> |
| узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вра |
| старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом |
| /p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту |
| {S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му |
| .{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све најв |
| Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, прот |
| устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> Сут |
| p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку |
| конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Ј |
| маче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп млади |
| Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!. |
| — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драга |
| ана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађ |
| Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, |
| .{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у |
| " /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.< |
| е и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јав |
| беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и |
| тави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То |
| тић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза |
| p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела |
| ан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Как |
| беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} О |
| почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узби |
| до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцка |
| <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га |
| <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Гд |
| као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао ј |
| иктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету ње |
| има се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је |
| } Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош |
| {S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згл |
| Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освоји |
| <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} |
| д заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше |
| ја беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са |
| а.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> |
| дан од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и об |
| ете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144 |
| лиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја |
| и знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода |
| поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаш |
| тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време |
| ло освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, |
| итаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била |
| Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p |
| ког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам |
| де би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми ду |
| о изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што |
| к што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кр |
| ке своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник вез |
| спе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и из |
| ања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак б |
| ке срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и |
| 5_C1.2.4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се н |
| рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да м |
| би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У т |
| се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</ |
| Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — о |
| и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — о |
| да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако |
| и из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</ |
| а Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме прв |
| ојвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „ |
| грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и |
| и смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек и |
| присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Мил |
| те се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А |
| /p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Вр |
| амо велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— |
| пи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — реч |
| — Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— |
| ?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> < |
| нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему доди |
| ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну |
| ћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду ру |
| ек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?. |
| е, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то. |
| — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му с |
| новче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом |
| ман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нек |
| !..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш |
| <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за па |
| , стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. |
| .{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ћ |
| мо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А |
| стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме |
| осматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша с |
| p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју? |
| те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</ |
| Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Пав |
| приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прс |
| освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Про |
| питаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p> |
| Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> < |
| {S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада по |
| е један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, пр |
| рата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с |
| и.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега |
| у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко |
| алима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше зап |
| </p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одје |
| окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> |
| о, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана |
| е! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе. |
| ри, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној ода |
| е било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи т |
| он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на мој |
| p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их |
| свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изоби |
| аде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам |
| ност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Ру |
| еле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не в |
| p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> |
| <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упит |
| у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, |
| ... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p |
| ан од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са |
| оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човек |
| лука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — |
| мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>М |
| и на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде |
| Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, |
| и;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још ку |
| Section" /> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p> |
| енајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јуна |
| мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Паме |
| вори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збо |
| унак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од |
| ли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А |
| сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божј |
| Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p> |
| глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље |
| <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.< |
| ту, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S |
| >— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам |
| ога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је в |
| > <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: р |
| апу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Вели |
| то му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p |
| ете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, м |
| > <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби напе |
| пусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уп |
| сто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као |
| руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} |
| о он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у теб |
| е Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковиц |
| ују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за |
| ерујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чист |
| не?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи |
| > <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он с |
| рад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутап |
| иђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p |
| </p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко |
| p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p |
| преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан |
| јан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо |
| ана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису п |
| дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С т |
| е прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милић |
| подар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта вел |
| икну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на по |
| а понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — р |
| аручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваш |
| Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она |
| метову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| </p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрет |
| ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ д |
| е враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јад |
| а лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?< |
| лики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и о |
| икупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо о |
| , херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p> |
| ти данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> |
| имо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице раз |
| Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се |
| че и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја ви |
| У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSecti |
| а? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— За |
| ј мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пуш |
| -Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на јед |
| едног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић и |
| ни.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре? |
| оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> |
| убић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!. |
| ећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф н |
| ости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво |
| своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — |
| /p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он д |
| вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ћ |
| се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина |
| /p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш в |
| ели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, т |
| рете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја ва |
| бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у |
| ше његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не |
| руши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, |
| ити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радост |
| </p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} |
| себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и |
| {S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ов |
| рноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на |
| ћу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> |
| ш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> |
| не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све |
| у све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посав |
| вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?< |
| тина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крај |
| несе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, простр |
| <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем д |
| искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи |
| појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе пов |
| це.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколик |
| {S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У |
| пркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори |
| {S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Т |
| и, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p> |
| накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очиј |
| и.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло пла |
| држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрап |
| -Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава |
| окупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће једа |
| ма, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по |
| извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p |
| стало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Р |
| овао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с м |
| ружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> |
| При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С |
| </p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, кум |
| стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! |
| </p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку н |
| и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Об |
| ену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p> |
| ију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су |
| г младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше |
| насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети как |
| <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> |
| па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи |
| а, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и |
| х; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда с |
| ко бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали |
| рши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и |
| кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} По |
| гачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав п |
| .</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> |
| C2.3.6"> <head>Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бој |
| Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече неср |
| <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту н |
| ше и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду. |
| и, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека |
| старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> |
| у.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — П |
| Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p |
| предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше поврата |
| абуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га |
| ега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате побод |
| и, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје |
| Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, реч |
| и?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с пл |
| бе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљ |
| сто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пут |
| ињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Х |
| Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> |
| Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад |
| ћи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први доб |
| ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опамет |
| упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па к |
| виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у го |
| ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног св |
| вагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div t |
| беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху с |
| ице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, |
| ћемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаћ |
| с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, |
| ...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздах |
| > <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није н |
| — Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душма |
| > <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посм |
| зе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? |
| га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> < |
| његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим глас |
| ђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја |
| естри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, |
| у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад с |
| <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пре |
| двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-тр |
| икове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корак |
| брад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори |
| ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="10 |
| задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одгово |
| — А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— |
| p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш |
| о не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну ру |
| а саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> |
| <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Тв |
| ца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Н |
| <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спр |
| Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише он |
| ред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и |
| ећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме?</p> |
| иће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле г |
| са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно |
| > <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу |
| Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуц |
| м приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија |
| > <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да |
| ато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођо |
| купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, |
| > — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпа |
| <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жа |
| на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш |
| ча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с |
| p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав зб |
| ту.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па |
| ..{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — |
| еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У х |
| њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари |
| е и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам си |
| <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{ |
| .</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа. |
| тку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — п |
| чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке |
| ри Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попу |
| Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, |
| е:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> |
| </p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш |
| е и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> |
| ао стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> |
| де се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и |
| ићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Ст |
| ио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> < |
| <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да с |
| сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговор |
| ворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milest |
| > <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глав |
| вале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше |
| ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе |
| сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти ј |
| Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, т |
| аше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говори |
| ости, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута о |
| тојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији |
| даху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво |
| p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— |
| дговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начи |
| у чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— |
| претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шап |
| опци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> < |
| ити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима |
| и пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Ту |
| > <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Морав |
| — Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</ |
| bSection" /> <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачић |
| Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, п |
| е?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке п |
| ом и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </ |
| одужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> |
| рчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, |
| ифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју |
| тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако уз |
| и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и |
| ир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво све |
| се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> < |
| <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као |
| ним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше |
| коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше |
| ад главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!. |
| виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.< |
| даним људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Мил |
| лим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> |
| ебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p |
| и.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе р |
| ..{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже рук |
| Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољуб |
| p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на рамен |
| в?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља |
| у.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага |
| јатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету сва |
| младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— |
| болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> |
| p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде |
| /p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам пи |
| > — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се суз |
| > — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим |
| д шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Бож |
| ка и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} |
| чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше об |
| се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад може |
| ?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а |
| и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађив |
| њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} |
| а му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу про |
| бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, с |
| и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Стариц |
| ног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, к |
| ново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.< |
| дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се |
| .</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</ |
| кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и к |
| па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — |
| се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази |
| Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице |
| потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.1"> <head>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и г |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан л |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.5"> <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816 |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.8"> <head>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по м |
| ту знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> |
| p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде з |
| уку пријатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његов |
| C2.2.8"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу |
| 8965_C2.3.2"> <head>Побратими</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свог |
| ти у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај ма |
| та, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море |
| е домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ноже |
| <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некад |
| та по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — реч |
| Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече аг |
| ки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио |
| тра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопа |
| ма храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.< |
| да су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше нап |
| једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грд |
| е се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Какв |
| ридобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест |
| упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као |
| о, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.< |
| ка и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врат |
| држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне брад |
| рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Ум |
| тре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, с |
| S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно |
| , стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену јед |
| ву и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, љ |
| .{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече |
| ом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p |
| бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, |
| ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека |
| мци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, у |
| в ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак |
| чу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> < |
| рко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти д |
| и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <p |
| p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу д |
| чи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратим |
| слушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних љу |
| уди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше |
| блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, |
| е га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и п |
| ! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> |
| <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малоду |
| уда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа п |
| и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се се |
| еш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је те |
| међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ра |
| леда га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку |
| ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p |
| ! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети |
| енију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти з |
| амо биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> |
| ини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок |
| p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море |
| </p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како т |
| оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече |
| изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> |
| .. у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад жи |
| Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко клим |
| <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кмет |
| ажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се по |
| И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и ос |
| вари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син |
| пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обоји |
| хаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увре |
| њу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радос |
| зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, прес |
| д тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с наг |
| ојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да ја |
| ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</ |
| ва и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погиб |
| lestone unit="subSection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и |
| о с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>О |
| ају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше заса |
| освршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Ж |
| Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он с |
| соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} О |
| а милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ |
| хвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горач |
| е хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што г |
| </p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што |
| реображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на ум |
| осматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да |
| Section" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се |
| ати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак |
| > — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> < |
| 5_C2.2.1"> <head>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раски |
| твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али |
| ... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице по |
| p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнут |
| ину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку |
| ну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љуба |
| ре.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли р |
| ојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да |
| ренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по с |
| а подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са с |
| да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жит |
| поде!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозор |
| ободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља б |
| зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, им |
| војства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље. |
| приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више |
| е, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме |
| >— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{ |
| ештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиж |
| пи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и |
| датак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излиј |
| азна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси......</p> </div> <div type="chapter" xml |
| уја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу |
| без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у |
| .{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околи |
| уши својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> < |
| ..{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> |
| вика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> |
| ди, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> |
| иреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p |
| и..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је теш |
| се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и |
| /p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показа |
| ело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена |
| уче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — |
| му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?< |
| Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој з |
| <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, ја |
| } Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дир |
| р, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не |
| p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима. |
| О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Сва |
| ави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151 |
| обро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац |
| , пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти моли |
| ушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — |
| предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас |
| .</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из од |
| конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, бе |
| <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тв |
| > <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости! |
| к..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти ник |
| лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој |
| <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти |
| а децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођ |
| — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> |
| ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Мили |
| p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти з |
| p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Е |
| а ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те б |
| Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} |
| м? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задр |
| то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за соб |
| г, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђ |
| ушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! |
| — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — |
| ња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том |
| а се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико |
| чун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањај |
| У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовн |
| ! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше о |
| твари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одел |
| не гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, скл |
| — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> < |
| А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућ |
| оше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриск |
| е говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа санду |
| p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам |
| > <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цик |
| ме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на цр |
| м, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устај |
| а, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући н |
| заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, |
| авну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан |
| иште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима. |
| } Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} |
| највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се |
| кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси л |
| о двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да |
| фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је |
| неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" |
| <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Ко |
| се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... поне |
| и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом |
| врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши |
| ом се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </ |
| ише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што за |
| лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То бе |
| — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја |
| /p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разум |
| капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна о |
| , очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од они |
| се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бач |
| оје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једн |
| — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p |
| ст, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ва |
| > <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> < |
| вежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> |
| порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред |
| потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше |
| о се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарк |
| морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} |
| ко да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, |
| езаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се |
| у разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, у |
| <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верује |
| ој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У о |
| је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бог |
| а огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало да |
| , усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S |
| а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! |
| му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене зе |
| p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече: |
| атру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико |
| Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и по |
| /p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши нек |
| ше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од ј |
| {S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун. |
| емену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова |
| отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <p |
| рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће ма |
| </p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста саку |
| /p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенад |
| срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} О |
| <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S |
| а деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од с |
| Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти |
| а биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече |
| им на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко н |
| рекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што ви |
| било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се |
| е и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</ |
| да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Ж |
| ка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно п |
| — Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p |
| обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још |
| е умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубо |
| јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — п |
| с заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише |
| а беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све |
| кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сиг |
| гађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ноже |
| добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са дв |
| у и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ |
| љ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку неја |
| агрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек |
| агрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> < |
| е војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div |
| веста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, |
| дног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог |
| е Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? |
| гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше |
| p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p> |
| загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми |
| кну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бр |
| ош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта |
| же с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео! |
| апе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводско |
| е.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</ |
| лава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече |
| једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посу |
| ји од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{ |
| p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућ |
| егове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одреди |
| јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије |
| ани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују дале |
| евоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од и |
| робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад |
| сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, к |
| ене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништит |
| уја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.7"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, |
| p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестаја |
| иваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их |
| , али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни |
| .2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан |
| ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Ста |
| е мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У |
| мо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене |
| рив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се |
| ађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи. |
| обро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо |
| чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није ув |
| p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бе |
| и Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кме |
| година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Ч |
| утак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки |
| есам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан. |
| у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утв |
| а, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> < |
| ег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> |
| о у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</ |
| злеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потеко |
| .</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> < |
| ама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломе |
| ма.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је |
| Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турц |
| S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће жи |
| а Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Ка |
| <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори |
| овима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на |
| а Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али ј |
| На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош. |
| изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће |
| шину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бо |
| ада.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва |
| ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што о |
| а, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних ко |
| Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да |
| том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На |
| с, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>В |
| осади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купинов |
| рте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} |
| Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p |
| /p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко с |
| отицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштова |
| и им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крил |
| је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — од |
| ешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко |
| на наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне |
| Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља р |
| и-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече је |
| >-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и п |
| њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> |
| > — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сус |
| ћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико |
| .</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо о |
| пљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаш |
| селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</ |
| трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љу |
| шена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гуд |
| ection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта |
| } Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене |
| , сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Лати |
| ољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div |
| Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене |
| га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет го |
| , служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадос |
| на, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спас |
| а.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри |
| искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у дан |
| пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар |
| жи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бо |
| лачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она уч |
| тиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубље |
| да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече кр |
| /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{ |
| срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац |
| прослављаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у |
| > <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У ње |
| е.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску |
| у.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невољ |
| напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p> |
| <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завиј |
| ога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Мог |
| ..{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што |
| еше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим |
| осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а |
| бори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:< |
| стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколик |
| а овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с |
| уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскос |
| оже.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рук |
| с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап |
| га живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под |
| тајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође д |
| седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и |
| ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу срп |
| .</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја с |
| и гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе |
| икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена там |
| ри врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене ст |
| е.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} |
| це, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p |
| силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањен |
| ао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} |
| твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и |
| ше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи м |
| ма? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Сели |
| едне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао ве |
| овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби бех |
| га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под ко |
| ед очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом |
| ко сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше |
| сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је |
| пу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> |
| аког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше крас |
| Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> |
| нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остал |
| а.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душ |
| их соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{ |
| јка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> < |
| То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим гр |
| едну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он |
| а главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би |
| о.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и |
| па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.< |
| нко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледају |
| а слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели |
| м.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе |
| и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођош |
| — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Пр |
| оћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолит |
| а: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму |
| ње и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, ка |
| уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше! |
| осиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> < |
| ла!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S |
| <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> |
| {S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјур |
| у...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолит |
| имитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — |
| Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији |
| тру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак пролама |
| скомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја ви |
| ша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледи |
| рата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.< |
| ше и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни ј |
| лу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро |
| " /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише |
| p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвоји |
| не, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко бо |
| беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно |
| Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у |
| p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и |
| сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих ше |
| Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се помет |
| а.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и н |
| ече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умире |
| " /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирс |
| е изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока. |
| ави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић |
| з доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! |
| брад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци |
| осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи |
| муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци |
| ћи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је в |
| агословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Б |
| у поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац |
| на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{ |
| Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и о |
| ши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше |
| ли...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— |
| Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> |
| вор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.< |
| прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да н |
| S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А им |
| и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} М |
| ови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епи |
| Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право |
| </p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне ос |
| молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— |
| орише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде ј |
| и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Б |
| <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече |
| Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Пр |
| </p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута |
| <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оно |
| аде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наре |
| г.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S |
| Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људс |
| </p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше в |
| га кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек св |
| ="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга |
| у те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> |
| .{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њ |
| им истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, дес |
| рдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p> |
| ног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Ј |
| ама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на за |
| ору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуц |
| љаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила |
| снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати. |
| моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и ш |
| би у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз тава |
| анове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да |
| ико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p |
| адан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Д |
| се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљ |
| ив нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страш |
| огом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријат |
| саге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмр |
| сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, бе |
| {S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на н |
| ече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, |
| видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{ |
| прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се |
| ваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле |
| Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и |
| у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непо |
| узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p |
| ече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет годи |
| овац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера |
| .</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> |
| е потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> |
| шавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не |
| {S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се реч |
| а ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни д |
| </p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглави |
| о је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. пог |
| а, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна бла |
| скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци пос |
| Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} |
| а, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама |
| ушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на против |
| а, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од с |
| рете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком |
| и, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више! |
| а кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до трин |
| а обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{ |
| p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте |
| ни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли |
| пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српск |
| ате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</ |
| у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи |
| за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то |
| ad> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дел |
| здравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и уд |
| , дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост |
| ајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се |
| ћа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек |
| да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш л |
| иже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? |
| ока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку реч |
| су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{ |
| ном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гуше |
| пске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што |
| одиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> |
| p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војн |
| та разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} |
| оје блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у дан |
| д?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} |
| а то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде |
| Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни о |
| риче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— |
| продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробив |
| весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове т |
| p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, |
| ош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо |
| .{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, |
| ричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p |
| >Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у |
| би раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другом |
| оња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Сл |
| ше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p> |
| ежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи |
| ве моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али |
| ошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на зем |
| рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји |
| ињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече |
| боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође |
| двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи огр |
| лени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поз |
| гнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, |
| му; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријат |
| p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпре |
| цаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Ту |
| орњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Са |
| одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.< |
| арати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p> |
| го!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, |
| тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са добр |
| њати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи- |
| а један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, |
| ихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone uni |
| адоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом ж |
| ше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Тур |
| е виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — поплен |
| авалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врх |
| ише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се пр |
| напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић. |
| војима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Пот |
| Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови спод |
| уљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној до |
| т махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам је |
| аници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз |
| p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи нап |
| — Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад по |
| <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватро |
| клињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз |
| таничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док М |
| и-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p> |
| пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не... |
| </p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џ |
| очио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беш |
| расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљ |
| сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби |
| ћнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одј |
| осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже |
| пази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се |
| медоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Ка |
| } Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између ст |
| , постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Авр |
| вцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика го |
| игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повез |
| Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> ча |
| ора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека |
| И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновља |
| о тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам |
| ар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободн |
| ро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе |
| n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се |
| ајмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће и |
| и Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} |
| бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над њег |
| ?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као ш |
| саше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по |
| ти и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на ка |
| еба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу. |
| ени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити |
| >— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у |
| а спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> |
| м велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — јед |
| ану његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жа |
| духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{ |
| и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа |
| а невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи н |
| но продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка |
| нског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дим |
| тарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну |
| ху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратн |
| — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> |
| у доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својим |
| У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} К |
| о своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што |
| <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни |
| есомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> |
| а, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на ов |
| обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p |
| ш не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борб |
| и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га. |
| да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад б |
| /p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли |
| предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Не |
| т година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа |
| свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случа |
| свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S |
| >— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у |
| , стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> < |
| е кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непо |
| >Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и |
| и Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама не |
| ори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету з |
| м беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писа |
| ј мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} |
| {S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Тур |
| дно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зу |
| м.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p |
| мо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи |
| .</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За мног |
| ун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну |
| испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, п |
| еше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упозна |
| ико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задов |
| .</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци. |
| се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка њего |
| му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> |
| р што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са |
| немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{ |
| ћ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше му |
| , ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Ха |
| Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи н |
| о — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељ |
| S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> |
| и витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за го |
| рковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти ј |
| , жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све ве |
| ако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то с |
| мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а |
| у из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и по |
| рад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима |
| Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом лом |
| ло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и |
| оје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху |
| силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма ко |
| Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путн |
| начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непо |
| у?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак. |
| се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему д |
| /p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божј |
| з главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти |
| е...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— |
| е.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти |
| живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и по |
| на би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак |
| јим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише |
| едника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Г |
| јлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} |
| чезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у пра |
| зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче |
| рбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом |
| их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном г |
| о пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> < |
| и оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред соб |
| бише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} |
| ше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све та |
| видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступа |
| едан исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа |
| сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га зап |
| на, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га |
| аку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га н |
| грејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мег |
| тице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не прим |
| овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, с |
| им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добр |
| лекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равн |
| д на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже д |
| ече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај ле |
| и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Поче |
| ци.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} |
| очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је |
| читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он |
| у и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — |
| удским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћ |
| а.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а ди |
| опљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему ко |
| м жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> < |
| Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Ро |
| на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мо |
| прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно |
| неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> < |
| ло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет |
| S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да |
| оља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити н |
| ше можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p |
| стале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пус |
| разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са сви |
| рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође н |
| ни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, прест |
| м одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим |
| ут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, |
| ском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шал |
| та оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, |
| заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне |
| и се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> < |
| а добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и |
| ватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољу |
| енадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан |
| p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила мој |
| обе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на су |
| е врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Ш |
| } Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешт |
| кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побр |
| рица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на |
| к, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У |
| уј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> |
| она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пр |
| пимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p> |
| }Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна ре |
| ши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, |
| есто да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се др |
| ути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, |
| ода има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за соб |
| робљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у |
| рпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војн |
| ељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, друг |
| ....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Једина |
| лиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме |
| /p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> |
| х ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти |
| <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се пову |
| чић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S |
| на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше |
| ак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше до |
| >И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико ча |
| нђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуч |
| се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n= |
| ечи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жи |
| таху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта |
| it="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олу |
| бра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас крив |
| е стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: |
| што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све |
| цима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат |
| , па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као |
| ше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако из |
| своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} |
| столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољ |
| ритиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и |
| му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече аг |
| Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Сто |
| ост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба |
| нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</ |
| ише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из |
| >Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — |
| нија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ев |
| агрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} |
| та бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{ |
| немо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о ш |
| ши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, |
| еше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози в |
| ић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже оч |
| дрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? |
| рунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти |
| ј одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</ |
| /p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> |
| ужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} |
| — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори. |
| јеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побратиме... пр |
| и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поч |
| .</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај |
| дају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и по |
| — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му |
| > <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко д |
| ја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђо |
| о том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима б |
| Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — пови |
| — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — клик |
| ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша |
| што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина |
| p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он на |
| <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и пра |
| јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} |
| де Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у |
| оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи р |
| еко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на |
| ереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада |
| му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познад |
| а Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и там |
| >Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одг |
| еше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке. |
| ше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.< |
| >То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми |
| лизу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час ј |
| ху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазре |
| Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура |
| еше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву зем |
| <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ри |
| убића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са св |
| беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и |
| <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, |
| триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрет |
| еко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим |
| устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад |
| чега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како ј |
| м је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде ка |
| паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше ос |
| е.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико б |
| p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено. |
| тре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом |
| народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући ст |
| таган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Нев |
| се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с |
| главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пишт |
| с виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не усп |
| атив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{ |
| ад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.< |
| змеђу стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифо |
| рад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Ј |
| и у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> < |
| ла зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу н |
| нака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — П |
| но затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропал |
| ни.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.< |
| руго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом |
| мо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова зад |
| српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео |
| и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се ок |
| спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или |
| се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у |
| ено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби у |
| је и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што |
| који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} |
| 5.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> |
| и, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прос |
| олико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма |
| Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро |
| Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издат |
| авест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина |
| аћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. |
| имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи п |
| сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разорав |
| ео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати пог |
| у и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} |
| >Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војво |
| тима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда М |
| , ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спусти |
| и у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати врем |
| аге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p> |
| капаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.< |
| ка мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, |
| у, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе пос |
| регледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бе |
| н.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лиц |
| Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око |
| вића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p |
| ки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех |
| /p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p |
| ...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе |
| Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?. |
| } Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и в |
| предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас п |
| главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, |
| е домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она па |
| пи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи |
| струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска |
| ну искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> |
| p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n= |
| ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече |
| ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па |
| цу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ов |
| >Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре погле |
| њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу |
| ивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нех |
| — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} |
| ? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она об |
| и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш л |
| се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прик |
| ко поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче г |
| > <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине... |
| је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обра |
| 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена посл |
| ојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p |
| едва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у с |
| зе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту |
| ђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред |
| ом се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих |
| погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење вој |
| акум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом |
| ад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се та |
| да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила при |
| у, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{ |
| ећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p |
| и читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склањ |
| Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише дом |
| че он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са в |
| вице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} |
| .{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, |
| едаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! |
| /p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у ре |
| вај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва |
| .{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше с |
| же пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Ло |
| .</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p |
| у излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и о |
| Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново се |
| накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласов |
| це, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погле |
| Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с |
| > <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — на |
| јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и пот |
| асенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, кој |
| превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше сме |
| и бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува |
| потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да |
| То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за ок |
| се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше |
| .</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— |
| ..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове реч |
| а двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за |
| ти.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Прв |
| </p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, траже |
| Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оч |
| — У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— |
| ћа.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беш |
| н.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S |
| ући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише |
| деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S |
| одаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p> |
| ти.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врат |
| и?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, |
| Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — |
| спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благи |
| Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојан |
| место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, |
| оше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p |
| е му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузиш |
| и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и |
| и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побрат |
| и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита в |
| и, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, |
| > <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас про |
| P18965_P1"> <head>ДЕО ПРВИ</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <pb n="3" /> <div type="group" xml:id=" |
| ше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут |
| ч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Б |
| свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том при |
| — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо? |
| ља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="7 |
| </p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини |
| ориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар |
| име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст |
| д.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: |
| м рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише ха |
| е старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— |
| опао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође м |
| ру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> |
| аклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, д |
| ман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз свети |
| и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} |
| .</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови |
| на климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је с |
| ки прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву |
| у од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања наро |
| сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирвековно робовање.{S} Неимари испунише ча |
| ече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се. |
| с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што мл |
| дазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Ист |
| собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, |
| њују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовешт |
| на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> |
| {S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу с |
| се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се нау |
| еликој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="13 |
| огодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха с |
| шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад д |
| .{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане |
| гази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка! |
| е брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има |
| Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм |
| ица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У |
| колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, к |
| леко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их св |
| Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Т |
| бе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и с |
| гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— |
| Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право |
| Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — наст |
| , дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отво |
| иког.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он за |
| та.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ |
| аједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> |
| нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> |
| топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он с |
| /p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа |
| n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Ж |
| , сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајси |
| дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро |
| астир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе ку |
| и својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман н |
| лодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не по |
| а је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, н |
| ...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из ода |
| <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> |
| гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пишто |
| , а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су. |
| обода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора |
| интересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кме |
| /p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори |
| .</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, си |
| > <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не бе |
| нчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Раји |
| p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова |
| пљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав. |
| Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага. |
| а....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је |
| Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном.</p> |
| и имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 181 |
| 4. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага |
| нише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| даше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи зг |
| ће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се |
| > <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи |
| рко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоћ |
| вираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше в |
| аше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се |
| {S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују с |
| адату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаш |
| и ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p |
| адаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S |
| г.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета |
| време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће |
| и су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, |
| Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак. |
| и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе. |
| <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{ |
| > <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и |
| При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па |
| ом.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију. |
| била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дозна |
| есма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Ман |
| се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети п |
| се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих |
| ешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну: |
| де прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висока бр |
| рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двор |
| го времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p |
| аховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушки |
| матраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљ |
| запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња ка |
| <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије |
| себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса |
| арко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до |
| у.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из |
| колина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а у |
| о пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу си |
| е, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се с |
| на рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај су |
| и мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређе |
| ође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огро |
| стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.< |
| p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћах |
| бо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спус |
| них сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а |
| Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром |
| ваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама.... |
| } Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше ст |
| свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муко |
| ца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — уп |
| изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p> |
| па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У |
| ком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!... |
| атим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на мл |
| „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </ |
| огледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,< |
| трунама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде |
| .</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и по |
| /p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А |
| ади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше вр |
| мара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још |
| p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, састру |
| гама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На о |
| ије потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо |
| аде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је. |
| ко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p> |
| ог поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, дес |
| спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта |
| /p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војво |
| човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не |
| не минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије и |
| {S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко |
| оге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити з |
| беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у |
| јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а зе |
| танички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаос |
| /p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, д |
| S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе |
| d> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне |
| и.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n="75" |
| он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно мален |
| ош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан стр |
| и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div |
| едио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру с |
| } Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако |
| е их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разору |
| } Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и |
| виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а |
| ad> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Кру |
| отпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило |
| } Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 м |
| који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="su |
| е угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први. |
| шаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога |
| Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе |
| <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.< |
| аид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен |
| </p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напр |
| ве ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве |
| да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и б |
| и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима |
| , до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати |
| уку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак |
| рст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор |
| и честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица ме |
| мћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло? |
| кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ахме |
| ју и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош |
| ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни |
| е тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, |
| же, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <mil |
| све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, |
| в се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кме |
| кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се мо |
| на и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, изв |
| зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домо |
| ниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу н |
| а?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка |
| ио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — |
| син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који ота |
| !{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајси |
| ише у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — |
| урци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало ви |
| у и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов |
| даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, |
| м!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери |
| аве?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p> |
| ахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра |
| нички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џин |
| на и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио в |
| урица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и |
| пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може |
| војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једн |
| — Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одгов |
| даде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, |
| да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој син |
| рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!< |
| домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и наб |
| одера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду |
| да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајућ |
| м памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радит |
| > <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се |
| ? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Тур |
| ве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то вре |
| ио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једно |
| га вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопа |
| .</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> |
| ошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и так |
| е је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се т |
| глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца |
| о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај раз |
| о. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!. |
| <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарк |
| иротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то нећ |
| >— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити с |
| Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?. |
| дати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то р |
| збегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} З |
| бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе |
| отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде |
| и...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се пр |
| и Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и ср |
| ..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, боре |
| езбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ћ |
| ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! |
| >— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{ |
| ну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краћ |
| у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу |
| овори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купи |
| пустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да |
| да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па |
| “.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер |
| о га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све он |
| вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече по |
| и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као шт |
| ори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и ус |
| вши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жар |
| сао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} |
| утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n=" |
| м би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхт |
| За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало |
| Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па с |
| о имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — р |
| ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води |
| еја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам па |
| {S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и |
| сем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био с |
| потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Ниј |
| ...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Т |
| </p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговор |
| госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> |
| болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха |
| ећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаш |
| > <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— |
| а.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете |
| еме...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га уч |
| руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће д |
| } За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље п |
| Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи по |
| жда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} |
| вољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беш |
| живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата о |
| диле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигур |
| о вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа |
| рах.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, |
| а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна |
| У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шум |
| ња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука у |
| ја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га |
| Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Во |
| ion" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се |
| сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</ |
| низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> |
| десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек |
| нови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао св |
| за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, |
| зе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен |
| у моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развит |
| ш истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за да |
| иштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, из |
| , и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и |
| пство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, |
| Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети з |
| о измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> < |
| оче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и с |
| ехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Срб |
| ад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану |
| це Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњ |
| н чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народ |
| че — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пре |
| ни имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше |
| ву на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже глав |
| е у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и п |
| риђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи. |
| од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око под |
| е за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</ |
| еимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне ж |
| оложај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова ре |
| глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније |
| жан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше С |
| десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, б |
| ојвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, сокол |
| лавних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи в |
| темовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је ср |
| унце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху |
| , што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три љ |
| лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде |
| напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се |
| ја ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти |
| тмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.< |
| о поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клеп |
| око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на |
| рачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше |
| лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше |
| </head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом минде |
| еше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом |
| >Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> |
| /p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их |
| е!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више б |
| мо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо |
| егова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђ |
| о једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> < |
| и и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана проте |
| по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.< |
| са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде |
| раше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом мом |
| оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н |
| о у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, |
| новно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три |
| у.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му |
| Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси |
| који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху к |
| е у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш |
| ече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p |
| аваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена |
| д се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му: |
| као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit="subSection" / |
| вићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не |
| усуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, |
| дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде |
| -Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право |
| <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими |
| м и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска п |
| спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом г |
| Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> |
| Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомеша |
| , а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још |
| } Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак |
| потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p |
| е и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног |
| дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>О |
| да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} |
| беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зве |
| у снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу пр |
| — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Изл |
| колини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточни |
| а тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта |
| е, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше један другом у загрља |
| у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађах |
| зами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави ор |
| е гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и |
| ошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страх |
| малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видок |
| розор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице |
| поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Један прозорч |
| ема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки |
| рева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху т |
| му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Је |
| <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште маг |
| чу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште М |
| <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три р |
| у.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ис |
| тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, |
| ћу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема м |
| ромови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јеча |
| у.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, ј |
| закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и |
| <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, ал |
| ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и нада |
| горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништ |
| , убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаћ |
| прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош |
| ри игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — |
| ти.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — |
| на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо збо |
| о три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у плани |
| ху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-П |
| џи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске |
| наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло |
| итах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.< |
| да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стад |
| че, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка. |
| а њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благо |
| и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и |
| рба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Т |
| р полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде н |
| о гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разго |
| } Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај |
| Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор н |
| кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Подне б |
| одио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп уш |
| и.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај |
| Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше |
| Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете |
| руги ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим ле |
| ћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма |
| ометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом в |
| распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p |
| им пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} |
| ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже |
| повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушк |
| тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Аши |
| таници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру. |
| екиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељск |
| аше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 181 |
| добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих |
| </p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Лат |
| рави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио глав |
| се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном ули |
| ње војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћ |
| ратом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове |
| — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да |
| ите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{ |
| ило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корак |
| >— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пе |
| и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговора |
| долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске |
| мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p |
| Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> |
| граду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет А |
| че ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у досл |
| <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Ста |
| оследице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невр |
| чка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај |
| кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> < |
| испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се дв |
| ак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови ман |
| > <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{ |
| ић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> < |
| , а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То б |
| ругим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха |
| и продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Морав |
| Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горо |
| а ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два |
| <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан |
| авалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљ |
| дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже |
| г! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише |
| вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и |
| ма пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху о |
| е, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Је |
| нут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и |
| ово! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Због |
| p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху |
| и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div typ |
| ћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, изб |
| , окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде |
| ста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајс |
| S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и |
| на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Бо |
| беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{ |
| и се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта |
| е није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} |
| Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати в |
| <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, |
| е пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не г |
| ро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд |
| лова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се |
| !..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p |
| е са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освоји |
| љен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево С |
| правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук |
| оше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече |
| ушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог ч |
| нови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, о |
| стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Мо |
| што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше. |
| а и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман си |
| Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Вој |
| да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разгово |
| спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена |
| ог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и |
| </p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, |
| е.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било и |
| крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже с |
| јмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p |
| јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже |
| удећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се зглед |
| де поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са |
| ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> |
| кле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале |
| н.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одговори мом |
| , гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је |
| вној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</ |
| ружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p |
| месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из |
| Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" |
| иште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у вој |
| ction" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} |
| алеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило неб |
| а, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, |
| ога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присе |
| пате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево |
| иве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни |
| а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше |
| 65_P2.4"> <head>КЊИГА ОСМА</head> <head>ЗАШТИТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
| .{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, |
| авршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</ |
| ојводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> |
| S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} |
| коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори стар |
| да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — |
| — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} |
| /p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице М |
| а.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> < |
| .</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} |
| м! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара |
| обу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред |
| уђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу С |
| ad> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, вид |
| урке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу |
| е могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29 |
| светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бог |
| ујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба |
| је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јо |
| е жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Ми |
| породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђа |
| цима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путни |
| p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу |
| <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{ |
| под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљ |
| Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила |
| ху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} С |
| S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо |
| очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божј |
| на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџ |
| сној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Гор |
| анастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да |
| е!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже |
| е и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас |
| руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — |
| и знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако у |
| ињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом пог |
| вом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим ме |
| јица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћ |
| гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже г |
| чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} |
| о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У г |
| о је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти |
| оду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! |
| мо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти п |
| указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим с |
| е обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type |
| у, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter |
| е што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шље |
| упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Пози |
| в очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ м |
| ма да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — реч |
| </p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарк |
| име?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Б |
| Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Х |
| дим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја как |
| је виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тап |
| /p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође м |
| Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit= |
| S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> |
| е у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовеште |
| га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ про |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.3.1"> <head>Збориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и к |
| живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе |
| Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гр |
| о тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина ос |
| авише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милош |
| н!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се гази |
| доше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом. |
| одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и |
| да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p> |
| девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управил |
| о Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве |
| , да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтели |
| је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} |
| Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?< |
| а?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Зна |
| се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му |
| ивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерњ |
| познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцегов |
| слара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом нек |
| и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Ов |
| дила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно |
| есрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљуба |
| ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не |
| ма, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас |
| куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својо |
| ко натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> |
| ући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ |
| , а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а згр |
| ма отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допр |
| авши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше |
| убине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! |
| га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не вид |
| леди и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар ду |
| ци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; дец |
| Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру проме |
| пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начини |
| есет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути. |
| али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас јед |
| беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким |
| а.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призив |
| му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — наста |
| арко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца |
| м је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите о |
| Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са |
| ко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један ка |
| кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде |
| шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија |
| ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! |
| ш након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ види |
| гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно |
| <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и |
| >Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један и |
| стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи н |
| ас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је р |
| арко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се |
| е Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамни |
| манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече иг |
| <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнас |
| S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш |
| Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти |
| да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у по |
| и си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подс |
| >Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, н |
| /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само н |
| ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> |
| из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове упр |
| беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа. |
| ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо |
| отресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде |
| но грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> < |
| ! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде |
| Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу |
| о! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и |
| ице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S |
| .{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Р |
| ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— |
| <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који |
| иђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и |
| слушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и за |
| тојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том об |
| и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али- |
| ли у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамница |
| десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Т |
| тур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше |
| рајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да |
| ке слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Мар |
| .</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="c |
| у.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Курши |
| то се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p |
| подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан о |
| код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено |
| } Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће о |
| <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођо |
| поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из оч |
| дговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта р |
| ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом о |
| } Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, поср |
| али мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала |
| о њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена |
| и, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> |
| pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој С |
| е, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблист |
| у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко. |
| ше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — |
| румена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У |
| да, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у |
| е ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жар |
| два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="su |
| стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и |
| ромени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па |
| тна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јабл |
| ерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху ка |
| асним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне цр |
| >Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, пре |
| Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се н |
| .{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околин |
| е крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде |
| српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бој |
| борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p> |
| ек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу не |
| а сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добр |
| да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима |
| а захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце |
| половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прожд |
| те и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора |
| p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако |
| говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени др |
| ? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које |
| Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p |
| на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благо |
| лан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потр |
| кове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ет |
| з уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му |
| руги.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше зем |
| ас јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни |
| p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине |
| Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би |
| ме је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово |
| ље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора |
| урска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> < |
| p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обра |
| , осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и пр |
| а од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог |
| , а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет |
| г уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико |
| вар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p |
| де од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предад |
| анак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прох |
| ковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски |
| а многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан |
| и ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је хра |
| са света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> |
| p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На једа |
| крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба |
| >Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је |
| ри овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, |
| што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само |
| пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи- |
| ојводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и |
| с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета |
| ош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у к |
| ја од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} К |
| ма.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се п |
| гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну |
| Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они кој |
| же почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред |
| н зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Го |
| не и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гра |
| .</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и |
| е поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука. |
| их врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и у |
| оравише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велик |
| и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пи |
| поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу ст |
| и му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> |
| вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> |
| о скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јуна |
| осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се |
| p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине м |
| зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо |
| , на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас |
| даде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену |
| ти на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглав |
| који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом тр |
| његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у |
| апетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић нак |
| обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклеца |
| упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га м |
| рада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарен |
| е по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Сав |
| <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p |
| одан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивк |
| Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S |
| “</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже г |
| -паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p> |
| е сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман |
| остављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слоб |
| {S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену там |
| акав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како |
| н с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и пос |
| војици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се. |
| до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом њего |
| и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци. |
| p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним п |
| а вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину |
| х појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— |
| и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и ду |
| менима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакш |
| , тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање раз |
| и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у |
| p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} |
| туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо о |
| е можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слобо |
| и са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове |
| уховник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође нап |
| Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S |
| лико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? |
| >Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата из |
| ави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху |
| ћа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамид |
| арост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују |
| , такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југ |
| во доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Г |
| стира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост ње |
| рођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избоден |
| и пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пр |
| један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова двориш |
| p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одго |
| се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатир |
| ше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаони |
| скињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провук |
| то беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Ви |
| еху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одат |
| вечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n |
| из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе и |
| ајстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми |
| јина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с гор |
| скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.< |
| вима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмор |
| тва ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} |
| о ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше чове |
| с двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> |
| тојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се &nb |