| жаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња.{S} То је |
| ду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позив |
| високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, с |
| нског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти се уклони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас |
| аво и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према |
| ш чинити?</p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</ |
| , кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, |
| ургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у ок |
| > <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, изла |
| удите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо |
| брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да |
| у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учин |
| Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде |
| заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти г |
| се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Ариз |
| .</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може ла |
| ње гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је ж |
| а седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ ру |
| дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени |
| ше падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је |
| у Радослав.</p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</ |
| е, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима с |
| ечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама учини своје!...</p> <p> |
| м и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано ј |
| деле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљ |
| х украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.< |
| и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати. |
| а дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појед |
| Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи сукобише с погледом Радослављ |
| какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се поново увери да су с |
| расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— После саборисања остаје |
| до сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дн |
| хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} |
| има лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поч |
| това је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија |
| ри сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— Ја ћу |
| чки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, по |
| ља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> |
| Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p |
| алим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста.{S} Том се стазом пор |
| Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> < |
| је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} |
| елу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дуб |
| ви гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа |
| ником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кр |
| p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланик |
| врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не м |
| p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо |
| ађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас ра |
| тој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби па |
| не речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остат |
| .</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како |
| запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па |
| замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се |
| pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала |
| и.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић |
| који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руко |
| p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка об |
| гњишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по |
| н се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони |
| , као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога |
| > <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара У |
| о је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу сту |
| све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад |
| у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, как |
| {S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху |
| толу у углу трпезарије и спусти прилог, а то исто учини и Радослав.</p> <pb n="52" /> <p>Поздра |
| ељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, кр |
| пот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе султану М |
| ка јеванђеља па се онда упутише напред, а побожан се народ који махом познаваше Радича, а виде |
| ити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ |
| самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златно |
| еспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стража |
| рпског владара и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну |
| губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једр |
| да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер |
| ман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да де |
| куца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора п |
| био.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он |
| Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где |
| , поплашен, прену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се |
| лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке |
| тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саопштење створи чудновате прилике међу њим и Мари |
| ише живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p> |
| па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозде |
| поту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, Угљеша |
| о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет |
| аху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његово |
| ве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда чувен |
| ејаше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет |
| <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Ра |
| ро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S |
| ошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ни |
| ћеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не |
| госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p> |
| литке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спр |
| а <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, б |
| оне изгледаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобо |
| не видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> |
| уцнимо се!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити |
| с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="22 |
| и море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком |
| пи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, |
| чини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благос |
| они!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе |
| склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше крену |
| гађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</ |
| боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је с |
| аче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога |
| м Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, |
| ином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да о |
| м само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеж |
| одиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и как |
| ред престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Г |
| ма трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота |
| ваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом дове |
| има с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим |
| падне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која |
| оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турски |
| ник у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они уз |
| н поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> |
| а света који му је и од Турака мрзнији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдат |
| ике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског мес |
| како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој |
| е.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобоје |
| n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манаст |
| так, образи му се прелише лаком румени, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију |
| Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које л |
| друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узбуђена, приђе и погледа%, смешећи се — а |
| емо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо с |
| такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак |
| одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p> |
| собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Вој |
| га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да ј |
| — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуш |
| ић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је |
| је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их |
| <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли: |
| ти их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за се |
| е да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S |
| х само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном и |
| на по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са сто |
| н збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаш |
| к о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћат |
| лазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је зна |
| n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је |
| /p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да |
| Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Ра |
| дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана |
| окаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу н |
| {S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</ |
| заревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p |
| расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови су јој од једног рамена луком преко груди до д |
| ори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, |
| е био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није с |
| ко ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се |
| гли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху |
| шке и на коњима.{S} То је прави улазак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} |
| дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њем |
| /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— С |
| други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршења завештања |
| позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палати |
| несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на зем |
| нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> < |
| <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Власте |
| ступовићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, |
| рвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било н |
| дивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих к |
| а се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су на њих налик“. — И то |
| пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе пе |
| у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржа |
| астор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све четири стра |
| сину војску која заста средином својом, а први се редови њени почеше расипати.</p> <p>У тај мах |
| зиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад труба огласи њихов излазак, у истој соби у којој |
| ни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што о |
| !{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лаган |
| калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њ |
| придође и отицаше снажно својим током, а из пастирских се колиба почеше јављати за толике студ |
| јбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровча |
| ме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војвод |
| јке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му опанци од нечињене коже, на којима су |
| вао Радичеву наглу пресуду над Синишом, а стиже Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспо |
| ишта.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и у |
| ро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде |
| о.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} С |
| бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз бр |
| {S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна. |
| Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом б |
| јаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48 |
| p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и к |
| рнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко источних ог |
| очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} |
| у.{S} То <pb n="109" /> је кнез сазнао, а од њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> |
| аскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда тр |
| ржавине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мар |
| ужанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин остаде на њему поред кнеза.{S} У Милутина ост |
| " /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липова |
| а мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лаз |
| ; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше |
| њ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толи |
| спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје ј |
| и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја |
| е овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда уз |
| ачки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отр |
| ију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци |
| у своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је ц |
| а да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} |
| да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде казивати њихове разговоре. „Ја се н |
| на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље |
| ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша |
| е се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваш |
| примио колико свечано толико и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сад |
| е наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се |
| ода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његова је то |
| > <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци |
| пита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорик |
| е султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се |
| се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у |
| престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична и невиђена, пла |
| ојевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>Марина ћу |
| .</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворниц |
| х бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним |
| копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> < |
| ба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако |
| у које је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири |
| војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику |
| се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене |
| Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни |
| и <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> <p>Сут |
| ну Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзин |
| ц — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.< |
| сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све четири се стране спуштаху од њега китке које с |
| лазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима г |
| крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, |
| добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> |
| м је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени |
| намршти и скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца и |
| ком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госп |
| навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али |
| <p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио |
| p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи ме |
| свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} Кад по т |
| ика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} А |
| ке побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалц |
| д кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у |
| данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у сме |
| обро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! |
| новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драг |
| онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да су |
| спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи |
| оже.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да |
| н брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше |
| на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода |
| сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив |
| p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Ка |
| та више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крет |
| они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких к |
| ила се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њ |
| н као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаств |
| високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У |
| пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мач |
| списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ |
| ба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разгова |
| вуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости |
| е које је пред очевим разлозима ћутало; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Лип |
| е бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна |
| диштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећи пут озеленеше, смени и Марина своје црно |
| дружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радос |
| витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху |
| и би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, сла |
| ку хоћеш.{S} Испречи се, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљ |
| њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> |
| сенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, до |
| показати мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то |
| S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ пао листак маслинов |
| сјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешк |
| о.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</ |
| ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте |
| ји ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам све што од мене могу за |
| ати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} |
| одаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговори |
| ели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговори |
| , имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па |
| златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, |
| друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана кад |
| ни сама није слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему кр |
| на да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога |
| у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком. |
| ти ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и последње <pb n="33" /> капи српске |
| и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад стајаше пред њом једна таква појава.{S} После тол |
| ошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у |
| старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох сама у њеној пећини.{S |
| се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, |
| лава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Б |
| а до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено истоку разливало |
| ен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри |
| а сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и сваче |
| кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који во |
| } Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, ис |
| >Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила с |
| а пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи. |
| ади крајишник подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са в |
| то са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који заустављају сва |
| и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> |
| аме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ граб |
| ни невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком противнику свом к |
| ве среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" / |
| знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пеха |
| д мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> |
| око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених |
| у по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста |
| пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећ |
| труђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедеми |
| ио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише |
| Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Бе |
| ки витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав б |
| да па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први |
| Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> |
| м како кричи на људе и како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја р |
| зима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не остаде све то са свим сакривено.</p> |
| зговору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пун |
| ти у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S |
| мљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо |
| <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А један је, с тога, с Јанком и мач укрстио.{S} Тада се |
| а њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, |
| послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да ос |
| и одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно |
| .{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у г |
| њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успет |
| обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први |
| ође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он |
| кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што |
| новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, |
| отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и |
| учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Синиша отпрати Оливеру с |
| држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Р |
| латковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Ниј |
| нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљан |
| и ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> |
| из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим оста |
| ти наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да |
| ад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је нова, оном |
| каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те |
| !</p> <p>— Младо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не |
| Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци! |
| ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако |
| ак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још д |
| тргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљ |
| ека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оли |
| а, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Ради |
| ству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много пола |
| р ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господар |
| ичком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Аз |
| или бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе |
| мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту |
| у који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим н |
| витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам в |
| {S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли ј |
| а јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш |
| {S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али |
| лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казал |
| ени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљав |
| азваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме пос |
| ини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била т |
| } Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је |
| </p> <p>— Истина је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— |
| Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара |
| ли хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> |
| , а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— |
| н и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, сило |
| је у мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату |
| ија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не з |
| теже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми ота |
| ан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онак |
| !{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати се |
| ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али с |
| измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што |
| <p>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом |
| ажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја сам у овој шуми |
| ро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки к |
| Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{ |
| подар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има дв |
| и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а |
| а што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав де |
| едва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор н |
| е пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспо |
| ога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p> |
| — Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар г |
| —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{S} Хајде умри!< |
| и бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упит |
| и, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S |
| је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, ки |
| и сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се |
| има, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Мл |
| тране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?< |
| с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из |
| вљајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што до |
| речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо с |
| езван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га д |
| ћутања Радослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, је |
| у.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, |
| дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро |
| д ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и |
| стојно роду моме и реду нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и |
| ет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета ка |
| .</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их п |
| ва...{S} Отац ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, ко |
| негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако |
| р сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и од |
| а.{S} Многи изиђоше тада у име поздрава а пред свима ћефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с в |
| а, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу |
| почетог и нереченог слога, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час |
| а који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и ма |
| т и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњ |
| е у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изв |
| ора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до |
| њега обућу на којој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и п |
| > <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опране.{S} Преко |
| /p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзават |
| ћ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ |
| јаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи |
| осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да |
| та игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом кра |
| била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренул |
| ма и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала |
| даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на |
| ори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју б |
| у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступит |
| не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једно |
| е у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио |
| >Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> < |
| е утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му |
| ва.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше ост |
| г, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од поче |
| ђаше на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празнова |
| и.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне ч |
| от у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и |
| деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав паде један копљаник с |
| ји је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од не |
| Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступо |
| је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак |
| и договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у мале |
| издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разгова |
| ци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поре |
| ој дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с и |
| између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кр |
| пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ |
| Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима прит |
| ума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издв |
| у је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хи |
| по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и |
| /p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отвори |
| еду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад |
| који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, |
| Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} |
| ежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом о |
| исли, попусти коњу узде, те лагано пође а уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли с |
| зиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, |
| мац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду од |
| то застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубок |
| аше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођо |
| дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико корачаји осети под ногама пут који је |
| е месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак |
| својим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству срп |
| ма скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави иск |
| <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу |
| ажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе |
| се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у В |
| ће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удар |
| и град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, |
| ead> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у почетку п |
| <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче в |
| евић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Ка |
| тане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Воза |
| од ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно. |
| 106" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образ |
| аду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зеле |
| Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} |
| крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштан |
| ом обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за |
| ске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S |
| ко њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело које се средином својом о |
| запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађ |
| детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада п |
| ар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо |
| и и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти свој |
| пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспот |
| убављу оне која никога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека т |
| пуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Све |
| њих.{S} Срце му од умора нагло удараше а у руци му стајаше његов поуздани нож.</p> <pb n="227" |
| .</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима |
| <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили |
| е послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели |
| е светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже |
| м шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме |
| ну.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S |
| али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на ко |
| ше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог пристаништа.</p> <p>Из чамца |
| пусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим брат |
| нима она се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отро |
| ји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу |
| >Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ у |
| "13" /> <p>Левом руком поче опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пла |
| већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жељ |
| ј, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p |
| ве; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз |
| једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, ка |
| %. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Д |
| то платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у ку |
| рика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе п |
| на, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћ |
| ине и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би |
| — Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у жи |
| бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке |
| же од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске.</p> <p |
| будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} |
| на за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо |
| жах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужно |
| ше под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p |
| о.</p> <p>— Твој је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p> |
| н свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пер |
| м стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше до |
| а сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав скотрљаше у подметнуту |
| овић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окрен |
| астелина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата |
| не се опасао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке о |
| понеких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше кон |
| уј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</ |
| грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на |
| е било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слобод |
| <p>Муса међу тим ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мус |
| ше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше д |
| разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствен |
| ад знаш све.</p> <p>— Знам, одговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, так |
| и ће понети са собом оно чим је руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је глед |
| не сакрих од тебе.{S} Нисам можда могао а нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марин |
| све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Констант |
| и писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо ки |
| клоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су до |
| и, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, нар |
| кад спор и лаган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се ниј |
| небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода |
| одови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те |
| се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје т |
| граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада |
| з њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега од |
| евао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда силни протовистијар скрсти руке на самртничкој |
| } Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином ј |
| ејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и смео а мало пос |
| аестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени. |
| а у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лага |
| но своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора калуђерицу киру Јевгенију.{S} Стара кнегиња, |
| Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османско |
| амо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n=" |
| ан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лиц |
| {S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплет |
| чеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљи |
| ру видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} |
| <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевље |
| има густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа |
| ="196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прек |
| е Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири с |
| ријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо с |
| ражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би |
| ајем овде! па оде путем у лево ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута |
| здели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" / |
| а се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид ос |
| тишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове госпо |
| дгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више н |
| ећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен. |
| плаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опр |
| ајсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род и |
| ћ некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно доша |
| кодостојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже |
| се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком |
| т не мишљаше ни толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине |
| градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског |
| е које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се |
| љаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњ |
| алу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од њ |
| на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стран |
| близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на п |
| ји се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро р |
| казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збо |
| чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спаст |
| ва од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дуб |
| пшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија, са обичним, мало ширим, рукавима, није <pb n="4 |
| њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и несп |
| <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним ко |
| е поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она носи да окл |
| вараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнез |
| чице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима! |
| са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право |
| своју одлуку, стигоше посланици из Мале Азије од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусин |
| будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе |
| се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусу |
| е, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиск |
| ешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и н |
| а је змија турска снага.{S} Она није на азиским странама умртвљена.{S} Одсечене су јој три глав |
| } Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви с |
| трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског |
| и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу |
| сулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земљ |
| ане, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце |
| <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломно |
| да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен дод |
| не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</ |
| у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог ман |
| абору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То ј |
| и се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огре |
| чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле о |
| {S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми |
| еве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако |
| знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>В |
| посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не ч |
| више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти с |
| се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и вел |
| одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Ма |
| !{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{ |
| ад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и оп |
| крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред |
| ној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је п |
| по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} А |
| куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} |
| твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако |
| анас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, он |
| му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда |
| те и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, д |
| од града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ |
| ластело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али |
| пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буд |
| {S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима |
| {S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу о |
| ше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам дов |
| p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ак |
| па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p> |
| српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбин |
| ада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не |
| оста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али |
| е толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један в |
| опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша |
| <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га |
| да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} |
| "97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мо |
| ететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана м |
| раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље ид |
| ита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка |
| м!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> љ |
| му се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S |
| име?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.< |
| тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из ко |
| ш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> |
| е чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све в |
| е.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај св |
| .{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, |
| пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, лег |
| ти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа |
| p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод в |
| им местима и после кад се мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јан |
| је тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на К |
| а збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" |
| доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што ј |
| акуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то б |
| Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој приј |
| кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није за |
| из Мале Азије овамо прешао и огласио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је |
| е ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао |
| руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим как |
| убивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечни |
| о помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе |
| чне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања њ |
| ћеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља |
| ти анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, сестра твој |
| ше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче иск |
| и да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете власте |
| о он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како |
| кати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало |
| ат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, кр |
| а правом Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Кру |
| што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Ст |
| >Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос опет учинио корак напред.</p> <p>Како да |
| уђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече |
| није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој |
| з зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она пада ма |
| томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико |
| имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А б |
| рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У м |
| видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго но |
| који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети порук |
| дити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало |
| износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разб |
| оле.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и те |
| > <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је н |
| p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг поко |
| ојска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишиц |
| у и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важни |
| гла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} П |
| ди куд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш |
| протне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њ |
| цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши |
| S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, |
| њој слушао па сам и сам хтео ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину |
| обро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који |
| своје.{S} Једном ћемо их још потргнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео д |
| акуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ход |
| ише, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у |
| је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше |
| ако ће сложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу |
| и је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло. |
| од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Ш |
| жем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајка знала.{S} Сећаш ли се? |
| , враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубље |
| и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он за |
| о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони |
| се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не |
| ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти |
| И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило |
| {S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да |
| ј је мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу |
| а њему на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја |
| твоју и ја јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Си |
| се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти б |
| } Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде о |
| е:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпура |
| баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} |
| и и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици |
| ле неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, |
| Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милу |
| ичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола м |
| раво у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти |
| има.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде |
| удо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Ис |
| сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап от |
| ва што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> |
| лих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ нож |
| починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их гор |
| ше се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све |
| људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трг |
| ерне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Во |
| вора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту с |
| златних украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна заврш |
| ика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне рас |
| {S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако. |
| p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу |
| оста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као сл |
| страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нем |
| хове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом |
| напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује неп |
| ки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p |
| ач.{S} Издајника је и опет спасла риза, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрну |
| де да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглав |
| омоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши кра |
| <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу — |
| се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџ |
| рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али |
| налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја с |
| се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очи |
| не клоне.{S} С прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је |
| већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси |
| оре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из таб |
| ати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не одазивљи.</p> <p>Кнез о томе не знађаше ни |
| и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочеку |
| уга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако десп |
| е стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на к |
| Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, |
| p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још ма |
| p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не |
| згледа, клони крају, понавља се истина, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво |
| т донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за |
| не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејаха |
| <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{S} Ја зн |
| е властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само п |
| орика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све ка |
| е с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се вит |
| ета воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати.{S} Она је храна души |
| О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се нам |
| и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу |
| } И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и |
| ељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, |
| више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред |
| јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb |
| , јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму шт |
| и?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој м |
| анко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> |
| сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив а |
| како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих вите |
| узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска в |
| а жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим во |
| ма и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре |
| е знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћ |
| е мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије |
| т расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дох |
| зу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку кој |
| у, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво те |
| пита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запа |
| г рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где |
| а из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући |
| оли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати. |
| говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће ов |
| никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био |
| тала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому |
| и ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избавља |
| /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не |
| никога оставила тамо откуда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S |
| ђе села, трла и станове у свој околини, али од ње нигде ни трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда по |
| преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прођ |
| <p>— Хм, он ће напослетку и одлучивати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?< |
| е затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.</p> <p>Соколац освоји Муса н |
| искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан бор |
| ти%. на сваком ножу може срце издисати, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пл |
| ла, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад пр |
| а анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопрошт |
| аше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p> |
| е момче на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је |
| нађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њи |
| ласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p |
| .{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S |
| и Лобојевића, који му хтеде одговорити, али се сви с пажњом обратише престољу, те и Лобојевић у |
| наде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— |
| {S} Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p> |
| дећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошап |
| амовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту уг |
| чање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и д |
| изу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека т |
| плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то |
| ебати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S |
| мртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба |
| разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да п |
| арини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем |
| и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</ |
| орика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p>— Све ћу чинити што хоћеш!{S} К |
| ије ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога |
| <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити |
| е у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.< |
| е изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са с |
| тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, к |
| и га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом |
| ког.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најб |
| > <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлач |
| веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још |
| Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу |
| с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — но |
| p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш |
| а је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање |
| ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле свет |
| их летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове |
| , и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици осврт |
| ала!“ рече кнез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднич |
| тати се саветом који је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре о |
| у каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољ |
| Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се |
| нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама, хтео.{S} Са |
| p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради зајед |
| Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео именом јакога |
| ђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ |
| ана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма кол |
| тара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, је |
| село.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живо |
| српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то д |
| ез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ј |
| е у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што |
| /p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трго |
| .</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крај |
| а.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, стајаху незастрвене.</p> <p>Кад |
| оше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег |
| погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спус |
| а додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Бог |
| нко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— |
| енцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ р |
| уго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самрт |
| говори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чис |
| е кнежеве не познаваше шта је то страх, али многи се и нехотице окретоше овамо, овим нашим стра |
| , за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше од њих сазнати, јер се тајни разгов |
| скреног признања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са с |
| вав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе |
| то закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од његових старих паша рече да ваља снагу |
| мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, ре |
| деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим редовима није и моћни ћесар — и то је доб |
| на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим |
| астржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном |
| на прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукоби |
| стив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин одмах оде са четом копљан |
| Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајничк |
| и јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и |
| /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет |
| бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некад |
| како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем |
| му имена овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} |
| и мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаш |
| Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривица у врлин |
| ула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Б |
| коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад нас прати клетва!{S} Али кад левица устаје прот |
| ох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледа |
| чена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунц |
| ао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да |
| речи којима се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога п |
| ног трговца са наших обичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу |
| <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ет |
| о прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше с |
| млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, ов |
| ној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се куцнуше и |
| Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би прав |
| обаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада |
| ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се |
| е хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу |
| аћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде |
| е и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— П |
| а би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити |
| твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам |
| а преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше |
| иње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Ст |
| за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— |
| своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших у |
| на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао |
| јим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом вла |
| о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи на помисао: м |
| ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња |
| идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ |
| е са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е |
| лање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши |
| могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да во |
| свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на |
| е много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам в |
| Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тад |
| а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама кој |
| даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула не издвајаше од осталих својих друга у д |
| евољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедош |
| и деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Олив |
| у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада н |
| ући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је ште |
| и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га |
| ожда је клетва, можда чини и мађије.{S} Али он њој служи. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Злато!</p |
| о да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох |
| одина које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође з |
| у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође ви |
| аше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече |
| алих од силне проливене крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Осв |
| гло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узв |
| ник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозд |
| пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је |
| ову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова |
| а вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пренагљено! |
| ледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста т |
| предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али м |
| ђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима могаше лепо видет |
| ао тренутак турске међусобне распре.{S} Али се у Крушевцу није знало колика је невоља сада оним |
| естима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако буде ноћа |
| ила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb |
| мене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за |
| на — није ли тако мислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али |
| одигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} |
| дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у сећању њеном као нешто што је |
| са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре доб |
| с постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели |
| је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као ст |
| морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву |
| ог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по сврше |
| е у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и |
| и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Му |
| ажи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору |
| мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђ |
| е удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у |
| знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен ј |
| "155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена вр |
| абу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла жи |
| први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његово |
| ји час све планути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба хр |
| помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје посте |
| вде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз |
| ао да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из цркве, и он само што баци још јед |
| дним махом мача сав спор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а |
| } Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, бра |
| после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{ |
| а држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{ |
| одара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не за |
| ислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија |
| својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и и |
| ђоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове ср |
| мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, |
| Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљено |
| С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда. |
| тасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила |
| ћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити према војводи |
| њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне |
| абљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспот |
| еша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, а његова <pb n="116 |
| " /> сабора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге коју му је у истом боју косо |
| Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{S} Он је опремао м |
| имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспот |
| дњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране |
| ио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно до |
| >— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше |
| то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косово и утврдити власт браћ |
| ео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним траго |
| а однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, па Јанко настав |
| ага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" |
| им.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници доб |
| ти као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Ма |
| Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад и |
| у нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све |
| ам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не мог |
| е може и опростити јер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Сп |
| ш уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера прешевски |
| м; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег |
| страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он беја |
| вате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова каравана један младић.{S} Ја |
| и гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> < |
| <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега |
| и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још једно дело: об |
| а непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравички |
| чи које му толико пута на ум падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био |
| ево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава х |
| ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече |
| у света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег род |
| мрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као |
| колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба у |
| е док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити он |
| волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник |
| из ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p> |
| г, молио, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по друг |
| {S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно |
| проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, пољуби јеванђеље и о |
| жник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још какви |
| хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и у |
| кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се иск |
| ц нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за |
| о воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не б |
| ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку |
| /p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну ка |
| на и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном с |
| такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злат |
| {S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао |
| ко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа м |
| оговорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме з |
| а у лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме |
| што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погле |
| издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он |
| Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак али спа |
| на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видо |
| о скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S} То управ |
| жљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог сл |
| да крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; |
| ћу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> |
| Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загр |
| икад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се |
| врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха тресао.{S} Тада чу неки топот који се |
| мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели пра |
| Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је зн |
| но и он поступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p |
| гла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— |
| умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сет |
| ридржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек |
| оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе ни у колико.{S} С тога је морао сам кнез ић |
| ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута по |
| обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је |
| љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Да |
| ва карика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима |
| на коме се светле очи, нешто мало упале али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и госпо |
| не могаше отети.{S} Под утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним све |
| како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук ос |
| обом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада причаше духовник како |
| ом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; в |
| ти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче г |
| ојом љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Т |
| <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али му се чело смрачи при помисли како је сада души Јан |
| а сама отвори.{S} Млинар се мало помете али опет скиде капу и покоран стаде пред њих.</p> <p>— |
| га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све поплави море татарско.{S} Т |
| остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и сл |
| е волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар |
| се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.</p> <p>Приближив |
| рист њему.{S} Она, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика |
| трашиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће о |
| и ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Е |
| то на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких в |
| а јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед падајући на очи Маринине, смотри у икони |
| они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљд |
| ти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дрено |
| месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљус |
| што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али нећеш моћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год |
| кох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем право али |
| ико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} |
| ао дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Средњег и мало мањег, раст |
| ековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао сам љуба |
| ема деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући п |
| ђе са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже |
| } Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем часу сп |
| ници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души њег |
| } После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше го |
| тра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом. |
| тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{ |
| Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље |
| ук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу |
| памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а |
| ше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: |
| S} Старост можда иде својим путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав |
| манастира Светог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тај |
| ли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За |
| ећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима преплиташе |
| Он је надјачао, славно надјачао, скршио али не и уништио силу турску.{S} Причају стари наши ино |
| данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твој |
| па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше г |
| је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у з |
| оља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и н |
| шта си смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Ма |
| азва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих река |
| Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="1 |
| ше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер т |
| де своју малу шубару па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био |
| дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада |
| а да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S |
| м Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свог |
| аде госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше т |
| вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} Она по |
| меју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од њих речи чути“, одговори ми он, па |
| етника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни други |
| твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Сини |
| ли прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи |
| полукруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу |
| изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} |
| уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда |
| одара соколачког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић з |
| мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху |
| p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце |
| и као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на |
| хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати лепо освојеног града, |
| итка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али се њена снага постојано повраћаше и прва клонулост |
| пличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крет |
| брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не мишљаше у овај мах само Марина.</p> <p>На |
| што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је би |
| , још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Нико |
| губио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања |
| аше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се нам |
| и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним нами |
| град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећ |
| за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата |
| хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове |
| већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које |
| бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати |
| ад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај м |
| себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој је можда могло |
| ом у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колик |
| их разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је мо |
| орана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор с |
| а је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно што је хтео и ако је јутрос оп |
| деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> < |
| , а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни т |
| сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </div> <pb n="118" /> <div type="chapter" |
| другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво |
| преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Рад |
| ишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S |
| војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} |
| ођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> < |
| бојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик |
| показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете |
| град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{ |
| е, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш ка |
| пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудов |
| ава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буд |
| а деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има казати.</p> <p>— |
| ана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвал |
| b n="184" /> <p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера |
| и сводови испод којих се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Измеђ |
| јима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, |
| ира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене гл |
| ода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша приста с њима, али одмах сп |
| браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да |
| ашна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његов |
| вих пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда |
| овољан оним што се радило после прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је он |
| ам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је в |
| одио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Л |
| СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА |
| анама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} Издахнуо је на м |
| Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <pb n="100" /> јавља сам а не |
| S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са с |
| , знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му с |
| запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Т |
| товог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора |
| у слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко |
| ише моје постеље на којој издисах указа анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизв |
| га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али на страну што је лепа, а о такој ми лепот |
| у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и бра |
| оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла н |
| .{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац уз |
| губићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то б |
| >У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умо |
| о у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ ње |
| а.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим |
| аптавати, па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати |
| је отишао у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њ |
| астиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети Аранђео опет угледао сунца испод рушевина и поново проп |
| ижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани |
| д слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао у њиховом |
| риз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах похита познатим му стазама и пролазима да их |
| дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне |
| ла око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаше њих.{S} Срце му |
| ју посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу |
| и овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с о |
| еврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну: |
| кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред свега друштва па ј |
| лима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прил |
| де допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста |
| /p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и |
| Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место.{S} Страх на мах дође |
| бра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме |
| мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијо |
| јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату но |
| ду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се |
| е лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту се |
| невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се саже и, пипајући руком зе |
| "163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много в |
| дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда |
| даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је тро |
| ну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као к |
| е сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном |
| ине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, |
| евић плану и потеже мачем у јарости.{S} Ариз се, не знајући шта је у ствари, уклони испред гнев |
| лове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукам |
| помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати воло |
| се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну пукотину на њима |
| и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прво вечерао |
| била је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> |
| ревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па онда изиђоше напоље.</p> |
| е.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше |
| ; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз г |
| па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до |
| е прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше |
| Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у |
| е жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко |
| раца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— |
| с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи |
| то воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен |
| ој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком с |
| и служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауста |
| једно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти н |
| м у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Ар |
| лиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе |
| ла.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика го |
| гаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока |
| и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико трену |
| руге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу |
| > <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахањ |
| ла на месечини —</p> <p>— Ху! стресе се Ариз.</p> <p>— А што?{S} То је лепо, то је моја тајна.{ |
| поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити к |
| вориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе завол |
| видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било |
| ам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слобод |
| — А ако се овде проспе крв? очајно рече Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар |
| рилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придрж |
| на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду да |
| S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже |
| коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је |
| рилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тишини.{S} Пут, че |
| ице.{S} Јао што је ту страшно!</p> <p>И Ариз се стресе.</p> <p>— Сад у њима нема никог.{S} Од к |
| тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијори |
| их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз одмах пох |
| доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n= |
| .{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>В |
| јим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измах |
| о си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја ов |
| те! страсно и упола кроза зубе одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почн |
| /> <p>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у |
| p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти прашт |
| p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је д |
| ма.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових |
| атворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренул |
| страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} Али Ариз |
| од лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу самлевена бра |
| А понекад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се |
| </p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорик |
| тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} К |
| лио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које |
| Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче оштар и сјајан челичан но |
| >— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с лев |
| шла напред, искочи у један скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> < |
| итујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више |
| > <head>ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кро |
| </head> <head>Ненадна похода.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју |
| Е</head> <head>Лагано напред.</head> <p>Ариз је од истине проспавао као што му је возар Богоје |
| риз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био н |
| и већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледа |
| ткуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:< |
| то је моја тајна.{S} Хајде умри!</p> <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе во |
| лони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обем |
| горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се ту |
| н који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му |
| дала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Виј |
| поведнички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усу |
| твоје је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, |
| рва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге |
| мџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој невољи и нешто пон |
| мо Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се |
| угог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="1 |
| о ка расту а одатле у коњушницу.</p> <p>Ариз је још неколико пута после тога уграбио прилике да |
| а јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и |
| Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га |
| код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти д |
| зи.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— Свемоћни и штед |
| бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће |
| м.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам |
| сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују при |
| ни и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на |
| возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb n="152" /> <div type="chapter" xm |
| Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хран |
| ћи волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са |
| види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</p> <p>— Онај црни, Ариз!</p> <p>Лобојеви |
| сами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и |
| >И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> ви |
| ика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски |
| госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је н |
| ило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само ј |
| и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш о |
| и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, |
| Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с |
| ета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет прође језа али не само с хладноће већ можда |
| тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина |
| е прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђе румен и не могаше ништа одговорити.{S} Сум |
| не хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p> |
| ћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А што?</p> <p>— Не смем, не смем.{S} Ја |
| бом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седела код с |
| аповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не знаш како су овде зли људи!{S} Срећа твоја |
| Она се изненади и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кро |
| горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били |
| есту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут кој |
| је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, а |
| левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац |
| ге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим нов |
| о млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се |
| а ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих дв |
| ду.{S} Кад сину злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те весело |
| у која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне л |
| но дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом одвели или је |
| а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Вета |
| чине с те ће стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се |
| е уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Аризу неке мисли и сећања прелетеше преко памети, он ст |
| ус једним крајем у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађо |
| ора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад |
| его зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, |
| у је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ ви |
| це иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита |
| и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризничар им |
| ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднич |
| аш; а што обећаш одржи или погини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад сл |
| p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз с |
| стрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко прогово |
| а изиђоше напоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвр |
| Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер ни |
| а, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за |
| бодни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме |
| ан и Оливера падоше на колена поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожн |
| челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство п |
| вега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене пог |
| бама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркви Лазаревој.</p> <p>Са |
| позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот |
| грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити: |
| син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све уч |
| у задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а сп |
| на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онд |
| се, пољуби јеванђеље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> < |
| и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда |
| Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у |
| ке.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкам |
| 75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест др |
| би мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва ма |
| д престолом своје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Гос |
| ира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, тако је!{S} Ја сам наслутио и погодио!</p> <p>— Шта |
| а ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који |
| >— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се |
| збуђена, приђе и погледа%, смешећи се — ах, те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено пр |
| воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека те |
| у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила де |
| Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна |
| х и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет |
| и буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова |
| онким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а |
| а одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га на |
| ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста |
| а био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео |
| али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве |
| Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb |
| о душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радуј |
| .{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил |
| о, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понека |
| да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам |
| тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има с |
| и само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да ви |
| назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна д |
| досећати појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји |
| Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, |
| ћа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озрена ка Липовцу, одак |
| које је кад проживео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанско |
| год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S |
| авета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћно |
| је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: |
| о оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његову пространу |
| је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У само |
| који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слу |
| ју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац по |
| S} А кад је на азиским странама нестало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су р |
| ђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману |
| сио, и ако млађи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дрен |
| а, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на з |
| гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство б |
| је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у азиским странама, да му |
| тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама ко |
| татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војво |
| ла.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} |
| ли против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда к |
| редузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја |
| ан с пет хиљада коњаника с којима иђаше Бајазиту који ће се тада код Ангоре сахранити.</p> <p>С |
| на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Злату која је била рано |
| а, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемни |
| ли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми при |
| то је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га |
| дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу коље |
| пском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p |
| и осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше |
| во.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Л |
| те породице на највећем и најбогатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник |
| свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласо |
| дину левом руком, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га о |
| Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и сребрним пуцима |
| 12" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, дан |
| битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег |
| а зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке |
| ег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу м |
| љада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са |
| драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Вој |
| м што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души нада и |
| бе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у мла |
| жећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> |
| лао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке нево |
| аље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запрос |
| ринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно беј |
| д војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовис |
| рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, о |
| а његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима своје служ |
| е да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики м |
| је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и чијег је р |
| отовистијара кнеза Стевана Лазаревића — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бу |
| ва на пређашњег кнежевог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад с |
| е Марина, удова покојног протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, д |
| као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак |
| рике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну лево у Т |
| и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} Многи изиђоше тада у |
| пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако ле |
| ети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем д |
| девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настају десно |
| есела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике |
| пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врм |
| енадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у В |
| рме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаром што као стражара стоји на |
| ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p |
| ли је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— |
| пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране п |
| ране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохв |
| рећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прослави |
| е лепо намештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толик |
| ког гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Про |
| ће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављ |
| ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му |
| д.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч да |
| орика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну |
| са спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође |
| осле удали.</p> <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозор |
| екад се стари обрадују приносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син |
| е је!</p> <p>— Не треба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди |
| а онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, погледа на место где је |
| p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спуст |
| паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</ |
| Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а |
| кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав |
| и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити не |
| свита излажаше из цркве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јат |
| егов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један поглед на стране од куда долажаше потмул |
| адича Поступовића.{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукр |
| јте <pb n="97" /> он мене не може у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Д |
| /> <p>— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече |
| и страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртву од страха, и |
| .{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баш |
| и јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соко |
| ујем и која ме може усрећити.</p> <p>Са баченом косом низ леђа светло-румена лика и сјајних пла |
| посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало паз |
| сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, |
| .</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p |
| достојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и |
| какао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра по |
| изгладило трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које |
| о потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће |
| али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој ув |
| орби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај с |
| бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана пр |
| шла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p> |
| њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте бил |
| одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А н |
| Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао |
| е.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се дос |
| аде што јој онде и оног трена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо |
| слом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште бо |
| и да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зраку оку.{S} Тада он руком нађе један оте |
| рмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио мога |
| војка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче свој необични ск |
| насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p> |
| "230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима и Л |
| нез Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „О |
| е прену, јер то чу у тренутку кад и сам баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њ |
| данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде |
| обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n |
| љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи |
| з сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку |
| <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске међусобне ра |
| ма! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео ил |
| џа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под гра |
| ео многе купље приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који |
| а и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те н |
| већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дођ |
| на скоро плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључан |
| а на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесар |
| и што случај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки |
| /p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прич |
| ницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закл |
| м, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и пок |
| Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n="247" /> <div t |
| Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом чест |
| Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а |
| ојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду |
| ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је м |
| дан од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и са |
| т, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— П |
| али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кн |
| ам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, |
| оравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се |
| вог анђела који је храни и који над њом бди и онда кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамти |
| д опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n=" |
| ара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше |
| олебао, али кад му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељст |
| сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза бег је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да |
| е од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову |
| ног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им |
| у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспо |
| Лобојевића кад он предаде Соколац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше |
| рлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако |
| зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p> |
| му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљи |
| мараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше |
| ече:</p> <pb n="102" /> <p>— Порушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S |
| доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла тр |
| n="76" /> <p>Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из |
| о се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаш |
| оји је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој б |
| и.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашч |
| њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</ |
| ку мрачног свода којим се испод широког бедема пролази, па се онда стизало на поглед главних ве |
| ну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb |
| мскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, |
| оке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим |
| у.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше н |
| тле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се с |
| Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано |
| ко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов |
| над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану с |
| домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већино |
| два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни |
| свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупн |
| туба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане с |
| Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану пре |
| верне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> < |
| ска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме паде на |
| ред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} |
| опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} |
| т на источној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи п |
| тником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, |
| у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбиј |
| ан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројн |
| стражар који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А |
| ало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца |
| ва речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дуна |
| ем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је |
| је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне |
| стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! |
| т који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда сви иду |
| и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше |
| им велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би |
| вириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од глас |
| ашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p>Јурио је тако подалеко.{S} Час стане и с |
| н напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу с |
| заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше д |
| орбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође по |
| е из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде |
| адржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од нов |
| ти волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола испад |
| а и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз ве |
| !{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> |
| ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна |
| ећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?< |
| мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада |
| човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим бело |
| за руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, пада |
| светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се о |
| ти од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкива |
| ођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а б |
| ите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо д |
| не речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n |
| ош из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику који је научио до позних ч |
| еме једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоч |
| очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз го |
| е удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађат |
| — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити |
| косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога |
| у не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младеначки ве |
| и, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога |
| крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позад |
| зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част српског оружја, |
| оред младости и лепоте не постиже ништа без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ћ |
| леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, чисто узнем |
| е себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку т |
| з Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, о |
| им путем право али је хладна.{S} Она је без љубави, или бар њена љубав није онака као младосног |
| човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За т |
| ласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а ст |
| ада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путуј |
| ад оног непознатог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту сл |
| у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ј |
| управу над баштином Чреповом који умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми д |
| е стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" |
| ше тешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да |
| ре против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш сад, кад |
| рга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико год |
| споту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте < |
| у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна. |
| ="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин С |
| .</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његов |
| ти моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака |
| обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њи |
| е стране само и огрејати.{S} Аризу се и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ро |
| свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад |
| росу <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палиц |
| ренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} О |
| ше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима о |
| арика којом противник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} |
| укруну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p |
| истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Виј |
| имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља д |
| то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро од |
| да га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} |
| алија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнур |
| ван, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и |
| ио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у |
| pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и сп |
| е окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам |
| ко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилат |
| еограду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња с |
| ао многе студенце и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу. |
| то чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! ода |
| че опет трести а из ње стадоше испадати безбројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин мо |
| не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пр |
| Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја |
| ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађ |
| вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, д |
| ијатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да на |
| а љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји |
| и Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— То н |
| ма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>Сунце с |
| >Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који су %дос |
| близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, |
| потства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли свој |
| руго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху ко |
| топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим из |
| мцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохва |
| са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до бл |
| лоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ног |
| изом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одг |
| ђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста ра |
| товог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавде се уза степенице |
| ност Синишину, прикупи к себи руке које бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p |
| сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од ос |
| д опет уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печен |
| <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој с |
| о обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Посл |
| могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и обичне речи.{S} Он пред њен |
| а и тешко одболова, али му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир |
| ице на ниским ногама од трупаца.{S} Оне бејаху намењене сну и одмору, али сада, као и обично, с |
| уђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али |
| ило и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом ко |
| то.{S} Становници <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пл |
| и три купе, они продужише разговор који бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не св |
| бу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им |
| пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше |
| <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још |
| овором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађив |
| нке се од јела, падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац кој |
| су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се тур |
| о, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руком махну да не гово |
| Она је погледом потражи међу онима што бејаху, али им ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и в |
| ома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњ |
| се, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној |
| четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или сво |
| засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> |
| е, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице раз |
| крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске др |
| амо очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано бе |
| јновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> |
| ш у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се ч |
| леницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности према њи |
| ари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па к |
| самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Становници <pb n="270" /> његови бејах |
| веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Ма |
| рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше р |
| је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да |
| сти.{S} На пристаништу не <pb n="72" /> бејаше скоро никога, на тргу је све тихо и мирно, у гра |
| бе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара |
| спотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну крет |
| ребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да друг |
| ву доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љубазнији у толико у колико је Јанко, |
| ац Радич са својом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше с |
| стави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али не беј |
| ранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами |
| лађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих вите |
| дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасава |
| ог као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина п |
| ло све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој сил |
| } Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> <p>Раздраган срећом што се могао покло |
| дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом гр |
| ој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi> |
| витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко тридесете <pb n="35" /> године |
| Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким местима.{S} Кад игу |
| враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмс |
| ше се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његово |
| ше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши из свога зам |
| у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој оне изгледаху |
| јој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане сл |
| је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расеј |
| ну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног реда, једног трговца са наших обичних тр |
| јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанске мученице.</p> <p>Смил пред |
| х да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи ру |
| лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу |
| Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бр |
| за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Уг |
| сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> < |
| које ради читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах с |
| —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месеца јануара године |
| и пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза кога је |
| </p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напрет |
| угарског пријатељства.{S} Његова коњица бејаше многобројна а опрема њена јасно казиваше како во |
| !</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи |
| ека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за вла |
| } Оне се не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавај |
| доше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, |
| Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лаз |
| господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виногра |
| живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у весе |
| ског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети с |
| ћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме |
| ешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацима притиште све о |
| следњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста |
| могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским с |
| оје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њен |
| сију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп с |
| ти, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз |
| е Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој понос казиваше д |
| крете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</p> <p>Ло |
| анинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљиш |
| ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он недавно замиш |
| ади, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено стан |
| ељаде од оних црних људи којих некад не бејаше <pb n="135" /> у нашим крајевима.{S} Седела је т |
| {S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али |
| чима и ножем у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на |
| се савест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара срп |
| лијих саветника својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али к |
| и само једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p |
| олазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мр |
| јим значајна промена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећањ |
| апак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада и |
| Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у ду |
| ожио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице |
| на коме се имало шта похвалити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом |
| наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си з |
| и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А |
| а?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је |
| научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S |
| стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло у |
| е слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко вр |
| га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са |
| близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можд |
| је само он имао приступа и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у о |
| ј — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} А |
| ио Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их те |
| ешкој ноћи српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни |
| ао ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби о |
| изу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста б |
| дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се ди |
| м, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Величанст |
| ива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саб |
| ега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући |
| е право навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, |
| на сама учини своје!...</p> <p>Јанку не бејаше на %ино и он поступи као што је казао Синиша али |
| и својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом |
| <p>Угљеша се прену:</p> <p>— О њему не бејаше речи.</p> <p>— Не сад, али ће је сутра прву Ради |
| га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место |
| у владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати |
| о затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађ |
| град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све склонило али по одавно утврђену реду, готово |
| и:</p> <p>— Ту смо.</p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко |
| .{S} Старац у послу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којим |
| се прибра са свим, она могаше мислити и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед изда |
| тепени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужн |
| и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p |
| <pb n="233" /> <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, |
| одељење од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису |
| сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цв |
| ад пређосмо на ону страну мора.{S} Мени бејаше тешко, као што је младом срцу кад се без благосл |
| да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само и мислити на ове тренутке.</p> <p |
| рина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред њега па посматраше |
| иткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И |
| оше се разређивати, падати.{S} Тренутак бејаше очајан.{S} Тада ударисмо на једну колибу и ја се |
| м ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ј |
| занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично сре |
| љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самохвалисање —</p> |
| х само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је још под вој |
| н муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше |
| познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца |
| њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог дес |
| ћи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопч |
| адноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор |
| другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, месец изгреја а од јаке се студи снег на |
| — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бол |
| у крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на |
| ри дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са с |
| и у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећу кушати.{S} Али је Ја |
| нуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одве |
| и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре некол |
| љаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, |
| оћни протовистијар кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној |
| не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, свете недеље, а друго са све |
| шта Лобојевић.</p> <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспот |
| на, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У |
| достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич ј |
| гово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај г |
| низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређаш |
| кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изн |
| а и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста |
| и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје љу |
| д кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше оно мало помељара што се ка њему наврну.{S} А од |
| крви турске.{S} Али она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангор |
| ије још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> |
| апоље.</p> <pb n="154" /> <p>Аризу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јак |
| м деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у к |
| Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна |
| p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну доли |
| молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рукама |
| о се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанк |
| стелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече |
| радање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више иш |
| да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, |
| ки на своју страну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха. |
| грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близ |
| ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је с |
| да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шт |
| p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властел |
| елика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана тишина коју су прекидали само гласови сл |
| високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тренутак победе свој |
| Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђи |
| око стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са |
| аше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— |
| оловима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Рад |
| атри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа пр |
| ивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита вл |
| војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћес |
| сматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али јој се причињаваше да у |
| је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погле |
| еспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и |
| е она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину |
| амирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и п |
| рљаше у подметнуту шаку неколика црна и бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело |
| од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што му испод шлема пада и у |
| деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Вре |
| ном сиру, режући оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђа |
| ао плавкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вију |
| небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобо |
| а што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху |
| м је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владар |
| режа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном |
| икој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} |
| и се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у ред |
| Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесников |
| але за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче |
| ић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, соколачки Лобојевић, топлич |
| S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> < |
| ојим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније |
| а се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди пла |
| оћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким на |
| овезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле |
| остељу, извади из хаљине мало стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се зава |
| бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улуч |
| знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и Новак Белоцрквић устали против кнеза Стевана и осумњичили га |
| радову који се хоћаше по примеру Новака Белоцрквића и Николе Зојића окренути Турцима с тужбом п |
| ојна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу |
| о земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже гла |
| ласима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијо |
| ем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено |
| на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а |
| ко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном |
| да незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео |
| лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за |
| <head>Београд.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обн |
| се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ |
| где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак бли |
| д наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> <p>Кад се Синиша придигао, н |
| Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Београд...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати |
| породице своје, кад са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у |
| јвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочека |
| се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </di |
| морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај |
| о.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јевгенија, хиташе |
| лина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спомена, Крушевца, д |
| 4_C5"> <head>ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Београд.</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе |
| >НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896< |
| а празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тела кнегињина.{S} |
| му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја |
| похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерју и својом свитом ћесар Угљеша, |
| </p> <p>Први пут који је по повратку из Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода |
| а не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот |
| ржала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару Бр |
| у престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици к |
| о гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише с |
| г деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво |
| кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с поласка појединих то |
| и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са с |
| ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div> <pb |
| Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора београдског незадовољан.{S} Али се он опомену и услуге |
| луге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он па |
| и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћа и ту, Ја |
| ушка и женска лица грађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, што се затеко |
| ad> <head>Клетва.</head> <p>Пристаништу београдскога града прилажаше са свим близо некакав чама |
| осле прелома ангорског.{S} На сабору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су |
| ху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угр |
| ачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гневно устао против угарског пријатељ |
| ле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском јасно истакао.{S} То му је признао и ћесар |
| на коју страну.{S} Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак прек |
| необичну хвалу.</p> <p>Приближујући се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе |
| ила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сав |
| МО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умор |
| иколе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред |
| све војводе које су после саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} |
| појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је ваз |
| е њихове, ако Турци осете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски до |
| желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову п |
| ори:</p> <pb n="201" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо |
| .{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да ви |
| у Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утвр |
| вети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, % |
| е и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} |
| > <p>Тржник о томе не знађаше ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет по |
| би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p |
| анђео који је крило чистог плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду |
| е део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, |
| опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и — паде мртав.</p> <pb n="263" |
| замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим |
| pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја к |
| је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је |
| љна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни |
| више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранкови |
| p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости |
| ше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба в |
| на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на је |
| ичанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њо |
| тано неодлучан, а његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није |
| >Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки |
| нитом речитошћу својом%, баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с |
| ђеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја са |
| ена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше |
| догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бит |
| им желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гле |
| хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} |
| На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата |
| и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу |
| во слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано пођ |
| дари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, по |
| 11" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође на |
| а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше из |
| ћи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са десп |
| да одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим мога |
| у.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Д |
| јишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је сил |
| рљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и одвој |
| астелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили С |
| јводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада |
| докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Б |
| хвала срећном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ко |
| Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу л |
| или, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена |
| ма више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>С |
| милу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђани |
| Липовца и Пријезда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату у |
| } Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће |
| му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног војводе пок |
| иниша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јанка, који јој је, мишљаше, |
| арини сада поче по памети плести, и она би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледа |
| ам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што |
| иће у плен.{S} Ми му следовасмо, па шта би?{S} Проли се уз нас море крви турске, али ње оста јо |
| е могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српс |
| он ми, кад ме саслуша, рече: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљ |
| > <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, |
| це.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе прот |
| говори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се |
| о!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго в |
| b n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{ |
| прегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко |
| азда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <p |
| таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара |
| првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа |
| Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ро |
| и, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n= |
| , онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти |
| тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршив |
| да био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве ст |
| а бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком своје |
| и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његов |
| , ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врх |
| екоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлуч |
| ди у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника |
| } Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно п |
| је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на друго |
| Јанком преко Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спрема |
| астелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p |
| и као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Го |
| не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у д |
| на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радосла |
| е, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један з |
| на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— |
| ен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце највиши крај небесног пута |
| могне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава |
| крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, ми |
| дослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <pb n="248" /> Мусу још виш |
| Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу су или силом |
| дски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао на коју му стра |
| даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше в |
| к се сети куда ће ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме пут |
| кчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, не |
| твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја |
| осима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — те |
| д рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници |
| раћа.</p> <pb n="136" /> <p>Јанку то не би право и осети како му црв љубоморе подгриза веселу б |
| али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко з |
| ацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не с |
| ру седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати |
| ва она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да |
| ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све пла |
| она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p> |
| ва и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није |
| } То је леп и прилично насељен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подг |
| а ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав какав је, каз |
| Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин |
| p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> |
| пет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није б |
| ли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини |
| p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p> |
| и.{S} Али кад би и то могли чинити, они би је на крст распели, <pb n="244" /> а можда не би ни |
| било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па |
| Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У |
| сар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме |
| де?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер о |
| у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, само мио м |
| пот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А |
| , ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забр |
| .{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> |
| што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али |
| друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Х |
| а богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На об |
| а нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чуће их.{S} Али су оне и без то |
| ако судим, али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ |
| подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће с |
| да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало сне |
| претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим сме |
| е:</p> <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј |
| своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограби |
| азговора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно |
| е оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, в |
| — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогоз |
| друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како ј |
| отиви, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и став |
| и и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника на |
| на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Народ је у чи |
| им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb n="95" /> <div type= |
| зиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођ |
| ост и поставише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све св |
| S} Али они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом нач |
| n="244" /> а можда не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођ |
| Мораву, и тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријез |
| убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за т |
| светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена којом се мораде платити спас и мир српског десп |
| 2" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у по |
| га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженут |
| зненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам по |
| а не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева ј |
| ижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се |
| неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велик |
| прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред |
| ила света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо |
| р и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кид |
| више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и |
| head>ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо |
| на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су је и дограђива |
| добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху дост |
| о виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју страну пре да погледа. |
| жђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и они бејаху кашто са свим |
| уштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себ |
| о.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само бијеш!{S} Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе н |
| срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа милостивог или р |
| </p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, к |
| е и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријез |
| ало ширим, рукавима, није <pb n="46" /> била коласта, као што су аздије чешће украшаване, већ ј |
| његове речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отр |
| ам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом |
| S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} Освануло је Косов |
| анског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога о |
| n="87" /> мањом?{S} Не, снага је њихова била само раздражена те је јаче набујала.{S} Крст се не |
| мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу жив |
| дишта и наслоном тако и тиме што је сва била у кадивеном превесу, имала је још на самом врху <p |
| их сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; д |
| ти дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душ |
| ћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши о |
| ру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага |
| је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је са |
| друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити је |
| дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, с |
| ику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обра |
| х ових крајева.{S} Али је Мусина навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрат |
| ало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момц |
| одица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, дра |
| једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знам |
| до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати м |
| осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила г |
| сти, па седе на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепис |
| доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по месту Прешеву.{S} У |
| з Београда Лобојевић предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Беог |
| аше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, |
| вог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно |
| е некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с вој |
| о време једна изнемогла старица која је била од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хран |
| есена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну с |
| м.</p> <p>Угљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војво |
| иту, склонио и своју кћер Злату која је била рано без мајке остала.</p> <pb n="67" /> <p>Још ис |
| његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="241" /> <div type="ch |
| жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која је била н |
| ћа — Бана Крајиновића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду |
| е разговоре са својим људима.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго о |
| а се њена није могла спорити.{S} Она је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отиш |
| ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана |
| ало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливе |
| сти и нешто охолости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше |
| оношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и в |
| асача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом мар |
| <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом на коме су стајала теш |
| одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозбори:</p |
| ав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са својом нев |
| о архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода |
| ши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливер |
| аше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривал |
| беле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, |
| Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни најранији старци.{S} О |
| аћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страд |
| било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим |
| стајаше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том |
| ћи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му с |
| дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p |
| евана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример |
| видех: турска сила није сада оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с |
| {S} Има једно сунце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло нео |
| што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред са |
| Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реметио жагор |
| стадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали обл |
| о на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем на |
| и његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар и како је Синиша часном отвореношћу Марини н |
| За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говор |
| тих спорова у чије је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити |
| а Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазит |
| n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу |
| је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице |
| ранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана пр |
| на.{S} У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим |
| пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!< |
| ам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А кад њу убише неки људи остадох |
| сам часа њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре |
| ова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, в |
| тлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жути |
| сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јо |
| ог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, дев |
| учај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њена није могла сп |
| храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаври |
| његова <pb n="116" /> би нам одлучност била потребна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ј |
| спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p>— Шта? тебе изненађује? похита Л |
| а зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га |
| атре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ари |
| граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Приј |
| кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их |
| омољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у |
| борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијори |
| ајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узб |
| } Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са |
| ина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} Оста још мало тако, |
| вода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смел |
| и оградама с обе стране.{S} Столице су биле превучене на наслону и седишту плавим кадивеним пр |
| нчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветале руже |
| еци његових корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и |
| да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, |
| бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{ |
| ше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и оч |
| четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролазило тамо а |
| осети око ногу неке препреке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бра |
| свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте у породицама, и |
| са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег д |
| овом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачки |
| S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и дале |
| шамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо |
| а Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели п |
| н на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово |
| их.{S} Али су оне и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам п |
| јених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никог |
| и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази момачкој — би |
| јих ратника; ако је по снази момачкој — било је развијених; ако је по знању света и живота — би |
| ичаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и оче |
| ?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не могаше скрити да м |
| двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви бејаху сви кој |
| м се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је н |
| е стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било ниских троножних столичица, а са све три стране су |
| ати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору.{S} Рано с |
| ош исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим |
| ши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са св |
| водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао днев |
| шко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Теб |
| борисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им |
| у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свет |
| којство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света |
| ори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога нема срамити.{S} Али се н |
| дало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> |
| војом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љ |
| нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се г |
| са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво ра |
| добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{ |
| уле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше су |
| тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али п |
| мост преко рова спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем мо |
| ли у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот мл |
| у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајк |
| а коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким п |
| о једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и прис |
| рмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој |
| Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, |
| походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у С |
| аше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа |
| едној прилици ја однех победу.{S} То је било овако.{S} Али куцнимо се!</p> <p>Испише по пехар, |
| ед свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњу |
| , не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чу |
| по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испу |
| бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбица |
| ead> <head>Липовац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију ј |
| ше срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да |
| ровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је био труд |
| ше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече |
| б с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари |
| шта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с једним улазом |
| кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен. |
| {S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовског боја у ком |
| такође мислио и — сећао се.</p> <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед нов |
| е некуда.{S} Ништа не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где с |
| доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која |
| обојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто к |
| , ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много раз |
| анас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то гово |
| зима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратник преко ратника пео, једни редов |
| p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде просула крв.{S} Ти би се уморио, а |
| бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог |
| нема никог.{S} Од кад ја тубим није ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p> |
| <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па |
| неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турк |
| и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав |
| бе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било |
| диш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара т |
| нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њ |
| а и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онде и он |
| вори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} |
| куда смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} |
| озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим |
| а их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала вел |
| вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза |
| јну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у |
| сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша < |
| г необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка |
| њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зе |
| м да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмо |
| по највише сврљишких трговаца. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад |
| ти како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости |
| ка рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део |
| га.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко |
| није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад |
| мње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као веш |
| кле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих ста |
| ијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове који |
| са — Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увет |
| страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необ |
| удно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по |
| писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} |
| дити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао |
| {S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он очајан.{S} Али смо обојица пролили |
| орао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч д |
| А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} |
| рао њеном црнпурастом лику који је сада био чистији и светлији и кроз који се отимала румен на |
| ге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа |
| ну о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Миха |
| алеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика |
| .{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам о |
| >— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али оп |
| нску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на д |
| S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оц |
| потом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао |
| стину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Ра |
| за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и |
| дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан појавом Мусином, тек Синиша не могаше са |
| т јој наишао на траг.</p> <p>Али је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења |
| — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима на |
| .</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило |
| првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{ |
| кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, |
| ктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за |
| , већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива |
| ични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом |
| као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, светла ли |
| лисичином постављен оковратник који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, |
| ичарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин ко |
| ук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу рук |
| м везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно преруши |
| ло да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, вој |
| масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше стар |
| лаго.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студ |
| мед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p |
| писму Марина, подсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан |
| лату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умал |
| у двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете бога |
| поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара св |
| етири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у |
| о садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с учености, мудрости и књи |
| е, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кр |
| > <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни п |
| рине.{S} Тада му она поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ н |
| не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садрж |
| зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло |
| м што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, ка |
| ци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума своје дуж |
| н је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у о |
| смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, власт |
| То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом во |
| телина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, р |
| едује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам у |
| ј руци на растанку.</p> <p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у |
| S} Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, |
| наш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти |
| да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити |
| И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} Познао сам ја одмах.{S} Како само би |
| а онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би |
| у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, |
| крепке мишице.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања рас |
| ађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити п |
| ре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а |
| околац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро |
| оклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан |
| са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а |
| р сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —< |
| мо то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски |
| мир утврди, и ако је сада њихов положај био свакоме јасан.</p> <p>Јанко Угљешић, као што је поз |
| ш бејаху мајско небо на коме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Соко |
| ложно потаманити Азијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му |
| како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањао стадо своје од непогоде.{S} |
| кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господс |
| де, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас изн |
| леће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше о |
| а у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} |
| ови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p |
| S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и власте |
| дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и |
| огоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се кле |
| одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да |
| млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорско |
| је имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са с |
| з дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p |
| ше бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквар |
| па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио ал |
| пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било пр |
| о, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} |
| му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим благостр |
| војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после сабо |
| ет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, |
| отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пред очевим разлозима ћутало; а |
| ревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспото |
| тонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стева |
| ами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке |
| де, Радич је својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А так |
| о су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком кос |
| га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним шт |
| е Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах |
| и се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само |
| ти, стичући кору посуту ситним, светлим бисером.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се |
| кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, к |
| али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбоји |
| а, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло |
| па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Кли |
| ука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, гос |
| двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! |
| ло срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута |
| жи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби вели |
| е ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— Хм, може |
| <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главо |
| на ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око |
| а и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опет не колико је моја мајк |
| ко да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.< |
| <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада к |
| победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ћ |
| } Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђ |
| а само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин |
| нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пуш |
| спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слик |
| кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити, недогледно је и недостижно оно што је Бог створио |
| ужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и од |
| е кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више м |
| ма ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између десп |
| ти: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Дан |
| сле ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљ |
| а искра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, к |
| безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и своју кћер Зл |
| ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш%. —</p> <p> |
| не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опрос |
| тих зрна по столу клечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред |
| ло Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаћ |
| гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дуброва |
| а.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испосник.{S} И каже биће |
| српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује |
| мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> |
| прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и |
| који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних ку |
| расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и бити! пристаде и Лобојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Сокол |
| оцветати слово наше.</p> <p>— Тако ће и бити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p |
| кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам збо |
| лико.{S} С тога је морао сам кнез ићи и бити у погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и на |
| >Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица |
| аћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечер |
| ту моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш би |
| арини, из њених разлога, само мио могао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њен |
| са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила светити.</p> <p |
| есној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстат |
| могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљ |
| прислушкиваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војво |
| души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац |
| мо се одавде ослободити, па ће све лепо бити.{S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! |
| атнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима ос |
| о пажаше.</p> <p>Људи нагађаху ко ће то бити, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговар |
| наша коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у к |
| кад би она, по своме роду, могла нешто бити Јанкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа плем |
| и што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Ал |
| оћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је |
| b n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћу |
| ађах погодити час кад ће храбром ћесару бити угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и |
| те да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем. |
| јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда |
| ге преписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> |
| ац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</ |
| ну.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војс |
| онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако неједнако чује са две стране биће мож |
| а каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не с |
| лика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула. |
| Стеваном а уз Османлије па ће као после битке код Никопоља окренути преко Косова на босанског к |
| омак Цариграда припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У таб |
| лшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је д |
| огу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватр |
| сто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам |
| раво, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка |
| рукчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним |
| бе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румен |
| ј ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И |
| и.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце |
| а то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот |
| уде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мари, изгледа, |
| је баш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се |
| то се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две |
| нама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих вла |
| {S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи дого |
| а.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помо |
| и смислио?</p> <p>— Не знам јасно али — бићемо се!</p> <p>— Не нагли, не хитај!</p> <p>Марина с |
| служила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети г |
| ебна.{S} Па и опет, ако није он одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући |
| .{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али |
| д на срцу и на уснама.{S} Још од Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персиј |
| е бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах |
| га даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и |
| ак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> < |
| , право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у пакл |
| е просула крв.{S} Ти би се уморио, а ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, |
| ох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је м |
| ја бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! с |
| и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у м |
| /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— |
| рујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Рад |
| два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце вр |
| бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар |
| град.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш |
| оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Го |
| ом учинио.{S} И ја сам тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он |
| лео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати. |
| илазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први |
| ако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они могу пасти прво на Косов |
| д да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом почињао а не |
| је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си |
| је још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у |
| а не читам питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога де |
| дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи ме срце моје.{S} Одох на ноге Марин |
| а, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе |
| ам у помоћи!</p> <p>Те речи у један мах бише свима јасне и издадоше тајну свега писма.{S} Само |
| јче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и б |
| егиње и монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узруја |
| тоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајино |
| ржао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Бре |
| а неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по поврат |
| којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела |
| а подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што беја |
| и прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и д |
| О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем оп |
| туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколике побожићне д |
| ах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За т |
| да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу |
| и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар У |
| мршти.{S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад са |
| на њему поред кнеза.{S} У Милутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} |
| мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ |
| да виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га ш |
| у на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бран |
| г краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је био нигде нико |
| света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству |
| Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припал |
| ео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни ша |
| чио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — не бејаше на одмет похода соколачко |
| зују истинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али нем |
| и све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где |
| ка је усрећи, а ако није нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријате |
| еш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи |
| ан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и неч |
| е да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подуна |
| о да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове |
| " /> <p>— Господе, благослови војинство благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Ст |
| о:</p> <p>— Сирота!</p> <p>Од смерног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке |
| пише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојим |
| кога одавно неста са свеколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, |
| одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде |
| е мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме |
| пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој ј |
| ћи благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој |
| а част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} |
| срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазило у војну толи |
| а само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бол |
| је клела и <pb n="198" /> — проклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клел |
| њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешким ударом судбине која јој за посл |
| на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима супатницима и тру |
| и за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не б |
| е је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са својом војничком пра |
| у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави б |
| лио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибао |
| о, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивала; ни то ти није незна |
| ешко, као што је младом срцу кад се без благослова материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да иде |
| рише му они машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гости |
| р ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје пров |
| ћу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али |
| е горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови војинство благовернога господара.</p> <p>Кне |
| љеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори он па се опет за |
| бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они машући му се руке.< |
| Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод н |
| им приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље |
| е а игуман између њих, па, пошто рукама благослови трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до са |
| е.</p> <p>Архиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p |
| ри има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говор |
| ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето т |
| од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости; Мара смелости, Оливера постојаности; Мара кне |
| лео сам себи својим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не |
| а.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властели |
| мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам |
| S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли м |
| !</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а ст |
| .{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморен |
| а нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га |
| жба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци поб |
| и већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{ |
| ушења.{S} Али ми тешко пада што ће сени блажених родитеља наших уздрхтати и у рајском се спокој |
| од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан к |
| ан спровод тела кнегињина.{S} Спомен на блаженога кнеза и косовског мученика Лазара поново је о |
| а овамо.{S} Носио сам књиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зе |
| етло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у очи своје срамн |
| гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза Лазара па кад је одлазио у Крушевац и м |
| да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном |
| и се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> |
| о на ме осмехну и ја бејах блажен.{S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опо |
| ирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изне |
| Само још неколико тренутака и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступ |
| ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци поглед по одаји око себе, |
| сказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише |
| е у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Р |
| о дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, |
| } У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза прође јез |
| е добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p |
| нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкиваше.</p> <p>Сумње |
| да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу в |
| а корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приб |
| ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се опет поклони:</p> <p |
| а се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— |
| бејаху у његовим рукама те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам |
| изу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Пр |
| , трг под њом на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога |
| а јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је то!{S} А?</p> <p>Ариза подиђ |
| еда га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује |
| ини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му мо |
| елин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница |
| абор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања |
| Београд, узвикнуо:</p> <p>— Један корак ближе!</p> </div> <pb n="42" /> <div type="chapter" xml |
| ад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине |
| че поточић, неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска |
| еш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шт |
| још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? размишљаше он.</ |
| ила од некуд наишла па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула |
| не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу |
| т његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у л |
| и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и |
| ај наводи на помисао: моја је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин |
| да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им пр |
| васила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу |
| могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник |
| лацање прегажене змије те јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у |
| А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичу |
| и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико д |
| и нисам <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам |
| улман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом |
| о би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, с |
| лађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време јо |
| пита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се |
| нише по неколико речи.{S} Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се |
| и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљ |
| т у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену прите |
| ади читања хитно написаног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати с |
| био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стран |
| а Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, п |
| аваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испе |
| ту београдскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи |
| тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није г |
| и пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Користећи се оним што јој је Ариз |
| сто високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог кра |
| испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу |
| белом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп |
| не.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама у |
| дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и |
| ећу кршеве и о многим млиновима који ту близо почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе кл |
| на два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше |
| покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стране низови |
| шљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће |
| лата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну |
| у Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд |
| ке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само ради једног погледа мило |
| ру пустили.</p> <p>У последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем |
| оње издајнике отаџбине.</p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада |
| јне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику б |
| уг мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг |
| а поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и си |
| ни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда врат |
| ају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добр |
| ком упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада |
| анка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чу |
| цу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко |
| предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом |
| те девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о к |
| као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство |
| , војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода р |
| ћ, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, |
| увати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и |
| Моравица је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо виш |
| ше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а |
| .</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и о |
| у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких |
| ешко гостопримство племенитог господара бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђавама наћи ћ |
| вишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издиза |
| се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још |
| штво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад ј |
| !</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше |
| не пропусти ни млинове којих у клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се уп |
| у овај мах само Марина.</p> <p>На тргу бованском бејаше одавно %цариник старац Марко који је ј |
| не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло зн |
| е.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео |
| раше се у многим новим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође |
| у одласку и у повратку преко %Ставаћа и Бовна одакле поведе у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше п |
| олан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јо |
| ми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угље |
| стом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да |
| нда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у ње |
| .{S} Кнез постави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под зе |
| Пређе Ариз и Озрен, био је у Липовцу и Бовну па не пропусти ни млинове којих у клисури бованск |
| о са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести |
| ило прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније пом |
| о, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бовну Јанко опет утону у оне очи које и сад блистаху он |
| управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоме |
| лага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога ода |
| ?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бовну?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липов |
| на казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесн |
| својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} |
| ћеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу |
| И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст беж |
| овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чињах што сам могао.{S} Некада су |
| раја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш |
| аве!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако глас |
| закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчупах из чељу |
| мена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{S} Али њему не бејаше опростио издају.{S} Т |
| ме?{S} Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме ти |
| да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, ал |
| осада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <p |
| рави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те |
| с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва и |
| а поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно ок |
| и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и |
| и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су нам у помоћи!</p> <p>Те |
| наћи речи и он само прозбори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, |
| руку на јеванђеље и проговори:</p> <p>— Бог ми је сведок — али пристајем!</p> <p>Прекрсти се, п |
| одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја дон |
| е нагађати:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p> |
| и! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио и молио се |
| ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величине с |
| ад је минуло!</p> <p>Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу о |
| се опет свлада:</p> <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мучен |
| , недогледно је и недостижно оно што је Бог створио под капом небеском.{S} Таква је змија турск |
| и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд макао одавде па му сав свет бејаше |
| има ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој пусти на народ хришћански.{S} И Угар |
| стови расцветале руже.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блаже |
| те у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао |
| S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу |
| ети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико |
| таде, Угљеша опет проговори:</p> <p>— И Бог и људи знају шта је било.{S} Ћесар се Угљеша тога н |
| , изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за |
| </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш мог |
| покоран стаде пред њих.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да |
| м деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради |
| рском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет п |
| , и мене од њихових руку милошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, |
| нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, вели |
| вишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити |
| анастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти |
| и победити.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не при |
| ликих од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан |
| еспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их нећ |
| потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода с |
| чки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не |
| нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини бе |
| p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом |
| ео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити |
| дговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да |
| тренутку кад сам се клео именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевин |
| лутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не могаше |
| оде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, з |
| ерни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек ми |
| о је, у оној прилици, било што и кушати Бога.{S} Али — ко то пита?{S} Испијмо!</p> <p>Опет се к |
| своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла |
| .{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само |
| и се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} |
| обојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али је Мусина навала била |
| ки војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и раш |
| сти се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш т |
| е.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи која је |
| на млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али |
| монахиње.</p> <p>Била је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са п |
| ању очеву.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који |
| иђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке свој |
| дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, |
| ом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, |
| тара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом В |
| е отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и |
| о разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} |
| ш раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они извадише из |
| и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу |
| "21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> |
| премити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђава |
| и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту |
| ројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега.{S} Лево |
| кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом с |
| озвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином дост |
| д.{S} То је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, |
| е дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А становници на његовој баштини |
| двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У |
| протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им |
| ан, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога господара.{S} В |
| на властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> < |
| како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није виш |
| ра.{S} На страну и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може од |
| роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме |
| икола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први велик |
| родице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони |
| размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="1 |
| е уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у његовим рук |
| езова који се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче |
| тлости.{S} Један од њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и |
| кула у којој станује трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купц |
| џи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје људе из Трговишта па му се прид |
| >Муса приста и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чека |
| мџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се |
| S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који д |
| на јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њима и |
| ћи своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека т |
| Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот д |
| да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66 |
| вет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> |
| ма зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да в |
| помоћи, и он је сам неке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је |
| чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и отк |
| лмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог де |
| вајући гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао |
| d>Челник Радич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду |
| нутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се ш |
| најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико набаци, па он |
| .</p> <p>Изнутра се неко јави:</p> <p>— Богоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p |
| је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, п |
| степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа |
| во вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у разговору разбирао што му тр |
| можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} |
| радски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.</p> <p>— Сами?</p> <p>— Сами, није — ризн |
| ећа окреће, и ако му о Марини не могаше Богоје ништа утврдо рећи, легао је Ариз и одмарао се св |
| д се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" /> страну |
| /p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </div> <pb |
| од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у ко |
| — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да т |
| творена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво |
| спођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово гра |
| ноге своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> <p>— Ово је трогоче од пастув |
| брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао коњушницом и узео му помагати у послу.{S} |
| је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други |
| ве си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> |
| вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си честит човек.</p> <p>Оливера му пружи р |
| а се исправи и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p |
| уке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Син |
| н устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао |
| оше и поклонише се, а он поздравивши их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако ис |
| а зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад она страсно, стежући му руке, готово |
| е и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, |
| > <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела у кршевима планине |
| Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда реко |
| м, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад одседоше коње и пођ |
| куда је Радич и иначе чешће одлазно на богомољу.</p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљ |
| м до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожур |
| аборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело о |
| и пред кандилом <pb n="179" /> и иконом Богородице што је у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена |
| бнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се |
| ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору |
| е који су на њих налик“. — И то се све, Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји |
| ори тржник.{S} А и шта ће овде?{S} Оно, Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али ниј |
| а тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез поста |
| де и проговори:</p> <pb n="226" /> <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша |
| о своме родитељу ни о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, т |
| чана служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А з |
| кај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И |
| и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> < |
| /p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме могу поносити.{S} Његова је кривиц |
| > <p>— Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро |
| главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p |
| жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја б |
| Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, ја сам довољно од |
| и, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла |
| {S} Марина клече пред икону и мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од |
| те деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добр |
| ру црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима |
| иже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, у |
| до.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> |
| сам преко речице и хтео сам се помолити Богу у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у ча |
| коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где |
| игну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са |
| трану препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода с |
| манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођа |
| ше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну мли |
| јорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну остругом коња који у пропац скочи па јурну напред |
| гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаг |
| оја је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедем |
| пашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очим |
| и, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p>— То је нека тешка |
| срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За ти |
| ви Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистр |
| из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и пође.</p> </div> <pb |
| S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њ |
| ајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо ј |
| грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спасе, упути неверију на наш град да их ми |
| па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоће |
| речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при сто |
| ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p |
| виће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирн |
| смех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведо |
| онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени |
| ру — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружј |
| рске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Олив |
| није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од све |
| честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати |
| поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небеси |
| ужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се |
| кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се |
| чи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се |
| тог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све т |
| новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb |
| аву:</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— У име Божје! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-ка |
| асти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји |
| међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана сти |
| за, али и на њој мораде нестати милости Божје, кад је огрнула издају.{S} И на нашим је мачевима |
| Хоћу.“ И хоће, Бога ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Пр |
| може у помоћ притећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заус |
| и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара |
| на коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Наро |
| а Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу до |
| наест других служитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и |
| е и убоги и невољни могу осетити милост Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и њ |
| море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на прес |
| вници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} В |
| иваше.</p> <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушн |
| е водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њ |
| <p>Сумње није могло бити.{S} Бој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и ка |
| >— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одрж |
| руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га |
| м, ал’ се уста не отворише.</p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам |
| му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују суд |
| ла првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута |
| лата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и |
| одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш |
| се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би крај |
| е напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се |
| Косову и непријатељствује им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сва |
| амени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је без сумње служио за везив |
| ни мира ни љубави одмах после косовског боја у коме је Лазар погинуо.{S} Сада се распра само по |
| Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећ |
| еплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са ти |
| вера опет на послу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Ст |
| спотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариг |
| маја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич о |
| едника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и в |
| ора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен <pb n="6 |
| и, паде у руке.{S} То је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају |
| ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је до близо зем |
| е снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво јављаше као слаб накит који још није поуздан |
| а приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу снова |
| а страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и р |
| како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови синови раскомадаше његов |
| ко би Синиша, кога се Лобојевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да ни |
| Турака цењаху, а његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то |
| ојску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша оти |
| ију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да д |
| оно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жи |
| што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно ли |
| па владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, |
| b n="108" /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био в |
| аше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и |
| Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих о |
| {S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратила |
| бодан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овд |
| Београду када му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један погле |
| Турска сила није на умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак |
| де казивати њихове разговоре. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка ба |
| дочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам ру |
| даде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ар |
| стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче |
| ну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек |
| јним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у |
| пољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се бори са свој |
| и више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га |
| ник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само томе обнав |
| ратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих н |
| ме друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по сн |
| гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле.</p> <p>Са малог је стола у тучном свет |
| он опомену и услуге коју му је у истом боју косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете т |
| ту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га |
| кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> |
| за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огрезох и онесвестих се.{S} И ја тамо не ос |
| учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спр |
| већи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и зала |
| ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино |
| ше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, н |
| погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му |
| {S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српско које је полазил |
| тац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака п |
| S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанк |
| ла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Бог |
| ома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p> |
| иког спровода и плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци |
| тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат н |
| м водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те ис |
| зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам се, ал’ о |
| воре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— Сестро, хвала ти!</p |
| ржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p |
| пуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могаху разабрати.< |
| рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запо |
| атопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, |
| ше тада у Крушевцу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влах |
| S} Па или ћу погинути у рату, или ћу од болести умрети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, доби |
| г плавог неба, бескрајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његово |
| ака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.</p> <p>Синиша прихв |
| е, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на |
| /p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S |
| очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S} Много је мо |
| а мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{ |
| а ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустити, одговори Виј |
| ама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније црква |
| које манастир обилато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али з |
| стеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато с |
| гачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и |
| ожја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук се |
| ађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су |
| ној цркви Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани с |
| ћанске мученице.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Неср |
| јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и ко |
| ља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар |
| ршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави |
| а хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник |
| обилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Ј |
| ган рече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и на |
| а јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и <pb n="198" /> — проклињући благоси |
| ори Лобојевић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кад |
| невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити |
| а у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити после |
| ше тамо.</p> <p>Тада и три човека, мало боље обучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb |
| је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, |
| ео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то. |
| аш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи а |
| уго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливер |
| подалеко, она опет пође у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! п |
| тављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злат |
| ознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека |
| ју с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита |
| љаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га |
| стати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - |
| добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за пи |
| орњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича |
| ше) па окушаше помоћи и игуману који се бораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху |
| мог боја, крвавог и страховитог, јер се бораше арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотов |
| <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, |
| да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, клони крају, понавља се истина, али |
| и помогавши му у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био с |
| скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га в |
| стављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућаше а што јој |
| га и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на дес |
| и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{ |
| одне.{S} Ми их морамо сада употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ће |
| ! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са сед |
| да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врм |
| <p>— Узми реч натраг! он јој, издржавши борбу осећаја, прибрано одговори:</p> <pb n="219" /> <p |
| анке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p>Била је блага но |
| Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље |
| сада Мусулман, а у азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазит |
| ом, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, |
| у која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> |
| и кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе |
| се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} Али и Мехмед не седи скрштених руку.{ |
| .{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио с |
| руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче |
| раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобоје |
| иште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо |
| ви друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којом Бог казни нас, против с |
| ицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког врем |
| т како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:< |
| е да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не остави ли |
| невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p |
| <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони |
| е, <pb n="168" /> а с њиме се није лако борити.{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика те |
| је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда |
| и је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: победи м |
| ом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, |
| ом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово кр |
| крви огрезао, под копите коња на којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победила |
| ичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са |
| с трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачк |
| а Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шу |
| е код Никопоља окренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{ |
| емље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> <p>Пустивши преко оба рамена црпу косу с |
| служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт поболео.{S} К |
| жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај ис |
| оци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набуј |
| <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па кад се скинуле по |
| о премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији |
| и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медве |
| ху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се тако исто светлела одећа којој је |
| родушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стал |
| очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледом у овај мах био истински |
| огледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао |
| к дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом ко |
| ом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да |
| дича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе д |
| обрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с |
| не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} |
| еле клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два- |
| руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада |
| који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или |
| ојни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и |
| ним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке ра |
| њена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној се |
| Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино ући и отуда изић |
| са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник |
| ча помеша се с очајним клицањем храбрих бранилаца, али се бојиште наскоро још јаче испуни а на |
| д је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баш |
| <p>Тешећи је колико је и чим је могла, Бранка једном поведе Злату наниже преко <pb n="224" /> |
| /p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млина |
| пнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бе |
| м именом наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <pb n="257" /> <div typ |
| обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb n="228" |
| </p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али с |
| /p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Доба |
| ога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; |
| н је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће др |
| .</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, |
| анског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела |
| p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи с |
| јима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао своје осећаје и разби |
| Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама |
| а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их о |
| ом пратњом у којој сада бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша |
| сто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владик |
| аблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и како је |
| > <head>ДВАДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Ц |
| у се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, во |
| ојој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела |
| у Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на |
| рног и благог погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долаза |
| остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери с |
| Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових |
| е и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те |
| чи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Му |
| ћи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, |
| не некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка |
| старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисањ |
| је <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држа |
| Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} |
| лужио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше на де |
| и прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо |
| Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стевану и свима су |
| знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Цариграду и ч |
| гој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја вољ |
| знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног |
| о, и још исте ноћи са својима и Лазарем Бранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором п |
| сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском |
| — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са б |
| вамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у |
| то се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> <p>— Ал |
| бојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак |
| Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и сам |
| рпске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранков |
| р бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, пре |
| илу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом |
| облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb |
| ликаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би трен |
| се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење пристат |
| , ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за |
| обом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро, јун |
| бор, а она удари на старију сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а |
| и Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујак |
| ста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана с |
| ко <pb n="269" /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже г |
| преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бранку, и све што се, слабо, из подграђа бејаше у град |
| /p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнат |
| раживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са |
| тижу у млин.</p> <p>Кад опазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да с |
| <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно |
| а прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за С |
| а се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена н |
| уром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико не брањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да |
| битком својим, сложи на кулу из које се брањаше Пријезда са својом љубом.{S} Напослетку и кула |
| пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати озд |
| ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друг |
| Бог казни нас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо |
| брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинил |
| омова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су замишљено |
| своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кне |
| сташ српски светло пронесе Косовом, кад брат мој, син блаженога Лазара, не могаше погледати у о |
| ељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка и брат и сестра.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буд |
| ариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат Лазар који се ослободио ропства татарског, и обоји |
| триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста |
| ићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци |
| тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља |
| зната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич Поступовић.</p> <p>То |
| а Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпети од |
| ак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По с |
| вога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јанко!</p> <p>— Он.</p> <p> |
| оче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле |
| ће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се саветом који је од |
| лата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он |
| еван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Краса |
| е спасу све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S |
| ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p |
| дсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се била |
| крштених руку.{S} Он је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове с |
| руменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала издаће је срце које тако |
| е: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухв |
| ила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У |
| ра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> |
| ебали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> цара Мусулмана који их позива да с |
| е од тамошњег султана Мехмеда, старијег брата Мусиног.{S} Мехмед честита Муси победу и напомиња |
| и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Л |
| својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и прозбори:</ |
| еван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотов |
| ен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је ста |
| је, манастир Светог Аранђела.{S} То је, брате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђ |
| го.{S} Тешко пада то овом свету а није, брате, ни шала.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да |
| ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p> |
| ику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњом порук |
| n="205" /> <p>— И моја и твоја младост, брате мој, цветала је у овом светом месту.{S} Ту нек на |
| лављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја |
| Синиша:</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати |
| еже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— |
| те они изиђоше испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају ико |
| узнемири наже се и спази како један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића |
| онео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази с |
| дворани камене куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса десп |
| своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије овамо прешао и оглас |
| х ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слу |
| мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Гос |
| ле судбине.{S} Нико не зна ал’ ја ти се братски исповедам.{S} Мој отац, стари Милутин Поступови |
| ћем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу мирно ч |
| и, њихова млека.</p> <p>Оливера погледа брату у очи, пружи му руку коју Стеван прихвати, и проз |
| Бајазитов син Мехмед створи посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, |
| ном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом град |
| ајтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута ма |
| ену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из |
| пског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно т |
| Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиж |
| е стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су Бранковићи одмах после боја на Ангори мислили |
| урака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском в |
| јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по ме |
| 193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} А |
| митрополит је, кажу, сазвао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p |
| није служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана кренуше |
| у пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S} Тада |
| дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руко |
| не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је била света во |
| теваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стре |
| сти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да |
| начинима прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о тр |
| и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним млином над којим се издиже кров од кров |
| ова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина о |
| ко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта похвалити, али н |
| што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и |
| Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Милица, сада кира Јев |
| за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Т |
| долине и све околине северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше |
| кав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, |
| та и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путе |
| <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке у тишини се нагло подизала најве |
| новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова уда |
| нут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хржући и немирно, касаше Јанков коњ.{S} Она не им |
| дио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба ударити, али се на м |
| Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево ни |
| шао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доб |
| ају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није т |
| г глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово |
| дски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да |
| едни је слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој |
| ујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ |
| унацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растај |
| о са широке косовске равни прелећу Ново Брдо.{S} Свет се узе крстити, опет молити Богу и нагађа |
| вом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S |
| ведања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и прко |
| , на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским |
| навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на |
| ју младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не беј |
| ројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Н |
| сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само слу |
| мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До д |
| од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице |
| То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, се |
| <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с |
| от Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске дес |
| е службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа |
| ивео и о пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешт |
| њег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно по |
| озору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али о њима не м |
| астир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али д |
| аљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепр |
| погледу и питому раван и стрме камените брегове, и Моравицу и њену Бањицу са оном малом плетаро |
| стиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи н |
| ити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грдели |
| у је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Богојем пошао ко |
| са супротне стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране ис |
| еко.{S} Час стане и слуша, па опет пође брже, потрчи и стане.{S} Најпосле се нађе на путу што н |
| за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> <pb n="264" /> <div type="chapter" xml |
| .{S} Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А |
| кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удар |
| оплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уг |
| ве, и он само што баци још један поглед брз и кратак, па похита своме јату.</p> <p>То бејаше де |
| </p> <p>Он бејаше увек чудноват, кадшто брз и хитар а каткад спор и лаган, некад слободан и сме |
| ељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог |
| више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са в |
| е мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјеци његових корака низ камене |
| е разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који д |
| се он, погледавши их тек преко рамена, брзо склони у онај крај који светлост <pb n="132" /> ва |
| е.</p> <p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су б |
| ња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог коња и пожу |
| Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степенице и у трен ока бејаше тамо.</p> |
| е деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави вр |
| ишао са Радичем и његовим копљаницима — брзо као муња спусти се стазом низ саму осеку од куле и |
| сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> |
| } Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући шта бива.</p> <p>Још је приличн |
| бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме м |
| овачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз десп |
| е Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Ма |
| слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издава |
| и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо придође и отицаше снажно својим током, а из пастир |
| јче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и з |
| .{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једн |
| Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго |
| —</p> <pb n="178" /> <p>Ослободивши се брзо ропства татарског, у које је била пала са царем Ба |
| дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу али се зад |
| вала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, хитро расправио спорове к |
| већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све стран |
| ће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда наићи, јер би |
| о се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохв |
| мог пристаништа.</p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па |
| ви, следоваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави с |
| тече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше |
| сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> |
| лази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, не |
| добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} |
| чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на какв |
| ише изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> < |
| а својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за в |
| и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовоља |
| p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{ |
| доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало смешно али хит |
| лато! и показа руком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говори |
| а свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Сад у Бо |
| ости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је г |
| о да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> <p>— И ја се рад |
| овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо |
| огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам |
| ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш |
| и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику: |
| е Аризу:</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз т |
| вагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! реч |
| аповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу што је пред |
| оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку могла послати својим синовима на Косово и кој |
| оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завича |
| у.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верност прем |
| воту дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p |
| ати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та |
| готово успорена, погледа црних очију и брижљиво неговане косе кестењасте боје.</p> <p>Свршивши |
| вши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у т |
| Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазареву а од скора |
| и ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! |
| како не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која нико |
| ка у место одговора покри лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина |
| а да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </di |
| а леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изне |
| еправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за ча |
| х година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у |
| господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале округласте браде, Радич је својим изгледо |
| млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његов |
| блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зад |
| проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњах |
| косе што се преко образа мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше |
| р му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодав |
| е пала ниже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја |
| и их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> |
| ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас |
| жаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првим |
| рада Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али с |
| е га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је |
| енкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{S} На њему се та |
| } Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кра |
| тране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S |
| тра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну |
| господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве и остале.{S} А ти пошто си са мном, ако |
| је баштина у близини његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и насл |
| вети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поч |
| мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> < |
| колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре |
| ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи шт |
| ић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Прешевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и |
| зо нестаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику |
| корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Раз |
| да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар |
| опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! прихвати Марина.</p> <p>Лобојевић поћута мало, па |
| е отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад м |
| и са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, п |
| ада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мал |
| је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где |
| ан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској з |
| вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његов |
| агли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размирице.</p> <p>— Тако ће и би |
| >Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хт |
| етништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини с |
| с једног краја небо као растањује, ако буде ноћас ипак месечине с те ће стране само и огрејати |
| Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цве |
| учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина |
| ред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} |
| на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb |
| ом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарс |
| } Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{ |
| им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.< |
| >— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пре |
| а воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе |
| о: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и до |
| де, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Нека |
| е не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босн |
| ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету |
| бе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити |
| Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Иди!< |
| ве мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу |
| к и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобн |
| и да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не са |
| и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!</p> <pb n="262" /> <p>— |
| а.{S} Ти нећеш бити постидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у си |
| у ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а с |
| реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту ба |
| зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лука |
| илошћу својом Бог не ослободи.{S} Слава буди имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, |
| дито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам |
| лим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p |
| ив нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада вра |
| тским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса о |
| атама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ган |
| Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као <pb n="182" /> што си увек д |
| адовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ |
| орске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и виде |
| о сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, |
| Сукобили су се!{S} Боже и крви Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе том |
| аше сунце.{S} Његова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а |
| њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Бого |
| — Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима се савест моја одазива.{S} Али ов |
| смо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је намењено |
| еизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати |
| аху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста |
| вање не одузме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и от |
| његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада и ћефалија поче о Лобојевићу:</ |
| т земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још дос |
| а а чему се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, в |
| лику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика |
| им сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, чело кој |
| е узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p> <p>Тржник о томе не знађаше ни |
| а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина |
| ти, али ћеш ти при светлости спремљених буктиња, чији се пламен одбија о светле оштрице наших м |
| p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уске камене степени, |
| н Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на којима је био, подигнут |
| ши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадес |
| дао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војво |
| , кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду дав |
| м Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник |
| ића.</p> <p>Марина је била кћи Маројице Бунића, кнеза пургарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од |
| много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се мн |
| авар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим посло |
| око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за њего |
| а гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовист |
| бе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше |
| ад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спор расп |
| ишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Новака Белоцркв |
| скрсти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном |
| оценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb |
| </p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан пр |
| рт поболео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевић |
| стину рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше б |
| titlepage"> <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </front> <body> |
| </p> </div> <div type="titlepage"> <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> |
| се?{S} Знам много па и то како се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу |
| ити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћу |
| прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много паштење док се |
| воре с кнезом пургарским озбиљна лика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака |
| ик.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, |
| ред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетстви |
| ословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон благо |
| г који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад |
| о старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне с |
| оступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати |
| о кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимиров |
| ник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град |
| ца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода |
| под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>К |
| м главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, почетог и нереченог слога, танких обрва а |
| ер је — злотвор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али с |
| ти, и свашта се рече, а Марко на питања вазда одговараше само једно и исто:</p> <p>— Сирота!</p |
| собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по сво |
| брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша неправо при |
| а му пониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, |
| и поштено јунаштво свога оца.{S} Он се вазда издваја, смера и опет остаје неодлучан.{S} Можда |
| ићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако посао предаваше једн |
| нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече ма |
| х је, крваве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни ра |
| S} Марина се тада праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно |
| топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> < |
| ема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си |
| ич толико пре свих нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом м |
| n="40" /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа кол |
| оба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, д |
| >Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге пос |
| јорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, ал |
| буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је о |
| поду Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону |
| ече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коњ |
| о, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља |
| му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу прину |
| тов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земље и |
| же и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту по |
| вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства које Бог у срџби својој |
| помоћ те се и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно збор |
| и се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе...</ |
| за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али |
| и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му си |
| ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и А |
| ци, а и не слућаху кога им се са стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко. |
| мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, |
| мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су |
| о је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} |
| ва задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око њего |
| еду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска |
| евину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али |
| и.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у по |
| </p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито с |
| и ме послушај, а ја ћу ти казати шта ти ваља чинити.{S} Подижи уза се нове људе, и сиромахе и п |
| .</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој ј |
| агли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Д |
| и детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.< |
| и већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — |
| {S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, |
| с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С |
| "98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би н |
| > <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте |
| ске, а Стеван очекиваше тренутак кад му ваља поћи на сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њ |
| а од прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу пом |
| да душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и нач |
| цу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару п |
| је и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко |
| илија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Би |
| "11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се страшила! рече јој опет |
| оживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протов |
| оје јој они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> |
| даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срез |
| о Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста |
| <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад ваљало чинити, али без оклевања оштро изиђе против пред |
| ејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљало спасавати.</p> <p>У последњем тренутку Синиша и |
| и у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао. |
| речи моје у крвавим бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком с |
| , али не суди тако и он, и ако би му се ваљало чешће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га |
| /p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добр |
| они не могу лако туда наићи, јер би им ваљало бити са <pb n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{ |
| А?</p> <p>Ариз не знаде одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам |
| <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво нећ |
| — Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, имамо, хв |
| је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чека |
| спотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и |
| али да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игуманом Макаријем он опоро сврши и т |
| .{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, зна |
| пот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике града Д |
| сулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом кр |
| бавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих |
| е ноћас морати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље |
| е.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно младо момче ком се није з |
| олока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Сл |
| ежећи и испред њих, јер је пут тесан, а ваљда и од новог му помагача, стаде поскакивати уз брдо |
| — Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно мла |
| и наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи |
| а не знам шта је после било.{S} Овде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд |
| е братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крс |
| аху.</p> <pb n="122" /> <p>„Не разумеју ваљда?“ упитах пратиоца. „Разумеју али је сада тешко од |
| ски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жуп |
| ћ, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар У |
| >— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главар |
| синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, усли |
| нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет би |
| вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост до |
| послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и уг |
| оји је од Турчина чуо, али прећута нити вам хтеде казати оно што је понајпре од тога савета усв |
| , стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је просто!</p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на |
| а на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благослови!{S} Опрости! једва изговори |
| шега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за т |
| чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори о |
| су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу |
| лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога |
| р она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо |
| ти и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа |
| к мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на уснама.{S} |
| Богу хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем |
| ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће б |
| суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити про |
| работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, |
| ну.</head> <p>Лобојевић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде |
| их врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се |
| мена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; |
| а ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко зна — није ли тако мислио и сам кнез.{S} |
| адије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици ја однех победу.{S} То ј |
| орбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је |
| чуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</p> <p>— Истина! одговори она брзо. |
| по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову несрећом!</p> <p>Мар |
| јвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много |
| је Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жр |
| <p>— Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се |
| има огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег гр |
| у као бацити, а ако сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причат |
| саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала в |
| и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа? |
| вера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да госпо |
| 4" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко во |
| лманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али |
| се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем у |
| ти у њихове послове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер |
| са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припето |
| јим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно р |
| елин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.</p> <p>— |
| ела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, |
| онај крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што |
| е <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу по |
| } На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке х |
| х седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омал |
| старац радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме жи |
| овој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели п |
| еколиким местима у Трговишту светлуцају ватре.{S} Али се с једног краја небо као растањује, ако |
| ће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у свом |
| м се прибравши, па ступи корак ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више раз |
| гло одазва кроз пукотине а пламен се на ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи н |
| , да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућ |
| рибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш |
| који седоше уза средину стола најближе ватри и њеној светлости.{S} Један од њих бејаше ћефалиј |
| > и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу комад почађала платна иза |
| , зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут да се |
| >За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравиц |
| и.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о |
| p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам п |
| исте, тек проклество не!{S} Оно је само ваше!</p> </div> <pb n="207" /> <div type="chapter" xml |
| S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забрине |
| моје брише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не |
| а за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ по |
| Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оставила тамо откуд |
| мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам т |
| угарски пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу |
| јорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећ |
| , ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по Преш |
| биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућности.</p> <p>Тада |
| о, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спуш |
| ајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно ал |
| ешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с је |
| је војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у пуном сјају светљаше сунце.{S} Његов |
| ад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, |
| ти пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих брзо, али ништа не ос |
| ским Бајазитом, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{ |
| жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога ћесара очекивал |
| Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорну верно |
| а мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути с Марином |
| ац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Ме |
| деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њих |
| тона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупним везо |
| о што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њем |
| то указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћ |
| ала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше г |
| ала о томе што је ћесар Угљеша прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао |
| рпског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвоје |
| ао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише |
| оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност. |
| ољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранк |
| ла дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јан |
| тнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима је целе трпезе стајао са све чети |
| угачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику лозе.{S} Тада се преко средине опаса шир |
| На њој су крајеви около ишарани крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко ха |
| раздају утрвене стазе које им одржавају везу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према |
| {S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћ |
| 1" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад очекивасмо плод наше љубави.{S} О |
| рубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац разви |
| за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све је било у нашој, у твојој руци, и све си |
| е која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу ко |
| којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебног рачунара.{S} И ако п |
| чена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Ма |
| ко тридесете <pb n="35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста ал |
| њеној стајала је у почетку петнаестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповед |
| Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше |
| p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто мало старији од д |
| е снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мара — осредњег и можда ма |
| од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и |
| м година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први |
| ду.{S} Наиђоше, ваљда с прва у младу им веку, боре на ведра чела младих службеника градских па |
| у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не про |
| е и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира |
| који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они |
| дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; гд |
| > <p>Први се истаче Лобојевић:</p> <p>— Велеможни и славни ћесаре!{S} Кад недавно с Косова осва |
| оштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој |
| е ћесар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западн |
| је хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек та |
| Један свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове кој |
| епе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{ |
| прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у |
| тантину, човеку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешт |
| тка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница стајаше п |
| амена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје |
| .{S} Куд бих на то и помишљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да с |
| >Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен |
| воре.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног св |
| но за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а око ње широке растове клупе чисте и опр |
| један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у |
| ља, па се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој зе |
| рци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они дети |
| и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји |
| естадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У храму бејаше свечана |
| дини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој прип |
| држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост |
| искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика неизвесност: шта смера и куда ће поћи ћесар Угље |
| ра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог во |
| дваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на |
| ли она што остаде опет бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар |
| ом.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовић |
| ближе ка ватри.{S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази њ |
| стола у тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стол |
| е је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које |
| м.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају |
| Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи та |
| p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="2 |
| с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спр |
| лу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступ |
| које је деспот управио свима поузданим великашима својим да похитају с војинством на заказана |
| спота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n="199" /> литије и молепствија, владар са д |
| и обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарх |
| поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} Н |
| г двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град с |
| е свиле а около њега су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе ст |
| другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављ |
| аног листа бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по |
| зи, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у |
| је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата |
| да јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n="72" |
| ead>Кобна виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Морав |
| S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу |
| после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бед |
| м грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било |
| се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода |
| била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспото |
| ком у котао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које |
| и продавцима.{S} Око свега је Трговишта велики ров који брани улаз на трг, куда се може једино |
| бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> < |
| и и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико т |
| ао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиг |
| денцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, на |
| обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада се |
| леменитој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о |
| ежак мост преко кога се само може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако |
| деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспо |
| то онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом |
| <p>— Богу хвала!</p> <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то ч |
| ца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, |
| е Ариз и извади из кожне одеће своје по велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо |
| који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху преска |
| Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли |
| јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку |
| етине.</p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вин |
| е кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а та |
| p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима с друге ст |
| жних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и б |
| појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима без браде, и његово вазд |
| о и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и полугласно рече они |
| вде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала |
| љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубо |
| не међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова |
| лисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се о |
| ође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %ку |
| и, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма |
| фимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда |
| греја:</p> <p>— Имао сам у свога мркова велико поуздање.{S} Чеках ред.{S} Прво се пусти тај — ј |
| велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са |
| свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опе |
| ади престоља па преко њега спусти своју великовојводску капу.</p> <p>Чим стадоше у престоља, је |
| на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне сламе исплетеног клопавог шешира на г |
| иво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови поду |
| еко мале удолине којом јури поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{ |
| хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младеначки венац |
| азорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао |
| > <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде |
| са и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n= |
| ефалија и тржник.{S} Сматран трговцем с великог београдског трга, који својим пословима свраћа |
| тавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле и одужи |
| еспот стадоше у столове и кад се остали великодостојници разврсташе у храму који се испуни, пре |
| сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи |
| и која је удесно од њега седела у такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе ј |
| и свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом с |
| порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се вели |
| Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју |
| а бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у великој кованој брави стала шкрипа челичнога кључа па к |
| .{S} Али се он бејаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од м |
| и, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> < |
| на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се |
| скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу |
| Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бов |
| едан од службеника манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони п |
| своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од |
| их уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док са |
| д, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог кр |
| ступи кроз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и |
| заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала! |
| ас, против силе агаранске — брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! о |
| и%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге |
| <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно дода |
| } А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брат |
| из, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} |
| ше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А и ти си се био престравио.{S} По |
| Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, х |
| лакша нити мања.</p> <pb n="276" /> <p>Величанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро з |
| за овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом |
| одслужити прву службу обновљене снаге и величине српске!</p> </div> <pb n="234" /> <div type="c |
| ци, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најлепших влада |
| до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} |
| т није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} |
| о другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаш |
| на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, бедом руком што та |
| и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невес |
| трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати |
| деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника |
| укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да |
| лавља прота новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмо |
| алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месец, че |
| потство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себ |
| не северно и јужно од брда и планинских венаца који је окружују, па не бејаше оно никада жељно |
| о кога се спустила, испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше |
| о лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац доб |
| иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише |
| ије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом |
| </p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пр |
| везда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буд |
| е мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио вла |
| Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први вен |
| ског кога је Маринин муж Бан Крајиновић венчао још кад Бан бејаше моћни протовистијар кнежев.</ |
| еђу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „ |
| и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исков |
| лице шакама и бризну у плач, што Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико |
| , зна ко је, ако се и не зна која ли је вера и откле потече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови |
| родом у храму облада радост и појача се вера у срцима његовим, и све утону у усрдну молитву Гос |
| гледаше у мору света свих језика и свих вера.{S} Он се благо на ме осмехну и ја бејах блажен.{S |
| а, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти |
| ба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.</p> <p>С |
| о Брдо које је круна наше моћи, снаге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ак |
| станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Ло |
| преко рова мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови с |
| оме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води |
| нстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на |
| вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се с |
| одмор после тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук тру |
| вота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, раздражена ужасним гу |
| аве и рањене, примила хладна и вазда им верна Морава.</p> <p>Али Турци не могаху ни разгледати |
| обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпо |
| Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је |
| ј тужну судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живел |
| хвала, и испунило.{S} Не исповедих вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милош |
| и имену његовоме!{S} Јер, <pb n="85" /> верни моји, пала је мора што ми је пуних десет година д |
| свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb |
| а њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице |
| са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласни |
| решевом.{S} Али Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја п |
| озовеш и твој ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</ |
| пет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Д |
| мишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград |
| да деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога |
| pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас н |
| — А ко јавља то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му |
| S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од б |
| hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагле |
| <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене |
| на би имао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опе |
| Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем |
| S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам се клео имено |
| е и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још ист |
| га, Синиша је сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницим |
| , бејаше исписано осећање непоколебљиве верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше |
| ирода била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} Сретне ли у шуми |
| пријатељске.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусу |
| властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни |
| астир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом веровао, а они њему — ко зна.</p> <p>Прелазећи преко ис |
| ећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно м |
| али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Ко |
| дан од најмоћнијих.{S} Његовој часности вероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењах |
| у јаком противнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здра |
| свих страна устану против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој гл |
| г цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих |
| ју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен улазак у Крушевац — јако развесели в |
| што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвал |
| p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Л |
| p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је момче и неве |
| а живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго мо |
| се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и к |
| о лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>К |
| и се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чуја |
| виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{ |
| такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора |
| >— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни |
| вен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше м |
| у кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Бла |
| ао јасан смер.</p> <p>Марина бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобо |
| ких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колибом диз |
| Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац пола срдито |
| од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није |
| кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна |
| </p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Угљеша — |
| ава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити |
| ала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано |
| Сестро, хвала ти!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> |
| а читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пусти |
| м %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело показујући од лавора венчић који у руци држаше р |
| ински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Лобојевић и лупи се с пуно поуздања шаком по гру |
| ну злато у његовим рукама, Аризу синуше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нест |
| и:</p> <p>— Ведри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и |
| његова скупоцена кабаница сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостиве властелинке |
| о, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих |
| ованога кнеза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов |
| племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја |
| ричање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео и понео.</p |
| као што је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи |
| тељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода л |
| дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојевићу не |
| а врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очек |
| ло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред |
| уше весело и <pb n="261" /> очи, али те веселости брзо нестаде кад му Марина рече нека тиме буд |
| евима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брз |
| о и осети како му црв љубоморе подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре про |
| ц за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у |
| лате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше |
| својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Сини |
| ластелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко |
| то прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расположен, као што су и они, и разговараше са |
| чким гостима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било сп |
| аси тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— |
| аким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се ука |
| при самом утоку повезе се и сам лакше, весла стадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше |
| аљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Она |
| } Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о кр |
| га и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се о |
| ме месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровину непогода је троши а дажд |
| удари брже, али он опет пође напред.{S} Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са |
| а се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама за |
| , чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и м |
| аље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао тврде зидове на г |
| упним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и повије пламен од воштаниц |
| небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даж |
| стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега дох |
| дити поче крупним и ретким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} |
| S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Ари |
| нца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-си |
| наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривиц |
| ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пр |
| ха покидале кад се у ров спуштао, те му ветар који на махове пирне бије <pb n="143" /> голе гру |
| барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице |
| ец и осветле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: |
| у му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом обилази то место |
| Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пламен се на ватр |
| вом.{S} Ариза прође језа, осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не зна |
| ам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да |
| близо некакав чамац који се у мрклој и ветровитој ноћи месеца августа не могаше истина видети |
| подари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми нагл |
| као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, прибра |
| S} А и та сенка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа ова |
| меду мирно царовати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" / |
| јевић највише бојао у својим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му |
| опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и |
| онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путов |
| ојску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у гр |
| та, као што су аздије чешће украшаване, већ је била ишарана крупним коцкама, а на првим двема п |
| <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу сви |
| вде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде б |
| ђу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац к |
| њ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку.{S} Коњ Фркну и |
| ебе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевц |
| <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то м |
| и видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па |
| е се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично напа |
| ена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још само благослов старога |
| сан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Кр |
| прећута повод своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина нал |
| брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас |
| ами лио пред распетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време |
| езу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} К |
| у кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар |
| ало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у раздана |
| </p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Води |
| Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања примити посланике |
| <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Све |
| Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врм |
| мење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, уд |
| е спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту |
| ма се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода |
| ати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала |
| за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.< |
| ам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну |
| ојим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или |
| ђа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела сазнавати што је имала чути а што је нерадо |
| да оно што је била; њу не само подгриза већ и разорава црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Д |
| мене у части толико колико ти?{S} А ја већ улазим у старост.{S} Па или ћу погинути у рату, или |
| је.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Оста |
| ање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на сваком н |
| ма којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и |
| огради раније опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже |
| омена.{S} То управо и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад пост |
| рика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене речи.{S} Брзо слете низ степени |
| себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана |
| <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p> |
| госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку десп |
| одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и |
| Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљан |
| цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута ис |
| /p> <p>— Па реци штогод још о томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе: |
| p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну |
| ране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.< |
| неко промаче.{S} Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на изв |
| ог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много што шта; они су пак знал |
| јорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни |
| склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с |
| а деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав |
| реко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да |
| премао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде |
| и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо |
| ње и пођоше у храм.</p> <p>Литургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше |
| ла чути а што је нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и З |
| о, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала |
| ојом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око А |
| покуша још једном свој посао на који је већ толико свога новца потрошио.</p> <p>Баш кад је о то |
| Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина М |
| арина исповеди и каза му све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, М |
| завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а ст |
| а војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад |
| ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде |
| мљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам ни |
| p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он |
| ком војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после |
| снога Мусе који уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вр |
| /> малом прозору тражаше коњанике које већ кријаше брег око кога пут у лево савија.</p> <p>Али |
| е сви искупише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема |
| не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислим |
| .{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац ос |
| ека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што |
| и опет сврну лево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трго |
| корака низ камене степенице били су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су |
| игоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и са |
| опет прође језа али не само с хладноће већ можда и са страха.</p> <p>Он бејаше увек чудноват, |
| нагледа јунака о којима се многе приче већ у велике стадоше плести.{S} На пристаништу не <pb n |
| е дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге приличн |
| у добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад |
| а виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и |
| тња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела пла |
| се, молим те!{S} Погинућеш!</p> <p>Ариз већ бејаше поремећен у својим мислима, али је обема рук |
| оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на ос |
| еш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарај |
| Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да |
| ви раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} М |
| се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је |
| г Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова |
| буди сведоком, не ништавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родит |
| Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хо |
| који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја |
| мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо |
| иваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодостојници деспотства срп |
| >Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само |
| у.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Уг |
| етњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове зад |
| њен улазак у Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту |
| > <p>А његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> < |
| ознаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натра |
| Авале, и кад се тама са свим спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице |
| рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стиг |
| сподом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути против нас.{S} Рекох у Царигр |
| могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом |
| то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који доса |
| ајравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и |
| том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи |
| е за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не |
| зиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанк |
| рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара, одговори му Радослав.</p> <p> |
| јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишла из усамљеност |
| спунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престон |
| а страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта виш |
| овну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског цариника М |
| дговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{S} А |
| смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по дру |
| Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило |
| естоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манасти |
| ању коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад |
| n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девој |
| ку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза |
| S} Али то писмо не оде коме је намењено већ Муси, љутом Муси, паде у руке.{S} То је било баш у |
| шта без старог искуства.{S} Ја ћу му то већ показати, али ће науку скупо платити.</p> <p>— А је |
| сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина сама |
| } До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он |
| окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред сам |
| ић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико |
| не рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и д |
| у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угље |
| навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се клизаше Ариз.{S |
| а са господарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство. |
| <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Лобојеви |
| тима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само се мач, топуз и копље у крва |
| ина и сама погледа, али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколи |
| и те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} |
| ђ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си примио и помоћ коју нам |
| ати, али тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме |
| е на пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и у |
| еши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић |
| т не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је био Костантин Костенски кога с уче |
| лагослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје |
| најближих својих великаша и на њему се већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Уг |
| последице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту пок |
| рада води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле |
| и вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њему се већаше о |
| арих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> |
| весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише |
| ез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад до |
| о дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша в |
| /p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска |
| великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и В |
| оспођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађ |
| у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима дес |
| ави, те је на раскршћу њихову остављено веће место са кога се може на све четири стране Трговиш |
| иваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њено |
| аслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред влас |
| евој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мач |
| војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свил |
| генија очекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још |
| бро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало д |
| ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог вит |
| као да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи |
| авине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара |
| наци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У |
| ста извучен из корица мач.{S} Већина од већника укрсти с њим пред престолом своје мачеве, сви у |
| <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и нар |
| зим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно потресена, склопи руке |
| сар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничк |
| ри сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро |
| а јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање |
| ри се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису попустили.</p> <p>Такви беја |
| даваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> < |
| век досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ до |
| ански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племенитом речитошћу својом%, баштина његова би пр |
| аје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</ |
| и наша остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане та |
| се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасност и неизвес |
| иде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју |
| и без тога знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео |
| гледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али |
| ништа о њој не рече.</p> <p>У том се и вече спусти.{S} Марина клече пред икону и мољаше се Бог |
| ле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с па |
| е га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, ударајући мрком сенком својом на све |
| ри се зора наша! рече он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше |
| у слами са својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па ј |
| } Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук |
| ојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! пр |
| Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустим |
| ели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза наш |
| малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи др |
| Марина пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и |
| нез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама |
| једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја |
| љу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује |
| рива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко отк |
| епог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца |
| ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе |
| и град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и |
| и покаја, па похита:</p> <p>— Нећеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани. |
| снивала страшне снове у којима је прати вечито Ариз са својим мутним очима и ножем у руци.{S} А |
| ћу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и отац и мајка |
| ладарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио |
| и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох |
| так маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспо |
| , о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, |
| невољи морао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само м |
| зини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна х |
| отници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и |
| му ране опет не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ра |
| гледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак |
| {S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевск |
| у ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казат |
| тву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — било је старијих ратника; ако је по снази мом |
| .</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, т |
| да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ било освојило и |
| е заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у д |
| о пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те |
| ви него срце.{S} С тога се могаше и сад вешто прикрити.</p> <p>Лобојевић се чињаше весео и расп |
| и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колуб |
| S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљив |
| косом и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила н |
| ове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је |
| у земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препреке.{S} |
| д ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!< |
| се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> |
| се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Константин Ко |
| о али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а гла |
| свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и |
| Минуло.{S} Тебе је Бог послао...</p> <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, |
| други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња Јефимија |
| дали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћес |
| т не бејаху без пребола.{S} Вешти послу видари које манастир обилато награђује и ради болних и |
| онако ослабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код |
| бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало |
| предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник по |
| ли он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од |
| м капом, опшивеном црвенкастим самуром, виде она лице на коме неколике јаче боре казиваху неку |
| , који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се з |
| се народ који махом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, |
| ила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког |
| раду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београд |
| ад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и |
| ањаше, нити кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима свој |
| ом му прође језа и он се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале ка |
| погибли.{S} Али по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода |
| х сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше |
| ици са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али с |
| ли? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслин |
| орика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном |
| који је био уздигнут паде сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бран |
| абрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажарено те |
| а допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно јој пружи руку коју Злата пла |
| наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} У |
| и причека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и |
| брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут ста |
| грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, х |
| е поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у |
| умана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се прво, охрабри се и с |
| стрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опе |
| а јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу променила његова госпођа и како ј |
| јорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољ |
| ећ се обазираше на све стране и тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, |
| у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половин |
| обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нити се његово крваво тело могаше разликовати |
| и гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тад |
| логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би цена кој |
| ушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добр |
| м загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Ви |
| са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја |
| дима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Ј |
| душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одла |
| свану мртва тишина, нити се што чу нити виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пус |
| престано разгледаше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али о |
| поде! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху |
| куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, |
| ише, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зоји |
| сти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поч |
| се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић |
| попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор ов |
| пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступови |
| зем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шум |
| непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њ |
| тане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прош |
| } Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша |
| тихо и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори |
| д је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је д |
| } Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало; знам како си вредан |
| >— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта |
| ху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећа |
| ниша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надати.</p> |
| у сећању њеном као нешто што је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које грани |
| Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две в |
| оћерке бованског цариника Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бов |
| пирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијори |
| Тек у близини манастирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати |
| по свршетку ирмоса на раном јутрењу.{S} Видело је извежбано око протовистијарево да се у књизи |
| спот из нове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благовер |
| буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S |
| смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи ош |
| ?{S} То не верујем.</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пл |
| крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, |
| ликих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не мач |
| > да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи. |
| а куда је прошао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана |
| /p> <p>Ариз му каза све што зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео |
| >За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пу |
| ом и узео му помагати у послу.{S} Ту је видео и кога још има.</p> <p>Један старац тимараше неми |
| хвала!{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о кој |
| е бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p |
| је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор д |
| p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само доба |
| му не бејаше опростио издају.{S} То сам видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S |
| а се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> < |
| ко је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина |
| кад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} |
| — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе |
| делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Божја на овом месту на коме с |
| ваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика |
| нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко рова спуштен.{S} А колико |
| ој ноћи месеца августа не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала |
| — Нека је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радич |
| и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте је вечери следовала његова |
| лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.< |
| пна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над су |
| утничку кабаницу, не могах ни лица лепо видети.</p> <p>— Насамо, рече?</p> <p>— Јесте.</p> <p>О |
| з приличну пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљи |
| Приђе мало ближе и сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисл |
| S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово б |
| звуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с часа на, час јата преплашених неселица како са |
| ша.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице срећ |
| да пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу |
| — Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања |
| е ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом се савлађиваше Јанко.{S} Видех мало пре ка |
| .{S} Све поплави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илде |
| а судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склања |
| х далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобоје |
| милоште мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао р |
| деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је била; њу не сам |
| е црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на |
| еше, смени и Марина своје црно рухо.{S} Видеше је у богомољама, видеше је на тргу, на бедему, и |
| и се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? |
| вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богој |
| а је Марина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није |
| источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду |
| се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да с |
| Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити |
| редаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног господ |
| марци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у тако |
| ом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазареви |
| на.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог х |
| уда <pb n="142" /> мрачно, нити се ишта види осем што се на неколиким местима у Трговишту светл |
| им сјајем.{S} Има једно небо које ми се види ведрије и лепше и у коме ми се указују пути за веч |
| тоје обично отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо па |
| коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац преврте Ариза и рече:</ |
| ђено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља управити кораба |
| на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и |
| Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг к |
| паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час |
| ти врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p |
| ного добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни гово |
| ад главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо ли |
| уди се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S |
| ко је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје ср |
| чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не м |
| ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> |
| концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми г |
| Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао с |
| ика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину сво |
| свему и свачему и своме срцу.{S} Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} |
| м Радослављевим, он проговори:</p> <p>— Видиш, брате.{S} Оливера је зле судбине.{S} Нико не зна |
| м са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Аризе, што нећу.{S} Што није ни моја мајка седел |
| ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Д |
| </p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који од |
| >— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S |
| Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и по |
| ска лепота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> |
| Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без |
| , све би ово било моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има град |
| иповест.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажен |
| тро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост |
| ско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зи |
| е неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест годи |
| се није знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, |
| нај што остаде на обали никога већ и не виђаше али слушаше још непрестано лупу весала све слаби |
| астих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> < |
| head>ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На свршетку велике клисуре кроз коју |
| 5" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Ли |
| му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српског |
| и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде |
| прибираше од силних утисака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару с |
| <head>ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Мило виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот |
| била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини манастирској кад бејаху, видел |
| у склони копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стад |
| емилој.{S} Средњег и мало мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему н |
| тарац тимараше немирну и плашљиву једну вижљаву бедевију.{S} Старац у послу опрезно поступаше и |
| ахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, |
| даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>Прођоше свуда редом, све видеше, и најпос |
| ден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворани |
| ну посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, па се спуштају узаним |
| ем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, |
| испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њо |
| ње ал’ ја без тебе не могу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не |
| ли ради једног цветића из руку њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бе |
| а у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истински <pb n="9" /> претрну, врата се от |
| до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тумачила Марини ш |
| дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p> |
| не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="241" /> < |
| рема Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху |
| ваше њеним покретима.{S} То би брзо.{S} Вијорика му пусти руку, узе оба зрна и стави себи под ј |
| амотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а в |
| знаш ко сам ја, шта имам и шта могу.{S} Вијорика ће бити твоја.{S} Ја ти то кажем, али ти мораш |
| загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази ка |
| а одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Богоје рече:</p> < |
| > <p>Ариз устаде:</p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово |
| и мало уплаши:</p> <p>— Аризе!</p> <p>— Вијорика, нађох те! страсно и упола кроза зубе одговори |
| едњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! рече јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе |
| е јој Ариз.</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Вијорика, ја ти праштам све ако пођеш са мном.{S} Није |
| аци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Остави ме!</p> <pb n="262 |
| ђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно |
| и.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, пока |
| ји већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> <p>— Злато! и показа руком |
| Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што би иначе обично чинила, н |
| их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе |
| збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше |
| усти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је! |
| нда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе |
| платно, које се једним крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут |
| шао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господа |
| од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби нап |
| </p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорика.{S} Она је погледом потражи међу онима што беј |
| S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу п |
| тране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} |
| а.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнена запрега |
| д Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као го |
| је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још |
| плану јасном светлошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} |
| девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p |
| </p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не |
| лага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала страшне снове у |
| ико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз ј |
| та и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или |
| о, претио, питао што је отишла — али је Вијорика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут и |
| ти, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ћу, ја |
| код извора.</p> <p>Ту је била одистине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Ал |
| ив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p |
| чне мисли ношаху и Ариза, и у колико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толико |
| а љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>А |
| себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и н |
| <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на пањ, подвијајући ноге п |
| к да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; |
| Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним к |
| ежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за |
| његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату одећу.{S} А и глас |
| ица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И вл |
| пође корак унапред.</p> <p>Те је вечери Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе ос |
| м је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин сокол |
| p>— Али ја те не могу пустити, одговори Вијорика и јекну кад Јанко прикупи узде и бодну оструго |
| нка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се |
| у.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и |
| <p>— Ја сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} |
| с ове источне стране.</p> <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке |
| бија је натраг...</p> <pb n="240" /> <p>Вијорика се расани и руком обриса сузне очи а срце јој |
| ве видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> |
| на би се таком обрту обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост п |
| рада нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p |
| јводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема |
| , па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се ис |
| /p> <p>Са бедема се разлеже рог.</p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} |
| лчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у л |
| сукнену белу обућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћа |
| ножем с леве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на св |
| тра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на в |
| ваше како је нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ср |
| ор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у дв |
| а тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бејаше још слободна од страха, али јој поно |
| како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше |
| часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ва |
| кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакама и бризну у |
| аваше около све јачом светлошћу.</p> <p>Вијорика бејаше ухваћена па опет упуштена веверица: срц |
| знам Вијорика, шта ћеш ти овде?</p> <p>Вијорика се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз |
| <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Вијорика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин с |
| тарцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом |
| клисури бованској толико има.{S} Нигде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања морави |
| дских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нестало.{S} Пређе Ариз и Озрен, био је у Липов |
| аринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече |
| им пословањем своје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобоје |
| обро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође к |
| о мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око срца: њу |
| цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све |
| Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше нови |
| Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p |
| кав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је кро |
| ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спо |
| ше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остаје |
| бично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у којој подлеже она сама.</p> <p |
| пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца као |
| ло у страху, само Марина још не отпушта Вијорику која јој из расутих зрна по столу клечећи пога |
| не, стане старац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста |
| чинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{ |
| си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одиста и умирило.</p> </div> <pb n="164" /> <d |
| довољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше пре |
| адаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста на њој.{S} Он виде |
| неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињаше свега свог |
| p>— Кад си туда ходно?</p> <p>— Тражећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, |
| мужа, поверљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схва |
| " /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и оч |
| о је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи то читати?</p> <p>Ви |
| лице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо принела.</p> <p>Корис |
| је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене чохе извезен |
| >Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он је остао у г |
| махне ножем на њега чим он што зло рече Вијорици.{S} А и та сенка није његова није сенка, већ ч |
| а после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да и |
| а што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаш |
| и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њен |
| нице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво уплетене упреденом опутом, а на ногама су му о |
| граду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босански |
| ј се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, |
| бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша се с очајним клицањем хр |
| урну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све |
| тарац са секиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, |
| риза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и сама преплашена, измахну руком и ка |
| а, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу бил |
| /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! |
| .</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављен |
| итезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се онда као т |
| 28" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} |
| ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забр |
| /> <p>— А ти умри од моје руке! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем |
| ео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју |
| па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ |
| астелином је још стајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му |
| у који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташ |
| {S} И просенице, и сира и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Доб |
| господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он приј |
| и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у г |
| е вечери сеђаху Синиша и Јанко уз пехар вина, а Јанко откри Синиши тајну своје љубави.</p> <p>— |
| да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас |
| соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога |
| , кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узани |
| кујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватре |
| н и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад с |
| нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвра |
| е.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пусти н |
| ему је било чувено вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпез |
| господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било |
| едавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе н |
| и.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више |
| х! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху |
| ни суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор који бејаху пр |
| други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче са широким постољем, кратком ного |
| ојим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} |
| струка наниже, а под самим рубом хаљине вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пу |
| и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутр |
| их великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се |
| Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици |
| м кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао.{S} |
| наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На |
| војим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чуве |
| м, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић. |
| липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од д |
| ла у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и наслоном тако и тиме што је сва била |
| чу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору и рече Марини:</p> <p |
| звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Из |
| бично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватр |
| аћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и он |
| , завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином постављен оковратник који је био уздигн |
| /p> <p>Из чамца лако и брзо искочи неки висок човек огрнут великим плаштом, па се одмах саже и |
| > године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто |
| њу седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и светлих на |
| даше околину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао |
| p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и висока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шу |
| а коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они изјездише на велик |
| мо с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше |
| ности читаве бајке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око за |
| >Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а од прилике је знао |
| дведоше у <pb n="119" /> најлепшу одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>С |
| заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у д |
| исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исповед |
| полије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочни |
| убоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на |
| вљати за толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини масл |
| <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, |
| се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у год |
| но.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога ве |
| е и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, |
| о са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена унапред св |
| њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од |
| и на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S |
| та настаје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилич |
| ане.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке виси |
| м, наслони се на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа пра |
| есно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговори |
| 5" /> стуб што је на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p |
| лећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако |
| дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угље |
| такој великој столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Ј |
| а да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостал |
| од куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег гр |
| </p> <p>Синиша сеђаше на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина к |
| ару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог гр |
| <p>Тада се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка во |
| и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за ко |
| римљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјај |
| атлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је |
| плетара, па приђе ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро план |
| у се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на мор |
| {S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве маст |
| м и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, реч |
| а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздр |
| на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам |
| ине опет рече Оливера:</p> <p>— Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и |
| енка није његова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је |
| ма наћи ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после |
| иниши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина још мекшим гл |
| <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и |
| својим изгледом у овај мах био истински витез чиста срца и крепке мишице.{S} А такав је у истин |
| гова није сенка, већ човек, витез, онај витез који тако често свраћа овамо — то је Јанко.{S} Он |
| шли послом и радом.</p> <p>— Чувај овог витеза и негуј!{S} Мој ће ти бабо стоструко платити тру |
| кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад год се пос |
| о одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и |
| оспође како младе девојке освајају срца витезова који по свету блуде те се бију и крваве само р |
| нда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" /> а у сукобу крв л |
| а, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се често и у Прешево стицаху богату двору |
| тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих по |
| абра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и |
| адаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> <pb n="2 |
| вотом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у |
| он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето |
| дилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазарева крв запојил |
| .</p> <p>Можда ће се ту покајати ранија витешка погибија косовска.{S} А можда ће се сад и после |
| и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече Марина Синиши и у |
| им братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало пре |
| свестих се.{S} И ја тамо не остадох.{S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чи |
| а онде проливена; па је она, смем кнеже витешки рећи, и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за |
| ли.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја |
| ано, јер ја љубљах твоју сестру часно и витешки и бејах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и дан |
| Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је на азиским стра |
| дар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост н |
| адовао радости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који б |
| ме, непозната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара бованског.</ |
| више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким њег |
| Он не бејаше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} За |
| деспотом поклонио па онда стао право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му пруж |
| Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу По |
| ијате.{S} О, ал’ сам био срећан кад сам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књ |
| под које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка хаљина, н |
| ва деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже ко |
| а — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Оливера благости |
| их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу ме |
| те наскоро још јаче испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Св |
| !</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше по ваздуху:</p> <p>— Ја нисам нигде била, ништа |
| рпске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али |
| и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате |
| етле крваво разбојиште, подухну ветар с Витоша и разнесе по свему логору јуначку тугу: јер Сини |
| бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлег |
| де вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ари |
| ако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бов |
| лико се Вијорика од њега <pb n="139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад |
| рете се, стеже руке и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без сво |
| оштрим ножевима комаде беле погаче.{S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављају |
| та може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрмени |
| било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слободно |
| је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич |
| S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их |
| , и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој крчми посматра |
| изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, није било.</p> <p> |
| џи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатков |
| врежу што се испела око једног изданка више омање стене, Ариз стајаше на самом обронку и чекаш |
| деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињав |
| аморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз во |
| бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо лишће разређено и бојажљиво ја |
| ма нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне.{S} У Царигра |
| и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Његова одлука би брза: раскинути |
| прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети |
| телин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово знађаше.{S} Кад су Никола Зојић и |
| в виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле и странпутицама пође н |
| се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју ј |
| здао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутов |
| е тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поруч |
| том, пао је.{S} Мене сада не веже ништа више.{S} Ми смо витешки искупили своју реч.{S} А кад је |
| естит човек.{S} Од тебе не тражим ништа више.{S} Хвала ти!</p> <p>— Немој тако, ако Бога знаш!{ |
| S} У покрету се његовом велика кабаница више размаче и Вијорика јасније спази његову богату оде |
| о свему логору јуначку тугу: јер Синиша више не виде светлости месечеве.</p> <p>Његова смрт би |
| касаше Јанков коњ.{S} Она не имаде кад више размишљати, већ искочи из шумарка и прискочи Јанку |
| Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме |
| , почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман пр |
| азову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо |
| е облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо праме |
| е дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје п |
| ата, верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћеса |
| ам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у сус |
| било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, |
| пусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни |
| и тај посао.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника |
| творио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломит |
| е било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две године после см |
| жало и велико у злато увезано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлого |
| " /> капи српске крви пролити и онда ње више неће бити.{S} Она подељена битка што се тако нејед |
| и не могаше ништа одговорити.{S} Сумње више није било — Вијорика је ту!</p> <p>Мало после му Б |
| адичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њ |
| Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој издисах указа анђео који је |
| поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на |
| ет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена тра |
| не на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мех |
| е, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао |
| на Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма бејаше знатно поткопан на неколиким ме |
| о сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега с |
| били у азиским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђи |
| е чињаше невешта, а кад се сузе стадоше више у очима скупљати и ронити се, незадржаване, низ об |
| ном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један ма |
| ће, надам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких п |
| му не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих ли |
| <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и р |
| p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има |
| мџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али ј |
| и вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеко |
| е и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају |
| ре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али |
| Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како |
| енику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а |
| те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према ст |
| који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</p> <p>Јадајући се тако Б |
| д горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба д |
| који са своје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад поз |
| 139" /> више склањала у толико ју је он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у |
| Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девој |
| му нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва |
| рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да |
| е и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n="200" /> сабора бе |
| оље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне кр |
| и стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен црвеним и плавим |
| подар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу других башти |
| ања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му било тешко |
| се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом променише по |
| p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде збивало за време војев |
| даше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо |
| збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па с |
| ођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу имати |
| и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика.{S} На њој је била чиста бела платнен |
| вније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одск |
| че Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад г |
| лати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84" /> <div |
| да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицом или |
| Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што н |
| ође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту. |
| деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењ |
| сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови не |
| азвије и насели. —</p> <p>На тргу одмах више пристаништа бејаше једног јутра око половине месец |
| а тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у д |
| ну лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пред узвишеном мајком к |
| бројеним лешевима његових јунака и, још више, његових непријатеља.</p> <p>Али он виде како кћи |
| ај црни, Ариз!</p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! |
| збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади плашњом Вијорикином те се као окамењен за |
| сумње и сазнања, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је с |
| з кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не могаше чекати, а није му ни било потребно.{S} У |
| била као и Мара — осредњег и можда мало вишег, тања и виткија од ње Мара је била пуна срџбе, Ол |
| ји брат надбацивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и |
| сулману, али то <pb n="248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући з |
| унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{ |
| ела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> |
| по сјају имала бити једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспо |
| ке <pb n="199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црн |
| обнови, јер постаде престоница српског владара и средиште снаге његове, а име се овога града п |
| осподара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима |
| рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и ускол |
| боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху. |
| ша са свима частима које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим к |
| head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер постаде |
| <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљ |
| че млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p> <p>Старац разумед |
| кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободни |
| унце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да т |
| хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој |
| .</p> <p>Синиша прихвати:</p> <p>— Лепа владико, отупише речи моје у крвавим бојевима јер им се |
| ни Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— За |
| где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лаг |
| аш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се нада. |
| дати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> |
| пу... никад, хоћу рећи, нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефа |
| жи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана.{S} Али |
| на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која лаким праменом паде и преко че |
| /p> <p>У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни лис |
| ало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, п |
| ло које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца оштрица |
| ни могу пасти прво на Косово и утврдити власт браће Бранковића па онда Топлицом хитати овамо.{S |
| nt> <body> <pb n="1" /> <head>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type="ch |
| nt> <div type="titlepage"> <p>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСА |
| у. <pb n="192" /> Шта смерају моравичка властела?{S} Лобојевић није уз баштину наследио и поште |
| зиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога богатства нађе у Н |
| мао да отвори сабор на који се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Ран |
| куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше |
| шевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту |
| се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ј |
| ижењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле тако мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да |
| е стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављају пор |
| е је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која се противила новим смеровима деспота Стев |
| Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочита |
| града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним јед |
| чки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђ |
| о Превалца спушта у раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом г |
| но, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин осети топлу руку њену и чудном неком слутњом, |
| рика стави хитро прст на своја уста.{S} Властелин се чисто трже и покаја, па похита:</p> <p>— Н |
| ши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у гр |
| рну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби друг |
| Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина м |
| зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} |
| видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што у <pb n="194" /> ма |
| е у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се соколачки, преварен у очекивању да је он д |
| ираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра свој |
| — готово је са свим опустела од како је властелин соколачки Стеван Лобојевић почео насилно гони |
| вац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</ |
| скрену мало поглед у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p |
| а тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се навр |
| девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је веровао њеним п |
| и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада |
| ој кћери твојој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p |
| /p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша г |
| и његовог ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов си |
| ојевић.</p> <pb n="170" /> <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у ман |
| ати.</p> <p>Марина се мало намршти, али властелин то не опази већ продужи:</p> <p>— И ту угађа. |
| ну, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом |
| бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи корак ближе ка в |
| јевић тако и учини.</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и |
| постигао сврху тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему |
| есе столици левом руком на сто наслоњен властелин Лобојевић, причајући најновије доживљаје дома |
| од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му |
| знам чега би се страшила! рече јој опет властелин.</p> <p>— Ја сам на свом месту! одговори му В |
| бројна зрнца и падаху у пламен, нити их властелин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући |
| м храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад |
| <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити прутем који већ бејаше жерав |
| :</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијор |
| е дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и уседе коња кога му пратилац копљаник |
| е далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћ |
| лост подједнако падаше на обоје.</p> <p>Властелин смотри Вијорику у куту, и његов поглед оста н |
| снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, к |
| е у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под та |
| е под пречагу која паде у пепео.</p> <p>Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувш |
| једном и пред кнеза у Крушевац.</p> <p>Властелин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављ |
| шева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Л |
| испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а имено дне д |
| је закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више са |
| — не бејаше на одмет похода соколачког властелина.{S} С њиме је у лов покашто излазио, одлазио |
| ећ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту. |
| р се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли |
| је било само утврђено станиште богатог властелина.{S} Њој је припадало само Трговиште, трг под |
| ојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера |
| среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да |
| приђе ближе ватри, не скидајући очију с властелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђ |
| ... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби се много пише.{S} |
| њско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре |
| моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> < |
| вим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и негдашњег протови |
| елог огња разговорних дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %п |
| а и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} П |
| толико похитати.</p> <p>А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике недавне п |
| на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пред властелином је још стајала купа пуна црна вина које је |
| е ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говоре |
| ; а Синиша је, поставши тада моравичким властелином у Липовцу на место умрлог старог Лазаревог |
| пота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Један корак ближе! рече весело Л |
| евић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на местима за која је држао да |
| је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отишао у Бован у походе војводи Ми |
| оје је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је б |
| и бело, остала спусти у котлић, па рече властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи |
| {S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> <p>Власт |
| одића оста на једном изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини |
| ама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога к |
| војом честитошћу може сјати пред многом властелом.{S} Али ће можда и племенити ћесар попустити |
| говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у |
| ања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да |
| .{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то |
| тоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају |
| је одиста позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} А |
| ешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада т |
| што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога де |
| нске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и з |
| ној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи која је од стара земана б |
| 3" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил |
| ађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно с |
| а води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов бр |
| војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и |
| е недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се покупи, и сам свечана изгле |
| ња и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и го |
| еме да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и |
| ити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не м |
| орих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</ |
| ренути преко Косова на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била |
| отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама умр’о је |
| дом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода |
| ини.{S} Кад је стари властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Осман |
| лу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још с |
| ворило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њ |
| о сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} От |
| га блага пређашњег бованског властелина Влатковића.{S} Брег који се издизаше више самог храма б |
| и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколиким његовим благ |
| м наслеђе и род из кога потиче — Бранка Влатковићева.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chap |
| ићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је |
| к старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, врш |
| јако пржаше у близини својој.{S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви |
| Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповес |
| ојој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово |
| е у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без брад |
| е Радич и стеже у искреној радости руку Влахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, по |
| није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је |
| ену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда д |
| а у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати з |
| ука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећат |
| опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, по |
| е љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико гото |
| зар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и с |
| у са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Ст |
| ојом са северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>М |
| лики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Бо |
| кло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком. |
| рада иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса приста и причека.{S} Али ће |
| ти на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика |
| у самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки верижњак што је он са |
| вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дуга |
| себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и причувати, |
| чаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, |
| отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима с |
| растављаху и опет састављаху.</p> <p>— Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде муч |
| у одају у којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама се |
| оме зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне з |
| оје мале стражаре над бедемом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да ма |
| изићи путевима што са све четири стране воде на трг.{S} А на њима су, при уласку, стражари који |
| , где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље |
| аваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са с |
| нава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљ |
| а Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и |
| ти гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> |
| или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац удари о крај самог приста |
| пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског пл |
| и велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два вел |
| зговори <pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме траж |
| Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога п |
| ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом. |
| а би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда |
| дско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже измеђ |
| е дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на |
| којој боник јечаше:</p> <p>— Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповед |
| се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене разговоре.{S} Опрости, али знам да у |
| х становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на |
| м, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспо |
| а мост на јаким <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и |
| епоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пр |
| деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станиш |
| орачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домов |
| оким зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној јед |
| доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била од |
| <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз |
| !{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — крај је тој варљивој срећи и онда је људи зову н |
| се упутио са раскрснице левим путем што води у Трговиште, те се тако случајно размимоишао са Ра |
| ца на којима је био, подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те |
| г и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло ма |
| ст.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододр |
| одан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из простран |
| и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је |
| јпосле се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци велики |
| и ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести с |
| же се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гоми |
| дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш, Ариз |
| фом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и ср |
| суре сливала у Моравицу.{S} Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата н |
| о корачаји осети под ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда |
| већ више ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише п |
| шавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу Милицу Лазар |
| черас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} О |
| ушевац и мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач. |
| свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди кр |
| роз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са својим људима.{S} Она је била |
| и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стад |
| се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном во |
| и дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека м |
| љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда |
| ша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом ње |
| <p>— Не сад, али ће је сутра прву Радич водити.</p> <p>Угљеша се намршти, а Лобојевић похита:</ |
| отрили.</p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново до |
| право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу десп |
| има болесниковим, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а |
| бом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се и |
| егрши под кондир и освежи лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који м |
| и.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Боле |
| паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид |
| адоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што остаде на обали никога већ и |
| е а коса у нереду расута.{S} Она спусти воду на под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у вод |
| узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладно |
| бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, |
| сти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо про |
| а је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лев |
| дарати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и тукући.{S} Пруће с кола и |
| укнуше па јурнуше напред што брже могу; вођ се од чуда и страха препаде, те једва уграби да се |
| ну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда |
| кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те |
| изо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе |
| са северне, најравније стране.{S} Тада вођ не могући већ више ни крочити баци уже, којим је во |
| у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а о |
| правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{ |
| азаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне помоћи што ју је кнегиња Милица на брзу руку мо |
| </p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко |
| вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завл |
| у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна лика |
| ше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозив |
| указа иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку к |
| > <p>Јанко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђе |
| раја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} |
| ије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак |
| аде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу се ни одморити че |
| грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота п |
| епо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звеки |
| е руковао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари но |
| озар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кола и на њима Ариза.</p> </di |
| о се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али |
| градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су о |
| овору разбирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном |
| из је од истине проспавао као што му је возар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице |
| гоје, о, Богоје!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје м |
| д и мени и теби.{S} О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта је |
| они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље као да би хт |
| го, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо |
| редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још |
| ушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и |
| обро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — |
| ки Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, в |
| ки Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, ибарски, расински, соколачки |
| вски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, вој |
| новобрдски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, вој |
| „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио.{S} И ја сам тако мис |
| убарски Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војво |
| и кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде кој |
| лубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бовански Михаило |
| Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p |
| у.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са |
| ла помало остављати.{S} Седећи на коњу, војвода Радослав показа руком Радичу међу јелама дрвен |
| за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарски Никола |
| шој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Вр |
| хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши |
| а, али су махови све ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда ј |
| бох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, мла |
| вима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Али се он бејаше знатно прерушио у ве |
| и, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши |
| прихвати њену руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад |
| сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно |
| ше Радичево престоље, и он стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" |
| — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p |
| и лице студеном водом.{S} Слуга изађе а војвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обр |
| а.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, г |
| ш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш |
| Лобојевић, властелин соколачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупск |
| рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некадашњег свога крајишник |
| г Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Бо |
| а своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њега — Зла |
| ојводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махо |
| м поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим странама |
| > <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је |
| у одабраном оделу ратничком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге в |
| сахранити.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој |
| Путем одлажаше са својом свитом неко од војвода%, а крај Јефимије стајаше једна млада монахиња. |
| Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не опазише к |
| да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски Лобојевића, који му хтеде одговорити, а |
| нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већ |
| То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала н |
| рт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, а на њему у |
| њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како с |
| јвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин |
| ађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посланству. |
| ти издвајаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Из |
| м разговору и не слутећи, пехар, бејаше војвода липовачки.</p> <p>— Несрећнице! цикну Марина, а |
| деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачеви |
| јој.{S} Твој суседни велики властелин и војвода у Липовцу стари Чреп, умр’о је —</p> <p>Угљеши |
| одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у |
| тече.{S} То је наш скорашњи сусед, нови војвода липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом |
| ивера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову заст |
| двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте |
| ци српски: војвода Радослав, новобрдски војвода, колубарски Никола, војвода ваљевски Озрен, вој |
| здање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу св |
| угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда |
| } Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдском онако гн |
| ота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин соколачки |
| а моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени |
| ју већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изи |
| указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div> <pb n="175" /> <div type="cha |
| ар Угљеша честито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну гра |
| царство био је благоразумни и поуздани војвода Радослав.</p> <p>Он оде Оливери у Београд куда |
| тражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот с |
| 90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него мо |
| већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу |
| е.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је омео кнеза у часу кад је х |
| за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме |
| х српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <p |
| ском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бра |
| > <p>— „Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Б |
| 6" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко м |
| дњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и |
| Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали |
| ву застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> |
| теним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио свога господара све до |
| ројна а опрема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне. |
| други.{S} На сабору је београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ |
| ни обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по сврше |
| а остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба.{S} Сила се турска, ра |
| из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још |
| .</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе |
| и њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Тур |
| а и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не б |
| градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачк |
| т раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} |
| >Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту |
| ој, крвав бој, био се у близини.</p> <p>Војвода ослушну опет и као вешт ратник могаше осетити к |
| p>Ипак је тиме био лед просечен.</p> <p>Војвода липовачки, Синиша, и у овај мах оста на висини |
| е.{S} А такав је у истину и био.</p> <p>Војвода је Радослав био нешто мало мања раста, годинама |
| Па ипак се кренуо и отишао тамо.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише |
| и нова нејасност и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојен |
| и паде на једну младу властеоку.</p> <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за |
| је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где ј |
| а срцима становника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у оч |
| није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> < |
| ужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрстивши се |
| била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: |
| седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ће и шта ће и много |
| лазећи преко источних огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако |
| S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнав |
| аном који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путоват |
| ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чека |
| тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао |
| игоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени т |
| <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престаде питати и кра |
| ара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, пол |
| за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београ |
| испред свих.{S} Један од братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба у |
| војом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана |
| е била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сад |
| иповцу на место умрлог старог Лазаревог војводе Црепа који је у том крају био стуб деспотовог р |
| 99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо |
| потове не крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене си |
| замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше нагађати:</p> <p>— Ко је то?< |
| мао тада тек толико колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очи |
| ено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Кад војводе седоше на клупе с игуманом, уђе један млад мана |
| ник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново |
| <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан Крајиновић ве |
| д њега чуше неколике најверније кнежеве војводе.</p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспот |
| непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове војводе ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S |
| , у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које њег |
| Ту је већ био и Радич и Радослав и све војводе које су после саборисања у Београду могле мисли |
| ја приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешит |
| цркве с обе стране четице које поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и с |
| иниша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима |
| итургија је већ поодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава |
| соколачки Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко в |
| /p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници |
| p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо неки непоз |
| о пехар, па Јанко настави:</p> <p>— Син војводе Новога Брда бејаше момче на коме се имало шта п |
| еспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута, пусти да |
| у чашу празну.</p> <p>По свршеном обеду војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је |
| > <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, |
| а веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а |
| стију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна а игуман посна јела.{S} С |
| ом не би ништа јасно и одређено.</p> <p>Војводе се и већници разиђоше одатле и одоше се спремат |
| и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Мил |
| с за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за вр |
| т одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али с |
| можда и племенити ћесар попустити према војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше дес |
| а се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других в |
| елинство своје, отишао у Бован у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који уп |
| насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Вл |
| онитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни јасно чује т |
| се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше многе буктиње, стаде шкрипа ланаца на |
| нашем верном и витешком слузи, великом војводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем |
| аредио сваку опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да |
| е толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ћесар се Угљеша измирио са Радиче |
| Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злат |
| љава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сукобили су се!{S} Боже и |
| м који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочек |
| се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} |
| рхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </di |
| ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу вра |
| двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његова судбина остала непозната другим |
| рђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић навуче на се још јачу мржњу Топија који на њ п |
| м Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властелину |
| подар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада жена |
| ском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је |
| ла богата и позната властеоска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази |
| ом изданку, на младом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским господарим |
| аше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе, војводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не р |
| и лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које је таму што је била на |
| трашћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— |
| ио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бо |
| за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни |
| је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а војвода |
| ти за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се пр |
| по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин. |
| о %цариник старац Марко који је још под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управ |
| путу којим одлажаху копљаници са својим војводом.</p> <p>Јефимија виде како се младој монахињи |
| деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радославом минула многе невоље и погибаоне дог |
| p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задато |
| скопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о бедрима.</p> <p>Вијорика се ј |
| дело које се слабо могло разликовати од војводског и калпак са богатим первазом казиваху као да |
| у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку к |
| рже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич |
| ровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> |
| естру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за пос |
| м, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овам |
| тео чути, па је опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и |
| коро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле ос |
| , а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше испред свих.{S} Један |
| ке ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот |
| деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике |
| Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер |
| сумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило о |
| и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све |
| ти о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме горње |
| ет поче:</p> <p>— И тако се оконча наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу пла |
| ујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђ |
| вног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб |
| > <p>— Поклони ми је Бог, поклони ми је војинство моје, обдари ме њоме мученичка крв пре тринае |
| јима њихови часници и стотници поведоше војинство и путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жура |
| <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови војинство благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица |
| <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, |
| а онда са благословом прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох |
| а чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране |
| ћно да би војвода с малим али одабраним војинством својим могао у потоњем часу спасти деспота.{ |
| узданим великашима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрти |
| Лобојевић, топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног мо |
| пљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер |
| е, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони све што |
| борисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и |
| еша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Београд својој сестри.</p> |
| их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек |
| и с Марином и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђеви |
| рити.{S} Он се, међу тим, сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, |
| добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља ук |
| деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, |
| ну је тада био већ преминуо од последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада |
| ници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити војне, нека буде!{S} Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у с |
| но знаш?</p> <p>— Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</ |
| } Сам је био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не |
| ита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да к |
| ас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина |
| тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника, радо прими понуду з |
| олибу и ја се издвојих с једним турским војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче. |
| агослов српском оружју, пошао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно |
| живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде |
| ља је била потресена и усколебана новом војном која је била на прагу, али се опет ништа не деси |
| чког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време |
| аше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и |
| } У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша |
| радо и слободно.{S} Ти ме позва сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце свој |
| а би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће бити последња султану Бајазиту, склонио и |
| властелин бовански Влатковић полазио на војну с кнезом Стеваном а уз Османлије па ће као после |
| је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну, овде склонио.</p> <p>Прошло је већ било прилично |
| е у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Својим јунач |
| ача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би |
| весте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему |
| сиљала оружје српско које је полазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за |
| це.{S} Тек кад смо полазили на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутин |
| све што се може и сме кренути на општу војну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се б |
| се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опк |
| ој војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови под Липовцем.</p> <pb n="271" /> <p>Су |
| и наде које се на њ полагаху.{S} Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвај |
| ше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код В |
| родирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада још бејаше велика н |
| "121" /> туда кретала и крстарила многа војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара |
| ан и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Ст |
| ту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у помоћ притећи. %Ако не изостан |
| ме ратнику у један час.{S} А кнежева је војска била велика и многобројна.{S} Још додају да се п |
| иш би одбијен, нападни редови расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлач |
| >Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Ста |
| У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра |
| У табору једног од њих стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са г |
| да.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима прид |
| ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војска се његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу |
| немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај ту |
| %наше!</p> <p>Тако се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу. |
| мао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са |
| то ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И де |
| е и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, |
| изаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и турске, а Стеван очекиваше тренутак |
| не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им дад |
| љаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом сукобу, тргнувши се са својим људима, |
| је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливера с архиепископ |
| и Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</ |
| Угарску, јер сад идем из логора угарске војске која је на повратку из Славоније пала ниже Фрушк |
| ким царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох |
| ајпреданије служио тој мисли.{S} Кад се војске браће Бранковића и новог цара турског Мусулмана |
| их и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Изда |
| одземног блага.{S} Сад кад је стигао из војске Мусине, по повратку и осталих војвода и војске с |
| учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према дру |
| Мусине, по повратку и осталих војвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном сво |
| > <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>П |
| о.</p> <p>Окупивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављ |
| <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу При |
| напомињаше му како је Муса ратовао као војсковођа Мехмедов, те према томе престо припада Мехме |
| ољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима |
| ека ту јаку помоћ, па се онда с великом војском упути клисуром ка Бовну.</p> <p>Али Бован нико |
| бар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опремом.{S} Ту је већ био и Радич и Р |
| и тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S |
| ћи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ ј |
| естито понео.{S} Он је, вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога |
| пота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену |
| ди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити ка Старој Планини.</p> </div> < |
| засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише р |
| ђ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> |
| да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb n="208" /> низ Мор |
| млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће се овде с Мус |
| а крв тек раздражи Мусу и он се крену с војском напред.{S} У Трговишту не нађе никога, али се р |
| ја царства одржавају и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми син |
| и земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни Мехмед не скрсти руке, већ подговори |
| тире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и в |
| дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе |
| затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се и сада бојаше таког д |
| од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима н |
| а Мусом и одметником.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да |
| {S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липов |
| и.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две |
| акрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се у пољу средачком спремала да, борећи се |
| S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот |
| Крушевац — јако развесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече |
| хова грмљава страховито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а први се редови њен |
| ни на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да м |
| ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с вој |
| походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповес |
| ластелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца |
| овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе је напред.</p> <p>Хамза |
| се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и царева војска преполови п |
| да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађа |
| ш пред крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у там |
| вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Чо |
| Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— И |
| олела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њиховога сина.{S} Што ме је избављао кад га н |
| а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела јер су ме много мучили, али нисам волела ни њихо |
| рилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој |
| е мера.</p> <p>— Ах, па ко ће је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли ви |
| а.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и |
| p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му |
| свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корист њему |
| "218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Она те воли, али њена љубав није моја љубав, њена љубав греје |
| о, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p>— То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела д |
| Бог нек нам је у помоћи!</p> <p>— Јанко воли Марину, али она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у В |
| <p>— Мог оца?</p> <p>— Твога оца.{S} Њу воли, њој робује — твој брат!</p> <p>— Ах, Боже!{S} Јан |
| а ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> |
| не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да |
| ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} Ви |
| сам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе |
| Јанко не могаше савладати:</p> <p>— Ја волим — ја ценим таку владику.{S} Ах! — али му тај узда |
| /p> <pb n="8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све |
| и сам узбуђен.</p> <p>— Синиша, ја тебе волим! понови Марина и савладана осећањем и узбуђеношћу |
| е и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет |
| енство.{S} Војводо, ја те спасох јер те волим!</p> <p>Синиша се прену, јер то чу у тренутку кад |
| ји кад шкрипиш зубима.{S} Али, ја овако волим.{S} Овде сам сама кад хоћу, и нисам <pb n="7" /> |
| {S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена тан |
| ићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти н |
| орела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љубављу коју не осећах нигда!</ |
| премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове |
| видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им још толико на |
| уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанпут се направи лом.{S} Ариз искочи и |
| скрстивши ноге пода се.{S} Возар поведе волове који се уморни, мало покошкаше али опет лепо пођ |
| а, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и љ |
| <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" / |
| ође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз суст |
| ихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не смотривши |
| вешто.{S} Али су ови — показујући руком волове — пудљиви и не могу се никада научити.{S} Једном |
| ише ни крочити баци уже, којим је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њ |
| вао а коњушници нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем п |
| ном крају и посредници Аризова тражења, волови — Ариз је у слами са својим новим пријатељем прв |
| у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напред што брже |
| и за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру јурећи, вођ бежећи а Ариз сустижући и |
| је водио волове, и одскочи на страну, а волови пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, |
| поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногам |
| едва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испред њих, јер је пут теса |
| ојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна |
| тију преплети од упредене опуте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је |
| с оплавком у рукама па стаде ударати по воловима; волови се поплашише, рукнуше па јурнуше напре |
| У близини се чу крчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу |
| господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано упита Марина.</p> <p>— У освети, у томе |
| S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Божја воља...</p> <p>— Стигла их клетва! болно али мирно прог |
| аигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како |
| та душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и на твојим ће образима цветати ружице |
| теван.</p> <p>— Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! пр |
| ка куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати: |
| осовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p |
| те па онда судите.{S} Ако је била света воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и пораб |
| вера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска |
| ук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љ |
| одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и тв |
| Ангору — и ту је крај искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим |
| не турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече |
| >— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Б |
| бичних тргова.{S} Али је <pb n="251" /> вољах.{S} И црква благослови нашу везу али тек онда кад |
| натог човека на Злату није без Маринине воље и њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жа |
| у ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гла |
| м и силнији јачи исказ вазда крепке јој воље; лице изгуби бледила али стече мало више румени; г |
| у славу нашу, мисао ми се отима и преко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад с |
| адом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очеву.{S} Та она је била јединица у бог |
| телу сву покориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хте |
| туповића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута к |
| > <p>— Учиних нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори |
| урађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође |
| рви млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> |
| пита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову г |
| аскрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао |
| > <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се |
| душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику не |
| ише разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство васкрсне сјај царст |
| госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— |
| његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана |
| мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли она крива што хо |
| е да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захте |
| је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласон |
| лави море татарско.{S} Тада видех јасно вољу Божју.{S} Ја сам своје учинио.{S} Илдерима нема на |
| ледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа |
| можеш ако хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему |
| емљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, |
| е на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> <p>— Ко?</p> <p>— С |
| а распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се самом мана |
| ада у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемница за болне и нев |
| светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико |
| тучном светњаку обасјавала собу велика воштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је се |
| а, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаницама стајало јеванђеље с крстом, спусти руку на |
| е и кроз њих пробије и повије пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страх |
| мил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које светлости иначе |
| ста бејаше близо јасне светлости велике воштанице, на мах схвати садржину свега писма по лицу д |
| :</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима |
| и не трене.{S} А кад је мало после при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје пре |
| намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p> <p>У |
| службеника манастирских приђе с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда о |
| ва, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са |
| рика сад истински <pb n="9" /> претрну, врата се отворише и унутра ступи — властелин соколачки. |
| ког платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p> |
| уса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — врата падоше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливај |
| е, али наше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезн |
| улазом на коме су стајала тешка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без |
| од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богор |
| у казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било омалило, а још нам се ваљаше и п |
| град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на бедемима видети отворена ни мост преко |
| ад би поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.< |
| а само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се про |
| ротеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се с |
| ише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копља |
| стазом низ саму осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећ |
| прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често водио тајне разговоре са |
| готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и о |
| :{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> < |
| времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади |
| анка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се мало помете |
| аше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи |
| <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније опазио.{S} Напољу је |
| Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупо |
| ва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архие |
| диш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту |
| /p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад позна |
| ика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, и већ кроз њих се види вел |
| утку Синиша и Јанко пропустише на јужна врата, која преко стења изводе на пут нишки, Злату, Бра |
| > <p>Ударајући на мала и четврта крајна врата са северне стране, излази се из горњег и почиње с |
| је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода којим се испо |
| којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигнути до тав |
| е угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице |
| о се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb n="184 |
| ма и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да д |
| ватри силно пови.{S} Ариз у мах повуче врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју |
| мљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То ј |
| Ту је пут који иде одозго с моста кроз врата на бедему.{S} Тај пут излази овамо под раст, туда |
| ироким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се |
| ог моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, п |
| унаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових кор |
| њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога гр |
| ст а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{ |
| > <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Ж |
| ен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не тр |
| се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном |
| " /> што је, округао, висио, на средини врата, и стаде њиме лупати.</p> <p>Изнутра се неко јави |
| така и кастелан, блед и уплашен, отвори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступ |
| p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узв |
| ара, на позив Лобојевића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану М |
| обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" / |
| њу метнем корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су д |
| во да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног |
| опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвозден |
| ако један од братије тачно надгледа око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа) |
| ошћу.</p> <p>Баш кад Вијорика погледа у врата, на њој се маче кључаница.{S} Вијорика сад истинс |
| мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступи уз дво |
| ључа па кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет о |
| {S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани с |
| тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p |
| гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n |
| м наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући д |
| онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога |
| уж пута који почиње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која ме |
| аш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни г |
| за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким <pb |
| границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебел |
| бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и н |
| е!</p> <p>— Ја! одазва се возар.</p> <p>Врата се широм расклопише, возар Богоје мирно уведе кол |
| сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се растадоше, Ари |
| ло на крајини!</p> <p>Лобојевић се тада врати у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада |
| а њима изиђе навише и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору |
| ло од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох |
| тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се |
| све што нам је већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођош |
| гаше са својим посланством успети те се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспото |
| момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе |
| нце, разгонивши маглу.</p> <p>Игуман се врати у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задов |
| наше!</p> <p>После неког ћутања опет се врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја |
| који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део ње |
| осле мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште не бих ли на |
| е ређи и слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник з |
| које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, твоје је!</p> <p>— Не треб |
| > <p>— Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оц |
| оређа по трпези, изађе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, |
| магати војсци муњевита Бајазита.</p> <p>Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред в |
| леко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што сам тако чинила, а |
| ста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пу |
| девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дв |
| р ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n="54" /> и ја је ишчу |
| еш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја с |
| стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бедему, уједанпут окрете Аризу:</p> <p>— Пе |
| ад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га |
| и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и рече:</p> <p>— Нишки војвода Јанко!</p> </div |
| м махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p> <p>— Сест |
| мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата се упола отворише, а отуд се |
| ода с уљем и — рашчисти бојно поље пред вратима.{S} Страховита вика сагорелих нападача помеша с |
| градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно п |
| а.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шт |
| <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ват |
| се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на ре |
| су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост ниже |
| рађем могло се с мање труда проћи малим вратима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је оста |
| ем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно поље пре |
| рити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> кад би у ве |
| акуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само |
| и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена пр |
| овој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се |
| пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и Ариз кр |
| н желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати с |
| ом и ње се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и |
| био нигде никога.{S} Није се с војне ни вратио.{S} Студен је била страховита, тога не тубе ни н |
| им у Бован, видела је како се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада влад |
| а ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговор |
| авити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселиј |
| </p> <p>— Прво спасавати њега, а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n= |
| сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>С |
| о сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било зло!</p> <p>— Сад |
| ече, а очи му севају од љутине: „Кад се вратиш, све што је сад твога брата нек буде твоје; ја ћ |
| плашена и уморна, а Ариз је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Јо |
| ћи поред кобиле Ариз је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} |
| није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није ње |
| познаде према себи Лобојевића који сад, враћајући се уз Моравицу, иђаше лагано на коњу.{S} Ариз |
| а уђе у одају војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио |
| У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада |
| .{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања и прошла поред Трговишта.{S} |
| ше мио сусрет са њим.{S} Она се сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и |
| лази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабора.{S} О сестро, ал’ је та брига б |
| ицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадовољан.{S} Марина је знала са њим |
| не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p |
| с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима комаде бе |
| Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Н |
| аман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, б |
| они се упутише право путем ка манастиру Враћешници, куда је Радич и иначе чешће одлазно на бого |
| такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је богата, а и о богатству |
| богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што случај наводи н |
| града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трс |
| ахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p>Старешина свима бејаше монахиња |
| млин подиже се велика и стара рачваста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега. |
| S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаше умора али се од страха |
| е науку скупо платити.</p> <p>— А је ли вредан борбе?</p> <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћ |
| м и шта имате — није мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, бој |
| био прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било кад су момци једног дана по по |
| нски господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне тројицу друг |
| ћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вредна!{S} Никад је нисам тако лепу... никад, хоћу рећи |
| ови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и |
| била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова |
| и на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво гр |
| к близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање стене |
| p> <p>Властелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте некол |
| о, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспе |
| на непуно пола часа од ње ближе топлим врелима на Бањици и Моравици.{S} Осем тога и осем лепе |
| поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и |
| вратила колиби.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор |
| амену плочу и пред нама се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а С |
| це.{S} Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кр |
| жити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у њ |
| околачке стоји одавно на томе месту.{S} Време је начне и подгриза, ветар скине и разнесе кровин |
| > <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој |
| е <hi>ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од де |
| сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у своме |
| ћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њом |
| {S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А м |
| ли бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што Ариз |
| ако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на уда |
| цем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао |
| едесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило трагове лепоте и ако је можда баш о |
| е опет повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, |
| мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самост |
| о не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад по |
| одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је с |
| > <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога да |
| је у њему било кад је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине |
| блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била од некуд наи |
| е зраке месечеве.</p> <p>Прође још неко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар дад |
| ство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> |
| ши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонити на У |
| екох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} Његови си |
| спот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> |
| p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном |
| ушу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаш |
| нтин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомај |
| и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ће |
| Нека би Бог анђеоском трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене |
| тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико колико траје верног вој |
| аву спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашта.{ |
| ло бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једн |
| когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад в |
| ина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим данима и |
| о за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Д |
| им ненадно освоји Пловдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду |
| ну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на суд |
| било тешко то сазнати, и после кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колуб |
| њом једна таква појава.{S} После толико времена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене |
| ворило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мис |
| најући шта бива.</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он о |
| нио.</p> <p>Прошло је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој за |
| што се ка њему наврну.{S} А од неког му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> |
| јао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима света.{S} Пред јачим и |
| у страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гла |
| погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен пр |
| море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком п |
| е даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да |
| слити на ове тренутке.</p> <p>— И мени, врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла |
| ло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{ |
| и; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалим |
| е могу поносити.{S} Његова је кривица у врлини његовој.</p> <p>И тада каза у чему је била ствар |
| та на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</ |
| га дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудим |
| у трпезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с |
| вршину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} Тада осети око ногу неке препрек |
| само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром кабаницом што му до земље досе |
| а кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не з |
| рва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у равницу доњега града |
| аријег му брата.</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекива |
| , војвода је и властелин овог краја био врло знатан и са њим је некада вођена прва реч на двору |
| p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној страни |
| о дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за |
| олину.{S} Сад тек виде колика је висока Врмџа и кула на њој.</p> <p>Али он није постигао оно шт |
| ново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као нека |
| .{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у |
| веколиким његовим благом.</p> <p>Сад је Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и нег |
| вишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врмџа опет обиловала у сваким па и излишним намирницама |
| ремена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано |
| о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живе |
| ед јуначног Богдана.</p> <p>Тако паде и Врмџа.</p> <p>Муса сачека ту јаку помоћ, па се онда с в |
| олим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан |
| рушевина и поново пропојао.</p> <p>Само Врмџа, кобна Врмџа, стоји пред путником нејасна и загон |
| _C2"> <head>ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на с |
| забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утвр |
| држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ д |
| ном сјају свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза |
| рошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и |
| ке недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.</p> <p>Северозападно од Прешева била је баш |
| у у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомињање и упу |
| ао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице левим пу |
| ину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах не |
| ео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p> |
| се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао свет из мор |
| авици.{S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколи |
| има закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена кабаница сушила |
| у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> |
| ај се!</p> <p>Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То ј |
| лити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклањ |
| и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често као пре.{S} |
| ржали и неколике винограде на коси више Врмџе и Трговишта.{S} То је било све.</p> <p>Али је Врм |
| р никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави гов |
| ц иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на |
| залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут сп |
| шљунком посут пут који на свом крају ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту |
| очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи ј |
| у, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.</p> <p>Снег је био прилично нападао, кад већ беј |
| — Иде.{S} Али она има капелу и у својој Врмџи.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља прокл |
| своје обећање и походио Марину у њеној Врмџи.{S} То је било наскоро после испричаних догађаја, |
| жник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо |
| овиште је, као што је казано, припадало Врмџи.{S} То је леп и прилично насељен трг који би мога |
| , али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и гр |
| едеља испред овде испричаног похођења у Врмџи и разговора властелина соколачког са госпођом Мар |
| 2" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јанка да по |
| и ли, пријатељу Београђанине, био кад у Врмџи?</p> <p>— Нисам никада, %оговори Јанко све вољниј |
| говима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у |
| ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог да |
| ad> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну спасавала |
| јих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протов |
| је преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан шт |
| непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој |
| ме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и |
| груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који |
| .{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он |
| му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли низ Моравицу кроз клисуру она |
| — Знам, јер је и сада с војне ударио на Врмџу.</p> <p>— Па шта мислиш чинити?</p> <p>— Прво спа |
| здано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети |
| бој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне стране. |
| уше ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:< |
| северне стране од винограда иде вода у Врмџу па је пресечена и вода одвраћена.</p> <p>Муса при |
| предузео из Сокоца била му је похода у Врмџу.</p> <p>Кад се кренуо из Београда са сином, кћерј |
| .</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и |
| —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је |
| где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше ни |
| тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној |
| иње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да |
| ој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, |
| рац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове |
| о је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљ |
| p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку о |
| а склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то |
| ЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на вр |
| ли она њега не.</p> <p>— Ја морам ићи у Врмџу и то што рекох сада теби морам рећи и посведочити |
| о, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад ј |
| /p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало нам |
| Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни на |
| одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни |
| е у име очево управљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да нећ |
| Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драго |
| пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом |
| м ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш о |
| се стресе па тада виде и како су му се врпце с његовог кожуха покидале кад се у ров спуштао, т |
| се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кош |
| лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крајеви около ишарани крупн |
| т је, савијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине гру |
| ч га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар с |
| горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве сми |
| е и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек не |
| ојој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора.{S} Пред кулом је са се |
| еме згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пр |
| ог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над |
| са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају се црни се лишће што је под сн |
| гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и друго |
| а је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га ј |
| у пукотину на њима могаше лепо видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па он |
| и Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> < |
| вене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, |
| лом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, нек |
| </p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} |
| коликим жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за станов |
| авни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак |
| очињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама |
| алих је страна слободан и окружен пуним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>И |
| апита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри лице шакам |
| одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима с |
| доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, у |
| украса стицала у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p |
| поду са свим изгуби <pb n="189" /> кад врх њега стави четвртасту мраморну плочу што међу остал |
| и — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p |
| исока.{S} На њему се могаше само видети врх од црне шубаре који се врло мало види над суром каб |
| је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали неравни кратки <pb n="5 |
| аништу по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили во |
| зар Богоје унапред сладио.{S} На тавану врх коњушнице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други |
| доста високо изведене од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућк |
| моје.{S} Све оно, што видиш са највећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо |
| тину развеселити ни јединствен поглед с врхова лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења |
| де и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом |
| едемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град |
| ога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувш |
| ског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспот |
| преке.{S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним ред |
| еби под језик па рече:</p> <p>— Светлим врхом преко котла!</p> <p>Властелин стаде превлачити пр |
| којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно |
| бра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом војну своме три златна ок |
| S} Тада он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човеков |
| свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу новобрдског.{S} Бејаше у |
| адивеном превесу, имала је још на самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну која се л |
| ду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла |
| има потребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и други п |
| многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу |
| ше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери г |
| вника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи |
| и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник сеђаше у кући првој испод б |
| .</p> <p>Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, ко |
| , плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не беја |
| е да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова ј |
| обро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранковићи — хе, ко зна шта ли они мислише!</p> < |
| што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико с |
| на оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S |
| ни се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу с |
| да да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и |
| бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да с |
| е.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка |
| и: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године вод |
| мирно проговори Оливера.</p> <p>— Кнез Вук седе и написа писмо цару Мусулману и нуди му се да |
| коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, |
| љен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забо |
| еног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>П |
| је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаниц |
| <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у |
| а онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па пои |
| уги дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнич |
| орак позади, ишао је млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и п |
| , а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војск |
| уша Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тр |
| асину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни |
| укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи |
| ови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлу |
| Ваљда тако бејаше Божја воља! одговори Вук.</p> <p>— Слава њему на небесима! прихвати Стеван.{ |
| /p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p>Почињући мало пр |
| иру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд и морао је на мирење |
| <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ оне по |
| .</p> <p>Али је још остао млађи њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се рад |
| ито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Напослетк |
| b n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, и још исте ноћи са својима |
| а Косово и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта |
| ој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се |
| — Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још исте је ноћи јездио |
| </p> <p>Још исте је ноћи јездио на коњу Вук са соколачким властелином Лобојевићем и једним прат |
| властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини кој |
| ића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом |
| це морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започе |
| има и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му одмах одговори д |
| брним ребрима преко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за коли |
| закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.</p> <p>...{S} |
| еље и одступи.</p> <p>Архиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад ј |
| ема другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прошли.{S} Бо |
| као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и војводу Богдана, |
| невно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста п |
| ори у немој тишини показујући прстом на Вука и Лазара:</p> <p>— Све поделисте, тек проклество н |
| е Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима к |
| а болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужној страни српске деспотовине ка |
| нковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дрен |
| ко се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а који опет остадоше под влашћу деспото |
| </p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народ |
| укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна ју |
| иверу старијој њеној сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи сабо |
| лела.</p> <p>Клетва је пала на сина јој Вука и унуке Бранковиће.{S} Благослов је остао на Стева |
| уте.</p> <p>Волови су, без сумње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и крет |
| м крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове г |
| ти се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је б |
| тства и створи целину каква је била пре Вукова одметања.</p> <p>Муса међу тим ненадно освоји Пл |
| } Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави чува |
| /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подз |
| и ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у т |
| их господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било ни мира ни љубави одмах после косовск |
| е куле оста само с млађим братом својим Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и По |
| ам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Пост |
| спотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир ал |
| } Кад недавно с Косова осванух с кнезом Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом |
| бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена |
| е у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се |
| о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово в |
| собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је пом |
| ећ смо наишли на Прешево рече Лобојевић Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговор |
| зара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно пота |
| а пажња на један велики корабаљ који је вукући неколико мањих корабљица, јутрос стигао Савом и |
| } Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза не см |
| толике студи невесела лица под високим вунастим шубарама, тражећи оком по околини маслинову гр |
| лепим јагодицама.{S} Танка и лака ткана вунена сукња плавих и ружичастих боја, испресецаних чет |
| на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{ |
| како их мрзи.{S} А ја јој се смејем.{S} Вуци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на |
| оје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки до |
| лава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о т |
| к.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S} Али су ови — показују |
| pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с три епископа и двана |
| зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник подневши му со и хлеб |
| не стране, позади.{S} Он пође брже, ал’ га ветар преухитри и излеташе с обе стране испред њега |
| заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али м |
| томе, кад већ тако слатко причаш, позва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и |
| тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам ком |
| {S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет |
| плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би ш |
| ога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовц |
| јем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p |
| клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у |
| у или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој. |
| какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому ск |
| хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете |
| ће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа ве |
| икога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи |
| а из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих бр |
| тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с игум |
| нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} |
| ваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му |
| нишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина |
| Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и та о |
| д снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више живо |
| оди ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се |
| не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео |
| мо то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медве |
| освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом крупних својих плавих очију.</p> |
| вога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао без ње ал’ ја без |
| н је опремао млађега брата Мусу и можда га је већ с војском искрцао на ове стране.{S} Муса ће с |
| /p> <p>Кад се растадоше, Ариз сиђе куда га упути Богоје и полако се нађе чак с ону <pb n="157" |
| ша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ражалостила.</p> <p>Марина изишавши и |
| већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се опет повуче у страж |
| иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не могаше преломити у корис |
| <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота |
| путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, |
| е да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави гост |
| знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и |
| аше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, стеже зубе па у лаком осме |
| решла у Врмџу, и нашао.</p> <p>Вијорика га се сад не плашаше нимало, али јој не бејаше мио суср |
| жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу |
| /p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на |
| и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бој |
| мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам у |
| па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко старог пехарника кад никог другог у |
| p>И Синиша је отишао у Врмџу.{S} Марина га је видела онда кад му се није ни најмање могла надат |
| лашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна р |
| е <pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гат |
| му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно војинство свој |
| Угљеши ко је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступов |
| у који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви ли |
| кључати.{S} Вијорика узе сув прутић па га пружи властелину:</p> <p>— Начини змију по огњу!</p> |
| га су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и по |
| ш да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти |
| ако није напасник какав.</p> <p>Оливера га мераше очима, а он се осврте око себе, па кад се пон |
| ти руке на самртничкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је јо |
| стелина.</p> <p>— Хоћеш чаролије? упита га она, приђе му још ближе и оштро погледа у очи.</p> < |
| и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена. |
| бро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе средини собе.</p> <p>Смил се о |
| близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огл |
| н одлучан бићу ја.</p> <p>— Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; |
| /> <p>— Учинисте ли какву узбуну? упита га Оливера.</p> <p>— Не, али наше спремање опазише.{S} |
| /p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> < |
| ило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом |
| <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А |
| } Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапу |
| се он <pb n="100" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својо |
| добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> |
| иховога сина.{S} Што ме је избављао кад га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам |
| ветли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим ми |
| левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па |
| тога, Богу хвала, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћ |
| , у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух њего |
| е од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша |
| брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chapter" xml:i |
| не.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да с |
| прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо освоји, |
| оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колик |
| оме пратиоцу.{S} Баба узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одос |
| и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва |
| /p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско од |
| и их и слободно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и |
| то деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— Моја ј |
| бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих |
| <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> |
| једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Го |
| опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се уч |
| <p>— С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крај |
| еша уз њих пристати, а ако не, можда ће га као победници лишити ћесарства.{S} Кад мора бити вој |
| оба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{S} Само траг коњски у снежној мочари |
| ак увређен и част унижена.{S} Не могаше га у истину развеселити ни јединствен поглед с врхова л |
| а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p> <p>После ма |
| силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а ср |
| иста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га |
| бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова |
| ремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p |
| и тукући.{S} Пруће с кола испада, Ариз га купи, на кола баца и сустиже волове.{S} Окупани зној |
| за њега не марим, нити кога чух који би га од срца пожелео, и ако му је и отац био властелин со |
| } Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p |
| естоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже глав |
| их.</p> <p>— Помози Бог, чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, ал |
| лаву, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало до |
| човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n= |
| ац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још гор |
| а се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— |
| сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ степене ка бистром студенцу ш |
| жник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде како они пију, прекрс |
| %, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једним махом мача сав спо |
| поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војводине.</p> <p>Ради |
| а тим приђе тако исто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зач |
| петрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче |
| е далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи |
| одмах шта би му ваљало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ј |
| Коњ Фркну и хтеде у страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шт |
| и његова услуга.{S} Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Ка |
| ичкој постељи.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао |
| се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му мисли, преухитри:</p> <p>— Јан |
| ође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се но |
| би и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пратиоцу.{S} Баба узе н |
| рестоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољс |
| е, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, па га г |
| стали против кнеза Стевана и осумњичили га Бајазиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправд |
| а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је к |
| свуда нађе ред и присебност, а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громо |
| ва па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ст |
| обом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су |
| све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је у |
| а лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али |
| под, узе свој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и х |
| ло стакло са белом течношћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још |
| деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност |
| а:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас г |
| тајаше наваљивати на Мусу и распаљивати га на освету.</p> <p>Муса се колебао, али кад му јавише |
| је је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Рад |
| га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Дв |
| " /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране |
| војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> <p>Али се још ни половина прибране снаге деспот |
| е право и избаци прса напред, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем п |
| а гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што |
| — Како? упита га Марина, неразумевајући га.</p> <p>— У ћесара је кћи; не, то је анђео.{S} Али н |
| његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се з |
| ше с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде |
| цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами јурну у кут |
| b n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци га преда се по огради престоља па преко њега спусти сво |
| груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и |
| им мирно прође поред Ариза не смотривши га.{S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и п |
| правити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му |
| овац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми стаде каз |
| цу, предижући се тек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник |
| них копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупљено тајно веће.</p |
| вши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклон |
| иште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени де |
| а једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње с |
| доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" |
| едаху у чем свечане, необичне, а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се |
| е <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похит |
| ар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први |
| !{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо |
| е иде, али он још није куцнуо.{S} А ако га будемо преухитрили, изгубићемо све.{S} Јунаци!{S} Не |
| не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују они који га на буну и позиваху, хоћаше једн |
| е веровао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва |
| Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног протовистијара Бана, прими |
| гао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега |
| аше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да |
| у у одлучном тренутку саме борбе.{S} То га је храбрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар д |
| уначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно г |
| </p> <p>— Ово је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p> |
| жила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га од досадашње |
| ом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек одлучи мач.</p> <p>— Х |
| које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, дес |
| небројено пута расипала зрневље и опет га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; на |
| Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавш |
| а пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поно |
| ојска бејаше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се |
| , нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који водише жив |
| ну на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па т |
| ао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађ |
| завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Жив |
| а коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки о |
| е знало ни ко је ни откуда је.{S} Виђах га чешће у кнежеву табору.{S} А сад му се богме, зна ко |
| бих ти овим ножем извадила срце, па бих га онда узела, осушила на месечини —</p> <p>— Ху! стрес |
| калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић који је |
| ња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљати. „Шта?“ викнуш |
| Не, одговори у место мене кнегиња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о |
| аса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се |
| <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом врпцом омота и ос |
| <p>— Па већ... борићемо се.{S} И ти ћеш га ваљда знати.</p> <p>— Ваљда...</p> <p>— То је једно |
| а, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у |
| Е ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Андра Гавриловић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМП |
| не крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе који уздрхта кад спази сво |
| ним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким док |
| и спретан јелек од црвене чохе извезен гајтаном и са светлим <pb n="158" /> пуцима на прсима т |
| в челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољуб |
| јке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и врата с |
| умачила Марини шта казују знаци, чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим живото |
| че што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S} То је неко чудно чељаде од оних црних људи |
| адржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разб |
| о ју је у њеној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што |
| је онако ненадно походио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева |
| е кошуље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти |
| > <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у |
| } Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у в |
| кутао.{S} На крилу му је стајала његова гвозден-капа без пера а по столу се простр’о далеко и н |
| та не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} |
| ! одговори Радослав, притврђујући своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже |
| ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао ш |
| ленице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а |
| откана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим |
| а оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под ко |
| озар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, |
| латне копрене које бране руку онако као гвоздени обручи ногу.</p> <p>Тада уђе у одају војвода Р |
| ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозденим веригама мост.{S} Од великих врата на главном |
| м и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема.{S} Тек <pb n="59" /> к |
| њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко ког |
| аво гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично отворена, |
| а оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који поглавито |
| ластелин прође поред увек топлих врела, где ради помоћи невољнима бејаху подигнуте неколике твр |
| ст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђо |
| покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је |
| притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабо |
| ш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору седели Синиша и Јанко, Л |
| из Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немо |
| } Хајдемо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја вел |
| водине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли |
| де се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и невољни могу осетити милост Божју и позна |
| ; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх гос |
| оровима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где и убоги и |
| овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве |
| ни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепн |
| е! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне |
| и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> <p>— Видех, силом |
| сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> <p>— У одаји у којој се т |
| ће него код свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и т |
| одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова м |
| тим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђ |
| 1" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута о |
| станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита владико!</p> <p |
| сто прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не бејаше.</p> <pb n="4" /> <p>Вече брзо осв |
| воде, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храм |
| јима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p>— Тамо |
| ином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле.{S} Над тим |
| римио с разбојишта под свој кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наши |
| зва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, ваистину |
| А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је прешла у Врмџу, и нашао. |
| вога Ариза, чујеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, |
| ов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати.{S} Ти |
| и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде где је, нешто неугодно такну срце. %Наједанпут стаде и |
| одржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родитељу нашем претргла |
| зати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p |
| уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, штитоно |
| аше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од нападале |
| на велики врт који се подигао иза куле где станује војвода.</p> <p>Небо је било чисто и ведро, |
| ле свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на пергаменту исписане утврђене |
| и, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу |
| но старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове |
| </p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p> |
| утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска н |
| а је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с Моравицом под кршевима што настај |
| ти Богу и нагађати по тим знацима шта и где може бити.</p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски |
| аћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају и посредници Аризова тражења, вол |
| ост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморити.{S} И просенице, и сира и лука и соли и |
| пет поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није |
| ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора |
| вде ме ваљда оставише.{S} Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> < |
| .{S} А и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад |
| мајка Мара кћи кнеза Лазара, у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p> |
| и ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и |
| крвавом <pb n="212" /> битком на Војуши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници св |
| ојега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велик |
| лед по одаји око себе, погледа на место где је била клекла па се мало стресе и полугласно прозб |
| ј се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n=" |
| он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве с |
| степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не бејаше прозо |
| слу</head> <p>После оног боја на Косову где су укрстили оружје с једне стране Стеван и Вук — Ла |
| ћи преко Бовна и ту разабрати ако знају где се находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Ма |
| ки весео, па их уведе у лепу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је |
| осе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам ишао и видео све.{ |
| > <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле која |
| ати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела < |
| е стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу ид |
| и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље |
| м.</p> <pb n="53" /> <p>На једном месту где су се стекле посађене неколике јеле на једној малој |
| ао са својом војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> |
| Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко <pb n="269" /> се са сво |
| } Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на |
| т уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше дво |
| па завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње саветује и са Лобојевићем, и то баш са |
| штанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари |
| и.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{ |
| <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не виде ни тада па н |
| ратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} |
| 34" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом и још, чуј, |
| сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али м |
| на понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв не гине и после.{S} То нек буде последња расправа размириц |
| се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на мишицу леве руке која се на зид осла |
| стари наши иноци о змији којој је нова глава расла кад јој се стара одсекла.{S} А то може бити |
| еписивати и нове писати.{S} Ти ћеш бити глава и учитељ свих преводника.</p> <pb n="106" /> <p>— |
| и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с на |
| кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар, Бунићев земља |
| </p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p |
| иви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и један од нас лако превагне трој |
| са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ће |
| а слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за мн |
| на њ те му балчак стајаше високо поред главе.</p> <p>Вијорика га опет погледа право у очи, сте |
| ита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>П |
| помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана.</p> <p>Тако пад |
| елим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да |
| n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивеном, белом марамом испод кој |
| а Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би и |
| ном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови расцветал |
| ној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са |
| } Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну |
| анама умртвљена.{S} Одсечене су јој три главе али јој је никла четврта.{S} Хоћемо ли веровати?{ |
| столици ниског седишта и високог, преко главе јој, у лук извијеног наслона.{S} Још је у соби ст |
| круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је врх украшен |
| Весео скиде капу и баци је на сто, а на глави му се указа прилична ћела.</p> <p>— Па реци штого |
| е је све покривао скерлетни плашт, а на глави се блистала круна на којој се са све четири стран |
| им доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше исписано осећање непоколебљиве верности п |
| пне сламе исплетеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под |
| испод малог златног венца што јој је на глави, расута коса — Оливера бејаше слика нове хришћанс |
| ји од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бр |
| сакриваше, са ниским црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је уве |
| ећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа прати срећа обилатија. |
| ри о њој у мах остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше пре |
| а од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко камено |
| јку и сва се пратња крену кроз цркву на главна врата а на челу се њеном сада налажаше уз деспот |
| вамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{S} У сваком случају |
| а.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су већ одавно престали и само с |
| други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за из |
| ране Трговиште прегледати и око кога су главне продавнице.{S} Ту је и повиша кула у којој стану |
| ме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован.{S} Он и учини те |
| Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се н |
| и уз онај пут што иде млину изиђоше на главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} С |
| уним вртом.{S} Излаз му води источно на главни пут.</p> <p>Излазећи из пространог врта на јужно |
| му се тако исто светлела одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с кр |
| тановника новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дан |
| А, није.{S} Ту седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше |
| се, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с ко |
| стекла се била и војска српска са свим главнијим војводама својим и са главарима раздељене зем |
| ћ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и главна борба.{S} Топови су в |
| последњем тренутку бљуну са бедема над главним вратима кључала вода с уљем и — рашчисти бојно |
| а пролази, па се онда стизало на поглед главних великих врата под бедемом на коме се виси звони |
| м пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остад |
| е, који имајући у млину посла силазе са главног пута, што се вије поврх леве стране клисурине, |
| навом кула стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства де |
| а ка Сави и одатле уз њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога |
| деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па лагано пређоше међупростор, препун оду |
| м веригама мост.{S} Од великих врата на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> |
| а што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из б |
| рипада и поменута раније црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је го |
| > <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио Лобоје |
| липовачки%. —</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Главом то младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да ошт |
| >Соколац освоји Муса на јуриш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те б |
| з колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се |
| утим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву шаку своје подлакћене руке, Марина је до |
| лу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су би |
| {S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изг |
| а наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог |
| ља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић плану и потеже мачем у |
| тељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> рукама пре |
| ло мањег, раста, вижљава и лака с лепом главом обична чела али на њему нечега вазда тајног, поч |
| уз њих.{S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За |
| ци?</p> <p>Марина без веће пажње климну главом.</p> <p>— Тако ми светога угађа! одушеви се Лобо |
| тавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је д |
| оликим невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бор |
| та новобрдски стави младеначки венац на главу његову и Маринину одмах по свршетку ирмоса на ран |
| Радичу који га тако исто пољуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Ра |
| се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не |
| е пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби к |
| бувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа а др |
| егну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част |
| земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, коју је за времена навук |
| та му повуче узглавље навише те исправи главу, па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено |
| би и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да |
| Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И помену по им |
| >Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и при |
| ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град о |
| вље.</p> <p>Болесник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злат |
| > <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се при столу била налактила.</p> <p |
| Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо |
| це.</p> <p>Смил пред њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече |
| али нема ни Јанка...{S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову до |
| па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду |
| клопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смил |
| руги хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно пр |
| — А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет изгуби битку и опет се на |
| ива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што п |
| охита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спав |
| реба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац радује кад седећи са бабом крај |
| ива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема |
| риличних бркова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже |
| њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше |
| , тајно, ту у манастиру вешти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је |
| ad> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против де |
| деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде |
| дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајућ |
| у, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <pb n="16" /> <di |
| да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић. |
| еко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> |
| вода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе који је у |
| јинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, кнегиње и монахиње.</p> <p>Б |
| тствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и десп |
| сније спази његову богату одећу.{S} А и глас је мало охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да и |
| и бејаше она која и мало пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с |
| и.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" /> војни коју за |
| а, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше |
| ах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда кој |
| p>— Па свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" /> <div t |
| енци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагласи крваве дане. |
| ех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мус |
| верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајазитовог сина Мусе |
| ше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом |
| ич</head> <p>Прве недеље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњ |
| раше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о племенитом чину Угљешином пуче одмах по свему гр |
| пи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље б |
| ез икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радуј |
| > <p>Вијорика се једва прибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину |
| а још нам се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо |
| а! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав одмах одговори:</p> <p>— С њиме |
| га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манас |
| есности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада |
| право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га |
| прости!{S} Чреп је умр’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он |
| ам витешком кнезу читао на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како о |
| опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђе |
| ом отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветов |
| у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало пре проћи, пошто баци још један погле |
| } Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до гла |
| вода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лика, пружи писмо десп |
| кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше ј |
| head>Клетва стиже своје.</head> <p>Први гласник са бојишта на коме се сударају Бајазитови синов |
| кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе непријатељске |
| Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару |
| Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ |
| а.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао писмо не |
| и дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Мари |
| , да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топ |
| , а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи топличком хвалећи га и бодрећи га.</p> |
| ило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан ст |
| гао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људим |
| заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="19 |
| не могу помоћи.{S} Узбуђен је очекивао гласника, али ни њега не би.{S} Тек кад превали сунце н |
| говори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гласника шта је све учињено и ко још уз њих пристаде, п |
| , а једном га је чак и позвала по своме гласнику.{S} Лобојевић се брзо одазвао и, умољен од ње, |
| идаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен?</p> <p>— Већ пу |
| ота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — побе |
| > <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо |
| > <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске одметничке и т |
| S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек |
| на средини трга поред високог крста, па гласно, што игда може, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет |
| Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p>Одјец |
| на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, млина |
| ни.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо то учинити, али нам ти мор |
| ани развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је д |
| крст бежи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за |
| ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам д |
| демом више саме воде удвоји пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близ |
| да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С |
| аду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угље |
| ака које учини виђење са Синишом и сада гласови што их Синиша ћесару саопшти...</p> <p>Многе се |
| им и ако се у бој не упушта.</p> <p>Ти гласови разбише у Крушевцу сваку сумњу: непријатељ је и |
| е свечана тишина коју су прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектениј |
| ати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са св |
| ргарског у Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и по |
| еднако.</p> <p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуд |
| >— Моја је помоћ слаба, одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас |
| ести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда у |
| >— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијор |
| авана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих турског |
| вом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи |
| вољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> |
| данпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намр |
| > <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и част оружја нашег нек су на |
| вој и противној страни јаким али тужним гласом проговори у немој тишини показујући прстом на Ву |
| о освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Рад |
| >Синиша се поклони, а Марина још мекшим гласом настави:</p> <p>— Ја се ипак морам сматрати срећ |
| иста с њима, али одмах спреми читав низ гласоноша преко којих из табора турског достављаше десп |
| еву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не |
| е је опет предао писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Во |
| рада.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној |
| главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је |
| астао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и зла |
| се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} Оде |
| био само то.{S} Сретне ли у шуми човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање |
| походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једно |
| да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводс |
| замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана достојна човек |
| <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и |
| је понајпре од тога савета усвојио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш |
| кориш својој једној и моћној вољи, и то гледај што пре, јер ћеш кад се они осиле хтети али неће |
| да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли |
| бова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оп |
| исли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако |
| говог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто п |
| елин могаше јасно разазнати, а Вијорика гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет гов |
| ај! продужи она и устаде са седишта, па гледајући оштро Ариза и премеравајући га, прихвати:</p> |
| вши се напред са столице на којој је, и гледајући пажљиво у Вијорику којој се %са %свим близо п |
| и је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p |
| ко је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је пре Мари |
| утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме |
| ту је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња на један велики к |
| ладали Турке; било их је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежи |
| корење из моје торбе, отворим врата па гледам како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студн |
| ете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек |
| види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и |
| д њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на буљуке!</p> |
| ада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам на Ровинама како цвет народа нашег гине, да |
| нека поведу коње, возар волове које је гледао.{S} И још свакога обдари новцем па им рече да по |
| ешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при свој нев |
| орисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{ |
| тој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и бој, обилазити околину, па је и у гр |
| прилике је знао на коју му страну ваља гледати.{S} Али се мутним временом очи не могу помоћи.{ |
| Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а ј |
| .{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше уг |
| и, становници тих крајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја вра |
| ну искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ј |
| јче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у нас, а можда их и моја опрема, њима необична |
| </p> <pb n="134" /> <p>— Кад је на коњу гледаш онако гиздаву са танким велом и оном њеном косом |
| одговори Ариз.</p> <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус |
| бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опрос |
| Марину веома изненади.</p> <p>Марина је гледаше такву неколико тренутака, па јој се онда својом |
| при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове источне |
| о видети и врт и на крају кула.{S} Ариз гледаше све пажљиво, па онда упита:</p> <p>— Ту седи са |
| p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута |
| ове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} |
| властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је не в |
| , превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече Марини.</ |
| подару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у лице Угљешино.</p> <p>Угљеша се прену:</p> <p |
| т спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, |
| ји досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Са |
| благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Н |
| десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка.</p> <p>— Стани, војводо, проговори Виј |
| Врата су била отворена и Ариз кроз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и а |
| Аризом.{S} Како је чичица, млинар, био глув, помагао се руком правећи од ње левак код увета ко |
| да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише м |
| у проговори:</p> <p>— Боже, уздржи свој гнев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој |
| знајући шта је у ствари, уклони испред гнева његовог, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дођ |
| твори врата њихове одаје и унутра ступи гневан — Радич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспо |
| челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усна доња |
| сплеће.</p> <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу |
| е за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови верни и управише мачеве на Вука: „Да он н |
| ца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић. |
| ија који је на сабору београдском онако гневно устао против угарског пријатељства.{S} Његова ко |
| Видео га је и — Никопољ.{S} Чекајмо, у гневној мржњи оштримо мачеве своје.{S} Једном ћемо их ј |
| ренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не скидајући очију с лица |
| ати јер му бејаше тешко учинити, кипећи гневом на %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и |
| раја млад један војвода коме очи севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби пр |
| испуни а на њему се витлаше у страшном гневу крвави Муса на коњу.</p> <p>Све се слеже ту и — в |
| отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што је у њ па |
| но казала Синиши своју љубав, понови се говор, сличан ономе ранијем.</p> <p>Синиша сеђаше на ни |
| м корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сами, Стеван ста |
| пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да |
| ним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, тако срдачан!</p> <p>— Ја се радујем, р |
| ајала купа пуна црна вина које је он уз говор лагано сркутао.{S} На крилу му је стајала његова |
| Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није |
| о деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.< |
| вде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у недра, и стаде прем |
| од ње левак код увета којим се на сваки говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} С |
| е да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јан |
| мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође напред, те рече:</p> |
| ин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад |
| уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узв |
| менита владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем |
| а Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лек |
| — Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с тобом |
| е.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, |
| кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов |
| ила!</p> <p>Ариз сумњаше у истину њеног говора, али јој опет рече:</p> <p>— Хајде сад са мном!{ |
| е имати више невоље — а од крвављења ни говора нема — са човеком који се онаким питањем чисто п |
| а.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ |
| т младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о дожив |
| реће своје.</p> <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти |
| и је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и очи му |
| висока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} Бајазитов син Мехмед створи посла |
| почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, човеку одевену у ризу мона |
| речи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да с |
| је било зло! на махове, одмарајући се, говораше болесник.{S} Хтео сам мало изићи, спремио сам |
| ином.</p> <p>— Моја се зора нешто мути, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не зна |
| </p> <p>— Не бој се, изађи, ходи овамо, говораше јој властелин и сам се прибравши, па ступи кор |
| тавих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врли |
| - Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад је стари властелин бовански |
| да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, |
| сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобојевић.{S} Сети се како је верова |
| ново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ о |
| излазак, у истој соби у којој мало пре говораше са Синишом Марина бејаше сама.{S} Склопи очи и |
| ога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој младој удовици чија га судбина бејаше ра |
| страну што је лепа, а о такој ми лепоти говораше и једна млада врачара.{S} На страну и што је б |
| јник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору се може и опростити јер |
| жемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> <p>Глас о плем |
| упљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено |
| <head>ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа.</head> <p>Прошло је после ових д |
| би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло разлик |
| пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лага |
| ом Лобојевићем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на П |
| >— Немој тако, ако Бога знаш!{S} Тражи, говори, слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.< |
| више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори слободно што ћу те питати: не бој се ничега; доб |
| мало намршти:</p> <p>— Синиша!</p> <p>— Говори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје |
| ој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да с |
| е бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необ |
| амо челнику Радичу има казати.</p> <p>— Говори, брате и пријатељу! рече Радич, очекујући с пажњ |
| исплетену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој о |
| {S} Тада му отац пола срдито пола благо говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја б |
| Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велики нож у глави која |
| ек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Оливера.</p> |
| ровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја при |
| > <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јављаше слика тога тако |
| друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не нагли!{S} Крв |
| ине Вијорика, као што је Аризу слутња и говорила.</p> <p>Али то не бејаше већ више она Вијорика |
| заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> <pb n="239" /> <p>— Надај се!</p> <p>Али |
| га не могу волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S |
| низ Мораву кроз ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и |
| аше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу које је имао Влатковић.{S} |
| н и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао |
| дни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А по |
| бесну навалу и — опростите ми јер смело говорим — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од др |
| едном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не |
| сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот. |
| </p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица угледа.{S} Само после дуж |
| незадовољан.{S} Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта он |
| оже поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је к |
| мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора. |
| вршити часно и поштено, па ми онда поче говорити: „Сад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дођ |
| унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које властелин не могаше разумети, п |
| .</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и с |
| зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског |
| ископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У плаховитој мржњи и с |
| она?{S} Ко зна. —</p> <p>— Не, немој то говорити.</p> <pb n="218" /> <p>— Хоћу јер морам.{S} Он |
| тренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб |
| p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> <p> |
| њих чуди црним људима, хитрим, смелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело |
| а тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан |
| ода Радослав бејаше изненађен Радичевим говором.{S} Тешко му би наћи речи и он само прозбори:</ |
| ри од онога што Лобојевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе |
| арина стави све на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се пле |
| она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да м |
| а који болан оста у манастиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати о |
| {S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добр |
| ова и мале браде коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Њ |
| вљао, па је одлазио у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а |
| оћи.{S} То ми је најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напас |
| севаху гневом и љутином:</p> <p>— Ко ми год помогне у борби против Турчина, брат ми је, ма ми и |
| е ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости мојој.{S |
| p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасн |
| .{S} Њему се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{ |
| радио.{S} Марко је на Ровинама пре осам година гласно казао оно што сам ја на веки у души носио |
| ез породице.</p> <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од св |
| ада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} Али на две год |
| > <p>Није било тако одавно, тек пре пет година.{S} Први сусед новобрдски био је и онда, као и с |
| оји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем осм |
| /p> <p>Мара је имала тада близо педесет година.{S} На лицу јој не бејаше време још изгладило тр |
| и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког века.{S} Крупна појава његова с |
| дари ме њоме мученичка крв пре тринаест година онде проливена; па је она, смем кнеже витешки ре |
| о девојче од својих четрнаест, петнаест година које старац особито пажаше.</p> <p>Људи нагађаху |
| угом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође црних и свет |
| деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужом косом што |
| p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а са дугач |
| пожури и игуман, бистар човек осредњих година.</p> <p>— Благослови, оче! проговорише му они ма |
| у.{S} Та она је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљ |
| је Радослав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у кос |
| тов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очеки |
| су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим годинама човечја века; прешао је тридесту и биће нешто |
| ојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови сре |
| ло прешао преко тридесете <pb n="35" /> године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало |
| едног јутра око половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, < |
| више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском госп |
| радишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху |
| лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку.{S} |
| дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њим |
| а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобр |
| ук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осре |
| ик.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша |
| >Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче |
| </p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, з |
| никада научити.{S} Једном сам, лањскога годишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако |
| Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и в |
| Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S |
| оји на махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</ |
| остави свој велики нож у глави која се голим <pb n="140" /> теменом светљаше према њену — и та |
| > <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологлав стаде мирно и приклони главу.</p> <p>— Још ми |
| , уђе један млад манастирски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну |
| а дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети тра |
| Никола, војвода ваљевски Озрен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки |
| азвесели већ окупљену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са |
| ро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода Јеремија који је на сабору београдско |
| овима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јеремија, Стеван Лобојевић, властелин |
| ом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми |
| достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину носи, верно и пажљиво.</ |
| и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изиш |
| д улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би поред стуба виде како кр |
| испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и док |
| а густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} |
| Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава |
| облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а с њим и нова нејасн |
| у купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали в |
| мљући један по један комад са спремљене гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од |
| угога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и с |
| има свраћа и ту, Јанко је и сам могао у гомили бити и још једном видети Марину.{S} А још исте ј |
| оме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како ј |
| му рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и б |
| ки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у п |
| ватри и набаца на њу високу, разређену гомилу сува прућа, које на скоро плану јасном светлошћу |
| {S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А |
| p>— Не иди, кажем ти!{S} Ја знам шта те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p> |
| и још, чуј, бедом руком што тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдраж |
| оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га |
| љу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони |
| настир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> |
| "27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.</p> |
| угих крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од |
| а пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор дос |
| околачки Стеван Лобојевић почео насилно гонити људе са свога властелинства да копају на местима |
| ез браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и ви |
| још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одмор |
| а — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржав |
| ивајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих ос |
| и је лековита, као што је сок од кичице горак али спасоносан.{S} Опрости, истина је!{S} Имао са |
| ку.{S} Ах! — али му тај уздах не бејаше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </ |
| ак и палатин краљевства угарског Никола Горански, чијем крупном изгледу и богату оделу одговара |
| вео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи |
| латином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крен |
| гљеша се прибра и скинувши капу погледа горе:</p> <p>— Бог нек га прости!</p> <p>Синиша гологла |
| не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да |
| рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред |
| мештене на леђа са устремљеним батацима горе и обе без шије — игуман се, надомак толиком јелу, |
| оглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придржа Злату.</p> </div> <pb |
| бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута нагната |
| а.</p> <p>— Одавде се уза степенице иде горе у лепе одаје, показа Богоје Аризу степенице с лева |
| укама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се не усправи већ се обазираше на све |
| м и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговору сед |
| же, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом |
| двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао мн |
| 4" /> скројеним меким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу н |
| ојску Мусину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Царигра |
| е, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови војинс |
| оз врата улази у велики врт на лик мале горе.{S} У њему се, право истоку идући, врстају с обе с |
| Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде в |
| и последњи пут, погледом потражише наше горе наше небо, кад пређосмо на ону страну мора.{S} Мен |
| дно пође уза степенице које га изведоше горе у собу где је само он имао приступа и на којој не |
| огу!{S} Слушај, Вијорика!{S} Ко ти кроз горе и море показа пут, ако не ми?{S} Ко те проведе и о |
| рила лети и прелеће реке и поља, мора и горе.{S} Он тражаше мене и његове ме очи сагледаше у мо |
| наших Јеђупа.{S} Прелазили смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада т |
| ли лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских домова што |
| Срећа твоја ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене н |
| ете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа пос |
| же, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> |
| ће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руко |
| Него, чекај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз о |
| праћен својим четицама и народом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у |
| ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намести скрстивши ноге пода се.{S} Возар |
| о да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Маринине.{S} Марина га је позвала преко ст |
| вода црпе, напуни га и пожури се са њим горе.</p> <p>Болесник јечаше али му се речи слабо могах |
| еван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад ост |
| аје стрменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниск |
| ољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Боже, уздр |
| ни питао.</p> <p>Али је тим учинио још горе, јер Ариз сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је |
| одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту ватра која ј |
| грехота, онда бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина! |
| ном над којим се издиже кров од кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и дост |
| озго и са страна.{S} На среди је обично горела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили |
| им поклопи великом купом кандило што је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је ту |
| стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и т |
| им — казни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} |
| ладо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у нереду расута.{S} Она с |
| спотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље мн |
| <p>— Рекох.{S} Истина је.{S} Истина је горка али је лековита, као што је сок од кичице горак а |
| >Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Да |
| ветом месту.{S} Ту нек нам није тешко и горке чаше искушења испити!</p> <p>— Пио сам их, пила с |
| е главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Тре |
| омадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код чланака пошира че |
| смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме |
| д зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, п |
| а врата са северне стране, излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прв |
| тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у |
| па се са њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза св |
| знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће ј |
| ољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен бол |
| м платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен јо |
| трменита осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским др |
| з воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским плат |
| аћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Расти |
| руг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> < |
| вог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на станишту по т |
| <pb n="74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом ч |
| ну сребрну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p |
| с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког госпо |
| ећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча.{S} Рибари су се с обале отискивали и пуштали |
| на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се, Аризу се пам |
| p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стр |
| манској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неб |
| , да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — |
| гнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Голготу!{ |
| „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је |
| народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим д |
| ру дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Му |
| машући му се руке.</p> <p>— Благословен Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори |
| Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ м |
| је није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе б |
| о је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници |
| сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је |
| ски био је и онда, као и сад, прешевски господар Угљеша, а Јанко, вежбајући се још у витешким з |
| поразу косовском одржали%.{S} Прешевски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а пра |
| је наша, куд ми ту и поводљиви бовански господар.{S} А ми крајишни главари вредимо више, и једа |
| рке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, |
| је трогоче од пастува што га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се |
| и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, казује Угљеши ко је Синиша и ч |
| ове слуга Свемогућега, то је благоверни господар.{S} Послушајмо исцелне речи његове и облагораз |
| } Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа |
| еспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, |
| свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранкови |
| рео и искусан ратник, промишљен и мудар господар, већ од пуних педесет година свога ратничког в |
| о непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који је онако ненадн |
| Нек буде прво воља Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако м |
| е са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу б |
| држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се од т |
| и његовом вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима свет |
| ама, а војводе немо стадоше поред свога господара, погружени тугом његовом.</p> <p>Кнегиња Мили |
| богатсва својих становника и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Ц |
| дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p> <p>Баш тада, у првом мраку тамне јесењ |
| боко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више р |
| војвода Влатковић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изн |
| а крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљ |
| поде, благослови војинство благовернога господара.</p> <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука |
| држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Ј |
| <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после повратка његовог у земљу му, и да му че |
| било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жуде |
| и отвори их кад познаде глас соколачког господара.</p> </div> <pb n="16" /> <div type="chapter" |
| жи рано у празорје трже из сна борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступови |
| е код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког господара, на позив Лобојевића и он им отвори врата сво |
| ара Угљешу па и војводу Богдана, јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добр |
| нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова воља? расејано у |
| .{S} Без руке сам, кад сам без покојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} |
| и Мирко који је био пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, т |
| у обитељ спасену од зловоље недостојног господара соколачког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет |
| вале и витешко гостопримство племенитог господара бованског.</p> <p>— У нашим моравичким тврђав |
| еговог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнав |
| и ти чинио тамо с Угрима?{S} Који је од господара што су приклонили главу Угрима одржао господс |
| Врмџа својина властелинке Марине, удове господара и негдашњег протовистијара кнеза Стевана Лаза |
| у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође поред увек топлих вре |
| а на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допада |
| сла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, трпела и остала у своме |
| {S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је до |
| ђена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи војвода његов такво повер |
| са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, |
| ни где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чув |
| јаче утврде у својој власти самосталних господара.{S} Међу кућом Лазаревом и Вуковом није било |
| Његова војска с којом одлажаше на позив господарев нити издвајаше бројем ни опремом, нити се во |
| твом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у њих заплива ка |
| колико траје верног војводе поклон пред господарем.{S} И тада би опет с очију изгубио њу, и Бог |
| и па јурну напред и изгуби се са својим господарем испред њених очију.</p> <p>Поражена, Вијорик |
| им послужим онога који буде са овдашњим господарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S |
| и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на кос |
| гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту си |
| љубом.{S} Напослетку и кула сагоре али господари Сталаћа не падоше <pb n="274" /> у руке Турци |
| ј страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Ву |
| S} Не би они били тако зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођ |
| немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас нећ |
| ити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад извршим поруку учинио сам |
| дићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="212" /> б |
| је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две |
| ити!</p> <p>— Радост наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговор |
| p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S |
| н?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостоприје |
| шао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико т |
| тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи неч |
| спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја доку |
| ик који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је зас |
| ече Радославу:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав |
| у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да |
| ним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно |
| длучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу |
| ведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати си |
| сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војвода новобрдски — „јављам |
| ње непоколебљиве верности према њиховом господару.{S} На челу им стајаше стегоноша с пером за к |
| видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво гледаше у ли |
| е смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког м |
| уке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о |
| само теби сад%. тако говорах и покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је и |
| е.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S} Рекоше п |
| ом господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позвати Господ себи, а ов |
| зло постајаше све веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену жи |
| диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благослови војинство благовернога господара.</ |
| јена тим речима, клону Марина-</p> <p>— Господе Боже! викну она и спусти главу на руку којом се |
| их наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела |
| твор.{S} Али је од издајника вазда лице Господње окренуто.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам |
| елепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнавља слава Јерусалима и Сиона; где |
| деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини соколачки и наш властелин.{S} Али и не о |
| иже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да |
| реме другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранко |
| од оног у коме на јужној страни бејаше господска кула Маринина.</p> <p>Врата можда нису била с |
| {S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, светлих очију, подужих бркова и мале ок |
| орили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад год с |
| тан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија з |
| ти снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је <hi>ружа прешевска</ |
| а што су приклонили главу Угрима одржао господство своје?{S} И помену по имену бугарске цареве |
| колац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим расутим Л |
| само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро |
| е његова расула.{S} Ми смо рекли: хвала Господу!{S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за |
| а се указа читаво врело.</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> < |
| смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим валима земља |
| рих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је п |
| машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, нек буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да |
| у нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада припадах молитвама за бр |
| а његовим, и све утону у усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становник |
| немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зл |
| не свраћаше ни у пола често као пре.{S} Госпођа Марина бејаше свикла на његове походе, нити јој |
| оласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не позиваше, а Вијорика јој се сама, као што |
| То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на т |
| /p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{ |
| падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, стежући срце, само рече:</p> <p>— Нек вам је п |
| ван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га дов |
| виде колико се у лицу променила његова госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да о |
| и стадоше нагађати шта ли смера њихова госпођа.{S} Угљеши се Марина исповеди и каза му све што |
| pb n="156" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара |
| ухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама што их |
| сник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похи |
| свога богатства нађе у Нишу и врмџанска госпођа Марина.</p> <p>Марина је преко Ариза већ почела |
| ешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњ |
| јне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном |
| о, па онда упита:</p> <p>— Ту седи сама госпођа?</p> <p>— Госпођа и њена плетикоса, стара њена |
| > <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе |
| ше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи де |
| мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очеки |
| ађиваше Јанко.{S} Видех мало пре кад се госпођа враћаше из тих ваших бања.{S} И јест хвале вред |
| е још ноћас кренути?</p> <p>— Тако рече госпођа Мара, одговори он и стаде опет усправно.</p> <p |
| ога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са с |
| ог стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљ |
| .{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бе |
| >ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Свето |
| од свог мужа?{S} А?</p> <p>— А где седи госпођа?</p> <pb n="155" /> <p>— Сад ћу ти и то казати. |
| ризу степенице с лева.</p> <p>— Ту седи госпођа? упита Ариз.</p> <p>— А, није.{S} Ту седи касте |
| тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да |
| ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, а то је штета.{ |
| инин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши |
| оде њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим тргов |
| деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} А?</p> < |
| ин један који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио с |
| северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена у Новом Брду али јој ни сласт пр |
| ке.</p> <p>Слушајући више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова који |
| учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у веселом разговору и не с |
| > <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За |
| а као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А так |
| ује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговиште се стицао |
| је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала |
| сно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунце је већ б |
| n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пуном сјају свога |
| дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за |
| ан срећом што се могао поклонити својој госпођи Балшићки и при помисли на срећу којој се у души |
| и Вијорика опет тумачила судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је |
| их нешто, а не знам је ли по вољи мојој госпођи! одговори Вијорика.</p> <p>— Говори шта?</p> <p |
| обично чинила, не јављаше.</p> <p>Њеној госпођи Марини тешко бејаше.{S} Она је пустила у игру о |
| м бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче срце то спомиња |
| пехарник у покојног господара а сада је госпођин коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и |
| > <p>Марина ћуташе.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. |
| победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и п |
| ди како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на помоћи?</p> <p>— Ја?{S} Чиме?</p> <p>— |
| ужи:</p> <p>— И ту угађа.{S} Ти ћеш ми, госпођо, бити на руци?</p> <p>Марина без веће пажње кли |
| ала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту истину, говораше он Марини.{S} Кад |
| зу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то тако било.{S} Без руке са |
| јводо, и можда тиме убих себе.</p> <p>— Госпођо, не разумем твоје речи, трже се Синиша.</p> <pb |
| </p> <p>— Било је као што си, превисока госпођо, предвиђала и очекивала, говораше Радослав.{S} |
| авити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је д |
| у твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.< |
| џи и разговора властелина соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те |
| ље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само по |
| ања од непогоде био је Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицо |
| О хо! опет предахну возар.{S} Ти си мој гост.{S} Имамо, хвала Вогу и шта јести и где се одморит |
| о не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— П |
| одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, м |
| ако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} З |
| забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова који се често и у Преш |
| мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек ис |
| pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини па Синиша позва Јан |
| ом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата свога.{S} Синиша прихвати њену руку и |
| адру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је и |
| ораше с рибама у процепу.{S} А чешће се гости враћаху и масном сиру, режући оштрим ножевима ком |
| ни:</p> <p>— Читава чета, необични неки гости!</p> <p>Марина и сама погледа, али коњаници бејах |
| објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полете унутра, и кад би пор |
| поведајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих |
| зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза средину стола најближе ватри и |
| ти и кратко одговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су је |
| у па се, мало смешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} К |
| госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богато весеље и свечане гозбе. |
| н Господ који ме јутрос усрећи јуначким гостима! одговори игуман, истински весео, па их уведе у |
| Нишем.</p> <p>А ту се стече и Марина у гостима код војводе бованског кога је Маринин муж Бан К |
| у сестру Мару Бранковићку и оста у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њ |
| лов покашто излазио, одлазио у Соколац, гостио се — па је с њим ишао оно једном и пред кнеза у |
| кнежев.</p> <p>Кобно бејаше то Маринино гостовање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованс |
| да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она с |
| на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољ |
| а и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он л |
| дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у малој одаји на %првоме боју своје куле. |
| /p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свим |
| ра који бејаше одавна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме |
| јке проношаху.</p> <p>Из високе одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Ј |
| тише рањеника у, онда чувено, лечиште и гостопријемницу храма Светог Прохора Пшињског куда се н |
| дару%. —</p> <p>— Водите га, однесите у гостопријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди д |
| вић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало после његова скупоцена к |
| деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот п |
| крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим д |
| да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство које јој они одиста преобилато указиваху |
| озната, предусрећу таке хвале и витешко гостопримство племенитог господара бованског.</p> <p>— |
| млађи од њега крајишник стаде на услугу госту свога господара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на |
| ониче сумња.{S} Ко се боји тај је вазда готов на сумњу.{S} И само један поглед или једна, друкч |
| тву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све шт |
| посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> |
| тупи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је стран |
| ћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на |
| орука већу и кнезу с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и |
| отврђиваху...</p> <p>Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi |
| ка се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти иди.{S} С Богом!{S} Ти си чести |
| лета, бела и пуна лика, блага и мирна, готово успорена, погледа црних очију и брижљиво негован |
| ре па кад она страсно, стежући му руке, готово прошапта:</p> <p>— Узми реч натраг! он јој, издр |
| х!</p> <p>Али је снага издаде и она се, готово немоћна, спусти на столицу а глава јој клону на |
| а чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спуст |
| е склонило али по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу смест |
| ог Аранђела у кршевима планине Озрена — готово је са свим опустела од како је властелин соколач |
| ну и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у пота |
| крај који светлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде |
| ше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучива |
| у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе |
| кћерчицу и оде Богу на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али з |
| е и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду |
| само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, |
| Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник стаде на у |
| му који у свога рођака овде налазим и у готовости којом се болећиво одазивате о мојој судбини.< |
| е сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њен |
| овим утисцима које из Бовна а о његовој гошћи понесе.</p> <p>Јанко је такође мислио и — сећао с |
| Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе планинских јагода |
| у се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би каш |
| ка.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густо |
| о ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само је он сада био |
| ц.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше |
| коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођице и за мало |
| лако борити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд в |
| кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а ј |
| де да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг од |
| е висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове зап |
| ему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се до |
| д градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и д |
| оба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клису |
| г.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским |
| цареву војску и она халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> |
| дграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше туда са малим остатком с |
| {S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људ |
| отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника |
| Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повлачити |
| ом.</p> <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била на |
| ада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата могаху на |
| управо на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим |
| а!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој |
| а дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном школом ресавских преводника.</p> |
| икако.</p> <p>Врмџа не бејаше баш прави град.{S} То је било само утврђено станиште богатог влас |
| љен трг који би могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засе |
| ћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге препи |
| ти виде.{S} Све то бејаше пусто.{S} Али град не бејаше пуст па опет нем. У њ се бејаше све скло |
| пот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће |
| ва, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верн |
| и господар не могаше помоћи, освоје они град Војводићев, честити Јован погине а његова се млада |
| мирно гледају како он подиже велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе најв |
| о <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су в |
| њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе и Ду |
| ну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од А |
| та осека над којом је високо горе горњи град.{S} У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и |
| остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, |
| деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, беј |
| стић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Десп |
| Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} |
| атекоше или сада намерно стекоше у овај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне |
| ивши колико је више могао војске у свој град, Лобојевић посла гласника Вуку, јављајући му да је |
| морао напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} О |
| и војвода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад |
| цима, па се одмах склони у свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Ла |
| Јанку судио.{S} Јанко је често остављао град којим је у име очево управљао, па је одлазио у Врм |
| Нисам.{S} Ту нема броја.{S} Пун је вас град великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се оку |
| радских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила полет |
| бок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога |
| n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јо |
| дравише се са њим.</p> <p>У том стиже у град и Лобојевић који се, враћајући се из Топлице дома, |
| прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд н |
| све што се, слабо, из подграђа бејаше у град склонило.{S} А кад град би освојен и сами прођоше |
| редови турски <pb n="272" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од |
| ељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само |
| па и бој, обилазити околину, па је и у град горе толико пута одлазила.{S} Невољом више пута на |
| али коњаници бејаху већ прешли мост и у град улегли.</p> <p>Само још неколико тренутака и касте |
| града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз при |
| већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни одржати.< |
| слабији.{S} Војвода се пажљиво врати у град тајним пролазом, куда је и његов гласник знао мало |
| ј мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша се поклони Марини:</p> <p>— Време ј |
| главни пут куда ће венцем озго право у град Бован.{S} Са њима изиђе навише и млинар па се онда |
| ка господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стража |
| к и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских |
| руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадни |
| же и свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За |
| борне цркве пречисте Богородице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за |
| </p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источном делу |
| савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне ст |
| и средиште снаге његове, а име се овога града поново пронесе светом уз необичну хвалу.</p> <p>П |
| лица грађана и становника београдскога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада н |
| тва.</head> <p>Пристаништу београдскога града прилажаше са свим близо некакав чамац који се у м |
| лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и говораше лепој млад |
| врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачару разређуј |
| шња Вијорика — у одаје које је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаш |
| астаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила |
| очеше расипати.</p> <p>У тај мах осу са града киша од стрела и војска се царева трже натраг.{S} |
| ве стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито уско |
| </hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле има на |
| ници корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних властеоских |
| стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, прол |
| и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљен |
| евића и он им отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се |
| цем.</p> <p>Подграђе, одмах испод самог града на северној страни његовој, бејаше пусто.{S} Стан |
| не могаху ни разгледати лепо освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повук |
| еђаше у кући првој испод бедема маленог града бованског, и од њега се почињаше низ домова тргов |
| о и срдачно, а на поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује он |
| опљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од града, они се упутише право путем ка манастиру Враћешни |
| штени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи насамо%. како се на његовој страни |
| ом разговору.</p> <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млин |
| ите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко б |
| ле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изић |
| Десно се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав удара |
| живљаше у пространу и богату тргу испод града а између њега и окана — склони у град.{S} Све се |
| дмах после саборисања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Ду |
| доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који мало после ујездише.</p> </div |
| >Тада је на мало поље са северне стране града изишла била и Марина и скоро све што у граду живи |
| о изишао, уверен о Марининој невери, из града Врмџе и прешао мост па се упутио са раскрснице ле |
| господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво је са Б |
| је људе, и једне ноћи испаде са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи |
| осеку од куле и на мала врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, гра |
| еспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом.{S |
| а Јанко Угљешић...</p> <p>Мало после из града изиђоше Синиша и Јанко с пратњом својом, а кад тр |
| их, њему мрских, <pb n="147" /> људи из града!{S} Опет — он је неће оставити њима!</p> <p>Проду |
| о светле оштрице наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрс |
| агло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта да чини |
| им сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и |
| отнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около па се, видећеш, дел |
| е па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без |
| ма, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>С |
| b n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко |
| ју да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког |
| мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену притеже вођ |
| му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око |
| овитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, но |
| , подигнут, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пра |
| иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске |
| диран ни од кога, могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродуш |
| црквене порте а на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели |
| да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из града не |
| градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје ал |
| рог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а ви |
| на јужноисточном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика стран |
| ји тако рано Бан протовистијар узабра у градини коју чуваху толики млади витезови?</p> <p>— И о |
| ни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и немилој.{S} Ср |
| орњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и Градић и Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровн |
| аст себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан поздрав кнеза и већ |
| ти посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави |
| и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим т |
| е две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb n="22" /> а кад и трећ |
| рина је ћутала, трпела и остала у своме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два |
| јвећег врха, било би твоје.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја |
| паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> пред |
| евала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{ |
| других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовском одржа |
| ио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Ст |
| иде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Липовцу и Сталаћу.{S} Раздели и со |
| е још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски опет се узруја колико с по |
| првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке |
| еко време а неки се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвод |
| з тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко д |
| ина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Намењена Светој Тро |
| Угљешић који управљаше крајњим северним градом ћесарства Угљешина Нишем.</p> <p>А ту се стече и |
| вајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али |
| љем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда и на коју стран |
| оје не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове разговоре, Ариз |
| ко је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање труда проћи малим вр |
| се уклонише, те они изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топ |
| ше спремање опазише.{S} Ипак — врата су градска већ отворена.{S} Све може у крв огрезнути%. на |
| ој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпос |
| војвода Чреп по скупе новце набавио и у градске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одб |
| вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вуч |
| ерињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мост |
| седи кастељан, и ту седи главни кључар градски, и ту седи ризничар, објашњаваше Богоје Аризу.< |
| ати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S |
| авши већ у само подграђе.</p> <p>Али се градским бедемима не прикучи нико.</p> <p>И трећи јуриш |
| те лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с град |
| ји уздрхта кад спази своје већ на првим градским платнима.</p> <p>На главним се вратима слеже и |
| рњи град, обгрљени су на ивицама једним градским платнима, те су тако и по свему једна целина.< |
| никога, на тргу је све тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града затворише |
| у, боре на ведра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ |
| ји је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p> |
| оше ништа о њој казати, и ако некима од градских часника не бејаше свеједно што је Вијорике нес |
| неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских бедема и свуда нађе ред и присебност, а оружан |
| а у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} |
| од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином п |
| </p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше да у град улазе нек |
| веде до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме на јужној страни бејаше |
| ле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен |
| вих корабља.{S} Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, |
| волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најравније стране.{S} Тада |
| Новом Брду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав |
| и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог краја мало наднесено |
| за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не мож |
| те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су б |
| ој страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и |
| исам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па весело п |
| је црква на првом главном јужном платну градском изнутра.</p> <p>То је горњи град, подигнут на |
| о и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на вратима и |
| учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче поточић, неко промаче.{S} Приђе ма |
| ри.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабани |
| ђе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отре |
| а се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их недалеко од гр |
| вши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлучило.</p> <p>Само су била остала још |
| ој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, буде |
| зи се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се испр |
| ја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде тада с |
| в двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним |
| штени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим |
| а њим издвоји и у осами, у своме горњем граду, распитиваше Ариза.</p> <p>Ариз му каза све што з |
| крете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла ко |
| Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле д |
| ипак мирно састаше још једном у нишком граду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског |
| и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у |
| одају високе куле Јанкове у пространом граду нишком.</p> <p>Синиша се осећао необично и слутња |
| м.</p> <p>Муса скупи војску у освојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе |
| њу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна |
| ићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у граду у кули Лазаревој!{S} Али, Бог ми је сведок, ја чи |
| а Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тишина па ју је тек покадшто реме |
| оготово незнатна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се вел |
| р сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра т |
| ва права реда продавнице онога што је у граду увек потребно те се на главном тргу и не држи.{S} |
| по изласку из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је |
| мовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојишт |
| у је она невољно чула.{S} Он је остао у граду.{S} Прискачући у помоћ сваком од слугу, кад је ње |
| ање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео изв |
| е зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана доша |
| нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару.{S} Ако |
| изишла била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их м |
| За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам |
| ановници <pb n="270" /> његови бејаху у граду, а оно само очекиваше своју судбину — пламен.</p> |
| атима поред озбиљног стражара.</p> <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — |
| итом чину Угљешином пуче одмах по свему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необично |
| вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога о |
| тву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и властеоских о |
| од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друг |
| рквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид з |
| тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и трговачког места настаје стрменита осека н |
| тихо и мирно, у градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије о |
| ена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за стан |
| ејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана с |
| ани поче јачи говор, који се претвори у грају, што се једва стиша кад се стари архиепископ Нико |
| осети страву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати |
| ва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти озд |
| њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема |
| у дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка |
| улара и као кад тица прне изненадно са гране у тренутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохв |
| S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле барице.{S} Ари |
| ју не осећах нигда!</p> <p>— И њој нема границе?</p> <p>— Нигде и никад!</p> <p>Врата што стаја |
| оравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је |
| , младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и П |
| очек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопри |
| p>Путујући, Радослав сустиже те људе на граници Прешева па онда сврати ћесару Угљеши, који наре |
| Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не |
| ојском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом Косову и непријат |
| Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране |
| <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране к |
| е после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у п |
| ожена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угље |
| рви зрачак сунца очију њених после тога грануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и |
| овораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ве |
| пре но што је у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{ |
| рама, тражећи оком по околини маслинову гранчицу коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана ок |
| <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши па у полутами |
| у поред ватре на којој је праскало суво грање кад је на пољу почео снег поново падати.</p> <p>С |
| и, али се на мах трже и склони натраг у грање крај пута.{S} У близини се чу крчање товарних теш |
| и коју је од Лобојевића примио Вук код Грачанице.</p> <p>Угљеша не знађаше ни сам шта би сад в |
| дговори он а са чела му се слише крупне грашке зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па |
| но вино из манастирских винограда чак у Грбицама.{S} Кад сво то поређа по трпези, изађе брзо па |
| <p>Почињући мало пре уласка Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспо |
| осаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се пор |
| град, подигнут на ивици косе што се као гребен још од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са |
| латно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова. |
| а на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на северној страни својој припојен за брдску ко |
| огађаји овога приповедања, на каменитом гребену који се из брдске косе са северне стране ове до |
| ме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоко |
| нуту огњишту ватра која је и светлела и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере |
| њена љубав није моја љубав, њена љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> < |
| аше врло гласно Синиша Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Ма |
| ави старешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам с |
| ђења%.{S} Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време |
| ну — а право је имао.{S} Овој је страни грех писан.{S} Али се ћесар часно понео!{S} Био сам му |
| н муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад |
| помогне.{S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у |
| ши не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспо |
| и ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крвавог и страхов |
| <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад можда мрзи и назива невером! |
| а нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кне |
| ви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз свете молитве у гробницу. |
| атеља.</p> <p>Али он виде како кћи пере грехове очеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григор |
| ругоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А сад се не срамим пружити руку јаком проти |
| к победе своје.</p> <p>— Ја сам покајао грехове своје што те онако немилосно оставих онда кад м |
| је овај тренутак <pb n="246" /> оличена грехота, онда бих радо свега свога века горела међу гре |
| етава!{S} Али ће све то бити мало према греху који ће на њиховим господарима остати!{S} А кад и |
| је, рекох, свуда срце.{S} Младост можда греши али и љуби.{S} Старост можда иде својим путем пра |
| агодат Божја на овом месту на коме сада грешни стојимо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу |
| земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвав |
| ротивнику свом који једини не %веровеше грешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буд |
| а бих радо свега свога века горела међу грешницима!</p> <p>— Ти мене волиш, Марина!</p> <p>— Љу |
| и овој и узех из храма стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је н |
| је пљескаше по врату и намешташе бујну гриву.</p> <pb n="166" /> <p>Још одмах је Марина нареди |
| калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григорија.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григориј |
| о, теби је зло?</p> <p>— Није, одговори Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На |
| ја.</p> <p>Јефимија се осврте и погледа Григорију која погледом својим оста на путу којим одлаж |
| чеве, виде кћер Николе Зојића, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу |
| и.{S} Бура га не скрши, али га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и |
| ише.{S} Она никако не мирује већ љутито гризе гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се проп |
| засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорског.{S} Али је пуштен чи |
| да белој кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегач |
| ци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на |
| се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто |
| острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи н |
| несе још широко стакло с високим узаним грлићем; ту бејаше вода; а поред тога велики бео бокал |
| губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика кожна, медведином постављена, кабаница |
| ћкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало разрезану и врпцом везану.{S} На њој су крај |
| ти.{S} Преко свилене кошуље која се под грлом са широким разрезом везује врпцом а тако исто и н |
| } Стеже се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га опт |
| > <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба Мусину војску која заста ср |
| глед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— Боже и свети Спа |
| еговој страни јасно чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце |
| бојевима јер им се ваљало надметати са грмљавом топова, писком и фијуком стрела, тутњавом убој |
| — Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој војсци%, извуче сабљу и поведе |
| по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру Светог П |
| а Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенита је госпо |
| богате, а још исте је ноћи, поневши са гроба мајке своје благослов српском оружју, пошао са св |
| лама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се од јела, падајући око њега, тако беј |
| здане људе те они извадише из скривеног гроба у шуми ковчег у коме је кнез Вук сахрањен и тајно |
| ито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, на ивици његовој, узвишена рака за ње |
| ве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ража |
| — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га уз тихе богоугодне м |
| ве па положише тело, уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоки |
| b n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом остао.{S} Кнез постави старешину и начелника Бов |
| стењасте боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу мног |
| тове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио |
| Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабела боника, нити |
| жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{S} То је било мушко детенц |
| нији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу |
| уповић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку у собу.< |
| <p>— Издајник ће издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша об |
| с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој |
| у прекидали само гласови слугу Божјих и громогласни одговори на јектенија.</p> <p>Народом у хра |
| врата и искочи напоље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз |
| рке и изношене.{S} У руци је окретао од грубе сламе исплетену капу без обода, и слушао шта гово |
| ђе брзо па се одмах врати носећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној |
| уби бледила али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве оч |
| зе свој краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Ра |
| рака па стаде, погнувши се, с рукама на груди склопљеним.</p> <p>— Бог нек вам помогне!{S} Благ |
| па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди.</p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља њ |
| оју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и ко |
| ин!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>Стеван је благо подиже и тешаш |
| у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и братски се три пута пољубише.</p> <p>— Сад могу |
| авати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ кидаше.{S} Лице се стаде мењ |
| осу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољупцем овлажи мекане власи лепе јој косе која |
| не и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе Зојића, па је, и сама тронута |
| а махове пирне бије <pb n="143" /> голе груди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p |
| о посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p |
| У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више д |
| кошуљи светлуцаху се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше |
| ом преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева |
| чију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — |
| <pb n="80" /> рукама прекрштеним преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њ |
| ови су јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени с |
| апрегача која јој је покривала половину груди и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле |
| иваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколебано море — Марина у тре |
| краћа од гвоздене кошуље.{S} Она се на грудима скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су |
| ед, пробајући га, а позлаћени украси на грудима синуше пуним сјајем према свећином <pb n="45" / |
| амена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поре |
| рвим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана почетна с |
| свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим к |
| евић и лупи се с пуно поуздања шаком по грудима.</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter" x |
| риса сузне очи а срце јој силно удара у грудима.{S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у |
| >Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разнесе га, тако, убијена тим речима, кл |
| што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? |
| ста и благосиљала.{S} Кад јој је срце у грудима пуцало од бола — она је благосиљала оружје српс |
| S} Старом Влатковићу, веле, пуче срце у грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих боје |
| више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обрада на већу племен |
| ој отац, стари Милутин Поступовић, кнез гружански, бејаше у особитој милости у блаженога кнеза |
| нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече Лобојевић и пажљиво г |
| ељу своме Милутину Поступовићу, војводи гружанском.{S} Ја преживех крваво Косово, а Милутин ост |
| а у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празорје трже из сна борачког господара и |
| пу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу |
| %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, |
| непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада з |
| мачева разносио.{S} И по трећи се пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме |
| ши Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, |
| би са Синишом.{S} Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p |
| ех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа м |
| ну, Ариз је прихвати на своју леву руку грчевито је стеже и пољуби у чело па је лагано спусти н |
| десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже глав |
| засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Попи |
| најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Му |
| дским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све |
| још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај |
| његове мисли и нису управо мисли већ се губе у јаком осећању коме он само следује.</p> <p>Толик |
| ао заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесн |
| атурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва покриваше грло.{S} Велика |
| повца.</p> <p>Јуначка се одбрана бројно губила према огромној војсци цара Мусе.{S} Али се и цар |
| ог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се |
| отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губити снагу и стадоше се разређивати, падати.{S} Трену |
| .{S} Сила се турска, раздражена ужасним губитком својим, сложи на кулу из које се брањаше Прије |
| оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p> <p>А његове мисли и нису управо м |
| Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм отворише и унутра ступ |
| ваху алемским сјајем својим.{S} Око њих густ венац бујне распуштене косе а под њима српаст месе |
| ше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су се гонили и гомилали облаци а |
| ут којим иде и место где је.{S} Ниска и густа шума врстала се свуда с леве стране пута а с десн |
| аранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, засту |
| сец, чело које се средином својом отима густим власима.{S} Руке јој у крилу а у њима се белуца |
| , застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење снега који брзо обеле свуда где га већ не |
| ед, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код са |
| род и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаше ниједне зраке месечеве.</p> <p>П |
| они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Војводе ј |
| погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој је, и |
| преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, |
| рала је она, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашо |
| ета воља Божја, а без ње ништа не бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да ола |
| p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То је Вијорику одис |
| тебе имам!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти би |
| прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S |
| дник, јер његов син и не мари, изгледа, да се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије ста |
| ни синови Бајазитови.{S} Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, у |
| и славе суседа вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља ра |
| удна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с ко |
| чнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, |
| ко у мој Голубац улази војска туђинска, да ми граду обесвети траг, нека тај туђин Боже опрости, |
| је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта ли је?{S} Ј |
| у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за |
| бра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу |
| д од оне која је учинила, што је могла, да твоја сестра никад не погледа сунчани овај свет!</p> |
| г сина Мусе који је у азиским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана |
| ша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</p> <p>— И |
| га Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио. |
| и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом.{S} А што ти нећеш?</p> <p>— Видиш |
| ежевог протовистијара Бана Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често пок |
| S} Кад на небу остане само пола месеца, да будеш овде.{S} Тубиш ли?</p> <p>— Тубим!</p> <p>— Ид |
| их догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље безбедан, пред полазак на војну која ће |
| тли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Тво |
| после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржни |
| а ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, |
| ше туда са малим остатком своје посаде, да још једном укрсте мачеве са Мусом и одметником.</p> |
| о.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очеки |
| ко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваљ |
| је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне |
| који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара одржање речи и испуњење уговора |
| за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помагао <pb n |
| т се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Б |
| мо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се |
| шимо његову свету вољу.{S} Је ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим |
| а Ровинама како цвет народа нашег гине, да смрћу искупи опроштаје грехова наших.{S} Али ми их н |
| Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо били у ази |
| товим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали Турке; било их је који су у томе |
| пред твојим мудрим речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич |
| авља.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на с |
| S} У блаженству се пробудих и питах се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети д |
| :</p> <p>— Знао сам, пријатељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> < |
| /p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце |
| О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се |
| n="68" /> <p>Још војвода Јеремија рече, да има света који му је и од Турака мрзнији, а то су Уг |
| јекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="9 |
| и свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу |
| то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти кажем шта ће онда бити.{S} Ја знам много, ал’ опе |
| аку опрезност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви о |
| а ће и много што шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима |
| д хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли на |
| н клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби.{S} Све попла |
| а.{S} Нек буде!{S} Али ће се бар знати, да се имамо стрељати где се сукобимо!</p> <p>Устаде и Л |
| водити са собом.{S} Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би |
| хоћу, јер ће на мене проклество пасти, да нисам хтео ни умео чувати куће Божје!{S} Хоћу.“ И хо |
| та замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још |
| га уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим. |
| тране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је |
| ство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари о |
| је за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо дан |
| ика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не забора |
| ку.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пођ |
| спот при једном саветовању с властелом, да се крену низ Мораву, и тада би нам пали у клопку јер |
| се од јуначке невоље Обраду под грлом, да не могаше једне рећи%, а кад виде како га оптужују о |
| >— Ја мишљах, још срдитије поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада вид |
| е увек јача.</p> <pb n="159" /> <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи |
| аницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <p |
| етрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то беја |
| Крушевца у свој главни град Ново Брдо, да тамо почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад |
| ом.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се и они почну међу собом крвити.{S} Мусулман не дад |
| који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је истину знала и истину рек |
| поздрав је племенитог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које |
| рати унутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на |
| краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новем |
| :</p> <p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако бр |
| ер је у царству турском тако потресено, да ће се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је мило |
| {S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти ћеш ми, госпођо, б |
| ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, рече: |
| стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да н |
| S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази војска туђинс |
| о.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{S} Хм!{S} Благо је лепа, |
| они главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Чреповом |
| рском, ударе <pb n="208" /> низ Мораву, да им се придружи онда кад им његова помоћ буде највише |
| <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо |
| позивао своје суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не |
| подговори најмлађега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулма |
| ашаше.{S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, |
| .</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи у њеној кровињ |
| је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој доне |
| се морати они међу собом клати.{S} Ах, да је милости Божје само сада!</p> <p>Гласник који још |
| p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када вој |
| а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда се варам - али ко |
| д ноге прекрстимо.{S} А?</p> <p>— Па... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе |
| младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опрезност према липовачком во |
| да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли |
| а војвода липовачки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за в |
| е је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— |
| бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" /> да је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва |
| јка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапише опет п |
| "8" /> <p>— Вијорика, ја тебе волим!{S} Да си код мене, све би ово било моје.{S} Све оно, што в |
| ећи Вијорику.</p> <p>— Онда верујем.{S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазна |
| се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да није његова витешка крв освежила место које је Лазар |
| , па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје.{S} Видео |
| S} Да идеш у Липовац, да идеш у Ниш.{S} Да у Липовцу сазнаш иде ли и када војвода липовачки, са |
| Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, али лукавост турска неће мировати. |
| ота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство пре но што наиђе на |
| рмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од ск |
| јио.{S} Гледај — рече му тада Бајазит — да властелу сву покориш својој једној и моћној вољи, и |
| p> <p>— Љуто?</p> <p>— Крваво!</p> <p>— Да им ја судим? севну Ариз очима и из кожуха извуче ошт |
| е једним крајем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом з |
| озва га ћефалија а тржник узе:</p> <p>— Да речем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћ |
| елу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвала Богу!{S} Али се њиме мог |
| тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, ал’ да си знала. —</p> <p>— Знала сам, знам, и опет ти мора |
| му на небесима! прихвати Стеван.{S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чин |
| шће тога сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам |
| у би његову тада морали прегазити.{S} А да остављају у позади и увређенога Угљешу и Ново Брдо к |
| етенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје претке.“ И тада при |
| Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих ма |
| м смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза, не могаше га нигде угледати.{ |
| ћа овамо — то је Јанко.{S} Она покушава да му пружи руке, али Ариз неда и одбија је натраг...</ |
| роз њих гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.< |
| аше на окупу.</p> <p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче ви |
| што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па и гладује док се сам |
| му времена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и с |
| ="220" /> цара Мусулмана који их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можд |
| бејаше.{S} Није њена судбина била таква да је она у њеном опредељивању могла имати ма каквог уч |
| илно гонити људе са свога властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта |
| оме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да се уклони, да напусти разбојиште али он јуначки одби |
| ако јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи преко Бовна и |
| твога брата нек буде твоје; ја ћу њега да погубим јер сам ухватио његово издајничко писмо.“ А |
| ово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико лична толико и високог сана дост |
| ез оклевања оштро изиђе против предлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напосл |
| они одиста преобилато указиваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У П |
| ће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} Каза како је Вук оставио њега и |
| ћи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на суср |
| свет, где ја нисам био.{S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, |
| н пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се о |
| ћесарство Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене сино |
| "104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми се отима и преко |
| ски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да је и Господ Спаситељ сам морао носити свој крст на Г |
| Вуком у твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас |
| у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим говор:< |
| , ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намрш |
| ним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњи остатак куће свога оца — св |
| pb n="144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, ста |
| так.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене че |
| и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостојног гос |
| деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p> |
| > <p>— Откуда ти овде? гледаше Вијорика да почне обичнији говор, остави убрус једним крајем у н |
| ној лепој околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи њег |
| >Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велике низе |
| агослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело гов |
| есу од копаља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспо |
| исте је вечери следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге |
| му је било само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишља |
| а се љубазност у целом говору разливала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумња |
| обрадовала.</p> <p>Вијорика је огледала да својом вештином тајанственост природе и збића до дна |
| ојску која се у пољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.< |
| прибирању и спреми војске која је имала да се сломи под Липовцем.</p> <p>Подграђе, одмах испод |
| олибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране.{S} А пред путн |
| иша с Јанком чуо како је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га сп |
| вде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије б |
| запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да ми још што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди |
| То је истина.</p> <p>— Али би ти хтела да си без њега, да си слободна.{S} Не брини.</p> <p>То |
| азиту, пошље кнез одмах војводу Михаила да оправда кнеза код цара.{S} Михаило оде али не успе н |
| 166" /> <p>Још одмах је Марина наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за |
| ли смо и море и горе, и кад сам мислила да је већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и п |
| о.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли д |
| у дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{S} У путу буди хитар али мудар — као < |
| ржао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није |
| ше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му |
| ари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају.{S} Прођоше и поред повисоког камена |
| д у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео |
| гвожђе од узде и сваког се часа спрема да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушн |
| , а са њим вратити срећу која се спрема да нам одбегне.</p> <pb n="238" /> <p>— Бог нек нам је |
| ђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избав |
| окрепи гледањем новог храма у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа њ |
| с сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима једновернима.{S} У Азији се зац |
| ља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним |
| похита познатим му стазама и пролазима да их на путу пресретне, али стрменита осека не даваше |
| о се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојевићу не о |
| го разлаже, јер никако не сметаше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— |
| ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звер |
| у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помен |
| мо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки, срећном учинио. |
| а би опет с очију изгубио њу, и Бог зна да ли би се икада више срели.{S} Али тога, Богу хвала, |
| ог ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> <p>И властелинова појава поста |
| ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји |
| је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко зна да ли неће он све то мени у грех уписати!{S} Он ме сад |
| мирна.</p> <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче! |
| се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овде скриваће се навлаш, а можда ће и учинити |
| е зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> < |
| ог места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим |
| лу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у при |
| и да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— З |
| мо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрстимо.{S} А?</p> |
| зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не скапље од глади.{S} Али се старац |
| уку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја! |
| бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер н |
| па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња пао и руку повредио.</p> |
| који ту станује и који се у свему стара да се право госпође од Врмџе не крњи.</p> <p>У Трговишт |
| и кога у њему бејаше.{S} Тада виде Муса да га Срби очекују у најтврђим градовима својим:{S} Лип |
| одлазила.{S} Невољом више пута нагната да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и т |
| {S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег бра |
| а Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> |
| ну Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом |
| би уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да се с те стране помогне.{S} Бан пак умре и понесе соб |
| ј збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, једно му је било само јасно.{S} То је одл |
| коме и млин припадаше па не знајући шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата |
| Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их |
| ри Григорија, или јесте.{S} Не знам шта да ти кажем.{S} На погледу ових <pb n="104" /> људи с к |
| о града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не изиђе тада Вијорик |
| баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих послова и са њиме пречистим |
| ћ, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и несвесно насрну и |
| бор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и поготово незнатна посада која |
| задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојч |
| агојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео и |
| спе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински.</p> <p>— Јед |
| воје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег што то буде.{S} Његова је страна јака |
| Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај б |
| игде Вијорике!{S} Отуда се упути натраг да преко бања моравичких иде својима.{S} Али опет сврну |
| корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам |
| {S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суд |
| .{S} Људи се није бојао.{S} Имао је кад да их види у разним временима и различитим крајевима св |
| крајем откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом. |
| сад после ове војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да ме |
| свети Спасе, упути неверију на наш град да их мишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, |
| екакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? упита је Ол |
| азваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све би |
| делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братски помогнеш понети, јер %си знао ваљда да |
| Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не могадне избећи, рече М |
| иже Фрушкогорске косе очекујући бродове да је возе Будиму где је метеж и невоља.{S} Ја сам сам |
| богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богм |
| а је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала |
| се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански |
| ојим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</p> <p>А ст |
| и пажњу на те гласове.{S} А кад познаде да мамац неће пристати у близини већ грабљаше навише да |
| <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, идући путем што туда с |
| јица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин припадаше па не знајући шта |
| ребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска сила није сада оно што је бил |
| /p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! уб |
| гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми с |
| одмах спусти руке.{S} Тада Марина виде да сузе казују истинско осећање, па је још једном благо |
| ичека.{S} Али ћефалија Богдан, кад виде да је град остао без воде, не хте чекати да њега и њего |
| е гонити крајем около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку |
| љена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пођ |
| а се прибра и већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу беј |
| ојеном граду и бесомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не |
| им изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе тешког очаја.{S} |
| {S} Погледа око себе по помрчини и виде да је у својој одаји.{S} Нема Ариза, али нема ни Јанка. |
| .</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком |
| ната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имају посла, и слушајући њихове |
| ар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још |
| усулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} А |
| p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту |
| %неверну властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобој |
| зама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте |
| } Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се може С |
| ично стрепње па се онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га см |
| S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће |
| а.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове |
| О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни у пола поклоњену победу |
| и ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупољак који тако рано Бан протовистијар |
| и рече, како ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним |
| ним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде ићи њ |
| у граду нека млада владика — и знала је да је то сестра тек у сну слободније погледаног Јанка У |
| се ћесар сам вратио без кћери, чула је да је у граду нека млада владика — и знала је да је то |
| кнежевом кћерју Марином, позвала ме је да их опет и то што скорије походим.{S} Мени се чињаше |
| оде стубу и припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу |
| ли не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прво њему па |
| му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар |
| ту више није било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан |
| један старац рече:</p> <p>— И право је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао са |
| ове своје престонице Београда, видео је да је у свему био пророк.</p> <p>„Ја, благоверни и хрис |
| то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уреди |
| у.{S} Све <pb n="162" /> што знам то је да сам у једне старе пророчице била те је служила.{S} А |
| {S} Не страхујем с оскудице снаге своје да истрајем на стази искушења.{S} Али ми тешко пада што |
| е опет усправно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову жу |
| едведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор заф |
| .{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и како се ћесар Угљеша честито понео.{ |
| неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер т |
| која се на Врачару разређује и свршује да уступи место високој трсци и рогозу, расутима до бли |
| еколико пута после тога уграбио прилике да се јави Вијорици, да је принуди на разговор и да је |
| дељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p>То је било ка |
| луке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше |
| ник стеже јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно д |
| земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и он |
| еспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевг |
| ој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну.{S} Ја ћу похи |
| збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то пи |
| падајући око њега, тако бејаху укрстиле да изгледаху као какав велики венац који је једним крај |
| {S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда поче г |
| мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} За |
| да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти |
| ет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих стра |
| се клео у спору једном.{S} Рекоше после да га је та клетва и срушила.</p> <p>Марина остаде удов |
| нику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у б |
| у његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Зла |
| де ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њено |
| а нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да копа где се буде одредило.{ |
| 1" /> <p>— Рекох ти у Београду, зови ме да ти срце своје предам, учинићу радо и слободно.{S} Ти |
| </p> <p>— Властелин соколачки нагони ме да спустим у пехар вина мађије — можда је отров? — и да |
| дно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друшт |
| ружа прешевска</hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота. |
| еним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и са њоме гово |
| повуче у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чи |
| ли да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јаче утврде у својој власти самосталних |
| ма <pb n="49" /> јасно сведочаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстој |
| а упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, браћа су |
| е докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војих |
| њу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја д |
| ала издаће је срце које тако јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудн |
| ло, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци већином разишли послом и радом.</p> |
| да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каз |
| је Синиша и чијег је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако веш |
| х не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" /> он мене не мож |
| ана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу.</p> <pb n="165" /> <p>Тада је на мало по |
| {S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собо |
| ва, са цветом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кн |
| о у недоумици куда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод г |
| ога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с малом али поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у |
| диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку види.{S} У том изгреја месец, и њено већ |
| е мрзети град и градске људе, бојећи се да ме тако не изгуби.{S} Најпосле се од њих одвојим, он |
| ом на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово |
| ога војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих кра |
| на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому |
| а и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је п |
| Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећао се незадо |
| има клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} Смрт њима!</p> |
| звати у помоћ чете турске.{S} Надају се да ће и ћесар Угљеша уз њих пристати, а ако не, можда ћ |
| } Ако му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим |
| аписа писмо цару Мусулману и нуди му се да опет буду пријатељи.{S} Али то писмо не оде коме је |
| Ариз на једанпут уздрхта и учини му се да снива кад чу где је Вијорика.{S} Крв у њему ускипе.{ |
| ем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n="265" / |
| пот — и војска се, велика и јака, крете да освети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рук |
| онио, и ради саборисања.{S} Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узв |
| ле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу д |
| а њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори с мртвом телесином! прекиде војвода ибарски |
| бе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S} Испречи |
| је%, али људи, не, срце у грудима, биће да је свуда једнако.</p> <p>— А како то? срдачним га гл |
| > <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у гру |
| увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овака |
| спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да п |
| у све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из облачног неба пасти на досадаш |
| баш појми на један мах шта Марина хоће да му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он о |
| пусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони |
| и.{S} Па опет — ко зна?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — |
| деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раск |
| олазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ м |
| ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла риза самостанска, |
| већ јој би лакше кад виде да Ариз хоће да се разговарају, јер она на том пољу бејаше увек јача |
| а си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> |
| о по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вуку |
| вље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— П |
| а ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чин |
| чнијом.</p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која |
| ог хоће да нас са свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало д |
| похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упу |
| дрављајући властелу и снагу своју, рече да их је по старом обичају и праву позвао да се о важни |
| е сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понет |
| гледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се |
| ли му један од његових старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу пр |
| оклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље Обраду под гр |
| соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је оме |
| а руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</p> <p>— Нађох те!{S} Лутао сам, ишао сам |
| И још свакога обдари новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се с |
| веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпођа Марина преклиње да не часи часа |
| им корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њим се догово |
| еза Стевана.{S} Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно к |
| , Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Мар |
| давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! |
| ло пре, али је и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу го |
| мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња снага већ почела помало остављати.{S} |
| сно, неодређено, али јој се причињаваше да у магли види зрак с куле светиље којој јој ваља упра |
| деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се |
| абрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — Ариз још мање.{S} Али се кроз приличну п |
| адио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву. |
| ђе у недоумици, али јека јасно казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много прем |
| бодна од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Ар |
| зом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не обнављаше у |
| најрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у ре |
| ојну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би м |
| них градских врата рог који објављиваше да у град улазе неки важни гости.{S} Беспослена гомила |
| ма и рупницима.</p> <p>У себи сакриваше да осећа како му је понос ипак увређен и част унижена.{ |
| жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себи сам навуче на главу, |
| ас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша |
| ни толико беседити, а сам се не надаше да ће погодити ако опет почне враћати говор на ствари о |
| ево у Трговиште, и ако се већ не надаше да ће је икада више наћи.{S} И ту, у Трговишту, у малој |
| преман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Марина би се сада радо опростила Јан |
| вести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући |
| првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је постао моћан властелин |
| колики копљаници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао |
| на истину.{S} Нико готово и не знађаше да сам ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке |
| њем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором ст |
| Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од њега може што више сазнати о свему што се овде зб |
| т иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне девојке о |
| дара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бр |
| адајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта мо |
| зна, што је видео и чуо, али се тужаше да је зло прошао кад је хтео испунити вољу госпође врмџ |
| > <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана во |
| ити с оваком снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше |
| а.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} Али је његова |
| >— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох. |
| То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не измакне учинити све што може за |
| ст српског оружја, сестра твоја мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жу |
| , Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвал |
| ојвода и војске српске он опет смишљаше да покуша још једном свој посао на који је већ толико с |
| родужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу, али га Синиша, погађајући му ми |
| на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Со |
| етише слободне.{S} У Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме о |
| што скорије походим.{S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S |
| ина бејаше сама.{S} Склопи очи и чињаше да у њима остане слика Синишина, па у тренутку смело ус |
| ав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од |
| ојем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је п |
| ку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих. |
| дића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после повратка његовог у |
| поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљеша морао, затече |
| Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> |
| <pb n="98" /> <p>Вук непрестано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом н |
| екиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p> <p>Тада вид |
| скоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита |
| рина смерала, и после тога обоје видеше да и напад оног непознатог човека на Злату није без Мар |
| их огранака Рудника, војводе већ видеше да ће и по тами морати путовати ако хоће да иду право у |
| {S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме п |
| е никога, али се разгневи кад му јавише да га у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Вр |
| , али већнике прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати |
| пристати у близини већ грабљаше навише да уђе у Саву која га утичући натраг одбациваше, он се |
| друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p> |
| у Липовцу и Угљеша и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу. |
| идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мен |
| Нишу.</p> <pb n="211" /> <p>Ту изиђоше да се поклоне госпођи сва околна властела, али се у пун |
| братије мироса војводе, кад они приђоше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S |
| је на тргу, на бедему, и свагда рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила |
| а жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда наиђу покадшто и животом |
| а окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе приче већ у вели |
| рибираше ал’ од гласа ни помена нема, и да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра с |
| у се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да п |
| за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главар |
| да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта ћу ја овде? опет |
| до мисли о томе где се што може наћи, и да се не одваја од черге њихове.{S} Није се старцу могл |
| то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете |
| у тиме што је постао моћан властелин, и да му се ваља одмарати.{S} Шта више о њему се и ово зна |
| њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мило ни њихово гостопримство ко |
| .{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} |
| кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се каже вазда с колена на колено, како ћесар Угљеша |
| жним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети.</p> <p>Архиепископ Никон |
| ра после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубро |
| ански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из поглед |
| пехар вина мађије — можда је отров? — и да тим послужим онога који буде са овдашњим господарем |
| ру, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомо |
| улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.</p> <p>Об |
| му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде |
| до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отрован!{S} Најпосле и моји људи почеше губи |
| ајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поузда |
| му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом |
| длазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупницима.</p> <p>У себи сакри |
| ви су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пр |
| лића Обрада, да Обрад није био невера и да је сада крив Лобојевић.{S} Још му је, рече, признала |
| да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоћ |
| вори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгле |
| итељи, па тада рече да их све отпушта и да им све прашта.{S} Сваки ће понети са собом оно чим ј |
| мишљаху осетише да остају без ослонца и да су им крила клонула.</p> <p>Стиже и спровод Вуков, т |
| стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили |
| махе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који |
| још који корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S |
| суседе, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове |
| рама у коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" |
| једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек кад смо пола |
| , да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љути Муса, узе војску и б |
| а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш то одело.{S} Ко ти то дад |
| се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихов |
| Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их оче |
| еограду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг беог |
| шта; они су пак знали, да су неродице и да је манастир посрнуо.{S} Он је њима с разлогом верова |
| се бојиште у близину своје престонице и да се бори са својим братом Мусом који је из Мале Азије |
| тим гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, |
| неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово |
| казиваше да је неко у великој невољи и да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати ру |
| зјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да |
| ихове.{S} Није се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог пле |
| пазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору који води |
| остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда с |
| а се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком |
| b n="160" /> да сам ја свуда горе био и да сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не ст |
| е ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да |
| " /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Р |
| и Вијорици, да је принуди на разговор и да је позове да иде са њим.</p> <p>Вијорика се склањала |
| узмем у послугу ветровиту силу његову и да разгоним облаке који ми наглашују мутан и суморан да |
| е и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспо |
| е Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Стал |
| на наредила да се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз |
| спотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову намеру ради земљ |
| и Јанко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован м |
| оћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш |
| му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом и турском, ударе <pb |
| агна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане старац са секиром у руци п |
| > <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Волим! осмели се Ариз.</p> |
| тако вешто гони немирна коња, рекао би да се у идола слила најдража небеска лепота.{S} Али кад |
| чуда и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и |
| мили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Б |
| те ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Ве |
| а на коме се сударају Бајазитови синови да одлуче на коме је од њих царство био је благоразумни |
| Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих часова.{S} И ја |
| p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском стаде повл |
| ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њих још уг |
| творићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу процветати с |
| иш.{S} Хамза главом плати а Муса нареди да се многе породице са те баштине одведу и населе по д |
| онда сврати ћесару Угљеши, који нареди да се тело Вуково кроза све ћесарство испраћа, носи и д |
| добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крвављења ни говора не |
| :</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> |
| јеш ли!{S} Ако те ко пита где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па |
| Бранковићи.{S} Али се од тебе не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе |
| се ноћу вабе рогате репоње.{S} Хоћеш ли да видиш?</p> <p>— Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p> |
| гала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда веже часна реч.</p> <p>— Ја судих |
| опе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И ако на концу |
| сам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде никога који би за мно |
| лаком осмеју развуче усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме раск |
| тне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, млађег брата <pb n="220" /> |
| је тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше кидати и с и |
| ћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот пос |
| о, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци |
| и по трговима и селима подалеко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више |
| свети отац игуман сад је стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које дон |
| његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу собом.{S} Мој верни војво |
| би људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на миру и да не будеш непријатељ. |
| у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави свој велик |
| и тада је можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијор |
| S} Зли људи хтедоше да ме ухвате па или да ме убију или продаду.{S} Али мене украде из њихова к |
| један ће по један слати к теби људе или да траже од тебе помоћ, или да те моле да останеш на ми |
| вићи одмах после боја на Ангори мислили да је <pb n="176" /> прилика и време да се изнова и јач |
| двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља уклонити и не помоћи промену рада.</p> <p |
| а умору.{S} Рано смо, бојим се, поумили да са њом раскрстимо.</p> <p>— Јунак и неће да се бори |
| у волети.{S} Његови су ми увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што? |
| и — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана |
| ти поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч |
| дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има |
| луга с кондиром хладне воде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па |
| и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна из Дунава и да с |
| недалеко види и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S |
| S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куц |
| ана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се деца њена |
| несрећној отаџбини нашој!{S} Говоре ми да свијем гнездо своје!{S} А оно је разорено пре но што |
| ед тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, ја ти нећу ж |
| ати ружице среће и милине.{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Да |
| у са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> једном невоља нагна |
| својој љубави према Марини Јанко науми да учини још који корак ближе, да приђе ближе и да окуш |
| ладо је момче и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ниш |
| га нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{ |
| и без тога не чекаше овде, па се накани да се спусти у ров.{S} Колико се сећаше ров је више стр |
| једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и |
| разум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти |
| че и невешто.{S} А не уме ни да процени да се поред младости и лепоте не постиже ништа без стар |
| нове људе, и сиромахе и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеве |
| азећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> |
| <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у шумарку с леве стране ближе граду, откуда истиче п |
| оме никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се |
| а, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица св |
| и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег тренутка њ |
| Мусини, које његова крвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стар |
| > <p>Ако је ту Вијорика и ако је склони да пође са њим!{S} Просте муке и лутања његова!{S} А ак |
| осврте око себе, па кад се поново увери да су сами разгрну кабаницу коју је раскопчану био омот |
| ом слободно испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве дома |
| удно гледала како се сама са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена к |
| о се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган рече Константину:</p> < |
| поуздано рачунао, па му одмах одговори да остане у Сокоцу и да чека кад они с војском, својом |
| аше горак.</p> <p>Тада се тржник пожури да прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буд |
| p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом с |
| од своме чудноватом походу, већ нагласи да му неки кораци соколачког властелина налажу да непоз |
| зећи градским пољем које се лагано виси да се припоји с градом путник је бивао у недоумици куда |
| навуче је преко оклопа, јер се она носи да оклоп чува од росе или сунчаних јаких зрака.{S} Азди |
| вештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, кад ти се јави и ако буде среће те |
| ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да говориш истину!</p> <p>— Вол |
| е и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турск |
| ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да |
| ; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где се дева благо њи |
| а је град остао без воде, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети |
| е добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи < |
| ш и ти са мном погинути, а нећеш остати да се искрадеш од мене и да бежиш, па да после облачиш |
| је све тако, опет мене нико неће видети да стужим размаженоме гружанском господару Радичу! рече |
| ожда ваља борбу водити.{S} Тада се сети да је у Трговишту под Врмџом његов пријатељ и познаник |
| адане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског оружја не би одолео Мусулману, али то <p |
| руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:< |
| града, господар, па му је ваљало пазити да из града не изиђе брже но што је ушао.</p> <p>Прво ј |
| сле саборисања у Београду могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осок |
| ба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по сврше |
| Ја те, видиш, слушам, али немој мислити да ћу с тобом ићи.{S} Ја тамо нећу.</p> <p>— А ако се о |
| криваће се навлаш, а можда ће и учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно |
| у томе, али се ни онда не могаше скрити да многи од младих витезова у осами уздишу <pb n="114" |
| .{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да |
| стави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш по |
| то приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му поглед |
| ле Зојића, па је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у сам |
| Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журн |
| ли појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> |
| е жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, али опет не смеде, јер се не ваља у т |
| г путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} Није му бил |
| ацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, племенит |
| ј силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше н |
| а узе новац и стеже га, чисто се бојећи да јој га натраг не узмемо.{S} Одосмо, а пратилац ми ст |
| натлије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, |
| то више.{S} Јер се, кнеже, не може рећи да обојица чинисмо исто.</p> <p>— Твој је мач увенчан п |
| гано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност |
| али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— П |
| и живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— П |
| да окрете и пробаше неће ли штогод моћи да угледа.{S} Али помрчина не пушташе баш ни једну зрак |
| било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њена љубав срећно изведе.</p> <p>То се Марини сад |
| и дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад наступити војна, узе Злату и одведе у Бео |
| јатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода ј |
| а бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти |
| ло.{S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно и |
| ђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се |
| хваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У ост |
| и савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутр |
| бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се састану са својим одељењем које је дознавши за та |
| ене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> |
| са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше |
| е занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града, стаде грабити.{S} Властелин се прену |
| е стране биће можда срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или |
| оби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо г |
| екиром у руци пред Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану прк |
| {S} Ја идем сада да работам, а ти немој да одеш.{S} Врати се мени овамо, знаш!</p> <p>Кад се ра |
| ни лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људ |
| се Ариз.</p> <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза |
| не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да волим!</p> <p>— Знам ја, опет поче Вијорика, све.{S} |
| ојим смеровима, већ одавно био покојник да није било Марине.{S} Тада му она поквари све што је |
| атара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше |
| то.{S} Спремајмо се!{S} Али се ја надам да ће се на прагу издаје опет покајнички вратити заблуд |
| оћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што |
| а сам све видео. —</p> <p>— Аризе, знам да се ти не страшиш људи.{S} Не би они били тако зли ал |
| нствене разговоре.{S} Опрости, али знам да увек после таких ненадних састанака и дошаптавања ли |
| на затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ моје госпође.{S} А тај што прими, у в |
| живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла д |
| нам, и опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и |
| добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер са |
| чијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави неће мировати већ ће Бранковиће кренути проти |
| S} Нисам знала куда ћу, па једном пођем да идем на крај света.{S} Зли људи хтедоше да ме ухвате |
| ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над |
| што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} Јер се, кнеже, не може ре |
| доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— |
| ан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко |
| а нећу скрштених руку седети чим опазим да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе |
| равио свима поузданим великашима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се |
| А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да имамо!{S} Па да се сити наисповедамо кад ноге прекрс |
| а... да прекрстимо!</p> <p>— И ја велим да прекрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} |
| p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И ја велим да је ваљано!{S} Него, чекај.{S} Хајдемо ми, брате, има |
| ећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А сла |
| у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p |
| епознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник какав.</p> <p>Оливера га мер |
| лашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пратилац пр |
| рубом а вазда опрезни војвода оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазар |
| Још су се многи обмањивали таштом надом да се Марина неће лако покорити ни вољи ни обећању очев |
| ђа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази |
| и ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служит |
| лу опрезно поступаше и бејаше приправан да се у тренутку склони копитама којима је неукротљива |
| ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} Можда |
| је мало; знам како си вредан и слободан да те се и стари Ариз, твој отац, боји кад шкрипиш зуби |
| ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не одузме слободу сновати о леп |
| Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша гледаше да Јанка излечи, а Мар |
| 260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> <p>Само пред %Маруну не |
| аге и вере у нас није тако мала погибао да би то чинили, и ако бих ја то најволео.{S} Али они м |
| и и гомилали облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним |
| их је по старом обичају и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им |
| к је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и дол |
| навике, оклевао са поласком и очекивао да Муса промени своју одлуку, стигоше посланици из Мале |
| <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турк |
| а да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бова |
| ом ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће се |
| ешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкч |
| ом отвореношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља |
| досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша најпреданије служио тој мисли.{S} Кад се в |
| од наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, јер она зна сваког |
| уги је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, |
| спођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе |
| буде воља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за |
| ате, светиња, Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо. |
| <pb n="58" /> почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бре |
| томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће ова бити најтежа.</p> <pb n="183" /> <p>Брат вади |
| p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{S} Он устаде вес |
| жљиво слушаше речи Радослављеве, па као да би избегао неке мисли, попусти коњу узде, те лагано |
| сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва студен.{S} Светло се обасјаше врхо |
| ти и повлачити.</p> <p>Изгледало је као да је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се |
| е удари руком по нози на коју рамље као да би хтео рећи: то ми је од тога! па онда јако одахну, |
| де и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није много ни трудио о свом посла |
| и свој невољи и нешто поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој све |
| ="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо и смело пође |
| ад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом пр |
| ка и с лица.{S} И још му се причини као да су ови спреда ближи њему.</p> <p>— Шта ли може бити? |
| аја.</p> <p>У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му |
| <p>У мрачном куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше вр |
| ни, а срце се прену и стаде ударати као да би оклоп прсију хтело разбити.{S} Али свита излажаше |
| лину; само очи оне крупне плаве очи као да још бејаху мајско небо на коме би облачак био непрес |
| ла до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, ч |
| тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше оправдати наде које се на њ полагаху.{ |
| Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бу |
| стати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не |
| о вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као да много разори од онога што Лобојевић бејаше својим го |
| на рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се |
| спасавати себе...</p> <p>Лобојевић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина |
| ј изнемогне.{S} Само томе обнављању као да не би краја.</p> <p>У један му се мах учини као да т |
| калпак са богатим первазом казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав |
| младо момче!</p> <pb n="169" /> <p>Као да оштра стрела на једанпут нађе у грудима срце и разне |
| е би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови вели |
| њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја |
| ом султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на ок |
| S} Пред црквом се крстио и у њу спремао да уђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га. |
| о у колико је Јанко, стежући срце, имао да буде гледалац.</p> <p>У оној истој одаји у којој је |
| замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сја |
| Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, же |
| ћи се Београду од Авале, путник је имао да прође по врху косе што се од ње спушта до самога гра |
| Озрена ка Липовцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему |
| анула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властела и већници |
| ама.</p> <pb n="275" /> <p>Муса је знао да му се сада није лако борити с оваком снагом српском |
| %кушајући да му се отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, |
| р Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну |
| b n="252" /> Влатковића, али нисам знао да је остава њихова...{S} Отац ми само повери —</p> <p> |
| је досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине |
| <p>— И да не знам, по овоме бих познао да си ктитор ове богомоље, рече Радослав Радичу, кад од |
| } Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у близину своје престонице и да се б |
| о Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог св |
| бав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и Марини.{S} И казао јој је, а то саоп |
| мена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова развије и насели. —</p> <p |
| ћу ништа чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада м |
| питање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} |
| истећи се оним што јој је Ариз испричао да је чуо у трговишкој крчми, Вијорика говораше Марини |
| аник азиског цара Мехмеда који је пошао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће о |
| о је бољи али ко је лепши!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћ |
| је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе много разлаже, јер никако не сметаше с |
| че:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који |
| <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле |
| идело је извежбано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па |
| ај град озари светлост, и све би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важн |
| иведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом |
| ке, али ње оста још много, толико много да бисмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разб |
| зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом и Синишом нема више оних веза.</p> <p>Њ |
| ајне неизвесности и болећиве наде, узео да му буду очи у лепој глави његовој.{S} Од тог ме часа |
| ити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак горе у одаје Мари |
| ојну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин ј |
| а.{S} Црква је кућа Божја, а он би хтео да <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу |
| , који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разочараном у својој |
| ећи у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима |
| о казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне |
| ивала да при крају, кад је Јанко мислио да му више није сумњати о њеној љубави, једном реченицо |
| о да они не чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу је |
| да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко пада то овом свету а није, бра |
| {S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинити.{S} Тако ми прочита и т |
| а нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђур |
| ом Лазаревом и вином које је у њега пио да је прав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд ј |
| ори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро |
| и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благоверни господ |
| ева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене |
| његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених руку.</p> <p>И одржао је реч. |
| зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену |
| ако ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву службу обновљене снаге и величин |
| ажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара пр |
| Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p> |
| с опет учинио корак напред.</p> <p>Како да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега |
| Муса их разбије и обојицу ухвати. „Како да му судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикн |
| чини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне |
| ити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не зна |
| навала била ненадна, преухитрена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом |
| ветој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају имала бити једна од најл |
| силно одгурну крај чамца од обале тако да се сам једва у њ поврати, оквасивши обе руке.{S} Чам |
| ани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отвора за битку — гор |
| те њиме расклони ватру по средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом ру |
| , ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је мало после при воштани |
| } Марина је знала са њиме говорити тако да Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њен |
| зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна с |
| за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу све |
| преко груди које се јако надимаху тако да се руке на њима с њиховим покретом растављаху и опет |
| жбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем ново |
| ирској кад бејаху, видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на |
| шевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено ка |
| ном удесу, пролази.{S} Можда би требало да штогод учини, јер је сваки своје среће ковач.{S} А о |
| под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не бејаше више ж |
| лаго које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ће бити наша остава.{S} Ту ћ |
| јишник, младо једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Срби |
| овић.{S} А о новоме се властелину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнеж |
| м се ваљаше и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно з |
| езда из Сталаћа.{S} Нама би тада остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће |
| лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном лику дају о |
| <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали д |
| вић, не знајући ни сам шта би боље било да каже.{S} Али госпођа не иде.{S} Тек се кадшто крене, |
| о мислио Лобојевић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турц |
| доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да дожив |
| е и пре и као кира Јевгенија имала само да благосиља.{S} Она је одиста и благосиљала.{S} Кад јо |
| овићи тада бејаху у вези с Турцима само да би тренутно спасли своју подвојеност од стапања са д |
| које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је мученичка смрт блаженом родите |
| им хоће да се искраде.</p> <p>— Ми ћемо да кидишемо!</p> <p>— Погинућемо!</p> <p>— Али ћеш и ти |
| нскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже глас |
| има.{S} Хоћемо да то не чини.{S} Хоћемо да му сутрашњи сабор каже гласно: престани!{S} Ми ћемо |
| мо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{S} Је ли време, д |
| S} Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарско |
| од градским бедемом.{S} Ми се одлучисмо да кушамо срећу.{S} А то је, у оној прилици, било што и |
| тво.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не изгуби ни једнога ратника |
| да само толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: ту |
| мољаше се Богу тако топло, тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу |
| овац</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску прово |
| ише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има проженути.{S} Обра |
| } Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да |
| ли и он, такав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на изб |
| а прекинуо везе са њим, Синиши би јасно да је то морао бити посао Маринин која се тиме мислила |
| тавише се удвојене страже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} |
| вагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војвода с малим али одабраним војинством својим м |
| јем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише боја |
| н се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађа |
| , нити јој остаде сакривено и непознато да је она остављена сама себи, своме делу и својој борб |
| ас радо положио с онима мач пред престо да први не бејаше мач Радичев.{S} Овако — један је од н |
| да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> |
| /> се са својом невестом Бранком кренуо да прими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса |
| Све га наде издадоше.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је |
| онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећ |
| p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота |
| рими управу над Бовном — кад стиже глас да је Муса освојио Сврљиг и да је уза њ Лобојевић.</p> |
| да деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулман |
| Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и вероломног |
| ећање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет да куша своје верне али је нада да их неће оставити.{S} |
| одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот не |
| ног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што |
| на изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све жив |
| д деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не |
| " /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за спас Оли |
| рекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне јуначки, и за — љ |
| ламен пригуши па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем о |
| ођа Марина преклиње да не часи часа већ да јој похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту |
| ко да нађе Вијорику?{S} Јасно му је већ да се она од њега склања.{S} Ако она сазна да је он овд |
| p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако |
| зломити је.{S} Мири се, и прибери снагу да то можеш учинити.</p> <p>— И ја тако мислим, одговор |
| стиру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на |
| чем што мислим.{S} Једно никако не могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља пох |
| ти узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} |
| тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само |
| ког дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно |
| /p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p |
| љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путници који туда |
| еки кораци соколачког властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас в |
| се, да ли ме он тиме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ев |
| н дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће требати његова услуга.{S} Ариз се упла |
| ила велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обр |
| сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> |
| стивши преко оба рамена црпу косу своју да јој се мрси на грудима, седело је <pb n="6" /> то де |
| лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи. |
| емства дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са челником Радичем који баш за тих до |
| а благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на с |
| здрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треба, збуни с |
| /> манастиру оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе к |
| находи ћесар Угљеша па му однети поруку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан |
| већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће Соколац освојити на јуриш као што је већ узео Свр |
| јевић посла гласника Вуку, јављајући му да је готов са својим људима и да се одметнуо од деспот |
| се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском омету новог деспота Стев |
| дару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би ваљало већ полазити, јер сунце преваљује.</p> <p> |
| знији, а то су Угри; Лобојевић напомену да ће понајпре страдати баштине њихове, ако Турци осете |
| у њени пратиоци на које она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесни |
| рукама, и онда стаде па пажљиво ослушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно по |
| елин се соколачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи |
| овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше мало и наиђоше на велики врт к |
| вао све што је знао.{S} У пуном уверењу да му се срећа окреће, и ако му о Марини не могаше Бого |
| аву:</p> <p>— Онда кажи своме господару да му наш султан пружа руку.</p> <p>Радослав виде тада |
| ало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима |
| А кад већ бејаху ту, Бранка позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољн |
| аније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо |
| крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је |
| p> <p>— Оптужен сам био раније Бајазиту да смерам ово што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да |
| им људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склони у свој |
| оверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њиме и од |
| Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас ускочи горе и лепо се намест |
| ојводи и брату нашем Радичу Поступовићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> |
| сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе!</p> <p>— А |
| ет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено речем што мислим.{S} Једно никако не могу |
| увек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица |
| ене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Вијорика онога који —</p> <pb n |
| ме гони на пут нове среће.{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу. |
| оворе. „Ја се не бојим ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу |
| и издаље сам па сам се уморио, али хоћу да ти помогнем кад се мучиш.{S} А и онако — ноћ је, не |
| а то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам |
| ама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прославим овај празник! грмну Муса с коња својој вој |
| их вам, верни моји, ово с тога што хоћу да вам се понесем милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост |
| Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} Мрзим и тебе и твоју бабу и твога Ар |
| поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох |
| лно станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа пос |
| изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" /> у пре |
| нављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.< |
| ж.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи се и кад, |
| ла Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које |
| ј захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина. |
| опремио свога поузданог војводу Синишу да се тихо и нечујно састане са Хамзом и да му може дос |
| ч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма |
| ни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом |
| ожја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарају да отв |
| а материног крене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не ж |
| иша мало после настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.< |
| има који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ови |
| овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после новог К |
| те мајчине ни старања очева, нити видех да се ко год растужио болима мојим ни обрадовао радости |
| .</p> <p>— Не уврача, богме!{S} Зове их да сад тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p |
| p>— Ја судих брзо, али ништа не оставих да се не може исправити! рече још Радич Оливери.{S} Доб |
| боко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријатеља вашег |
| мало изићи, спремио сам се, ал’ осетих да ми је тешко.{S} Вратих се постељи.{S} О, ал’ је било |
| што сада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на дво |
| е и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповед |
| сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сва |
| миш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше поражена а |
| .</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим |
| рескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра |
| која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је |
| нисам ни хтео.{S} Ја ти отворено рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врм |
| ам свуда и на све стране и најпосле чух да си ту.</p> <p>— А од кога?</p> <p>— Не знам Вијорика |
| посао!</p> <p>Видео је поодавно старац да му син нерадо мисли о томе где се што може наћи, и д |
| Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет |
| ог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће само важним послом гласник, ма с које стране дола |
| Марини.{S} Ми чусмо то, али не знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово ж |
| Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Ти знаш да она сада само мене слуша.{S} Ти знаш ко сам ја, шта |
| он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу др |
| богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бес |
| о охрабри.</p> <pb n="11" /> <p>— Нећеш да изађеш? срамиш се ваљада, јер не знам чега би се стр |
| пота.{S} Али кад спазиш очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Исп |
| е.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то судба која ме гони на пут нове среће.{S} И ја |
| ишу и Јанка.{S} Њих тројица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угље |
| му Богоје рече:</p> <p>— Ако хоћеш још да видиш, ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и |
| аја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{ |
| рекао отац кад смо хтели овамо поћи%, „да си ти уверена да би те тек Синиша, војвода липовачки |
| егови верни и управише мачеве на Вука: „Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили |
| потова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао један испо |
| све вољнији.</p> <p>— Хе, онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам |
| им зидовима који на лик градских платна даваху свему изглед подобре тврђаве.{S} Али се та кула |
| путу пресретне, али стрменита осека не даваше му изићи на пут нигде пре већ тек близо града.</ |
| и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ |
| Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бун |
| ња лине братска крв.{S} То ми никако не даваше мира и почех слутити несрећне часове.{S} Ах, так |
| га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изго |
| онако немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.< |
| ога од племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља по |
| Стаде и при слабој светлости коју месец даваше гледаше Врмџу, колико се она могла видети с ове |
| њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га вођ давећи се речима којима умор не даваше да се огласе.</p |
| асовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице на на |
| n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мрт |
| орао трпети од како ми промисао Вечнога даде венац блаженог оца мученика, да бих само могао доч |
| а хоће ни према Аризу.{S} Та јој увреда даде нове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до с |
| е што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођ |
| али се стари ратник, ћесар Угљеша — не даде преварити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан |
| мислише!</p> <p>— Али и Мусулман се не даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са царигра |
| почну међу собом крвити.{S} Мусулман не даде Мехмеду мирно царовати у азиским странама, већ му |
| е из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са |
| } Ариз се уплаши, али га Марина умири и даде му богату новчану награду.{S} Кад сину злато у њег |
| као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео |
| апроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Још су се многи обмањивали таштом надом да |
| и пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војск |
| да после облачиш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} |
| се коњаници јавише под градом, стражар даде знак трубом а вазда опрезни војвода оде собом да в |
| стављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима ј |
| >— Госпођа и њена плетикоса, стара њена дадиља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризнича |
| S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а дес |
| ва као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је натраг.</p> <p>— Не могу. |
| е и разнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би с |
| ину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осилио и страховито потресао |
| о чинити.{S} Ветар с маха на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а вет |
| етким капљама које ветар наношаше па се дажд склопи и поче чудо чинити.{S} Ветар с маха на мах |
| и облаци а ветар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким ка |
| љавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ветар наноша |
| .{S} Помози ми да се на пут спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} |
| спремим.{S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа. |
| велики нож оштар с обе стране.</p> <p>— Дај ми то овамо, поиска Вијорика и узе му нож, да ти ка |
| ки вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиепископ.</p> <p>— Немамо још гл |
| очита и та о којој ти рекох.{S} Само ми дај расковник... биће све то!</p> <p>— И то ти рече?</p |
| с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповеда |
| тидна с мене!{S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Си |
| љубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и витешком слузи, великом в |
| видик јаче искоче црте које њеном лику дају обележје срдитости и нешто охолости.</p> <p>Оливер |
| ављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.< |
| це Бранке Влатковићеве.</p> <p>Тако је, дакле, и благо на чије је истраживање толико залуд трош |
| атити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав |
| јштити!</p> <p>— Ја не победих, нико ми дакле и не могаше победу поклонити.{S} Ти си победник, |
| ва у путникову оку кад је угледа још из далека с моравичке равни кад што и преко трговишких, у |
| .{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi>стуба</hi> у улицу која се |
| живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кн |
| родице са те баштине одведу и населе по далеким турским крајевима, а на њихово место одреди ода |
| копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твој |
| тек кад виде колико је, скривен тамом, далеко од сваке погибли, стаде право и слободио погледа |
| .{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које је јуче |
| ши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио |
| немамо и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате |
| и и преко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од ц |
| витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, гостољубља и весела |
| на, рече му Марина, љуби али њена љубав далеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у мл |
| а баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац |
| жаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли |
| у десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше је знамење: ружа.{S} По томе ћеш познат |
| васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним |
| у.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из висо |
| ник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господара.</p> <p>Властелин прође п |
| с и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнуте међе српске државе, шт |
| је.{S} Овде има градова, тргова близо и далеко, великих и малих.{S} Ја сам свуда био, све видео |
| Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама њего |
| снагом српском па грабљаше да се склони далеко у Балкан.{S} Али му отуд већ иђаше на сусрет — М |
| ен-капа без пера а по столу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасач |
| в, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{S} Ариз јој спусти у шаку новце које |
| ра, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима |
| ки и наш властелин.{S} Али и не одмакох далеко од Моравице, кад на све стране видех како се диж |
| е чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још далеко.{S} Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за да |
| <head>Бранка има свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне |
| а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да се све живо што станов |
| а на њ ударе и да су пали на Косово.{S} Даље војвода јавља како их очекује да на њега ударе и к |
| Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сумња његова <pb n="126" /> ја |
| рене у туђ свет.{S} Мишљах да идем сада даље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, |
| ли, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и р |
| га скупљала.</p> <p>Марину су мисли све даље носиле; напољу је дажд %попустила а ветар се осили |
| челична сјајна ребарца, па се онда оде даље успремати.{S} Преко свилене кошуље која се под грл |
| ш дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па |
| ди.{S} Скупи хаљину око себе и опет оде даље.</p> <p>Али му се Вијорика не губљаше из мисли.</p |
| , мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље покрива руку хаљина под којом је кошуља, и на њој |
| једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у Крушевцу углављен мир између |
| и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ће |
| на не остаде.{S} Са њоме Муса ни могаше даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се гр |
| д господара изнео.{S} Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац |
| обојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље:</p> <p>— Ти знаш да ми се намет врзе око кћери ће |
| нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље опет осврте и погледа ону нејахану вижљу.</p> <p>П |
| да војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и дом |
| а се Ариз узме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао |
| у Соколац, у манастир Светог Аранђела и даље куд га је гонио његов немиран и самом њему нејасан |
| ра чела младих службеника градских па и даље по Прешеву, Копаонику и Косову, ал’ Бан не даваше |
| десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Моравицу па у клисуру и тамо у свет, где ј |
| апитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p> |
| и разговорна, те радо пође са Бранком и даље.</p> <p>Пред малим али од јаких брвана срезаним мл |
| в и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана |
| .{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао упра |
| човека гледа га мрко и попреко, чује ли даље или ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и |
| је Муса намислио оставити Липовац и ићи даље или се са свим вратити.</p> <p>Јуначко срце у бран |
| утак он и ишчекиваше и, не размишљајући даље, хоћаше да тада у мах сврши све своје умишљаје.</p |
| ј кров.{S} Па где је и он сад?{S} И сам даље знаш.{S} На срамоту наших мачева морала је она, по |
| никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али м |
| рај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним им |
| не обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови отпратише рањеника у, онда |
| идружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбојиште са кр |
| ких врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> |
| во и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја |
| бар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="15" /> води кроз моравичину клисуру, па онд |
| S} Крст се не могаше одржати.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Поход |
| исмо се у њој могли подавити.{S} Идосмо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу |
| гледаше.</p> <p>Богоје га позва да иду даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p> |
| од ових што су овде, ни од оних што су даље на истоку.{S} И ко је у мене у части толико колико |
| гомиле купаца и радознала света.{S} Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Гр |
| лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде |
| ва и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} |
| ог и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на ком |
| чају Турке и њихове српске савезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска и |
| он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и изди |
| бљи Београду или из њега.{S} Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама б |
| а се с левог бока његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на |
| и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређено, али |
| ам се разилазити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо |
| за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левиц |
| о виђење.</head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искуп |
| е у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— Нек буде прво воља |
| е нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу |
| ранковићем пребегне Мусулману.{S} Сутра дан је зором почела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити |
| За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речено да му се баштина одузима и да се има п |
| р обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано с јутра поче архиепископ службу у маленој цркв |
| је часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога п |
| ц доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Прв |
| ступи као што је казао Синиша али сутра дан рано пође пут Ниша.</p> <pb n="245" /> <p>Премишљао |
| .{S} Али је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код он |
| ити.</p> <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града |
| лонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучнијом али одређенијом зад |
| ше своју судбину — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси у |
| т.{S} Освануло је Косово и са њим Видов дан.{S} И кнез и отац ми осташе на Косову, блажене душе |
| То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу и на |
| о ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера.{S} М |
| бејаше страшна и велика.{S} Освануо је дан крваве ангорске битке.{S} Цар је Бајазит пао и војс |
| м многе тајне високих наука о којима се дан ноћ баве слуге Господње, знам и верујем да свака ду |
| и, говораше он тада Марини.{S} Какав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари на |
| ијорика говораше Марини како још неко и дан и ноћ о њој мисли, а Марина се у мислима управо на |
| , борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" /> <p>— Овако хоћу да прос |
| е благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњ |
| е јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њо |
| и и суморног очаја прошли и да се гласи дан леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгле |
| ца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, |
| натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Радич са својом пратњом у којој са |
| м прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Марина рече Аризу да јој више неће |
| блаке који ми наглашују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој |
| и се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спреми војске која је имала да се сло |
| ног властелина.</p> <p>Ариз изиђе и цео дан гледаше неће ли гдегод спазити Вијорике.{S} Али је |
| оје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код свог мужа?{S} |
| сазнаде Марина...</p> <pb n="213" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — нек |
| дов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласов |
| егове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој околини |
| на онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева раз |
| ешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једнога дана и нас скоби та јуначка невоља.{S} Чинисмо што се м |
| — У чему је та истина?</p> <p>— Једнога дана отац твој, ћесар Угљеша, учини преокрет у везама к |
| тијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота новобрдски стави младенач |
| .</p> <p>Тако бејаше код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара |
| коју им премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе |
| паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И |
| грану премалеће Синиша се крену једнога дана у Ниш, у походе војводи Јанку Угљешићу.{S} Слободн |
| а.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када се одрекосмо света и ја и сестре ми и отац и |
| нку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху |
| и изиђе, по обичају, <pb n="79" /> тога дана на гроб своје мајке која је погребена у манастиру |
| то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога дана, да је д |
| и не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином уг |
| ке одаје у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње |
| едник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаше тајне разговоре с кнезом пургарским озбиљна |
| и...</p> <p>Многе се војводе још истога дана кренуше натраг својим градовима, а свет београдски |
| марајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом пром |
| притиште све около, и једва се око пола дана развуче и нестаде је.{S} А тада се могаху видети с |
| е о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да |
| а српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, када ће се саборисати стиже и ћесар Угљеша са сво |
| прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све |
| пријатељу.</p> <p>Међу тим скоро сваког дана стизаху гласници који јављаху о покретима војске о |
| да му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Марина међу нас, па в |
| риз је потражи у њеној кровињари једног дана око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{ |
| .</p> <p>То је било кад су момци једног дана по подне изводили из коњушнице коње да их пројашу. |
| радоваше.</p> <pb n="223" /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу |
| маше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца чете Хамзе бега, сврљишког гос |
| а. —</p> <p>Било је једног лепог тржног дана с почетка пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде жи |
| са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да г |
| ви расути, и војска се царева још истог дана стаде уклањати и повлачити.</p> <p>Изгледало је ка |
| морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут бејаше и у одласку и у повратку |
| амо сада!</p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непр |
| ада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је дана поуздани коњаник понео од Марине писмо ћесару Угље |
| <p>— Нећу скрстити руке!</p> <p>Тога је дана Ариз смео да уђе у врт и кроз врт у кулу па чак го |
| војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>П |
| аче, ти си рањен?</p> <p>— Већ пуна три дана, опрости, господару%. —</p> <p>— Водите га, однеси |
| а оде у Прешево.</p> <p>Не прође ни три дана а стиже ћесар Угљеша, и, знајући да ће тек сад нас |
| јзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо |
| у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје |
| дговори Синиша...</p> <p>После неколико дана опет падоше у Врмџу Синиша и Јанко, и опет се Мари |
| ђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми |
| ланици су се бавили у Београду неколико дана, и да се одморе и да виде нову престоницу деспотов |
| зочарење, срамоту, бол.</p> <p>Неколико дана ни с ким не хтеде говорити, нити јој когод лица уг |
| адослав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса оп |
| за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати |
| коме он само следује.</p> <p>Толико већ дана како није био код својих.{S} Његов стари отад зна |
| <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима пок |
| ала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— |
| аље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје |
| p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Ниса |
| под војводом Влатковићем, и то од првих дана његовога управљања, вршио ту службу.{S} Цариник се |
| аму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу примио властелинство своје, отиш |
| ница, област уз Косово, а већину својих дана проводила је тада њихова мајка Мара кћи кнеза Лаза |
| и.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада |
| ом и узрујаном са празорја нових тешких дана, кретао од Београда ка Љубостињи тужан спровод тел |
| орно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на великим вратима што |
| нека подели то благо с тобом, последњих дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за теб |
| овник свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протови |
| <p>Била је блага ноћ, последњих летњих дана, кад је Вијорика свела очи и полубудна снивала стр |
| .</p> <p>Благо се вече последњих летњих дана спушташе тихо и нечујно, али већ у првом сумраку в |
| оне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да ради сам.{S} Али знајте <pb n="97" |
| м, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао |
| сте јунаци неће ни вас.{S} Чујте ме.{S} Данас је мој брат знао лепо причати и хвастати се савет |
| } Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пружа, преко мене, руку и тражи |
| ет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она |
| г ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више не.{S} Али је ово тек само почетак.{S} Ја ћу |
| лије оставише своје алате не мислећи да данас работају.{S} Једно бејаше све то са празника, све |
| ји и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само об |
| <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још |
| да вашег, угарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против п |
| ева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не м |
| та господо!{S} И да нису очи ваше упрте данас у мене, и да вам из погледа не читам питање: шта |
| у нам убрзо посла узвишена нам мајка, и данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што ј |
| јах срећан љубав њену стећи.{S} Љубав и данас постоји, јер њу не раскидају људи.{S} Али кад би |
| удала.{S} А ја сам њу волео.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превуче |
| потовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвној омрази са Радичем Поступовићем, охолим ч |
| џбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, |
| p> <p>Соколац, Бован и Сталаћ причају и данас о господству које некада имађаху, а под са свим р |
| лони испред отпадника%. —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га В |
| е било у нашој, у твојој руци, и све си данас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа |
| војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни ка |
| потовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова з |
| Марини.</p> <p>— Грех, врлина — не знам данас ништа, страсно одговори Марина.{S} Ако је овај тр |
| у је она пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си |
| p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих кад би све било мирно и срећно с |
| нат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када се враћала из моравичких бања |
| ре но што наиђе на кнежевину.{S} Ми смо данас своје свршили, и ваља нам се разилазити.{S} Ћесар |
| био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре наше!</p> <p>После не |
| неза у часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је |
| ељ и познаник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу а |
| данас би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат рук |
| ити.{S} Ћесарства свога не дам, али бих данас радо положио с онима мач пред престо да први не б |
| ужи руку те се руковаше.</p> <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо |
| ренутака опет поче Стеван:</p> <p>— Још данас ће стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и |
| који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{ |
| <pb n="115" /> везиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима сти |
| олико и с нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и |
| траже, јер би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве г |
| на љубав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми |
| х пресече свако весеље и нагласи крваве дане.</p> <p>На веће се стекоше у Липовцу и Угљеша и Ја |
| рекоше да се на њој види како је тужне дане победно пребродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен |
| моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с оваквих сабор |
| е на столицу на којој је она била, а на дани знак и остали поседаше.</p> <p>Архиепископ рукама |
| е се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и |
| ата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове. |
| ети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p> |
| у.{S} Османској сили освићу све мутнији дани, и Господ можда хоће да будеш гром који ће из обла |
| .{S} И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрз |
| олео.{S} Кад по томе опет насташе бурни дани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бова |
| а за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности и суморног очаја прошли и да се гласи |
| м како вуци беже као помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим |
| а самовања, премишљања о својим прошлим данима и о ономе шта јој је судбина уделила а чему се о |
| живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучавати а одмах за ти |
| о је знала и видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и м |
| р би јасно да <pb n="34" /> се данашњим даном неће све свршити.{S} Обиђе све крајеве градских б |
| ебе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу пок |
| емо.{S} Све сам прошао и сазнао, могу и дању и ноћу да ти све покажем.</p> <p>— Не смем, Аризе! |
| еспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и |
| а.</head> <p>Ариз је одржао реч коју је дао од срца Вијорици и коју је она невољно чула.{S} Он |
| овео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S} А кнежев |
| тима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца? |
| м гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руковаше.</ |
| пуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, |
| Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мо |
| <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом п |
| :</p> <pb n="88" /> <p>— Умирих турског дара Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да с |
| ни копитама којима је неукротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Б |
| е слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и невољним.</p> |
| Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а и |
| лугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнегиње — монахиње.</p |
| Божју и познати славу његову.{S} То су дарови Божји и његовом вољом тековине христољубивога го |
| јвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследни |
| > <p>91ва КОЛАРЧЕВА НАГРАДА 91ва</p> <p>ДАТА ЈЕ ОВОЈ КЊИЗИ</p> </div> </front> <body> <pb n="1" |
| дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је |
| смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља његова! — да се срећно оконча, а |
| да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госп |
| гљеша тога нема срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити |
| верењем својим са Синишом, не може више дати наде да Лобојевић некада наследи богатог ћесара.</ |
| слабела боника, нити њима могаху видари дати така поуздана лека.</p> <p>Тако бејаше код њега и |
| И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад ка |
| живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> |
| м тако мислио и не бих се много устезао дати свој благослов.{S} Али је он рода који је за наш д |
| а му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не |
| илутина оста благо моје које је требало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од н |
| ставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} |
| ша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за в |
| акну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се ветар крен |
| и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице |
| тку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познаваше да их је јутрошња сна |
| еограду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах после саборисања |
| е.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен с |
| има повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев лим покривени домови за |
| издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена издаваху алемским сјајем својим. |
| > <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодеваху листом, <pb |
| је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи |
| се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од њих стекла се б |
| у и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва во |
| Сутон их нађе близо шума које почињу на два часа пре Авале, и кад се тама са свим спусти они ве |
| на спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} О |
| елике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле с |
| > <p>Тако се излазило у град који је са два велика рова, нешто нижа од градских бедема, био под |
| ако брзо.{S} Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове н |
| ехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гл |
| ти према војводи Синиши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.< |
| мо ли веровати?{S} Сетите се шта је пре два месеца било на Косову.{S} Турска сила није на умору |
| кидаше.{S} Лице се стаде мењати, она се два пута исправи у постељи и опет клону, окрете се, сте |
| деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја:{S} Синишу и Јанка.{S} Њих тројица имађ |
| ан.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по скупе новце н |
| бела зрна.{S} Она их погледа и издвоји два, црно и бело, остала спусти у котлић, па рече власт |
| је држаху мој отац и мој господар бити два господара: северно Вук јужно Бранковићи.{S} Али се |
| бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде, погнувши се, с рукама на груди |
| деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше |
| клањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина смотрила на састанку с Аризом, |
| азад и опет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је |
| але кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површи |
| оване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу међу кољем преплети с обе стране за |
| нашим оружјем, то знаш.{S} Спасао сам у два пута тога дана онога Илдерима коме бих радо свакога |
| нижа од градских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко ка |
| — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима |
| им двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већином младим, људима, оде |
| Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога што је у граду увек пот |
| а припремале су се одсудне битке између два цара турска два брата рођена.{S} У табору једног од |
| ге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право гледају истоку.{S} Велика дрв |
| уту човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола насечених облих дрва |
| длучило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му |
| " /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу |
| х очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила лети и прел |
| ње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана проведоше оба госта у Врмџи и њеној лепој окол |
| ако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</ |
| пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљаника ће ићи с нама.{S} Остали нека остану |
| олачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња завла |
| и срушила.</p> <p>Марина остаде удова у двадесет — првој години, сама без старијих, сама без де |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПРВО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва стиже своје. |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворан |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ-ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ-ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Исповести.</head |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ-ПЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Троје савезника.</h |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ-ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сваки на своју стр |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ-СЕДМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Липовац</head> <p> |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ-ОСМО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Покајани.</head> <p |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C20"> <head>ДВАДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Бранка има свој позив.< |
| ога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза р |
| и.{S} Нађосмо и куда отиче врело.{S} На дваестину корачаји оно опет увире у понор а и поток и у |
| е је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока раста, сувоњав, очију такође цр |
| <p>Упоредо са храмом подизао се град са дванаест високих кула од којих је свака била намењена у |
| епископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> < |
| куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика са подужо |
| сад баш враћала са места на коме се пре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанко |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C12"> <head>ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Ариз се свечано увози у |
| туписмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно |
| /> глас стражару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смир |
| огао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злат |
| запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало је, ко има три главе може пробати.</p> |
| оје више не виде мајке своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском |
| ена битка што се тако неједнако чује са две стране биће можда срећан ратни случај да се неприја |
| и јако озиданој каменом, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узан |
| халакну и %урну на град, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше |
| срећан ратни случај да се непријатељ са две стране стегне и порази.{S} Или је то можда нова кар |
| тада би нам пали у клопку јер би их са две стране стеснили Синиша из Липовца и Пријезда из Ста |
| цариградским царем.{S} И војске, богме две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— |
| ме градишту.</p> <p>Прошле су тако пуне две године.{S} Два пута се лугови под градиштем преодев |
| ажио лека у нашим странама умр’о је пре две године на Светом Андрији, нашем малом и лепом отоку |
| на.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Б |
| ејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јаребице лепо намештене на леђа са устр |
| че Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од које светлости ин |
| /p> <p>Тако се стекоше на кобном Косову две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмл |
| S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге судбине читала — тума |
| једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>Вијорика у место одговора покри |
| ва три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сум |
| ила ишарана крупним коцкама, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су п |
| јој је оздо тврда кожа а са страна опет двогубо сукно, појачано на прстима и пети и трећим, мрк |
| ст и неизвесност.</p> <p>Војвода нареди двогубу опрезност и поставише се удвојене страже, јер б |
| то затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрач |
| акључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли.</p> <p>Једни су мислили да им се ваља у |
| "62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од |
| ика.{S} Крв у њему ускипе.{S} Он бираше двоје: или да ономе што онако говори о њој у мах остави |
| > <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпо |
| брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих био ч |
| Натраг!</p> <p>У чамцу свега и остадоше двојица, а обојица бејаху веслари.{S} Један се од њих н |
| >Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе говорити, тек се у неколико дотиц |
| мач Радичев.{S} Овако — један је од нас двојице морао изостати!</p> <pb n="98" /> <p>Вук непрес |
| p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокрилна врата на почетку и свршетку мрачног свода кој |
| ци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме |
| спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} А он ми, кад ме саслуша, |
| о са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са остал |
| не међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слоб |
| отворена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и |
| па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</ |
| ма над којима се издизаше лепи узвишени двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног |
| јни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О |
| у да би рад повести одатле кога на свој двор, као што је силни цар Стеван водио племениту власт |
| да ме тражи госпођа Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и п |
| овом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему <pb n="21" /> кад би од |
| Племство пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редо |
| ше у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечан |
| гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек оср |
| ВЉЕ</head> <head>Немила јава.</head> <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа |
| рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цр |
| деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води |
| уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гостопријемн |
| ликују најдрагоценијим остацима сјајног двора који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном |
| држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праће |
| идео и чуо, грунуо вратима и ишчезао из двора Маринина.{S} Устаде, али се Марина не одвоји од њ |
| ли ту са Марином и низом својих слугу и дворана.</p> <p>То бејаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом |
| сушила покрај веселог огња разговорних дворана милостиве властелинке која је с гостом седела у |
| и врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима |
| стојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док |
| о.</p> <p>Војвода Јанко бејаше у лову а дворани његови прихватише Синишу и одведоше у <pb n="11 |
| ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све отпушта и д |
| верног војводу да се одмори а у великој дворани камене куле оста само с млађим братом својим Ву |
| теван устаде са свог престоља у великој дворани и, поздрављајући властелу и снагу своју, рече д |
| и Турчин, али Угрин — никада!</p> <p>У дворани поче јачи говор, који се претвори у грају, што |
| у коју, очевидно, Бог оставља.</p> <p>У дворани наста нема тишина, а баш то не бејаше мио знак |
| повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прек |
| дич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лекареву и признање Радичев |
| уже перо нојево.</p> <p>Обојица, вођени дворанима који им буктињама осветљаваху силазак низ уск |
| ра с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотов |
| p> <p>Радич пљесну рукама, а %усобу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, |
| ице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један с |
| тадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније вел |
| таде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Стеван иђаше овим |
| е до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тајне своје младе госпође З |
| ластеоске баштине! рече Оливера.{S} Мој дворанин Смил својом честитошћу може сјати пред многом |
| и с нама.{S} Остали нека остану.</p> <p>Дворанин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздиј |
| де сам и Оливера виде пред собом Смила, дворанина своје сестре Маре Бранковићке.</p> <pb n="180 |
| она се широм отворише и унутра ступи уз дворанина гласник.</p> <p>— Погибох али учиних што сам |
| лпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из одаје војвод |
| нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па га лага |
| ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head> <p>Богомоља — манастир Светог Аранђела |
| ископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи д |
| неста и Маринине, чудном судбином прве, дворанке Вијорике.</p> <p>Један дан пре своје смрти Мар |
| То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> <p>Слушајући в |
| жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијорику на нову борбу у кој |
| длучну реч.</p> <pb n="93" /> <p>Још је двораном одјекивао усклик, а већ велики војвода Радич б |
| и.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима било и који нису |
| мимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад |
| ом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то с |
| .</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено |
| абављан честим пословима своје службе и дворбе Лазареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ добро |
| " /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако о |
| се с игуманом који их испрати кроз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одо |
| вози у Врмџу.</head> <p>Ариз прође кроз двориште и изиђе на врата која је био на огради раније |
| таше и на коме су била врата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид нас |
| </p> <p>Разданило се бејаше кад уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код |
| ан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које је у кулам |
| е у њеној спаваћој соби, уђе к њој њена дворкиња и каза јој да некакав човек путнички опремљен |
| ера пређе у своју одају спаваћу и зовну дворкињу:</p> <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душ |
| о тајно веће.</p> <p>У богато украшеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто зас |
| пот разви лист и поче у себи читати а у дворници се ни дах ничији не чу, и све се очи у њ упреш |
| игао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи Оливера у црном оделу и с прекаљеном туг |
| сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дворницу Лазареве куле где архиепископ прочита на перга |
| очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У дворницу уђе игуман манастира Светог Аранђела у Озрену, |
| роз редове одабраних копљаника у велику дворницу у којој га очекиваше од њега позвано и искупље |
| {S} Светло се обасјаше врхови храмова и дворова, бедема и опкопа у пространом граду.{S} Снег се |
| е у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град%, тврди чувени град, који са три стране њ |
| ићи ћу нов и велики град, у њему храм и дворове где ће се учене књиге преписивати и нове писати |
| г протовистијара Бана, примила у својим дворовима и како му је казала, да је њен муж наведен Ло |
| те цркве и храмови; где се у велелепним дворовима негује врлина и страх господњи; где се обнављ |
| 199" /> литије и молепствија, владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело с |
| Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и обилазећи моћне великаше грчких острва па напо |
| е ка бистром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим |
| неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута ред |
| мнаест лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да с |
| учености, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ре |
| и по ономе што кнез тада виде и нађе на двору цареву чињаше се као да се војвода Михаило није м |
| з од оца и отац ме радо остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не б |
| н и са њим је некада вођена прва реч на двору северних српских господара.{S} Али је пређашњи во |
| домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго |
| од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упу |
| њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је његовом била његова једина кћи.{S} Лепота се њ |
| жа руку.</p> <p>Радослав виде тада да у двору Мусином нема шта више чекати.{S} Уклони се одатле |
| о рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Ол |
| а неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синиш |
| нак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је |
| кулу с ону страну стуба, а он је горе у двору.</p> <p>— И митрополит је, кажу, сазвао много сво |
| лики војвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео во |
| ђе у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда |
| товање!</p> <p>У лепо намештеној соби у двору бованскога града стајаше пред Марином Синиша и го |
| рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза бејаше често одабранога и весе |
| оји се често и у Прешево стицаху богату двору моћнога ћесара.</p> <p>Јанко је био момче у дваде |
| Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом |
| у страну, а и сам се властелин труђаше де се што пре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго |
| почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоз |
| им вратима, широм отвореним, пружала се дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких |
| мешаше с малим брковима.{S} Широка му и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а |
| амом испод које се низ %лећа спуштала у дебеле витице оплетена коса.{S} На њој је била тешка ха |
| у стајали неравни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше при |
| од великог гранатог раста коме су стари дебели батови подупрти оздо гредама да се не прекрхају. |
| ну и седишту плавим кадивеним превесом, дебелим и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и |
| а столу су били тешки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред за |
| <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три реда издижу м |
| стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупо |
| где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена |
| виде Ариз ту и лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима. |
| регачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју малу шубару па се, мало |
| сјај и богаство Београда казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ће |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C19"> <head>ДЕВЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Добротвор па злотвор. |
| e="chapter" xml:id="SRP18964_C9"> <head>ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Кобна виђења.</head> <p>На |
| леди Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко н |
| Вијорику и викне јој да иде куд зна.{S} Девојка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се ст |
| ата да се смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено |
| је ту обитавала неко време једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђ |
| уше, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не |
| а је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родитељу ни о насле |
| ити да онака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> < |
| " /> у нашим крајевима.{S} Седела је та девојка у једној колиби ту више где се Бањица спаја с М |
| ничега, али хоћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко ср |
| ену капу без обода, и слушао шта говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад о |
| мајка седела код свога човека! одговори девојка и погледа га право у очи.</p> <p>— Он је могао |
| ја био муж једне лепе, али зле судбине, девојке и да сам отац мале и красне кћерчице.{S} Тек ка |
| више и млинар па се онда врати млину, а девојке пођоше граду у веселом разговору.</p> <p>Али их |
| погледа те сироте, именом Бранке%, сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљеши |
| и више пута од своје госпође како младе девојке освајају срца витезова који по свету блуде те с |
| ј ваља почети радити Марина се сети оне девојке о којој јој више пута говораше властелин Лобоје |
| ошћу плаче негде далеко срце какве лепе девојке.“ А кад је вратила новац рекла је: „Ја знам што |
| кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" |
| дном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила колиби.{ |
| спасла.{S} Ја му тада рекох да срце те девојке куца љубављу према њему. „Ми ћемо је, рече, вод |
| и и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са собом чак овамо доведо |
| <p>Само — ко ће још знати и шта сироте девојке мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавиш |
| стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе песнице.</p> <p>— Сад је гот |
| идаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке и уз онај пут |
| беседник.</p> <p>— Ти си се преплашила, девојко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи |
| стави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упита Јанко Вијорику која ухвати руком коња за |
| е бити само моја ранија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе има |
| само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна.</p> <p>— Али ја те не могу пустит |
| је такову волети!</p> <p>— Има ко, мила девојко!{S} То ме боли више но све ране што их игда доб |
| добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече јој гласом што је могао мекшим.</p> <p>— |
| ти, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Кажи ми |
| заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p>Колико је пута Бранка поруменела у лицу |
| ="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похвално.{S} Ја му |
| у Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храму девојку која га онако брижљиво понегова за један часак |
| у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер она бејаше обичног ред |
| је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тада рекох да срце |
| а успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> <p>Тако мишљаху и његови супарници.{S} А ј |
| а! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: хвала!{S} Ја сам проу |
| гледаног Јанка Угљешића.</p> <p>Сиротој девојци није била првина ићи тргом, гледати свађу па и |
| >— Одох с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто |
| е боје.</p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убог |
| се још јаче намршти и прекорно погледа девојче, а оно јој опет нешто рече и устаде брзо, па по |
| етог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пуна лика, блага и мир |
| м.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено гледаху у н |
| дина у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, петнаест година које стара |
| и мезимица Оливера учила ме је.{S} Лепо девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас н |
| и на грудима, седело је <pb n="6" /> то девојче на пању поред ватре на којој је праскало суво г |
| е то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењу или води — к |
| мелим, говорљивим и окретним.</p> <p>То девојче, рано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке |
| , ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од не |
| спотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што је било узбунило наш свет својим гатањем.{S |
| рџби не исече, премишљах.{S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој он |
| за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на једном месту чисту камену пло |
| а, прихвати:</p> <p>— Ти волиш ову лепу девојчицу што је код мене и што се зове Вијорика?</p> < |
| до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област названа по месту Пр |
| адских бедема, био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста |
| коме има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p> |
| ћени род наш.{S} Али и теби тек настаје делање.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S |
| >Њена одлука бејаше готова.{S} Она мора делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али |
| е и племиће, и чини да се прославе и да деле управу с тобом, а обарај клеветнике и све који су |
| ивљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се |
| илази испод града около па се, видећеш, дели.{S} Ако идеш лево изићи ћеш на раскрсницу где се о |
| вршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који се ту и |
| кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико |
| ЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Клетва се не дели.</head> <p>Са страшном клетвом на уснама издахнула |
| пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду ур |
| е, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са мном тугу, али не бејаше тебе да ми је братск |
| су изводили коње а јахачи их међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико |
| /p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— Рекох.{S} Истина је.{S |
| јим јунаштвима и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је |
| добродушног возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о |
| а смрт блаженом родитељу нашем претргла дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</ |
| пропусти, још раније, учинити још једно дело: обасу богатим поклонима неке поуздане људе те они |
| "74" /> са круном, ониском и без горњих делова, на глави — ишла је помажући се палицом чији је |
| рну и изнутра постављену али без горњих делова њених, па онда прозбори Радославу:</p> <p>— Хоће |
| у <pb n="20" /> кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на цел |
| х сада теби морам рећи и посведочити на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој жи |
| то да је она остављена сама себи, своме делу и својој борби.</p> <p>Али она сада чу што не слућ |
| о је да Богоје није овде, баш ни у овом делу града, господар, па му је ваљало пазити да из град |
| о, у градским продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише сво |
| и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем и |
| је кула стражара, а на крајњем источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за ко |
| е и причувати, јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те пр |
| ја је ишчупах из чељусти беснога змаја, Демира татарског, који и њу после боја код Ангоре уз ца |
| војевали уз Турке а против азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, с |
| {S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је надјачао, славно надјачао, скршио али |
| цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајева, у свему томе г |
| искушењу, ако је воља Божја!{S} Лесе су Демирове силе падале пред нашим оружјем, то знаш.{S} Сп |
| ње за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта ј |
| на босанског краља, Влатковић је некуд денуо своје благо.{S} А њега је била сила.{S} Сам је би |
| натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пр |
| цом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по уговору, према |
| ead> <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртног војводу |
| у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с једне и друг |
| иша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синиш |
| /p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим четицама и |
| деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке |
| тране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз вр |
| го очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догле |
| с ума, и одоше <pb n="260" /> у предњи део града, у свој стан да се саветују шта да раде.</p> |
| м <pb n="61" /> веригама, води у средњи део града где се стичу путови са севера и запада.{S} Пр |
| пућују да се само кроз врата може у тај део града ући и изићи.{S} Више тога грађанског и тргова |
| плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним опасаче |
| еђу те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата |
| .</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном о |
| у урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлиј |
| ем о крст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крст |
| ерни моји, пала је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са цар |
| о ићи њојзи, ал’ тако...{S} Одем ти пре десетак дана да носим царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а је |
| ="chapter" xml:id="SRP18964_C10"> <head>ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Уста говоре што срце осећа |
| је била на прагу, али се опет ништа не деси што би тужну свечаност ма колико реметило.{S} Наро |
| било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна промена.{S |
| вала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рад |
| ети Липовац и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два |
| м копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк |
| а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуз |
| врстала се свуда с леве стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојен |
| зећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са својом св |
| се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју мајку, кнегињу |
| S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с десне стране низати с омањим вртовима повисоки од дрвет |
| анко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јанка. |
| исоким кубетима и оловним кровом.{S} На десним побочним вратима, широм отвореним, пружала се де |
| својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми је пала на мач.{S} Издајника је и опет спасл |
| ас два пут прихватила мач кад га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од |
| клетва!{S} Али кад левица устаје против деснице!</p> <p>Узбуђеном се већу јави први дворанин, п |
| ! очајно викну Ариз и свом снагом своје деснице прободе је ножем с леве стране у само срце.</p> |
| извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљуће казне којо |
| ко ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> <p>— Прешево није далеко.{S} Наше ј |
| p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда са благословом прими у непобедно во |
| ки пружа, преко мене, руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, |
| уда и на коју страну пре да погледа.{S} Десно се, <pb n="58" /> почињући испод града као да из |
| ић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још с |
| ва је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, |
| ени сто с клупама око њега поређаним, а десно је стајало посуђе.{S} Још је око огњишта било нис |
| ногама пут који је водио лево у бање а десно у Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S |
| ареву, Ариз се пажљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз |
| , ходи да ти кажем.</p> <p>Па га поведе десно и показа му:</p> <p>— Лагано се спусти наниже.{S} |
| раван низ Моравицу, властелин не окрете десно уз брдо куда се иде његовом граду, Сокоцу, већ уз |
| роз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али |
| ше да целивају икону, па се оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше |
| их зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровови који упућују да се само кроз врата |
| о жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине струка наниже, а под самим рубом хаљи |
| а, а на првим двема поред самура лево и десно на грудима стајала су по обичају златом исписана |
| меном, на којој се са две стране лево и десно од врата укрштају прозори, узани и високо подигну |
| сем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка брада која једва п |
| рута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија.{S} Властелин ос |
| један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треба удар |
| Врмџу.{S} Он одахну па онда пође путем десно.{S} Телом му прође језа и он се стресе па тада ви |
| у Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да |
| кроз клисуру она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким посл |
| доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лев |
| ја с Моравицом под кршевима што настају десно од Превалца, кад идеш у Соколац.{S} Много сам о њ |
| упном изгледу и богату оделу одговараху десно и лево од њега први великаши српског деспотства ћ |
| цу где се оно синоћ нађосмо, а ако идеш десно изићи ћеш на пут што из Сокоца и даље иде низ Мор |
| и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> </div> <pb n="84" /> <div type= |
| усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бити слободна. |
| ог Прохора, јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манас |
| војој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, између брда Маћије и Пасторке |
| 196" /> <p>С левом руком на јеванђељу а десном усиљавајући се да подигне крст Јевгенија, прекид |
| узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не знајући ш |
| ва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а имао је на себи, поред великог од крупне с |
| га са стране, Радич га подиже и навуче десну па онда и леву руку.{S} Кад се оклоп на левој стр |
| адржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грчевито стегну |
| осана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми |
| .</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспот се с мајком упути кроз врата на главном рову, па |
| то, славног и тужног спомена, Крушевца, деспот је Стеван настао да се нова престоница његова ра |
| ну против крвожедног и вероломног Мусе, деспот је отишао из Крушевца у свој главни град Ново Бр |
| p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу к |
| рашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отправи Муси посланика, познатог војводу Радосла |
| /p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, |
| страна.</p> <p>Прочитавши једно писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По |
| у све што се спасти може, јер наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук |
| у спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику накричио да војвода само њему — д |
| а смера и куда ће поћи ћесар Угљеша.{S} Деспот се сећаше да је у последњем сукобу на Косову Угљ |
| и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти капак који се у поду са свим изгуби <pb n |
| ј и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао даље, а поуздани људи његови |
| сто архиепископу који га благослови.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лаган |
| којима борци продужише крвав мегдан.{S} Деспот је био победилац, али ни тренутка не смете с ума |
| абору расправи.{S} Ми те послушасмо.{S} Деспот се из Новог Брда пожурио у Београд, а кнегиња Ми |
| сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опремио свога поузда |
| по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је оставио у Цариграду, да будем тамо док и п |
| {S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда ка |
| е туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а деспот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и |
| сару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обгрли:</p> <p>— Ведри се зора наша! |
| султану Мусулману.{S} Она изради мир, а деспот сјајно уђе у нову престоницу своју.{S} Њему се с |
| ремати да иде кроз Клисуру у Топлицу, а деспот одмах отправи <pb n="203" /> гласника војводи то |
| усину.{S} Муса утече у балканске горе а деспот са својима и ћесар Угљеша одоше у Цариград.{S} И |
| p>— Проклет!</p> <p>Сви јој притрчаше а деспот је прихвати на своје руке.</p> <p>Она се усили и |
| p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено |
| воји гласи тако светли и мили? упита га деспот весео кад га и сама виде вољна и расположена.</p |
| овачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспо |
| спота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се де |
| коп Никон.</p> <pb n="204" /> <p>И сада деспот саслуша Оливеру која је по злој судбини својој д |
| ом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи цел |
| он благослови сабор и прекрсти, па онда деспот стаде говорити.</p> <p>— Моји верни и племенити! |
| а прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену како Бог хоће опет |
| гледу ових <pb n="104" /> људи с којима деспот наш гледа да васкрсне стару славу нашу, мисао ми |
| лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот се Стеван поздрави и опрости с палатином угарски |
| им Вуком.</p> <p>Висока и витешка стаса деспот Србије и Подунавља бејаше мало прешао преко трид |
| p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде нема.</p> <p>— Чудно |
| казује где се дева благо њихово и рашта деспот тежи Угрима.</p> <p>Ћесар Угљеша пажљиво слушаше |
| лица остављаху они лагано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу |
| а наше војевање!{S} Кнез Стеван постаде деспот, а ми крвљу платисмо сву ту светковину.</p> <p>М |
| е речи.</p> <p>Кад се све сврши, поведе деспот, јако узбуђен, своју мајку и сва се пратња крену |
| и нечујно, али већ у првом сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се |
| паља очекиваху сваког тренутка да прође деспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одис |
| тра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу |
| head> <p>Осванула је недеља, дан кад је деспот имао да отвори сабор на који се искупише властел |
| љеше.</p> <p>Било је то поодавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме з |
| p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим великашима својим да пох |
| и даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи својим јунаштвима и својим б |
| /p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога сина па се диже и и |
| их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и кулу с ону страну |
| ибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p>Угодивши с Мехмедовим послани |
| Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, |
| чан.</p> <p>Говорило се о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како с |
| и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду |
| оше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богато снабде свима потребама.</p> <pb |
| м тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је |
| ровима као што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p |
| и на којој не бејаше прозора.{S} Из ње деспот уђе кроз мала врата у одају у којој је често вод |
| стражари удвајаху пажњу своју — кад се деспот разговараше <pb n="105" /> с једним од најмилији |
| доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изостајаше ни он.{S} Св |
| оде собом да види ко је.</p> <p>Кад се деспот српски Стеван Лазаревић јави војводи, плануше мн |
| ло ритерско <pb n="78" /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на |
| боја ангорског.{S} Али је пуштен чим се деспот из Цариграда кренуо.{S} Тада му је стигао и брат |
| како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Вука пристадоше а кој |
| јевић бејаше својим говором сазидао, те деспот, кад она седе, одмах предузе:</p> <p>— Оптужен с |
| ост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи неколиких коњаника уђе унутра.</ |
| чути шта нам поручује султан Муса! рече деспот и очекиваше од Радослава гласе.</p> <p>Радослав |
| .</p> <p>— Моји верни и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{ |
| и приклони главу.</p> <p>— Још ми рече деспот, да се спремим и прихватим управу над баштином Ч |
| ут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном саветовању с властелом, да се крену н |
| осле при воштаници прочитао шта му пише деспот из нове своје престонице Београда, видео је да ј |
| Пријезду.</p> <p>Знале су обе стране, и деспот и Муса, и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за |
| е се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће походити влашког војводу Мирчу и са њ |
| их догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Голупцу на своју |
| ренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челник Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и |
| ваше милост Божју.</p> <p>Кад кнегиња и деспот стадоше у столове и кад се остали великодостојни |
| ветог Прохора Пшињског куда се надаше и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешк |
| та витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је би |
| ађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у |
| н, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раскида са њима!</p> <pb n="56" /> <p>Војвода Ра |
| је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb n="95" /> <div type="ch |
| це, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева.</p> <p>У |
| у и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не падне па |
| p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот сазва и на који већ стигоше сви позвани великодо |
| неће јој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ва |
| им сувремеником кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинув |
| стајаху празна.</p> <p>Кад у собу ступи деспот, сви устадоше и поклонише се, а он поздравивши и |
| е издају крвљу платити! громко прозбори деспот.</p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде |
| ти.</p> <p>— И ја тако мислим, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Зн |
| чности.</p> <p>— Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је |
| Али се кнез Вук и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске д |
| !</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} Даће Б |
| аника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори а у ве |
| асиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац продужи:</p> <p>— П |
| p>„Ја, благоверни и христољубиви Стеван деспот Србима и Подунављу дајем на знање нашем верном и |
| асове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим именом наслеђе и род из кога потич |
| итог града одговорио, да он и сада, као деспот, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику |
| у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима |
| ове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се |
| е моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већн |
| се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи којима с |
| /p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— |
| >Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни прола |
| а овде нема.</p> <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде |
| и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата |
| амо.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — и војска се, велика и јака, крете да освети Ли |
| споту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној војни не |
| ру па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пу |
| а Марина.</p> <p>— У освети, у томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћ |
| , јужног господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом ко |
| Лобојевић похита:</p> <p>— Не позва нас деспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич |
| ено и ко још уз њих пристаде, поче опет деспот.{S} Али нам се није у многе уздати.{S} Шта смера |
| м и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Л |
| а и оде на крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек то |
| е било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, Синиш |
| p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов учени дворанин а иза овог њиховог савето |
| х српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи |
| >— Не знам, богме, ни ја.{S} Кажу да их деспот зове да им каже да више нема војне.</p> <p>— Не |
| >Шта још бива у Београду.</head> <p>Још деспот не бејаше дахнуо од умора, а већ му ваљаше одмах |
| имство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p>Деспот похита и састане се са Мусом који поново утврди |
| га лагано изведе.</p> <pb n="195" /> <p>Деспот разви лист и поче у себи читати а у дворници се |
| с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Крушевцу, предижући се тек од боле |
| ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Сабор.</head> <p>Деспот Стеван устаде са свог престоља у великој дворани |
| тво васкрсне сјај царства нашег!</p> <p>Деспот у највећем узбуђењу прихвати Угљешу на груди и б |
| рстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лагано и брижно своју ма |
| коше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано толико и срдачно, а |
| за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гл |
| огу на гробу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Ста |
| амењена унапред својој употреби.</p> <p>Деспот, спасавши и у најновијој бури корабаљ свога десп |
| грчевито стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p> |
| у пружи руку и назва га јунаком.</p> <p>Деспот се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста вре |
| сан војводски, али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита |
| еспот у свечаном походу у цркву.</p> <p>Деспот се одиста и појави у најсвечанијем оделу које је |
| шао да потражи вероломнога Мусу.</p> <p>Деспот сазва веће од најближих својих великаша и на њем |
| а крвава роса из дамара сина Лазарева%, деспота српског.{S} Ова је левица данас два пут прихват |
| је прошле године водио уза нашег брата, деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара д |
| нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Угљеше прими на своје груди кћер војводе Николе |
| .</p> <p>Кад прочита, архиепископ позва деспота, и Стеван приђе столу на коме је мећу воштаница |
| — С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад оде Смил, Оливера пређе у с |
| па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду на |
| зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име сн |
| /p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на све то мотрим и да му о |
| крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше д |
| р:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се са |
| вати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим |
| аку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његовим р |
| стеле која се противила новим смеровима деспота Стевана.</p> <p>Ту је био голубачки војвода Јер |
| копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S} У тај се мах запов |
| новог цара турског Мусулмана кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању с |
| вољом тековине христољубивога господара деспота Стевана.{S} И ако међу владарима света и земље |
| ни:</p> <p>— Поздрављам свога господара деспота српског!{S} Нек нема међу нама више разлике, не |
| о је било баш у очи боја.{S} Зовне Муса деспота па му рече, а очи му севају од љутине: „Кад се |
| ги пут пођоше са турском војском против деспота.{S} Али ни Бог не прашта увек.{S} Наиђу они на |
| ез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчекиваше и, не размишља |
| здајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у Мусе и под |
| са својом и његовом војском омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била |
| } Он још позва, као што знаш, и високог деспота и кнеза Вука и Бранковиће и ћесара Угљешу па и |
| имија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и ученос |
| адич Поступовић.</p> <p>— У име светлог деспота! громко прозбори Радич и стаде одмах при уласку |
| е чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата јаче, она се широм о |
| упцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца |
| а у Ниш.{S} На путу га сретне порука од деспота да би сви требали да се нађу на страни Мусе, мл |
| и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор властелински |
| ко био на престолу.{S} Хамза тражаше од деспота уверења да ће му крај који бег сада држи остати |
| урђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи војску али не даваше од себе никак |
| граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и пријема.</p> <pb n="232" /> <p> |
| е тридесту и биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господс |
| ог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском свој |
| едлога да се с њима одметне %са свим од деспота.</p> <p>Напослетку изјави:</p> <pb n="41" /> <p |
| Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљешић био младо момче које је пр |
| вета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турск |
| земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда стала |
| ов са својим људима и да се одметнуо од деспота.</p> <p>Вук је на њега поуздано рачунао, па му |
| ма.{S} Она је била осветљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се |
| ата а на челу се њеном сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Пл |
| почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> |
| у чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оливера.</p> <p>Војвода Радослав ст |
| {S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби глас као |
| ох — дадох!</p> <p>Млади Појезда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у |
| во пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да се наг |
| ариград.{S} И ту цар Манојло лепо прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је го |
| српској и онда кад одавно не бејаше ни деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотств |
| не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из тајног пролаза и нађе се у т |
| даше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери |
| твом својим могао у потоњем часу спасти деспота.{S} Али то Бог зна.{S} Деспот је по гласнику на |
| дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њене речи не бејаху строгом Радичу што и |
| дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се нове наде полагаху.{S} Велике <pb n= |
| је горело те својом светлошћу очекивало деспота који је туда и отишао.{S} Кандило се угаси, а д |
| све се очи у њ упреше.</p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јунач |
| а мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са друге стране.</ |
| p>Кад је у Крушевцу углављен мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч |
| ји не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових дога |
| слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и победити.{S} Па опет |
| Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, |
| али пуне одлучности.</p> <p>— Превисоки деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из че |
| Радич бејаше на ногама.</p> <p>— Светли деспоте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити |
| устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу |
| — Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехо |
| донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија |
| Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишени деспоте и браћо!{S} Чујте па онда судите.{S} Ако је бил |
| а свима бејаше монахиња Јефимија, негда деспотица и љуба струмског деспота Угљеше Мрњавчевића, |
| прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад, деспотов војвода Синиша Војводић.</p> <p>— Хвала ти!{S} |
| чем?{S} А што и не?{S} Ал’ можда ни ти, деспотов ћефалијо, не знаш оно црнпурасто девојче што ј |
| теоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љутито открете неколицини који су |
| то? упита Радич.</p> <p>— „Верни слуга деспотов“, прочита деспот из писма, али му имена овде н |
| </p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и архиепископ Никон.</p> |
| зо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да |
| па похита своме јату.</p> <p>То бејаше деспотов војвода Синиша, а владика која тако изненади њ |
| вао много своје браће.</p> <p>— Ту је и деспотов брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и |
| са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов део Косова.{S} И Вук и Бранковићи су, по угово |
| барског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се замараше хвата |
| страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p>Радич ганут пр |
| и с пажњом поруке отуда.</p> <p>— Стари деспотов војвода Влатковић који је тражио лека у нашим |
| и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и |
| е у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и управљајући |
| У самој борби паде, копљем погођен, коњ деспотов баш кад на деспота навалише неколики ритери.{S |
| аних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом |
| деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p>Кнегиња је Милица, изнурена годинама и |
| ена, и већ кроз њих се види велики двор деспотов који је на осеци што стрмо пада северно и запа |
| тво пређе и последњи бедем и уђе у двор деспотов на саборисање. —</p> <p>Из последњих редова де |
| горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их је примио колико свечано тол |
| Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p> <p>Јевгенија, силно |
| земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра |
| г боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још је |
| рећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрдски војвода са својим сином.{S} |
| крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу |
| веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} |
| а празна, а десно је од ње седела мајка деспотова, кира Јевгенија, која болна и немоћна не мога |
| <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са својима придружити. |
| и Сталаћ.{S} А у тој војсци десна рука деспотова, велики челник Радич, имађаше два крила своја |
| b n="276" /> <p>Величанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва |
| ини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње наз |
| /p> <p>Радич, не скидајући очију с лица деспотова, које ради читања хитно написаног листа бејаш |
| ње стоји <hi>сакровиште</hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на |
| .{S} Његова је страна јака, скоро као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће сн |
| у које је била пала са царем Бајазитом деспотова је сестра Оливера с поузданим војводом Радосл |
| div> </front> <body> <pb n="1" /> <head>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <di |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ДЕСПОТОВА ВЛАСТЕЛА</p> <p>РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> |
| уд већ иђаше на сусрет — Мехмед.</p> <p>Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше |
| латан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је |
| аборисање. —</p> <p>Из последњих редова деспотове пратње млад један војвода, витка раста, црне |
| њу иде.{S} Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до п |
| у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини |
| p>Али се још ни половина прибране снаге деспотове не крете, кад стиже од топличког војводе и др |
| и празнично одевен, иза стуба код куле деспотове, испред стуба код <hi>високог двора</hi> десп |
| ма, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гробу кнег |
| И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере што може в |
| > <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљаном опрем |
| спотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" / |
| свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с |
| та; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакш |
| , опремише се сјајно и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Об |
| а Радичем Поступовићем, охолим челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо |
| г платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део иде преко в |
| сар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас у крвн |
| ука — остали су на јужној страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Ла |
| свих ризничара кнежевих — потоњих дана: деспотових — и главар свега блага његова, протовистијар |
| p> <p>Дубровачки посланици, примљени од деспотових људи и смештени у високом двору деспотову у |
| рата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља.{S} Пристаниште је уза само градско |
| ковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро после боја ангорско |
| тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, личних чувара његових, сломи с ос |
| ти, шта је.{S} А буде ли невере — у име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име мој |
| Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дођ |
| је трговишки ћефалија Богдан који у име деспотово расправља спорове међу купцима и продавцима.{ |
| ке.</p> <p>Тврђење Оливерино и веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ |
| игне крст Јевгенија, прекидајући читање деспотово, цикну:</p> <p>— Проклет!</p> <p>Сви јој прит |
| х је који су у томе гледали само јачање деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцим |
| екати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово војинство у два размакнута реда.{S} На, већин |
| он поспеши.“</p> <p>Прочитавши то писмо деспотово, Радич га пољуби па онда пажљиво уви и истом |
| испред стуба код <hi>високог двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи је |
| у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме ј |
| овај мах оста на висини поузданог крила деспотовог.</p> <p>Примивши од деспота глас о одметништ |
| арслан са тигром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела кој |
| воде Црепа који је у том крају био стуб деспотовог рада, и био и остао одлучно деспотов.</p> <p |
| а се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике |
| , а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>Опазивши данас у храм |
| на борачког господара и великог војводу деспотовог Радича Поступовића.{S} Знао је Радич да ће с |
| екаљеном тугом на лицу, па ставши према деспотовој и противној страни јаким али тужним гласом п |
| ића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао |
| м Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па ј |
| ву круну која се лепо висила над главом деспотовом јер је он ту седео.{S} На столу су били тешк |
| топлички, рамски и војводе у војинстну деспотовом.</p> <p>Прешавши преко верижног моста, деспо |
| стадоше а који опет остадоше под влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер м |
| ; како ни брат деспотов не мисли боље о деспотову раду и да ваља сутра јуначки покварити његову |
| да држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Деспот је то радо хтео чути, па је опреми |
| <p>То је била страховита препрека раду деспотову.{S} Али пример њихов бејаше још горих последи |
| под бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле с |
| е заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p>Мрка лица остављаху они лагано дворан |
| Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане ре |
| је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примај |
| а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све т |
| нез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те људе на |
| сти, мудрости и књижевног рада на двору деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и |
| има.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекат |
| потових људи и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, |
| ојвода Радич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода |
| рушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну кретао нигда не изо |
| мах схвати садржину свега писма по лицу деспотову и десну руку ставивши на свој велики мач грче |
| да се одморе и да виде нову престоницу деспотову и да познају трг београдски...</p> <p>Кад су, |
| у, и морао је бити готов да на прву реч деспотову уседне на коња и оде на крај бела света, тамо |
| /p> <p>Извршујући можда и саму наредбу %деспотову, Синиша је првих дана, кад је у Липовцу прими |
| и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом Вуком и браћо |
| ћута.</p> <p>Стара кнегиња, придржавана деспотом, мало се подиже и слабим гласом проговори:</p> |
| а, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у |
| о се у Крушевцу скупи војска која ће са деспотом стати на супрот непријатељу.</p> <p>Међу тим с |
| м и Синишом и осталима који не одоше са деспотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> |
| ољи имађаше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двор |
| стане се са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот за |
| послао налог своме везиру да се мири са деспотом.{S} Одметник Вук са Бранковићима није имао куд |
| 209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу д |
| му јавише како је Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, |
| подневши му со и хлеб.{S} А кад се пред деспотом поклонио па онда стао право са витешком предан |
| твоме Прешеву, рекосмо ти онда да се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и п |
| аборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; мно |
| врати:</p> <p>— Ал’ кнезу стекосмо сан деспотски!{S} Ја видиш, госпођо, не милујем што је то т |
| прими деспота, и поново га венча венцем деспотским, јер је говораше, онај први венац добно не о |
| аше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотским, и ја му се обрадовах, али Бог ми буди сведо |
| ше десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он стаде у њ, а |
| у му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, примљени од дес |
| ји се искупише властела и већници свега деспотства српског.</p> <p>Рано је јутро наглашавало ле |
| савши и у најновијој бури корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове гр |
| маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати |
| клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевска област на |
| лужбу деспот и поуздани стубови његовог деспотства а уз њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а |
| <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину каква је била пре Вукова одм |
| већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту остављају породице своје, кад |
| љу!{S} Мени ваља бити на стражи српског деспотства увек а особито сада кад ће београдски збор р |
| но и лево од њега први великаши српског деспотства ћесар Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце |
| у, види деспота окружена снагом српског деспотства, и да се нагледа јунака о којима се многе пр |
| ом се мораде платити спас и мир српског деспотства, обновљене и далеко на исток и југ размакнут |
| нав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која с |
| ак за властољубље многих великаша малог деспотства српског.</p> <p>Бранковићи тада бејаху у вез |
| ек нема међу нама више разлике, нека из деспотства коме се вољно потчињава прешевско ћесарство |
| а ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно насле |
| ово изненађење:{S} Муса куца на граници деспотства на врата и тражи од деспота гостопримство и |
| ећ стигоше сви позвани великодостојници деспотства српског.</p> <p>А баш у очи сутрашњег дана, |
| на хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хваљаше некада |
| p>Лобојевић га позва да са њом груне на деспотство.</p> <p>Муса се повуче више северу у балканс |
| усулмана војске да они пре освоје и све деспотство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут по |
| ђаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држ |
| наш брат, деспот, хоће да уступи своје деспотство Угрима.{S} Вук је готов да погине пре нег шт |
| у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам цар цариградски даде му венац достој |
| би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да в |
| спасли своју подвојеност од стапања са деспотством.{S} Тако <pb n="177" /> мишљаху чинити и не |
| деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српском, које бејаше веће и јаче од укупне н |
| ему граду, а одатле се разнесе по свему деспотству необичном брзином.{S} Верни се деспотови обр |
| да се усвоји и прими позив Мехмедов.{S} Деспоту то би мило, и после два дана испрати Мехмедова |
| не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа с |
| биће снажни најмање колико и деспот.{S} Деспоту ће помоћи Угри.{S} Ови ће позвати у помоћ чете |
| ласнику накричио да војвода само њему — деспоту — победнику или побеђену, град отвори, а дотле |
| војим људима и поклони се ујаку своме а деспоту српском.</p> <p>Сада у великом деспотству српск |
| м гледаше да разбере што може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Си |
| Вук и Бранковићи су, по уговору, према деспоту слободни и самостални.</p> <p>Кад прочита, архи |
| јави први дворанин, поклонивши се према деспоту:</p> <p>— Један свети отац игуман сад је стигао |
| а.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово |
| сада знао само непрекорну верност према деспоту, готовост да пред својим ратницима у боју падне |
| , господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити васкрсењу спаса пале |
| љену војску, а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степен |
| хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворанима утврдише исповест лека |
| и се одатле и странпутицама пође натраг деспоту.{S} Али не пропусти, још раније, учинити још је |
| " /> пред којим се деспот налазио, даде деспоту свога коња а сам скочив на коња с кога мртав па |
| ремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру д |
| чком.</p> <p>Кад војвода Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па г |
| са својим људима, Угљеша знатно поможе деспоту да одржи превагу над Турцима, па се одмах склон |
| бро познала прилике у Турској и која је деспоту прорицала дан међусобне турске војне.</p> <p>— |
| е заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — и гласник, младић изнурена и тужна лик |
| дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, дан |
| /p> <p>Полазећи у Крушевац на поклоњење деспоту, Угљеша је повео са собом и Злату која је дотле |
| као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер ће на м |
| војвода Радослав који је, враћајући се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</ |
| р’о!</p> <p>— Тако гласи писмо којим се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За |
| д влашћу деспотовом.</p> <p>Теже бејаше деспоту то обећати јер му бејаше тешко учинити, кипећи |
| реко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а у самом су |
| ши...</p> <p>После два три дана стигоше деспоту гласници са двеју страна.</p> <p>Прочитавши јед |
| Радослав стиже с Угљешом и одмах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се д |
| е мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од окрутних ратника душа осети |
| мао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред оп |
| је било станка.{S} Отишао је да се тужи деспоту.{S} Стари игуман оста слаб и немоћан у Београду |
| е страна, а војвода се Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У д |
| не војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> |
| м је уза степенице Лазареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањ |
| трг београдски...</p> <p>Кад су, идући деспоту, посланици корачали лагано путем што из доњег г |
| ема тишина, а баш то не бејаше мио знак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад |
| </p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим чини с |
| д Угљеша рече:</p> <p>- И ја ћу с тобом деспоту.</p> <pb n="249" /> <p>Деспот бејаше тада у Кру |
| се огласи Радич:</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска уга |
| рвожедност нагони да пруже руку српском деспоту.{S} Још не изоста ни стари војвода јужни Богдан |
| е то није далеко.{S} Али кад су српском деспоту у његовим верним <pb n="193" /> везане на дому |
| е стигао и вели да мора одмах узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле сти |
| снажно одби својим мачем ударац намењен деспоту па се сломи, погођен и у крви огрезао, под копи |
| се Угљеша измирио са Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станк |
| љеша са Јанком.</p> <p>Угљеша оде право деспоту.</p> <p>— Јесу ли и твоји гласи тако светли и м |
| и лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота б |
| је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао измирити са њ |
| Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Л |
| адић изнурена и тужна лика, пружи писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем |
| их нас овамо, и није ли вазда уз колено деспоту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак по |
| е знало колика је невоља сада онима што деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећ |
| е са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је |
| похита у Врмџу.{S} Ћесар каза ту поруку деспоту који већ виде да се у Врмџи одиста морало што д |
| достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану.</p> <p>Госпођа се Јела крете из Скадра |
| буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам зн |
| аса њихов непријатељ!{S} Још си ти била дете које је расло на милошти брижног ода и добре мајке |
| азареве куле, идући деспоту, корачало и дете од дванаестину година, црномањасто али бела лика с |
| у две Лазареве кћери: најстарије његово дете Мара и најмлађе Оливера.</p> <p>Мара је имала тада |
| и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме |
| мче у двадесетој години, а Марина, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> |
| оследњи изданак лозе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војв |
| к како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је оно последњи |
| Господ себи, а ова сирота (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна неср |
| оћи турског напада.{S} То је било мушко детенце од пет година које више не виде мајке своје.{S} |
| а до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} От |
| ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стран |
| а својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напада.{ |
| ц ми само повери —</p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слут |
| Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека |
| усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше.{S} |
| ала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако |
| ажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се |
| ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слик |
| о толико мира, колико је потребно да се деца њена могу сабрати овде да чују што видех: турска с |
| , није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече |
| вој години, сама без старијих, сама без деце.{S} Свет наче одмах нагађати шта ће сад радити.{S} |
| Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уза нашег брата, десп |
| Прво се пусти тај — јесте баш тај мазни дечко.{S} Он не бејаше честито ни изишао из школе витеш |
| уђоше у двориште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази |
| аска у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{ |
| друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изгребати!</p> <p>Старац је одиста тако и к |
| плитко језерце, станиште лакој пернатој дивљачи.{S} Прелазећи градским пољем које се лагано вис |
| рај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима при |
| и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у градини лепој и цветној али њему туђој и н |
| {S} Ја сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде |
| већ тек близо града.</p> <p>Скривен под дивљу врежу што се испела око једног изданка више омање |
| инисмо што се могло чинити и подносисмо дивски муке.{S} Али зло постајаше све веће.</p> <p>— Бо |
| е заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јеванђеља и прекрстио се, у дворницу ступи |
| ану на глас да су кнез Вук и Бранковићи дигли покрет против деспота.{S} Тај тренутак он и ишчек |
| памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у ковитлац прах, Ариз са страхом |
| S} Сад ће да се са свих страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, |
| чекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјеки |
| кве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом мо |
| на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуш |
| поред ње; архиепископ и игуман Макарије дигоше руке небу у побожним молитвама, а војводе немо с |
| p>Кад она тројица уђоше унутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код |
| пазише Злату и Бранку, обојица се нагло дигоше.{S} Млинар познаде да су из града, коме и млин п |
| поље.</p> <p>Кад се, у грохотном смеју, диже Вијорика вратима и опроба да кроз сутон види Ариза |
| откачи а Вијорика не имађаше кад да га диже.{S} Склони се у кут и као да престаде дахом.</p> < |
| оде, те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кон |
| арина се ипак разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p> |
| деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са |
| , чико! поздрави га Бранка.</p> <p>Чича диже руку да је метне на уво, али се присети да не треб |
| на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>О |
| још једном сузама ражаљенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате |
| иви говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљеша.</p> <pb n="92" /> <p>Сви управише по |
| ак деспоту.</p> <pb n="86" /> <p>Али се диже с краја млад један војвода коме очи севаху гневом |
| равице, кад на све стране видех како се диже војна и четовање, а властелин Лобојевић разгони св |
| </p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> <p>— Племенита господо!{S} И |
| ј мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и опрости па отпутова даље, незадовољан што се сум |
| т и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за |
| ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па уздигнувши главу проговори:</p> <p>— Бо |
| спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи се да је у мраку ви |
| је узе пљескати по врату, а она фркну и диже главу те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку догр |
| ућу обувене ноге.</p> <p>Вијорика таман диже главу с извора и једном руком враћаше косу за леђа |
| p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и приђе ближе ватри, не скидајући очију с властели |
| а кад се стари архиепископ Никон смерно диже и отпоче кротко говорити:</p> <pb n="91" /> <p>— У |
| воје мачеве, сви усташе, а архијепископ диже руке горе:</p> <pb n="94" /> <p>— Господе, благосл |
| то стегну крстати балчак.</p> <p>Деспот диже главу и нешто потмулим гласом рече:</p> <p>— Бог и |
| је Синиша могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме мож |
| имо; где се јутрос Богу молисмо; где се дижу пресвете цркве и храмови; где се у велелепним двор |
| зу опет бејаше све ново.{S} Пред њим се дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изу |
| се пролазило тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушни |
| слатке хране.{S} А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у об |
| а у четири крупна алема, а врх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот ј |
| и припева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару сп |
| и одупирући се рукама о сто полагано се дизаше.</p> <p>— „Моћни господару“ — пише честити војво |
| кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пастирима који су |
| одграђе с градом плану, у страшној сечи дим обавијаше борце, али — ћесар Угљеша не виде то, нит |
| пева.{S} На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми с |
| разнеше је на својим мачевима као ветар дим што разноси.{S} Али, то не бејаше наша кривица.{S} |
| оља његова!{S} Будите мирни!“ Као да то дирну мало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак |
| старци.{S} Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго н |
| е је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века.{S} То помете вазда присебно |
| би опет на Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везу |
| рекла! јако узбуђена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити са |
| ник се напи, па спусти главу, и мирније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у то |
| добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</p> <p>— А ко си ти? упита га |
| оје познате нам сусетке Вијорике која у длаку погоди тајне мисли његове, Лобојевић с тим мислим |
| штином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и опе |
| соколачког са госпођом Марином а имено дне двадесет-првог новембра те године чудновата зебња з |
| зраци што обасјаваху неколике побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и сн |
| и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, човеку оде |
| "131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми ја |
| и руку оцу па се стидљиво повуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му |
| Пријезда поклони деспоту па се повуче у дно на своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док |
| ла!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, прену и стеже обе |
| итава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда |
| н пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не |
| међупростор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше |
| опљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и и |
| била тешка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена ле |
| сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала пот |
| сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано излазити.< |
| а припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — а |
| ланике да се новоме деспоту поклоне.{S} До сада их не примаше без мене, данас већ почиње да рад |
| сно погађање скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле |
| оштаница уздрхталим својим пламеном.{S} До стола је седео на лепој плетеној од лесе столици лев |
| е од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа |
| се у потаји са свима спреми на пут.{S} До поноћи се морамо кренути.{S} Ако се опази њихова спр |
| Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До виђења, пријатељу!{S} Мени ваља бити на стражи српск |
| ки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли га и има и да ли није отров |
| обро познатим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њен |
| ђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без поро |
| нате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од трга до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше |
| > <p>Причање Угљешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам У |
| штена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му сада не беја |
| и отишли некуда.</p> <p>У том је стигла до Сталаћа и војска деспотова којој се имао и Синиша са |
| јој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које |
| стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танк |
| место високој трсци и рогозу, расутима до близо пространог градског поља.{S} А у средини овог |
| кошуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља пад |
| био код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом н |
| тоји на споју њихову.</p> <p>Та плетара до саме Моравице на левој обали њеној при изласку реке |
| дебела кадивена простирка водећи унутра до владалачких столова.{S} Туда уђе деспот с <pb n="75" |
| уте у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се све ок |
| оку Марину Бунићеву.{S} Оде реч од уста до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у |
| прође по врху косе што се од ње спушта до самога града, обрасла ситном шумом која се на Врачар |
| вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрневље и |
| и весела после туче по камењу од Сокоца до Бањице.{S} Благи сунчани зраци што обасјаваху неколи |
| вештенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубостињи и спустише га |
| леном што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све |
| малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње стиже Ариз.</p> <p>Она се изненади и мало уплаши: |
| иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужино |
| овић који је служио свога господара све до похода на Босну, а тада се, стар и изнурен, на смрт |
| траже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним з |
| деспотовим војинством низале су се све до саме цркве с обе стране четице које поједине војводе |
| ђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете назад и опет пуст |
| је не виде ни тада па ни сутра дан све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извор |
| ом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последи |
| а ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од о |
| савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један ко |
| наге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима на бе |
| " /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле даље п |
| а, испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обу |
| д кровине горела је ватра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризо |
| трпезу, почеше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад иг |
| е у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, а два још седишта ст |
| и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут |
| око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте |
| алне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела злато |
| дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се ок |
| пране.{S} Преко трпезе је на све стране до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицам |
| руку и тражи вашу десницу%, да удружене до краја униште турску силу коју, очевидно, Бог оставља |
| До Јевгеније је била Оливера а спрам ње до архиепископа велики војвода Радич Поступовић који се |
| клоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га подиже и |
| ву, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> <p>Једног дана освануше код Сокоца ч |
| ежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебе |
| {S} Осем тога и осем лепе шуме од Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике вин |
| не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> <p>— Ја спасох тебе |
| и се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђеља па се онда упутише напред, а побо |
| око подне, па је, не нашавши је, чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би |
| и за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори |
| судбину својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. н |
| али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоз |
| да редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а Ариз им |
| иских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловним кров |
| и, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих с |
| ави и одлучно рече.</p> <p>— С Богом, и до виђења у двору српскога деспота Стевана!</p> <p>Кад |
| че које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Млад |
| чаних јаких зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обе |
| стелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш да је то |
| властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основа и богат |
| је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобој |
| они у град.{S} Све се то изврши у мах и до краја тачно уз прижегнуте буктиње тако, да зора друг |
| ван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе гос |
| ко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим самуром.{S} Радичева аздија |
| јој од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоце |
| . —</p> <p>— Који данас раде оно што си до јуче и сам чинио! прекиде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из |
| ћ болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и слободно |
| то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино као да мало зате |
| штају прозори, узани и високо подигнути до таванице тако да могу лако одговорити и потреби отво |
| ли други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за |
| ђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.< |
| пцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а лево је од њега ишао његов друг Раст |
| лепе Врмџе бачен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до |
| је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до Хамзе бега, који је по поверљивом своме човеку доста |
| узвишени деспоте, да крв своју источим до последње капи, и ја ћу ти срце %своје на ножу пружит |
| еспотовог двора па кроз сва врата редом до саме велике саборне цркве пречисте Богородице.</p> < |
| том путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих |
| о ништа рећи, јер не знам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм |
| е у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и баци |
| } Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг |
| посла кнежеву службенику који је научио до позних часова ноћних срачунавати благо кнежевинско — |
| употребити у борби против оних које смо до јуче подржавали.{S} Ми ћемо да наставимо онде где је |
| ата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и |
| а Моравина у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била |
| е заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сјај очију младе госпође која је рођена |
| је сваки своје среће ковач.{S} А она то до сада не бејаше.{S} Није њена судбина била таква да ј |
| љу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из к |
| у и дебела кожна хаљина покриваше снагу до близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрк |
| гађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а кад изађоше народ се ускомеша.{S} Свак граб |
| а приступ коњанику па и невештом пешаку до самог рова споља.{S} Ариз се њих не сећаше, али се с |
| ло мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, |
| следовала његова одлука да на томе путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисл |
| е оба упутише десно столовима.{S} Одмах до столова деспотских бејаше Радичево престоље, и он ст |
| шао је с њима и Лобојевић и отпратио их до Ниша.{S} Ту му ћесар пружи руку и рече:</p> <p>— До |
| гову, ја ободох коња, у тренутку стигох до мете и окретох га назад па се стадох на њему прикупљ |
| грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах га да |
| рмџу, знајући се с њиме још из ранијега доба.{S} Усамљену и сада без посла кнежеву службенику к |
| могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њег |
| видела.{S} Она је у ведрим данима онога доба које граничи с детињством с једне и младошћу с дру |
| ар њена љубав није онака као младоснога доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата |
| са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспотову, а кад се деспот на војну |
| ња, отац га твој неће пустити.“ Од тога доба и ја мишљах само о томе, како ћу ту вазда остати, |
| ="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младост |
| .{S} Један је од њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на |
| коморник.{S} Ту је — ја, ту је од неког доба и једно чудновато девојче, једном га свега и запаз |
| е низе планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа зав |
| тако усрдно да, можда сада први пут од доба детињства, осети снагу светих речи које изговараше |
| <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од н |
| ласт названа по месту Прешеву.{S} У ово доба Прешевом управљаше ћесар Угљеша, зрео и искусан ра |
| аш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и ба |
| да с војском својом буде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> |
| својој госпођи, и обе остадоше до неко доба ноћи.{S} Напољу је била густа помрчина%. небом су |
| нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијорика је из књиге суд |
| еспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у сну тражили одмора; а стражари уд |
| а паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко доба ноћи изгреја месец и осветле крваво разбојиште, по |
| зумевајући се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдско |
| ?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} Иступ |
| гатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребен, на с |
| тимаше мислима, оне га непрестано у оно доба одношаху, па му <pb n="115" /> везиваху прошлост, |
| ем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је служио сво |
| ав какав је, казиваше јасно да је ратно доба, јер нити <pb n="222" /> бејаше на избор купље за |
| на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оставља св |
| %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору једном.{S |
| у детињства и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од д |
| 248" /> Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклева |
| ког војводу новобрдског.{S} Бејаше у то доба <pb n="19" /> врховник свих ризничара кнежевих — п |
| о почне спремати силу с којом ће у исто доба, кад и Мехмед, напасти на Мусу.{S} Са деспотом је |
| м да се смера ослабити снага наша.{S} У доба највеће силе и господства цара Стевана цветала је |
| <p>— Ако, ако! одговори чича.</p> <p>— Добар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која б |
| абрило.</p> <p>У Крушевцу је био сабран добар део деспотове властеле са повеликом војском и ваљ |
| орати ићи и не би му право.{S} Ваљда су добар час јахали по лепоме путу који тамо даље <pb n="1 |
| бејаше то сад толико мрско.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнеж |
| е и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја остајем овде! па оде путем у л |
| — Од судбе се не избеже, твор кртици не добеже, или море или горе, шире море, ближе горе, а вре |
| аже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на који Ариз бесно и нес |
| сци, <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се мо |
| ебродила.{S} Нежан и слабуњав строј њен доби нову снагу а с њом и силнији јачи исказ вазда креп |
| Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он окупи во |
| тац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у Крушевцу, Расину, Ибар и деспотов |
| м милошћу Бајазитовом.{S} Ту сам милост добијао крвавим сузама које сам у осами лио пред распет |
| ц радује кад седећи са бабом крај ватре добије олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње |
| околачки, преварен у очекивању да је он добије, приби уз Угљешу <pb n="29" /> тражећи пута да с |
| е је у кулама града нишког као гост она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и по |
| </p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору београдском |
| ци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају |
| е да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да |
| из јој спусти у шаку новце које је јуче добио, а Вијорика му опет врати ћутећи.</p> <p>— Узми, |
| им се деспоту јавља о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кн |
| Он осећаше да је и овим сазнањем нешто добио али се <pb n="138" /> са свима овим мислима препл |
| је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди.</p> <p |
| дске бедеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</ |
| проштаје грехова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када пов |
| <pb n="126" /> јаче потврђује, и опет у добити толико што му Јанкова неуздржљивост открива жеље |
| ети.{S} А ти ако са мном тако узаживиш, добићеш тада прилику.{S} У мене је много синова, и они |
| То ме боли више но све ране што их игда добих на бојиштима.{S} Има ко.{S} И кад га не би било д |
| али стече мало више румени; груди истом добише облину; само очи оне крупне плаве очи као да још |
| тским, јер је говораше, онај први венац добно не од њега, цара, већ од његовог намесника док је |
| !</p> <p>— Пио сам их, пила си их и ти, добра и мила сејо моја!{S} Не страхујем с оскудице снаг |
| а у одајама Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква ј |
| е исправити! рече још Радич Оливери.{S} Добра госпођо, ти ме и сад чиниш срећним!</p> <p>Тек шт |
| , ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђен |
| полазити, јер сунце преваљује.</p> <p>— Добра девојко, владико!{S} Ти идеш, а ја остајем.{S} Ка |
| <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова владика! и показа руком на Злату.</p |
| о чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам о |
| сам ухватио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одго |
| оба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девој |
| му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину |
| , па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тр |
| трена, тако да се не могаше прибрати ни добра половина снаге којом је деспот располагао.</p> <p |
| ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с м |
| добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане м |
| шљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко се мало намршти:</p> < |
| умишљаје.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} |
| цима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n |
| мо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре девојке.{S} Она се или скрила или брзо вратила ко |
| ини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Н |
| и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пр |
| које је расло на милошти брижног ода и добре мајке, кад сам путовао толико пута! овако ненадно |
| ође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле слутње његове.{S} А у густој тмини не бејаш |
| а да му ваља поћи.{S} Он устаде весео и добре воље:</p> <p>— С Богом остај лепа девојко! рече ј |
| имо га!“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми |
| своје.{S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовни |
| а игуман посна јела.{S} Сркнувши помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса ( |
| а душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, рече Радич и стеже у искреној радости |
| радо био ближе моћном ћесару.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе |
| аја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто гу |
| далеко морима путовао.{S} Одатле се на добрим корабљима крену морем, и деспот рече да ће поход |
| на испрати Мехмедова гласника натраг са добрим гласовима.</p> <p>Пети дан стиже у Крушевац Ради |
| брног ткива и предива.{S} А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се сто |
| вање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрве |
| велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и три купе, они продужише разговор к |
| “ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турск |
| а, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи све то Милутинову |
| из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе |
| напустити.</p> <p>Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега |
| обро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</ |
| ло одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на мах |
| дно што ћу те питати: не бој се ничега; добро туби што обећаш; а што обећаш одржи или погини! р |
| S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита с одговором Ариз, осећајући доб |
| е да се огласе.</p> <pb n="149" /> <p>— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се н |
| име деспотово бићу немилостив!</p> <p>— Добро!{S} У име моје!{S} Али не пренагли!</p> <p>Радин |
| инити што хоћеш!{S} Кажи само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да |
| p> <p>— А Ниш?</p> <p>— И Ниш!</p> <p>— Добро?</p> <p>— Сваки кут.</p> <p>— Кад си туда ходно?< |
| — Нећу, немој! пожури се Ариз.</p> <p>— Добро, онда нећу.{S} Ал’ чуј шта би било кад би се овде |
| а.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О, ал’ ми је било зло! на махове, одмарајући |
| ра и лука и соли и вина!{S} А?{S} Је л’ добро?</p> <pb n="150" /> <p>— Добро је, добро! похита |
| ше да нема више удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде б |
| мене је јединца свог, са собом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја са |
| тре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако о |
| ам да о томе разбирам, тек видим да она добро узбуни наше људе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па ваљд |
| ста стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да |
| >Властелин се спусти на пањ спрам ње па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом рук |
| а у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више поче гонити крајем около по |
| ед Аризем свану <pb n="145" /> и он сад добро виде пут којим иде и место где је.{S} Ниска и гус |
| а поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опшивеном црвенкастим самуром, |
| S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а Вук и Бранкови |
| и добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што се спава у слами — мани!{S} А слама је |
| ика, познатог војводу Радослава који је добро познавао турске прилике, да изиште од новог цара |
| ју је војску проводио Лобојевић који је добро познавао стазе и богазе свих ових крајева.{S} Али |
| у у граду, градски човек.{S} И ту ми је добро.{S} Возар сам, и вучем што треба и возим вешто.{S |
| {S} Моја стара пророчица кад год сам је добро услужила увек ми је рекла: „Ти си добра, бићеш ср |
| м редовима није и моћни ћесар — и то је добро.</p> <p>Војска се поче спремати да иде кроз Клису |
| бу кнегиње — монахиње.</p> <p>Деспот је добро мислио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржа |
| а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упуштања у бој.</p> <p>Борба се, изгледа, кл |
| те ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непостижна муче |
| ећа... румена трава!</p> <p>— Све ће се добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом |
| вараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већином мрсна |
| оврати, оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла за |
| овићке.</p> <pb n="180" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и |
| аш казао један испосник.{S} И каже биће добро.</p> <p>Гомила се, радознала, разиђе, да се још ш |
| се прво, охрабри се и сам мало па поче добро одмеравати кад наслужује, те више не просипаше.</ |
| > <p>Госпођа се Јела крете из Скадра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова где |
| своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја витешка снага не |
| не могаше истина видети али се чујаше и добро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене вод |
| деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме господару |
| и; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бовански војвода не заборави каза |
| ја ћу све — кажи само!</p> <p>— Знаш ли добро Соколац?</p> <p>— Знам!</p> <p>— Јеси ли био у Бо |
| у?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Познајеш ли добро Липовац?</p> <p>— Познајем!</p> <p>— А Ниш?</p> < |
| ра.</p> <pb n="174" /> <p>Можда ће бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као шт |
| може више и да деспоту јави.{S} Знајући добро ко му је у суседству, Синиша не скидаше ока с Лоб |
| бро! похита с одговором Ариз, осећајући добро глад.</p> <p>— И ја велим да је добро.{S} А што с |
| јаше знатно прерушио у великој кабаници добро прикопчаној и топлој шубари од меке црне јагњетин |
| Оливеру која је по злој судбини својој добро познала прилике у Турској и која је деспоту прори |
| крупним гласом Радича.</p> <p>— Бог нам добро дао! одговори Радич, па му пружи руку те се руков |
| и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам д |
| каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p |
| а остајем.{S} Кажи ми како да ти вратим добро.{S} Како да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злат |
| {S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке |
| х.{S} Његовој часности вероваху, његово добро познавање прилика у Турака цењаху, а његове се од |
| човек у служби у Врмџи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати в |
| живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпотребније, Синиши тешко паде што јој онд |
| што не слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време д |
| именом јакога Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка |
| е благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао обично уј |
| ојног господара твога, а бисмо му на то добро одговорили!{S} Моравица је наша, куд ми ту и пово |
| диној.{S} Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побе |
| ој дати да се смири.{S} Узвишени деспот добро мисли кад каже да му се после ове војне ваља у зе |
| њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене дворанке бистре и присебне Вијорике.</p> |
| одговори Марина гласом који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" / |
| ље по Богојављењу глас трубе с бедема у добро познатом граду Борчу у Горњој Гружи рано у празор |
| еван ишао по са свим мрачном и ако њему добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до к |
| хоћеш.{S} А ако нећеш, кршиш вољу свога доброг покојног господара.</p> <p>— А у чему је његова |
| д њих бејаше ћефалија Богдан млад човек добродушна изгледа приличних бркова и мале браде коју р |
| бирао што му треба знати.{S} А возар је добродушно казивао све што је знао.{S} У пуном уверењу |
| стати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја који је с њим делио своје зал |
| ареву сину у Новом Брду, Бан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плав |
| су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички дого |
| е и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тога је д |
| <head>ДЕВЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Добротвор па злотвор.</head> <p>Синиша је одржао своје |
| а се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и и |
| кротљива вижља даривала већ многе своје добротворе.{S} Ариз стаде са Богојем и посматраше.</p> |
| деспота Угљеше Мрњавчевића, о чијој се доброти и учености читаве бајке проношаху.</p> <p>Из ви |
| </p> <p>— Ја не смем рећи да је то било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако |
| плакаше и само се још надаше у моћну и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре |
| ога који се вечним мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогуће |
| ош Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну девојку која ме је спасла.{S} Ја му тад |
| n="180" /> <p>— Како те добро, јуначе, доведе ноћас к мени? упита га Оливера и приђе ближе сре |
| <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одеље |
| ј ме <pb n="163" /> стари и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он т |
| сужњим.{S} Али лукави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослоб |
| ут, ако не ми?{S} Ко те проведе и овамо доведе, ако не ми!{S} Ја тебе волим, ја ћу тебе тек да |
| а, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехарник њеног мужа, поверљ |
| чаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одмах по оном нападу турском, и да је |
| а војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ев |
| шу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> <p>— О, да добре девојке!{S} И међу њима и |
| обе стране четице које поједине војводе доведоше колико ради почасти деспоту толико и са неизве |
| иховог племена, коју са собом чак овамо доведоше, па науми да је одагна.{S} Кад <pb n="144" /> |
| девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је само наишло, |
| <p>Марина је знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро |
| а (и показа на детенце које је са собом довео) остаће а да не зна несрећне али славне своје пре |
| верљиви старац, отишао и нашао Вијорику довео је у Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу |
| p> <p>Лобојевић му, још више изненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и |
| Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузел |
| оглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се употреби као разлог ко |
| итећи. %Ако не изостане Божји благослов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навал |
| светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас |
| рно и пажљиво.</p> <p>Ариз се не могаше довољно нагледати лепог коња, али се кад пођоше даље оп |
| овора.{S} Па и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно за |
| /p> <p>Оливера бејаше поражена ала ипак довољно прибрана.{S} Склопи руке и диже их горе па узди |
| рата и самовања требало служити, ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је д |
| хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња убл |
| на деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена као мо |
| —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! доврши Оливера.</p> <p>После неколико тренутака опет по |
| Синиша Војводић лишен је своје баштине! доврши Радич.</p> </div> <pb n="247" /> <div type="chap |
| , крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба ноћи; многи су у с |
| ило мирно и срећно с тобом почињао а не довршивао дневне послове, говораше Стеван Константину, |
| } Знао сам да ће се тако ово саборисање довршити; знао сам, јер сам вас гледао на послу који се |
| судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам, кћери,“ тако ми је рекао от |
| и одметничку, па се и сада бојаше таког догађаја у толико више што је и Угљеша отишао са <pb n= |
| е већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао и |
| е осећа.</head> <p>Прошло је после ових догађаја неко време, а кад грану премалеће Синиша се кр |
| {S} То је било наскоро после испричаних догађаја, кад је ишао у Сврљиг као деспотов посланик до |
| а војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би био боље без |
| ори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се д |
| држа реч дану Јефимији која већ пре тих догађаја бејаше међу покојнима.</p> <p>Остатак је ваљал |
| , Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје.</p> <p>— Било је као што си, превисока госпођ |
| очаше о томе да поодавно туби свакојаке догађаје.</p> <p>Тако одстојаше литургију до краја, а к |
| ославом минула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још |
| есеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других |
| едилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство |
| ила, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад |
| аестога века, када се, око 1402, почињу догађаји овога приповедања, на каменитом гребену који с |
| вић као да непажњом поче говорити о том догађају, јер се Марина опет намршти и скрену мало погл |
| ренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бе |
| е деспотове војводе па и неки некадашњи доглавници Мусини, које његова крвожедност нагони да пр |
| дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки |
| војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у прибирању и спрем |
| је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и плачући и сам ублажавао боле |
| х да будем сведок како се њихови синови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Ту |
| подару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно потаманити Азијате.{S} |
| рхиепископ рукама прекрсти и благослови договор па онда деспот отпоче већање.</p> <p>Помену как |
| њом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутра дан рано |
| сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да |
| и праву позвао да се о важним пословима договоре и посаветују, и да им важне ствари има изнети. |
| доле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове договоре већ опседне Хамзу у Сокоцу, претећи му да ће С |
| одити влашког војводу Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Ву |
| споту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и одрешито деспот га |
| ањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало |
| у за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп |
| ећ виде да се у Врмџи одиста морало што догодити, и Угљеша још истог дана оде.{S} Његов пут беј |
| де и сунца и његова сјаја, густе облаке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из |
| њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараш |
| тром студенцу што је пред самим двором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода |
| ју, смрче ми се пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а |
| реба ми.</p> <p>Ариз баци новац и руком дограби нож:</p> <p>— Вијорика, буди моја!</p> <p>— Ост |
| те се у мало не оте.{S} Ариз у тренутку дограби коњушнику остатак улара и као кад тица прне изн |
| оранин се поклони и изиђе.</p> <p>Радич дограби аздију и навуче је преко оклопа, јер се она нос |
| бра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с |
| скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се |
| чешће склониште пастирима који су је и дограђивали, преплет блатом лепећи; после је ту живела |
| p> <p>— Дакле се сумња наша обистинила! додаде војвода Радослав.</p> <p>Силно потресени и не оп |
| <p>—Њен је родитељ велики ћесар Угљеша додаде Бранка.</p> <p>Старац и то чу, али не знађаше шт |
| вда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски човек.{S} И |
| ете шта се овде у Београду мисли; Озрен додаде да он као сусед угарски добро њих познаје%; а бо |
| ну, па се онда као трже и мало пометено додаде:</p> <p>— Ја лако планем, кад помислим на неправ |
| екрстимо!{S} Хе, хе! па онда полугласно додаде:{S} Ал’ сам се био престравио!{S} А?</p> <p>Ариз |
| ика?</p> <p>Ариз претрну, ал’ она одмах додаде:</p> <p>— Рекох ти да се ничега не бојиш и да го |
| коњи.{S} Уседоше на коње, штитоноше им додадоше штитове и висока копља, па се уклонише, те они |
| ојска била велика и многобројна.{S} Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме |
| ати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додворила госпођи својом вештином погађања.</p> <p>Сунц |
| мислима и паштењем о добру стада свога додворио да се назове слуга Свемогућега, то је благовер |
| ме рају и анђела? па се чисто прену што додирује и то.</p> <p>— Те још каквих! похита тржник с |
| томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић знађаше да од |
| ад, вели слушај.{S} Мој брат, кнез Вук, дође вечерас мојој деци и ако је прошле године водио уз |
| гуман Макарије хтеде стати томе на пут, дође у сукоб с Лобојевићем %И игуману ту више није било |
| ове снаге, и она се, кад <pb n="161" /> дође до стазе која стрмо пада право од куле ка вратима |
| г, а Лобојевић стаде претити Марини.{S} Дође му на ум, како би Синиша, кога се Лобојевић највиш |
| е до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од |
| — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голубац улази вој |
| и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Радичем Поступовићем.{S} А властелин се |
| а.{S} То сам увек мислио и молио се, да дође дан кад ћу вам моћи рећи ово што ми је сад на срцу |
| и су се већ са свим изгубили кад Марина дође себи и виде да су јој на очима биле провреле сузе |
| дворанин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чу |
| пређашњем свом бављењу у Новом Брду, па дође реч и о госпођи врмџанској.{S} Јанку нешто таче ср |
| и сунце највиши крај небесног пута свог дође један од оних који су тајно размештени на заклонит |
| ро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Марина може поново прићи госпођи Јели и с |
| Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Кад дође горе у собу на кули, где су већ у веселом разговор |
| ко да каже што је онако радио.{S} Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио д |
| е године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Госпо |
| {S} Муса, љути Муса, узе војску и богме дође.{S} Он још позва, као што знаш, и високог деспота |
| не будеш непријатељ.{S} Кад ти то време дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш прис |
| еспот већ Радич.{S} Он је деспот.{S} Не дође ли Радич толико пре свих нас овамо, и није ли вазд |
| тва и младости своје.{S} Али то доба не дође тако брзо.{S} Морало је да прође више од два месец |
| бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не разби, и мен |
| и громовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p |
| адна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође близо краја, до великих врата која сада бејаху зам |
| наник ћефалија Богдан.{S} Он му данас и дође али прерушен.{S} Каза се своме пријатељу али прећу |
| вест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони се ујаку своме а деспот |
| помамни.{S} Кад су дани студни и тешки дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје |
| ислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље н |
| 3" /> <p>Дан се клонио крају кад Марини дође њена дворкиња — некадашња Вијорика — у одаје које |
| и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му т |
| S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде кад виде колико се у лицу |
| ку да га Марина позива и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да ник |
| и она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се животу и живова |
| ван у походе војводи Михаилу.{S} Са њим дође и Јанко Угљешић који управљаше крајњим северним гр |
| та опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџбом.</p> <p>Радич, не |
| , како ћу ту вазда остати, а кад једном дође дан да пођем у Борач, да ће са мном ићи и Оливера. |
| ше.{S} Младић радо приста и са деспотом дође у Крушевац.{S} Од тога доба бејаше у двору деспото |
| тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан дође и рече да је тако.{S} Стеже се од јуначке невоље О |
| тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се стресе и — поче распучават |
| олазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када наскоро опет са Синишом оде.</p> <p>Само — |
| о чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себи, отвори очи, опет их склопи и отвори па се за |
| ти.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одакле се м |
| ити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а друг |
| уго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у Липовац.</p> <p>— Хоћу да ти искрено рече |
| рст окачен.</p> <p>— Да на сваких десет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова мо |
| је је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и народ и добре и зле сл |
| добро познатом путу.</p> <p>Напослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па |
| е у стражару и мирно чекаше време да му дође смена.</p> <p>Чамац одиста уђе у Саву, па чим савл |
| код њега и једнога дана када манастиру дође са својом чуварком кћи ћесара Угљеше, господара ов |
| рахом обилази то место.{S} Страх на мах дође али брзо и пролази.</p> <p>Па и сад му, кад виде г |
| је бајке даје што има.{S} А после свега дођеш ти па ми приповедаш о свему и свачему и своме срц |
| оговор и споразум.{S} Кад будеш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом |
| руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче после поздрава Синиша, да се |
| ш ближе и оштро погледа у очи.</p> <p>— Дођох да чујем шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово з |
| у недра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{ |
| твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти ду |
| пут, грунувши на непријатеља, пробих и дођох до крвника коме бејах веран клетвеник.{S} Позвах |
| ве примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак.</p> <p>Оливера бејаше пора |
| > <p>— О, да знаш шта сам претрпела!{S} Дођоше у глуво доба ноћи неки страшни људи на коњима, з |
| аше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако |
| ошкаше али опет лепо пођоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за теж |
| ље, а властелин продужи:</p> <p>— Гатке дођоше и до мене.{S} Несаница ме мучи.{S} Али ти велиш |
| оше свуда редом, све видеше, и најпосле дођоше до возаревих волова.{S} Богоје положи стоци, а А |
| ри пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп |
| итрополиских и поред саме митрополије и дођоше до саме велике цркве са високим кубетима и оловн |
| га збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болнице и гостопријемнице које деспот основ |
| ко зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани и служитељи, па тада рече да их све |
| дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само неколики копљаници.{S} По свему изгледаше д |
| учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више |
| општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све деспотове војводе па и неки некадашњи доглав |
| ника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив деспотов, из Љубостиње Оливера и а |
| чека кад манастир опусти, кад Турци у њ дођу, ако Бог хоће да нас са свим остави, већ хоће да г |
| дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} Слушај, Вуче.{S} Знам добро шта се може |
| Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео Ангору, крваву Ангору — и ту је крај искушењу, |
| из Азије овамо пређе.{S} Слушајући њега доживех да у томе граду чујем како се лукави Грци после |
| Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још није куцнуо |
| ластелин Лобојевић, причајући најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у тако |
| после неког времена казала Бранци своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале п |
| а је била јединица у богата, годинама и доживљајима опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље ни |
| а је Милица, изнурена годинама и тешким доживљајима, као кира Јевгенија очекивала сада крај сво |
| томе што се пред очи њихове јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је с |
| но писмо, деспот сумњиво махну главом и дозва Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео глас |
| ор с витезом чију слику непрестано сада дозиваше да јој се у успомени јави.{S} Али се лик не об |
| ла се, радознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор кој |
| а се састану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судб |
| аде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се и |
| то си са мном, ако не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, не |
| Да он није у Цариград побегао, ми бисмо доиста победили; погубимо га!“ И погубише га, госпођо, |
| > Мусу још вишо раздражи.{S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са п |
| па се ту поболела а ближњи је хранили, док та баба није једне зоре кренула даље на пут, а за њ |
| ину знало да се на њега много полагало, док је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши ова |
| нда седе са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђ |
| седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— Узвишен |
| ко одговараше на питања својих гостију, док се добро не прихвати.</p> <p>Војводе су јеле већино |
| да појави победилац Муса.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе свој |
| од њега, цара, већ од његовог намесника док је цар далеко морима путовао.{S} Одатле се на добри |
| } Морало је да прође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној |
| другог налазећи увек начина да проживе док се све око њих чуди црним људима, хитрим, смелим, г |
| е старац и превари кадшто, па и гладује док се сам не крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за |
| а могаше придржати.</p> <p>— Не дижи ме док ми не кажеш реч коју очекујем и која ме може усрећи |
| ао.{S} Мени је писано још много паштење док се подигне порабоћени род наш.{S} Али и теби тек на |
| дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз редове одабраних копљаника у велик |
| риносу што Ариз баци ћутећи пред њих, и док се они веселе њихов се син мршти.{S} Тада му отац п |
| Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем загладе срамот |
| бав међу собом, да нас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сес |
| Сада се распра само појачала.</p> <p>И док је Стеван, утврђујући везе с цариградским двором и |
| ме опомиње на обавезу да не смем умрети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стој |
| у оставих и посла ми поруку да причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{ |
| он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се хоћаше по примеру Нов |
| .</p> <p>Још је прилично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досад |
| е је оставио у Цариграду, да будем тамо док и последњи наш ратник из Азије овамо пређе.{S} Слуш |
| авље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов ст |
| стано лупу весала све слабију и слабију док се са свим не изгуби.{S} Он постоја још неколико тр |
| уде готов у свако доба, Синиша не трену док не учини све што могаше.</p> <p>И тако спреман очек |
| рекох да волим Марину.{S} Волим је још док она није знала Врмџе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" / |
| ЛАВЉЕ</head> <head>Исповести.</head> <p>Док се у Врмџи одигравала та игра која је једну страну |
| рка, а Синиша похита:</p> <p>— Хоћеш ли доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Б |
| оме не знађаше ништа, а Обрад не могаше доказати свога тврђења%.{S} Лобојевић соколачки тада ма |
| прилици да се употреби као разлог који доказује сумњу.{S} У осталом љубав је Лобојевићу више и |
| авезнике од даљег продирања низ Мораву, докле се не би сва војска искупила.</p> <p>Само и сада |
| д Косова бих порабоћен турскоме народу, докле не дође цар Персијанцима и Татарима, те их не раз |
| да властелин не прекиде тишину Бог зна докле би ватра својим пуцкарањем била једини беседник.< |
| томе што деспот, онда кнез, немаше мира докле га не уклони с моћног положаја његовог.</p> <p>— |
| руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен гр |
| је, и сама тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога да |
| м пасом који се три пута око њега обави докле јаке копче дођоше на своје место.{S} По том се Ра |
| е.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелен |
| ојима се оклоп свршавао.{S} Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне |
| кићене по грудима <pb n="73" /> и мрким доколеницама с осредњим калпацима на глави, бејаше испи |
| ким белим сукном које горе подилази под доколенице, навуче преко њега обућу на којој је оздо тв |
| авкастим пртеним појасом а оздо се беле доколенице које се спуштају у повисоке обојке вијугаво |
| жним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене об |
| о близо колена, а испод ње се издвајаше доколенице мрке и изношене.{S} У руци је окретао од гру |
| с писмима нашим биће готова сад.{S} Већ доконавају ујак и сестрићи договор и споразум.{S} Кад б |
| Ако Бог хоће, прихвати деспот, ја данас доконах један важан посао.{S} Мени је писано још много |
| адознала, разиђе, да се још што дозна и докучи.</p> <p>Тако Београд очекиваше сабор који деспот |
| еном и данас кажем шта слаба мисао моја докучује.{S} Мири се, деспоте.{S} Можда би могао сада и |
| баци још један поглед на стране од куда долажаше потмула грмљава па рече од свег срца:</p> <p>— |
| едње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па |
| ше.</p> <pb n="124" /> <p>Војвода Јанко долажаше из лова са својом пратњом ловачком.</p> <p>Син |
| ставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано |
| не ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} Његов долазак би баш онда кад је Марини, из њених разлога, са |
| ници.{S} По свему изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наш |
| сада девојке од осамнаест лета не умаче долазак Јанка Угљешића ни пре када Јанко дође и када на |
| .</p> <p>Синиша обећа Марини опет скори долазак и трајније бављење, па пође с Јанком преко Озре |
| з.{S} Као да му нимало не бејаше угодан долазак ових, јер се он, погледавши их тек преко рамена |
| сом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби долазе многи да од тебе чују судбину својих потоњих час |
| настави говор.</p> <pb n="133" /> <p>— Долази, али одавно није била, одговори тржник.{S} А и ш |
| >У један му се мах учини као да тутњава долази и са левог бока и с лица.{S} И још му се причини |
| {S} Али Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испи |
| била, ништа видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узн |
| а.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од срца радујем! рече Угље |
| ом наслућиваху с које ли стране погибао долази.</p> <p>У окнима и тргу освану мртва тишина, нит |
| и се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах за |
| рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То бејаху њени пратиоци на које она руко |
| Синишу који се још не надаше свему што долази већ стајаше до прозора и слушаше њене речи.</p> |
| ки, сам или с пратњом; да у Нишу сазнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злат |
| ишао и видео све.{S} Сад управо отуд и долазим.</p> <p>Говор деспотов изненади све већнике.</p |
| оходио усамљену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, зн |
| нам коме би могао до краја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта |
| м забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погрешио, јер |
| е.</p> <p>Кад је чуо да је ћесар Угљеша долазио у Врмџу, одмах је знао да је Марина казала исти |
| важним послом гласник, ма с које стране долазио, хитати тако да обноћ и не трене.{S} А кад је м |
| а тога тако опаког човека који је чешће долазио његовом оцу, ћесару Угљеши, позивајући га на ка |
| > је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће да свисне од ж |
| обом водио, а добро се сећам и кнежевег доласка у наш Борач.{S} Ја сам био окрутан дечко који м |
| е настави:</p> <p>— Мишљах да ти својим доласком у Врмџу само добра могу учинити.</p> <p>Јанко |
| мрак и виде да је све узрујано ненадним доласком и онаким одласком Радичевим.{S} Госпођа је не |
| о, Ариз је на једно недељу дана по свом доласку добио прилике да се пред свима покаже шта вреди |
| е.</p> <p>Јанко се ишчуђаваше Синишином доласку и већ бејаше спреман да га прекори.{S} Синиша г |
| Синиша и Јанко, и опет се Марина њихову доласку обрадова.</p> <p>Синиша сада бејаше према њој љ |
| тада, у првом мраку тамне јесење ноћи, доле под градом неста и Маринине, чудном судбином прве, |
| .</p> <p>Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи |
| сти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца онај <pb n="130" /> прави, те ј |
| тако па неће па на један мах јурне а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се |
| <p>Ариз јекну и оде стрмоглав с обронка доле у крш; нож му оста горе, а Бранка прискочи и придр |
| јутра, грану и угледа како је од бедема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њ |
| штају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скр |
| ш и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата доле.{S} Туда се иде у тамнице.{S} Јао што је ту страшн |
| овуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет изд |
| нађе по какав настојник.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид |
| низ уске камене степени, сиђоше с куле доле где их чекаху спремни коњи.{S} Уседоше на коње, шт |
| еколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланик |
| ош од Авале пружа северу.{S} Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедем |
| е металне плочице.{S} Ова кошуља падаше доле до почетка доколеница.{S} Поврх овога дође дебела |
| ик са %челенком, а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак |
| је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала пра |
| оји је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.</p> <pb n="36" /> <p>Кад осташе сам |
| па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој боник јеча |
| државаше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му ноге прилично утонуше у воду што се од напа |
| ас дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нага |
| ко паса, где је утегнута, падала далеко доле.{S} На Вијорици је леп и спретан јелек од црвене ч |
| кад, идући путем што туда савија и мало доле косо и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата |
| горе, шире море, ближе горе, а вретено доле теби...</p> <pb n="13" /> <p>Левом руком поче опет |
| све до пред вече.{S} А тада наиђе на њу доле код оног извора где ју је први пут, од како је пре |
| паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима |
| о, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града пут обилази испод града около п |
| у Врмџи очекује непријатељ.</p> <p>Муса долете Врмџи и груну на њу, али — би одбијен.</p> <p>У |
| ата и пошира црвенкаста носа коме таман доликоваху риђи брци и мешовита риђа и црнкаста брада.{ |
| се из брдске косе са северне стране ове долине издваја и пркосно полази пут ње — тврда и велика |
| У Трговиште се стицао свет из моравичке долине и све околине северно и јужно од брда и планинск |
| ут погрешио, јер је Врмџу и с моравичке долине гледао.</p> <p>Ариз се осети храбријим, па при с |
| мџа.</head> <p>У крајњем куту моравичке долине а на северозападној страни њеној стајала је у по |
| корабаљ њене поремећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни доса |
| крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у з |
| розору и стаде поред њега па посматраше дољу и даљину.{S} У ње све још бејаше нејасно, неодређе |
| га друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на далеко чувен и знан са свога сјаја, |
| ма ко.{S} И кад га не би било дао би га дом честитог ћесара Угљеше.</p> <p>— Мог оца?</p> <p>— |
| јене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домо |
| ти видари, а глас оде па тако сазнаде и дом прешевског ћесара да је Јанко злим удесом с коња па |
| и по одавно утврђену реду, готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратни |
| домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном изданку, на младом властел |
| повучени.{S} Многоме паде на ум скромни дом који се недалеко види и би му тешко при помисли да |
| аја веровати.{S} Долазио ми је једном у дом.{S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме д |
| је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду.{S} Мој отац не мараше |
| ослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорачити.“</ |
| летке чињене против његовог, ћесаровог, дома и шта је смерала она а шта Лобојевић.</p> <p>Прича |
| ише из списка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само т |
| >С њом иђаше њена пратиља и стари слуга дома Угљешина.</p> <p>Кад обреди све што бејаху на пољу |
| пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манас |
| и деспота ни његових крила, ни слободна дома ни деспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достој |
| на Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспот |
| Новом Брду.</p> <p>Бунић, од гласовита дома Бунића бејаше у Новом Брду давнашњи и познати зашт |
| демон разруши спокојство и понос нашег дома.{S} И шта је било даље знаш.{S} Онога дана, када с |
| у везама које постојаху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не з |
| стајати остало кућанство овог необичног дома.</p> <p>Тако је у њему било кад је ту обитавала не |
| околини па Синиша позва Јанка да полазе дома.{S} Јанко приста да се само ослободи његова другов |
| руку и прозбори:</p> <p>— Војвода није дома, али мене срећа опет не оставља, кад ме овде тако |
| ојевић који се, враћајући се из Топлице дома, сустигао с Јанком и сада свратио у Ниш.</p> <p>Ка |
| аше од немила до недрага, не видех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих |
| и се ћесар часно понео!{S} Био сам му и дома с деспотовим братом кнезом Вуком.{S} Он је и данас |
| желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оли |
| се чувати. —</p> <p>Са војне се вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и пребол |
| смедоше кренути да и по помрчини стигну дома, ти се и упутише тамо.</p> <p>Тада и три човека, м |
| сване и не одјекне да је искупљен грех дома нашег.</p> <p>Кћи ћесара Војихне и љуба деспота Уг |
| ма свој позив.</head> <p>Далеко тамо на домак Цариграда припремале су се одсудне битке између д |
| жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода Никола.</p> <p>Ћесар Угљеша не сазва ов |
| <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају затече |
| скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Домаћица је била повезане главе танком, златом опшивено |
| о што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да |
| обојевић, причајући најновије доживљаје домаћици која је удесно од њега седела у такој великој |
| Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни у очи да погледа јасно и |
| писмо неки непознат му гласоноша, нашој домаћој невољи нигде краја нема.{S} Војвода Синиша скла |
| прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам стигла дома и молила се за оног в |
| иње митрополија.{S} Прођоше кроз редове домова митрополиских и поред саме митрополије и дођоше |
| да бованског, и од њега се почињаше низ домова трговачких па и сокаљничких, људи који рађаху ра |
| спази их из једног од оних властеоских домова што су ту на ударцу Вук, деспотов брат, па се љу |
| е на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} При уласку од <hi |
| цама по којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да |
| са њима уздолазе у Београд.{S} Ови лепи домови иначе стоје празни и тек у неком се нађе по кака |
| едан на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле српског деспотства, људи који ту |
| на станишту у својим или својих знанаца домовима.</p> <p>Све се окупи у горњем двору деспотову, |
| колико властеле има на станишту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле п |
| а рода не могу се ни одморити честито у домовима својим.</p> <p>Тако се стиша и у граду Бовну, |
| ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које им одржавају ве |
| једна млада девојка кћи оног народа без домовине који баш тада наиђе овим крајевима и отпоче св |
| нев и смилуј се несрећној и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златни |
| > везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небратске руке растржу!{S} Али кад |
| а била у крвној омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића о |
| задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{S} Он осећаше да је и овим сазнањем неш |
| ом Вуком и браћом Бранковићима.{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени |
| његовим верним <pb n="193" /> везане на дому руке, бранећи од браће домовину коју њихове небрат |
| воме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на земљи само |
| мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нама који главу свијамо пред твојим |
| милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> <p>— Па свет је о |
| ривено.</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, о |
| ујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пехар вина, не сакри да му ј |
| а.</p> <pb n="67" /> <p>Још исте ноћи у дому где је одсео Угљеша било је мало веће оне властеле |
| но наследи оца свога и остаде, срећан у дому своме, вазда уздање и нада деспотова као и новобрд |
| бра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу |
| <p>Али од пре неколико година у његову дому поче се виђати једно девојче од својих четрнаест, |
| о нерадо гледа.</p> <p>Битка никопољска донела му је сан војводски, али — не само то.</p> <p>Де |
| је.</p> <p>Тада виде колико би му добра донело да је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато н |
| бећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} |
| ђу собом.{S} Мој верни војвода Радослав донео ми је већ глас%. не глас него молбу трећег Бајази |
| Радича.</p> <p>— По овом гласу који је донео гласник војводе Пријезде а коме је опет предао пи |
| мани!{S} А слама је нова, ономад сам је донео и положио.{S} А?</p> <p>— Баш ваљано!</p> <p>— И |
| њим говор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет к |
| /p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео Лобојевић мало сумње и сазнања, али је све то сам |
| је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео |
| а Радичем и подвргао деспоту — а то све донесе да Лобојевићу више нема станка, као што и <pb n= |
| размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше ср |
| p> <p>Гласник који још истог дана стиже донесе од војводе топличког глас, да су непријатељи зао |
| есомучно рикну кад виде да му победа не донесе радости.{S} Ни пуна половина не остаде.{S} Са њо |
| ој чисти бели рубац, натопи га у воду и донесе устима болесниковим, стеже убрус и хладном водом |
| од срца они, поред вина које им поново донесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и ве |
| ом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехмеда који је пошао да |
| а све то мотрим и да му о свему гласове донесем.{S} Кренуо сам се отуда са ћесаром Угљешом и Си |
| те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се само челнику Радичу има ка |
| сада на војну.{S} Хвала ти!{S} А ја ти донех, доведох срце своје.{S} Узвишени деспоте и господ |
| на лицу како му гласи које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама њ |
| 59" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, разочарење, срамоту, бол.</p> <p |
| х узвишеном деспоту казати гласове које доноси.</p> <p>— Одакле стиже.</p> <p>— С Моравице, каж |
| сама виде вољна и расположена.</p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога д |
| шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају. |
| е спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А |
| цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина века.{S} Раста је била као и Мар |
| кад спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се |
| двора</hi> деспотовог, на путу који из доњег града води у горњи јер се знало колико властеле и |
| посланици корачали лагано путем што из доњег града води горе, спази их из једног од оних власт |
| стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на копљу падаше доле |
| вољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на крајњем источн |
| о мало савијајући у лево нада у равницу доњега града.{S} Чим се наиђе тим правцем почињу се с д |
| , излази се из горњег и почиње силазити доњем граду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим с |
| то спаја његов <hi>узвишени двор</hi> у доњем граду с овим крајем пристаништа.{S} О њему знаде |
| еспотов двор.{S} Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен |
| и смештени у високом двору деспотову у доњем граду, опремише се сјајно и упутише, праћени десп |
| скопчава великим пуцима с обе стране а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искић |
| може без воде остати.</p> <p>Оба пак, и доњи и горњи град, обгрљени су на ивицама једним градск |
| право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана |
| Под њим се доле са северне стране шири доњи град чије крајње бедеме са три стране вечито квасе |
| дом на путу који из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној ода |
| бучена, свратише у малу крчму што је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно |
| Србима и Подунављу.{S} Младом се кнезу допадаше готовост с којом још млађи од њега крајишник с |
| е то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи скривена оружја |
| е отворе, јер је знао да може лако беде допасти кад побуди сумњу стражареву, Ариз се пажљиво уп |
| жичастих боја, испресецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукн |
| тадоше ређе и лакше ударати и од њих не допираше никакав <pb n="187" /> глас стражару.{S} Још ј |
| а.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Синиша погледа прозору |
| краћи оклоп који поглавито чува груди и допире до паса.{S} Растворивши га са стране, Радич га п |
| Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна.</p> <p>Ту се Синиша виде са Златом и |
| имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу.{S} Младом се кнез |
| ма, црно и бело свештенство с народом — допратише ковчег до раније спремљене гробнице у Љубости |
| о трагове лепоте и ако је можда баш оно допринело да јој на видик јаче искоче црте које њеном л |
| ића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да ти целива штедру десницу, па га онда |
| адра, и добро познатим трговачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра М |
| и станимо.{S} Пита се, је ли снага наша дорасла да се с Турском мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} |
| стресе и полугласно прозбори:</p> <p>— Досад добротвор, одсада само %— злотвор!</p> <p>Још тог |
| </p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз се који досад стајаше у дну млина и неугодно гледаше девојке, п |
| мудар — као <pb n="182" /> што си увек досад био.{S} Спремај се.{S} Порука већу и кнезу с писм |
| га нисам могао њој дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, у |
| д Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је поуздано знао да није пут погреш |
| навише.</p> <p>Ариз ту стазу не бејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој |
| вом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p>То изазва Вијор |
| е боли кад помислим колико се наше крви досада пролило на толиким разбојиштима.{S} Гледао сам н |
| пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гроб |
| овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У њему ћемо, ако да Бог, одслужити прву служ |
| леп и сунчан, на чијој ће јави све ово досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак с |
| е бива, да страдамо и порабаћени будемо досада, гледајмо да олако не кршимо његову свету вољу.{ |
| ани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужн |
| о досада изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролаз |
| вога оца војводе.{S} Од свих следбеника досадашње радње Стевана Лазаревића, као да је Угљеша на |
| сломила и што је успела отргнути га од досадашње његове љубави.</p> <pb n="242" /> <p>Два дана |
| гром који ће из облачног неба пасти на досадашњу снагу њихову и разломити је.{S} Мири се, и пр |
| разабирам добро.{S} Она погађа да ми се досадило самовати.</p> <p>Марина се мало намршти, али в |
| иди над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непозна |
| и ако нам снага поред свих јада далеко досеже, опет рече Радослав.{S} Пријатељу и брате мој!{S |
| b n="45" /> пламену.{S} На рукама оклоп досеже до лаката, мало краће од гвоздене кошуље, одакле |
| њихово место одреди одакле ће се Турци досељавати.</p> <p>Проливена крв тек раздражи Мусу и он |
| во што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у Београ |
| у Грделичку клисуру па јужно до границе доскорашњег деспотства браће Дејановића била је прешевс |
| глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који је главом платио, деспот отп |
| после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ништа о њој казати, и ако некима од г |
| АЕСТО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Љубав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас |
| Некаква гатара — шта ли је?{S} Ја ти не доспевам да о томе разбирам, тек видим да она добро узб |
| p>— С Богом, добротворе и злотворе мој! доста гласно рече Синиша и изиђе брзим корацима.</p> <p |
| цивао.{S} Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плав |
| оси и челу.{S} Вијорика се ипак истрже, доста гневна, али кад спази како Аризу севају очи а усн |
| и шта је.</p> <p>— Ја сам ноћас путник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— За |
| није опазио.{S} Напољу је била већ ноћ, доста хладна и мркла.{S} Он пође путем наниже и дође бл |
| <p>И на пристаништу је, као и на тргу, доста беспослених гледалаца.{S} Сад их је скупила пажња |
| Ветар мало после удари, <pb n="146" /> доста благо, са супротне стране, позади.{S} Он пође брж |
| ке јаде радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аран |
| pb n="181" /> тајно и обазриво воде.{S} Доста је тако прошло, кад ми јавише да ме тражи госпођа |
| та.{S} О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и уче |
| ић бејаше у Сокоцу ван себе од љутине а доста и са страха.{S} Све га наде издадоше.</p> <p>Кад |
| у други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљ |
| јасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} Два се светла ока њена |
| е одиста тањило и на оном месту изгреја доста јасан месец.{S} Пред Аризем свану <pb n="145" /> |
| ко дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Зл |
| лав био нешто мало мања раста, годинама доста одмакао од Радича, јер му седина и у коси и дугач |
| >— Нека ми се само обећа, и то језа сад доста! одговори Лобојевић па се мало после удали.</p> < |
| <pb n="225" /> према странама ове, овде доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који им |
| нечујно састане са Хамзом и да му може доста обећања у име деспотово дати.{S} Таком баш начину |
| о чути?</p> <p>— Нико!</p> <p>— Онда је доста и оволико видела, рече Смил па приђе столу и духн |
| у шаку своје подлакћене руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу т |
| трага.{S} Па му ни у Сокоцу, куда после доста уложене вештине и лукавства доспе, не знадоше ниш |
| ган, некад слободан и смео а мало после доста страшљив и неодлучан.{S} Људи се није бојао.{S} И |
| за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и по |
| жљиво упути поред рова десно, па кад се доста одмаче, саже се и пође навише уз бедем.{S} По зем |
| ма потхвати оздо и издиже капак који се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлос |
| p> <p>Сунце се тешко рађаше, раздани се доста а њега не бејаше угледати.{S} Тешка магла облацим |
| племенитијег рода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати |
| е мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говори ћефалија, и пред њим се јав |
| ћем и једним пратиоцем, мало говорећи и доста хитајући.</p> <p>— Већ смо наишли на Прешево рече |
| за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се одлучисм |
| ом жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} Он брзо скиде своју |
| атра а на клади је до ње седео млинар и доста гласно разговарао са — Аризом.{S} Како је чичица, |
| се мало бавио у Скадру, али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А ка |
| <p>— Окреће се, окреће!</p> <p>— Има ли доста посла? опет упита Бранка.</p> <p>— Ако, ако! одго |
| у сунуше у главу и он се упути брзо али доста опрезно стазом што поред поточића води.{S} За час |
| орика!{S} Ти мене не волиш! страсно али доста тужно прекиде је Ариз.{S} Ти не знаш <pb n="160" |
| коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под |
| шеној дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле |
| !{S} Ја сам проучио многе књиге и видео доста света, знам многе тајне високих наука о којима се |
| до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брда доле и средином пресеца |
| м около поља%. а кад виде да ју је умор доста савладао, Ариз је о крете и у трку прође поред св |
| обојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само обећа, и |
| де и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође са Бранком и даљ |
| иди.{S} У том изгреја месец, и њено већ доста бледо лице сину према сјају његовом.{S} Ариза про |
| {S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, па су врх тога подигну |
| видело освоји толико да се лица могаху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака пор |
| </p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врм |
| во тек само почетак.{S} Ја ћу имати још доста тренутака да проводим и овде и у својих других су |
| помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више снега, али се младо л |
| Мара кнегиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свр |
| ега, који је по поверљивом своме човеку доставио деспоту да би се у повољном случају могао изми |
| гласоноша преко којих из табора турског достављаше деспоту о кретањима и намерама ове војске, а |
| ко виде, ако већ није знао, да је Радич достојан ктитор овог манастира, јер то бејаше одлика за |
| одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанства па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га до |
| о.{S} Сам цар цариградски даде му венац достојанствени, који је деспот био исплео сам себи свој |
| одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> к |
| еговог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, пр |
| леда колико лична толико и високог сана достојна човека.{S} Угљеша је полусамостално управљао с |
| властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па |
| е судбина бележила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је бил |
| о уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распростре.</p> <p>Последњег т |
| уповић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радослав, новобрдски војвода |
| о и упутише, праћени деспотовим високим достојницима у горњи град.</p> <p>Обојица у годинама, и |
| еспотства српског.</p> <p>Јанко Угљешић достојно наследи оца свога и остаде, срећан у дому свом |
| могао красити и ма који град и бити му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које |
| ђа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту Стевану. |
| роклињући благосиљала, онако као што је дотада благосиљајући клела.</p> <p>Клетва је пала на си |
| ре дванаестину дана први и последњи пут дотакла руке Јанкове.</p> <p>— Вијорика, ја све знам! р |
| огао бити.</p> <p>Али се Јанко још и не дотаче лепо руке њене а већ је морао одлазити.{S} Устоп |
| тренутака, па јој се онда својом руком дотаче шака на лицу, а Вијорика одмах спусти руке.{S} Т |
| чеше о томе говорити, тек се у неколико дотицаше њиховог разговора.{S} Па и <pb n="125" /> толи |
| страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити |
| ар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела њих на нас.{S} Ти си |
| ља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључи |
| јну против Турака сад кад су сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом |
| победнику или побеђену, град отвори, а дотле да га никако не напушта и да се добро чува упушта |
| мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар |
| гнути, ал’ нека сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеш |
| аво и не бејаше промена већ израз њеног дотле неодређеног осећања које сад постаде јасно и од о |
| Сталаћ и Липовац остаће верни и кад све дотле изда.{S} Не остави ли нас Божја помоћ те се и ова |
| гљеша је повео са собом и Злату која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко То |
| еза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свог |
| разне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржати и њен ул |
| равицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро кључати.{S} Вијорика узе сув |
| сећао необично и слутња са страхом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за |
| десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искуп |
| у Мирчу и са њим се договорити, па онда доћи овамо.</p> <p>— Али се кнез Вук и Лазар побојаше д |
| у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе тво |
| али, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њеном дому испије безбрижно пехар вина.</p> < |
| стићи овамо брат — небрат.{S} Са њим ће доћи и Бранковићи.{S} Красан ће то сабор бити овде, у г |
| слућаше а што јој је можда могло добро доћи у њеним намишљајима.</p> <p>Кад дође време да Мари |
| у могле мислити да ће војна овако скоро доћи.{S} Али тада необично осоколи и голубачки војвода |
| ник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} Али је од куле било и другог пу |
| врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољубим јуначку десницу његову?</p> < |
| те гони одавде.{S} Ти никад више нећеш доћи овамо?</p> <p>— Никад!</p> <p>— Онда ме уби и не о |
| три и излеташе с обе стране испред њега дохватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђ |
| бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију.{S} Остало одело као да му са |
| етлост <pb n="132" /> ватре готово и не дохваташе и на коме су била врата што воде у двориште.{ |
| лари.{S} Један се од њих наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно од |
| Ариз се узбуни, али немаде сада куд.{S} Дохвати десном руком нож и прође туда брзо, ни сам не з |
| у два три %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се вр |
| ослетку дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколи |
| {S} Прешавши неколико пречага он главом дохвати покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обе |
| и трипут коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у в |
| слажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохвати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S |
| у закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, отвори их и нестаде га.</p> </div> <pb n |
| нутку Ариз скочи и полеже се по кобили, дохвативши узду.{S} Кобила се поплаши и јурну у страну |
| /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина рад |
| помало добре и масне чорбе, војводе се дохватише печена меса (којим се трпеза обнављаше) па ок |
| у <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и рупниц |
| негиња Оливера — царица. —</p> <p>Доста доцкан у ноћ, кад се Оливера надаше одмору по свршеној |
| > <p>— У кули тамо, показа Вијорика.{S} Доцне је%. —</p> <p>Али Марина већ не чу последње њене |
| нућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено на коцку.{S} Пустих мркова, м |
| p>У тим мислима стигоше у Липовац доста доцне. —</p> <p>Марина се сутра дан вратила у Врмџу и т |
| оји из горњег града води у доњи, почеше доцне у недоба веће у осамљеној једној одаји.</p> <p>Во |
| и Синиша са својима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на |
| огатијем балканском тргу новобрдском, а доцније поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана |
| ајан челичан нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане сам |
| О њему знаде тада само Стеван, а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дво |
| анин а иза овог њиховог саветовања дође доцније величанствени манастир и град Ресава са чувеном |
| љу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново изненађење:{S} Муса куца на граници деспот |
| даље а Ариз, и ако мало плашљиво, једва дочека.</p> <p>Прођоше испод великог гранатог раста ком |
| </p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде, те му поли да се у |
| војска турскога цара, спремајући се да дочека силу цара Демира.{S} Људи, становници тих крајев |
| султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да дочека нападаје Мехмедове, те му војска бејаше на окупу |
| ц</head> <p>Липовцу је било намењено да дочека главну силу беснога Мусе чију је војску проводио |
| и добру Оливеру.</p> <p>Оливера одиста дочека Радича пре но што је могао изићи деспота.{S} А њ |
| S} У Скадру можда нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче ко |
| обро, а ноге му излетеше напред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши |
| мах пођоше деспоту који их радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздр |
| граду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену од зловоље недостој |
| једно момче које је имало да на граници дочека и до Скадра допрати господара Србима и Подунављу |
| 2" /> јурнуше у град.{S} С мачем у руци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{ |
| Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и предусрете Синишу.{S} Чињаше јој се да ипак ни |
| зе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљеша са свима частима које могаше з |
| анко, те одлучише да снагу приберу и да дочекају удружени Мусу у Липовцу.{S} Тако се Бован мора |
| и да удруженом својом и турском војском дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранко |
| ће што је под снегом претурило студен и дочекало да га ново сунце огреје.{S} Али у њему не беја |
| Туда уђе деспот с <pb n="75" /> мајком дочекани у свечаном входу архиепископом Никоном који с |
| Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади крајишник |
| уда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаш |
| лаженог оца мученика, да бих само могао дочекати дан који сам, слава Господу, и доживео био.{S} |
| Али — Божја воља!{S} Ја надживех све и дочеках да будем сведок како се њихови синови договарај |
| па одбрави врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи |
| овачким путем допутова до Косова где је дочекаше старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и |
| , а оружани га рупници с кнезом на челу дочекаше озбиљним али громовитим клицањем.{S} Ново поуз |
| ово кроза све ћесарство испраћа, носи и дочекује у тужној свечаности.</p> <p>Радослав каза Угље |
| срећа опет не оставља, кад ме овде тако дочекују.</p> <p>У очекивању да се врати Јанко пођоше м |
| ни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, ушли су унутра Турци да се |
| , улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и |
| је био у околини кнежевој.{S} Међу тим, дошавши овамо, војвода Михаило као да се не стараше опр |
| но у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други |
| преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Дошавши, Радослав одмах причаше Оливери крваве догађаје |
| изгледаше да је њихов долазак тајна.{S} Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и |
| га деспота!{S} Ја ћу вам одмах рећи.{S} Дошао сам у име снаге и славе суседа вашег, угарског на |
| је мислио да тако врши вољу кнежеву.{S} Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: |
| у деспотову назваше философом.</p> <p>— Дошао је ред да и с тобом водим данас говор, и ако бих |
| , рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, а Марина ј |
| неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћесар, сви се изненадише и стадоше нагађати шта л |
| ог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бројао?</p> <p>— Нисам.{S} |
| а говори девојка.</p> <p>— Ја сам и сад дошао, рече јој он кад она ућута, да те водим са собом. |
| и са Лобојевићем, и то баш сад, кад је дошао ред на Лобојевића да по свршетку свих осталих пос |
| слутила свога суђеника.{S} А он је ипак дошао брзо и ненадно, и ту је био свему крај.</p> <p>Са |
| је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n="209" |
| свој утврђен град.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић |
| , чекаше до мрака.{S} Сутра дан је рано дошао али Вијорике не би ни тада.{S} Аризу се стеже око |
| војих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако диже и |
| } Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше само нек |
| а увек после таких ненадних састанака и дошаптавања лине братска крв.{S} То ми никако не даваше |
| и на његовој баштини почеше се зловољно дошаптавати, па од како је манастир Светог Аранђела зар |
| црнпурка од скора код наше госпође.{S} Дошла је, кажу, као да је позвана.{S} А тако ће и бити, |
| јка деспотова, кира Јевгенија.</p> <p>— Дошла, дабогме!{S} Нешто ће бити, тако је баш казао јед |
| он више тражио.</p> <p>Кад је Вијорика дошла у Врмџу, да у њој и после остане, Ариз је потражи |
| а, монахињу Григорију, која је од скора дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манаст |
| а.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ћесар са |
| в брат, кнез Вук.</p> <p>— А веле да је дошла и стара кнегиња, мајка деспотова, кира Јевгенија. |
| ула многе невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} |
| е и онесвести се%.{S} Више није себи ни дошла.{S} Богата Врмџа остаде без свога господара...</p |
| Ја не знам ни где сам сад, ни откуд сам дошла, ни где сам била!</p> <p>Ариз сумњаше у истину ње |
| ли ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац |
| смо обојица пролили крв.{S} И после су дошле ружне прилике.{S} Она се удала.{S} А ја сам њу во |
| подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром пратњом.</p> |
| да руши; како се вара кад мисли, да је дошло време раскинути с Турцима; како се мисли наслонит |
| Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највише бојао силни Бајазит.{S} |
| кчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћесарство па онда његово деспотство.{S} Хај, |
| м мери?{S} Кам’ те лепе среће!{S} Је ли дошло доба да се прожене турска сила?{S} Камо да је!{S} |
| рзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа.</p> <p>Битка н |
| аше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост подједнако падаше на обоје.</p |
| ако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопила. —</p> <p>— Ах, |
| их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јадима и сузама ш |
| епоте%, не бејаху јој ни досада особито драге и миле, а сада јој се учинише гробље у коме је, н |
| че: „Па и шта би могао успети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} |
| остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> <p>— Али су твоје речи, витеже, опет најсла |
| аше једна млада монахиња.{S} То је била Драгиња, %најстарија кћи ранијег војводе и по том за не |
| ивериној, још стократно пута кајао смрт драгих и милих на крвавим казнама што од њега сустизаху |
| Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана д |
| девојче од тринаестину лета постаде ми драго. „Ти нас нећеш више остављати?“ рече ми једном пр |
| дом властелину Јовану Војводићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пр |
| поново је оживео у свој јачини тужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју |
| онда ослободи и пође да јуришем освоји драгог јој непријатеља, погледа га смишљеним погледом к |
| тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани гост.</p> <p>— Данас више |
| , блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и сломљена, примио с разбојишта под |
| речима.{S} Хоће се, да се покаје Обрад Драгојлић кога некада брањаше Радич Поступовић, и да се |
| падно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој во |
| нео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није био невера и да је сад |
| м челником деспотовим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти |
| а заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени |
| ах је знао да је Марина казала истину о Драгојлићу.</p> <p>У Бовну је тада био већ преминуо од |
| мећене судбине.</p> <p>Долине ове, пуне дражи и лепоте%, не бејаху јој ни досада особито драге |
| таше мисао о Марини, њен се лик у пуној дражи с часа на час обнављаше у памети његовој, у души |
| се сада хоће славе, мир му не годи већ дражи змаја орканскога, уговарајући с Угрима.{S} Хоћемо |
| ј омрази са још богатијим домом Топија, драчких господара.{S} Али дом Војводића оста на једном |
| екај.{S} Овако ћемо.{S} Седи ти горе на дрва па погони, а ја ћу да водим.</p> <p>Ариз очас уско |
| ну о трокраки верижњак што је он сам од дрва начинио.{S} Бива да се старац и превари кадшто, па |
| властелину:</p> <pb n="12" /> <p>— Узми дрва и наслажи под котао својом руком.</p> <p>Он дохват |
| ена вола који вуку кола насечених облих дрва и шибља.{S} Човек је помало рамао на десну ногу а |
| адослав показа руком Радичу међу јелама дрвен крст, без сумње више нечијег гроба.{S} Сенке се о |
| ава што право гледају истоку.{S} Велика дрвена па гвозденом мрежом оплетена врата стоје обично |
| од камена, па су врх тога подигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења |
| еликог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик ма |
| ве што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше |
| крчмару.{S} Лево се од ње пружао повећи дрвени сто с клупама око њега поређаним, а десно је ста |
| е стране пута а с десне су тек неколика дрвета стајала овде онде издвојена.</p> <p>Ариза опет п |
| се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све надвишава |
| не низати с омањим вртовима повисоки од дрвета срезани и танким дашчицама по којима је утврђев |
| то се буђење споро помицаше.{S} Гране и дрвеће бејаху још доста обнажени; на њима нема више сне |
| ху доста распознати.{S} Снежни накит на дрвећу вотњака поред кога пролажаху приближујући се сам |
| трепти и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари |
| и напред, тако се и Вијорика стаде кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се |
| о је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се прели |
| } У тој осеци, обраслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким |
| есец изгреја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситн |
| Огањ се не могаше, потпаљен, дићи и уз дрво лизати већ се са силне студи која озго на земљу па |
| ђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</ |
| и да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини тако да под котл |
| вни кад што и преко трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно до |
| сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, стаде наскоро |
| зноја.{S} Знам, тако је.</p> <p>Спусти дрвце, па погледа у Вијорику:</p> <p>— А ко тебе научи |
| ело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче у гради |
| вића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину својих дана проводи |
| ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и отуда овамо.{S} Носио сам књ |
| ј сестри Мари, удови Вука Бранковића, у Дреницу на Косову.{S} Тек у очи саборисања стиже у Беог |
| , у Приштини где је сада била и столица дреничких господара.</p> <p>Наследивши од оца упорно др |
| њиге и поруке од блаженога кнеза Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се до |
| гови доглавници, он напусти престоницу, Дренопољ, и почне бежати али га Муса ухвати и удави.</p |
| вдин а после неког времена нападне и на Дренопољ.{S} Кад Мусулмана издаду његови доглавници, он |
| ђега међу браћом, Мусу, да иде у грчке, дренопољске, стране и да сатире Мусулмана.{S} Муса, љут |
| боља указати, не остави ли нас сада.{S} Дренопољски цар Мусулман има да се бори и са својима је |
| црв неслоге, с кога и ми изгибосмо.{S} Дренопољски је цар сада Мусулман, а у азиским се страна |
| веровање деспотово испунило се.{S} Цар дренопољски Мусулман већ је морао да пренесе бојиште у |
| орити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи.{S} И деспот и челни |
| измирити са њиме и одвојити се од цара дренопољског, ма ко био на престолу.{S} Хамза тражаше о |
| их позива да са њим у савезу оборе цара дренопољског.</p> <p>Можда је Хамза бег био поколебан п |
| ским странама, да му помогнем прогонити дренопољског султана Мусулмана.{S} Ми ћемо се умешати у |
| отвори врата свога тврдог града, па оде дренопољском султану Муси.</p> <p>Муса се спремао да до |
| а ухвати и удави.</p> <p>На престолу се дренопољском тада појави победилац Муса.</p> <p>...{S} |
| твори посла своме брату Мусулману, цару дренопољском.{S} Тако је, ваљда, сам Господ хтео, да се |
| а татарског, и обојица се понудише цару дренопољском Мусулману да са својом и његовом војском о |
| толиких синова Илдеримових уграби круну дренопољску.{S} Учинише велику љубав међу собом, да нас |
| S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да |
| /p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза поруку деспотову.</p> < |
| това.</p> <p>Кад је стигао глас да је у Дренопољу дар Муса наместо доскорашњег Мусулмана који ј |
| ћесар Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" |
| .{S} По њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју |
| о на исток и југ размакнуте међе српске државе, што све донесе победа код Витоша.</p> <p>Нове н |
| бејаше веће и јаче од укупне некадашње државе кнеза Лазара и Вука Бранковића пре косовског бој |
| а је време кидати с Турцима.{S} Моја је државина прва на ударцу њима.{S} Нек буде!{S} Али ће се |
| ог Вука Бранковића.{S} Језгро је њихове државине била Дреница, област уз Косово, а већину своји |
| вши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу Лазаревог наследника, |
| дани опет одазвали далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по оби |
| алом љубав је Лобојевићу више изазивала државничка смишљеност и рачуни његови него срце.{S} С т |
| на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски саб |
| Врмџе до Трговишта господари су у Врмџи држали и неколике винограде на коси више Врмџе и Тргови |
| не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би дес |
| p>Угљеши дође још оног дана кад је веће држано гласник који му тајно рече да га врмџанска госпо |
| ешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленка |
| е да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање појединих.</p> <p>Из високог се двора појави дру |
| подара.</p> <p>Наследивши од оца упорно држање и чување своје државине да се не стопи с облашћу |
| титошћу <pb n="108" /> својом, јуначким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} Т |
| не изостајаше ни он.{S} Својим јуначким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, ве |
| вијен у колут и увезан свиленом врпцом, држао посланик у руци, подигнутој до висине груди, а ле |
| валити, али не бејаше ипак без мане.{S} Држао је да све што је у Новом Брду ваља да припада прв |
| линства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашње |
| градском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да н |
| ши где ће погинути Балша Балшић који је држао у тамници свога синовца, данашњег господара зетск |
| нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и прашташе.</p> <p>Нап |
| коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лазаревић добија, са столицом у К |
| еном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој |
| S} Витешки ме спасоше витезови и ја бих држао да они не чине своје кад бих помислио да је могло |
| овима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држати и Сталаћ, јер је на устима клисури кроз коју се, |
| љ окруни венцем непостижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Го |
| а рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два господара: севе |
| живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до |
| , а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држаху да је госпођа сишла с ума, и одоше <pb n="260" / |
| рсити на тргу трговишком.</p> <p>Потада држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће |
| га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом од прута преко п |
| погледу на место где се налази — Синиша држаше пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част пр |
| а сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху кад држаше да јој ваља почети радити Марина се сети оне дев |
| тна посада која је могла у граду остати држаше град бодро и на опрези, нити се велика врата мог |
| показујући од лавора венчић који у руци држаше рече као Александар Велики: „Најдостојнијему!“ В |
| и уседе коња кога му пратилац копљаник држаше.{S} Брзо изађе на пут, а копљаник уседе на свог |
| страну где се, намирена, достојанствено држаше као снег бела <hi>Голубица</hi> која само Марину |
| г господара.{S} И они одоше, јер деспот држаше да је добро што се злотвори међу собом кољу, а В |
| ава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихов отац Вук држао.{S} А кнез Вук %Лаз |
| ао њеним пророчким речима и како га оне држе да ни у највећој недаћи не клоне.{S} С прва хтеде |
| е пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и |
| а с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p>Све се ове |
| де за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику клисуру бованску, војвода је и властели |
| и племенити! рече деспот.{S} Ко се Бога држи тога Бог никада не оставља.{S} То сам увек мислио |
| се велики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, |
| ота уверења да ће му крај који бег сада држи остати сачуван и у пријатељству деспотову.{S} Десп |
| век потребно те се на главном тргу и не држи.{S} Ту су и домови трговаца из близа и далека.{S} |
| ремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> <p>— Ту нек |
| лато награђује и ради болних и невољних држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођош |
| и распрострањавају војском.{S} Ја тебе држим као старијега и милога ми сина и то не кријем ни |
| ревагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу |
| многолетствију старом главару црквеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињ |
| ине груди, а лево је од њега ишао његов друг Растић.</p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и з |
| ешто пребледеле, на лицу невесте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, д |
| аљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на |
| јица имађаху још да освете и смрт свога друга, таста и оца — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остад |
| нутра, брзо се дигоше са својих седишта друга двојица што су били код ватре.{S} Један је од њих |
| ио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што сам могао и, у приликама |
| та кула не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим |
| и смо господари, и ако ми не кренемо на друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најси |
| е стране Стеван и Вук — Лазаревићи а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је |
| деспота с једне и његових противника са друге стране.</p> <p>У Крушевац дођоше тада на позив де |
| ерима коме бих радо свакога дана, да је друге, по сто пута срце врховима мачева разносио.{S} И |
| Јеремија приђе деспоту код кога су биле друге војводе на договору па га пољуби у руку смело и о |
| у судбину његове мајке, некадашње верне друге Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела бога |
| три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обу |
| реко каменог моста на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена л |
| даровао!</p> <p>Гости седоше с једне и друге стране а игуман између њих, па, пошто рукама благ |
| и своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан вла |
| е богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика к |
| шуљу на коју су пришивене, све једна до друге, петостране металне плочице.{S} Ова кошуља падаше |
| е путу до краја истраје. —</p> <p>И ако друге опет сличне мисли ношаху и Ариза, и у колико се В |
| S} Мени се чињаше да ме радије гледа но друге.{S} Можда сам се и варао.{S} Тек у једној прилици |
| пред очима — и мрков се дограби срећно друге стране. „Јуначки!“ повикаше они, а Марина ми, узб |
| >Деспотова војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, |
| столицама, а ћесар је био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодл |
| ик поведе унутра а са њим пође и Ариз с друге стране.{S} Корачајући поред кобиле Ариз је узе пљ |
| аничи с детињством с једне и младошћу с друге стране многе слике сновала па их у жељама и мисли |
| откопани брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред то |
| ље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне |
| е слаху на стално станиште у Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прори |
| је била нада многим младим јунацима.{S} Други сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам с |
| уму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други се, такав исти само доста краћи, пут спушта с брд |
| казиваху као да није сиромах човек.{S} Други је био тржник Радослав мало старији од ћефалије, |
| кршће: један је пут водио доле, лево, а други десно и мало уз брдо.{S} Стаде нагађати куда треб |
| p>Старац је одиста тако и казао сину, а други га нико није ни питао.</p> <p>Али је тим учинио ј |
| .{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га већ држи у руци и тек што га није узабрао.</p> |
| њих Лазар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одош |
| језде из Сталаћа ко]и јавља по чувењу а други од једног крајишника.</p> <p>— Ми се не смемо сад |
| леда око врата проношење јела и пића (а други из кухиње испраћа).</p> <pb n="51" /> <p>Више не |
| а срамити.{S} Али се неће дати ни да га други посраме.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здр |
| ко му је коњ одвећ уморан нека му се да други.</p> <p>Поклисар, младо момче изнурено наглим пут |
| ви:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да други одведе девојку која је пред тобом, није баш похва |
| доста вешто скакаше с једног камена на други, вођаше Злату те јој показиваше шпиље где се рако |
| те више не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше стол |
| опет ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам м |
| ане његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше уморити и онако ослабел |
| Радич и ћесар Угљеша и војвода Синиша и други наши разнеше је на својим мачевима као ветар дим |
| ишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати спор!{S} Лагано се крете, али у % |
| азиским се странама боре Муса, Мехмед и други.{S} Сви су они синови Бајазитови.{S} Мољах Господ |
| крете, кад стиже од топличког војводе и други гласник а са њим и поклисар удружене силе неприја |
| само!</p> <p>— Добро туби: мене може и други послужити, ал’ ја хоћу да ти то учиниш, јер је Ви |
| ужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћници њихови уз многе враче и видаре.</p> <p> |
| нице, у којој је и Маринин коњ јахаћи и други коњи њене свите и послуге и где су у једном крају |
| х суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми сусед, нишки војвода Јанко Угљешић...</p> <p>М |
| !</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене нико неће в |
| лном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној |
| еног наслона.{S} Још је у соби стајао и други већи сто а на њему знаци скорог обеда.</p> <p>Пре |
| о желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи ћу нов и велики град, у њему храм и дв |
| иних.</p> <p>Из високог се двора појави други део већника, који се тако исто праћен својим чети |
| ко <pb n="177" /> мишљаху чинити и неки други.{S} На сабору је београдском било војвода који не |
| тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле.{S} |
| родом упути горе куда већ бејаху отишли други што су на станишту у својим или својих знанаца до |
| застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да стане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам |
| p> <pb n="153" /> <p>Сад му је настајао други посао.{S} Знао је да Богоје није овде, баш ни у о |
| Вијорици помагача.{S} Сада му Марина по други пут хоћаше намере покварити.{S} Он се, међу тим, |
| рика остала стална.</p> <p>Сад ју је по други пут изгубио и опет јој наишао на траг.</p> <p>Али |
| слав.{S} Пријатељу и брате мој!{S} И по други пут нас Косово коље!</p> <p>— Деспот ме је остави |
| ија избавитељка!{S} Девојко, ти ме и по други пут спасе... ја само тебе имам!{S} Измолићу те у |
| потство.{S} Он им даде, и они тако и по други пут пођоше са турском војском против деспота.{S} |
| то седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, изобила.</ |
| ГЛАВЉЕ</head> <head>Покајани.</head> <p>Други је део војске ударио на Сталаћ и његовог бесмртно |
| лонити и не помоћи промену рада.</p> <p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити ш |
| ин одмах оде са четом копљаника.</p> <p>Други глас деспоту донесе — посланик азиског цара Мехме |
| ешно али хитро, поклони гостима.</p> <p>Други је у крчми био Циганин Ариз.{S} Као да му нимало |
| еван је благо подиже и тешаше. —</p> <p>Други дан су дошли Бранковић Лазар и кнез Вук са добром |
| е на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер мени бејаше угодно ма само |
| аше од себе никаква гласа ни једнима ни другим, већ очекиваше шта ће даље бити.</p> <p>Кад је у |
| вац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p>Осем Липовца морао се још држа |
| не издвајаше од осталих својих друга у другим тврђавама јачином и пространству својим толико к |
| т врзе око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања |
| Брду ваља да припада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака |
| али је његова судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — ч |
| ник преко ратника пео, једни редови над другима се издизали да се дочепају бедема од Сталаћа, у |
| ти.{S} Идосмо даље, да будемо сведоци и других крвавих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо замор |
| живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних дана.{S} Плаћајући тржнику који на велики |
| Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Божју.</p> <p>Кад кне |
| е, и један од нас лако превагне тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми с |
| тренутака да проводим и овде и у својих других суседа.{S} Мене чекају већ пратиоци и други ми с |
| Јанку Угљешићу.{S} Слободном од сваких других веза и брига, Синиша је сада знао само непрекорн |
| овим, а све са баштине Драгојлићеве.{S} Друго смо ми мислили, ја и покојни ти господар!{S} Али |
| аше све то са празника, свете недеље, а друго са светковине, сабора властеоског.</p> <p>Свет се |
| та у ње у гостима, једно одмора ради, а друго очекујући неке ли њено знање и познавање турских |
| уго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је Стеван ишао по са свим мрачном и ако њему |
| >Али његово чешће похођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце с |
| } Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи?</p> <p>Разбирајући се у тим мислима, |
| , у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после он |
| изнања?</p> <p>— То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом |
| p>Старац и то чу, али не знађаше шта ће друго рећи већ понови:</p> <p>Богу хвала!</p> <p>Ариз с |
| надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају |
| .</p> <p>— И није.{S} Видео сам једно и друго море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске |
| ма ми и око извадио!{S} Нека ми остави друго око и десницу само, па нека се бори против најљућ |
| етљена и у њој је деспота чекало његово друго одело.{S} Брзо стави на се знаке свога достојанст |
| н стаде у њ, а војвода Радослав стаде у друго до њега.</p> <pb n="48" /> <p>Радич скиде плашт и |
| е да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху још дал |
| " xml:id="SRP18964_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ-ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>И госпођа и дворанка.</head |
| e="chapter" xml:id="SRP18964_C2"> <head>ДРУГО ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Врмџа.</head> <p>У крајњем |
| _C3"> <head>ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ</head> <head>Друго Косово.</head> <p>На шест и више недеља испред ов |
| дости мојој.{S} Много је мојих витешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у св |
| Јанко приста да се само ослободи његова друговања у овом месту.</p> <p>Синиша обећа Марини опет |
| де коју руком глађаше кад год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо оде |
| а стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже |
| Познадоше се и гневно грунуше један на другог.{S} Тада паде Лобојевић.</p> <p>Али кад у неко д |
| 48" /> страну опирати належући један на другог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињу |
| чно уз прижегнуте буктиње тако, да зора другог дана, <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, зас |
| тор, препун одушевљеног света, до моста другог рова где почиње митрополија.{S} Прођоше кроз ред |
| озвала преко старог пехарника кад никог другог у кули и градини није било.</p> <p>Ариз је ушао |
| му води.{S} Војводе јежђаху један поред другог, а како је пут бивао час шири час ужи, тако и он |
| ни издају.</p> <p>— Издајник је гори од другог злотвора, лагано говораше Јевгенија.{S} Злотвору |
| со утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пукотина озго и са страна.{S} |
| ако и они бејаху кашто са свим један уз другог и иђаху онда лакше.</p> <p>Небо бејаше чисто, ме |
| ахом познаваше Радича, а виде уз њега и другог неког знатног војводу, расклони, те они изиђоше |
| о главне куле.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се дос |
| у породицама, иђаху од једног места до другог налазећи увек начина да проживе док се све око њ |
| ом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета.{S} Напослетку према самом истоку све над |
| ј од једног рамена луком преко груди до другог и средином низ груди до паса опшивени скупоценим |
| знам, нисам видео ал’ ја не бих пожелео другог раја од Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Д |
| страна око шуме дигне хајка и кога нађу другог овде убиће, Аризе, бежи, склони се, молим те!{S} |
| много синова, и они ће устати један на другога, и један ће по један слати к теби људе или да т |
| ту по тим домовима, нанизаним један врх другога.</p> <p>Из куле почеше излазити у гомили војвод |
| е две силне војске, стадоше једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{ |
| на ниској столици високога наслона а на другој према њему бејаше Марина која сада празноваше тр |
| у и што се раније не предаде једној или другој страни.</p> <p>Не изнесе главе ни Лобојевић.{S} |
| убљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе.{S} И то остави, па кад опет уђе с истим |
| же велелепни град београдски и ако би у другој прилици они томе највише сметали; како ће се так |
| ракије и једну осредњу чашу стаклену у другој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игуман |
| а и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — кад до ње |
| томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвишени |
| се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлука |
| ег поново падати.</p> <p>Спрам ње је на другом пању седео млад човек од дваестину година висока |
| другу кобна била, дотле су се десили на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотов |
| уго ватрене хвалиоце.{S} Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трго |
| и Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пехар.{S} Не! обмана је, превара, |
| потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, ћесаре, већ теби и твоме дому, мени и свима нам |
| постижна мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да |
| провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног суседа нашег.</p> <p>Голубачки в |
| инесе устима суд с водом, придржавајући другом руком узглавље.</p> <p>Болесник се напи, па спус |
| и свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто учини.</p |
| Драгојлићеву предај, узвишени деспоте, другоме, а мени невином Бог ће опростити грехове.{S} А |
| а и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове које је дотле обављао и с којих |
| ц са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То су већином домови велике властеле |
| а кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарници, а и не слућаху кога им се са стране |
| ели и сом војску: једну посла Сталаћу а другу сам поведе на Липовац.</p> </div> <pb n="268" /> |
| е гомиле.</p> <p>Обукавши једну па онда другу ногавицу од плаве кадиве, од којих је свака засеб |
| гра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају до |
| p> <p>Махну руком одлучно, окрете се на другу страну, а сви изиђоше.{S} Кастелан и ризничар држ |
| аве може пробати.</p> <p>После одоше на другу страну где се, намирена, достојанствено држаше ка |
| врпцом а тако исто и на рукавима навуче другу кожну кошуљу на коју су пришивене, све једна до д |
| вски господар, ћесар Угљеша пристаде уз другу страну — а право је имао.{S} Овој је страни грех |
| <p>— И то ти рече?</p> <p>— Рече.{S} И другу ми јоште каза.{S} Не рече баш, ал’ ја разабирам д |
| околачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен пригуши |
| или на косовску војну поверих се старом другу и пријатељу своме Милутину Поступовићу, војводи г |
| ређе преко слабо осветљеног предсобља у другу одају.</p> <p>Ту је чекаше нека људина крупна и в |
| из одаје војводине.</p> <p>Радич уђе у другу одају, где га дочека слуга с кондиром хладне воде |
| кћи не могаше мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у |
| и Грци после новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са п |
| рушио се бедем Лазареве славе!{S} Стари друже и пријатељу мој!{S} Бог нек те прости!{S} Чреп је |
| де како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они одоше наг |
| се поплаши и јурну у страну пољем%. а у дружини наста вика, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом н |
| Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.</p> <p>Обојица су |
| је некада и са њим и са његовом веселом дружином било.{S} Можда ће очарани Јанко помоћи да се њ |
| преноћиште, а који су састављали појачу дружину те се смедоше кренути да и по помрчини стигну д |
| њах што сам могао.{S} Некада су се овде друкчија саборисања чинила.{S} А сад?</p> <pb n="205" / |
| умњу.{S} И само један поглед или једна, друкчије схваћена реч, довољна је у такој прилици да се |
| ив азиског цара Демира.{S} Све је свуда друкчије, ал’ срце је, рекох, свуда срце.{S} Младост мо |
| идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене б |
| ори јој он.{S} Биће да је много што шта друкчије%, али људи, не, срце у грудима, биће да је сву |
| и глас и изглед издаваше да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>М |
| рни се деспотови обрадоваше, а они који друкчије <pb n="250" /> мишљаху осетише да остају без о |
| где сам, кажи да сам отишла сама; а ако друкчије речеш, вратићу се па ћу те као дивља мачка изг |
| чине своје кад бих помислио да је могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад |
| се о том мучи и размишља.{S} Тада бисмо друкчије стајали према деспоту.{S} Прво би дошло наше ћ |
| да Топлицом хитати овамо.{S} Тада бисмо друкчије стајали, и главна би погибија била у Клисури.{ |
| могао и, у приликама, хтео.{S} Сад хоћу друкчије.{S} И још бих радо био ближе моћном ћесару.</p |
| остави да се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрс |
| мученика.{S} Држах да је време другом и друкчијем раду.{S} Научен Господом знао сам да лукави н |
| плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори |
| з је о крете и у трку прође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила |
| ући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдских младих витезова |
| неза бејаше често одабранога и веселога друштва, младих витеза и госпођа.{S} Дом његов поста на |
| лата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бованског ца |
| ло је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друштву никога од племенитијег рода.{S} А то Јанку дава |
| стране ваља прибојавати.</p> <p>У томе друштву бејаше и Јанко.{S} Ако је по бојној вештини — б |
| са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спасти може, јер наш бр |
| шта чинити сам, ако не бих пристао да у друштву са њим радим што ће ми казати.{S} И тада ми реч |
| } Ја ћу оца умолити, да ти буде вазда у друштву анђео хранитељ.“ Ах, кад би она, по своме роду, |
| еко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена и уморна, а Ариз је пљескаше по вра |
| ди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на |
| рина и савладана осећањем и узбуђеношћу дрхташе као лист који се спрема да са гране за ветром п |
| спази како Аризу севају очи а усна доња дрхти, она му меко проговори:</p> <p>— Ми ћемо се одавд |
| х, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви около полуде.</p> <p>Са бедема се разлеже р |
| поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из манастирских в |
| ранђела у Озрену, отац Макарије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоузда |
| рво, наслони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да ј |
| таху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге |
| дној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињског меса а у другој од рибе |
| мо може проћи велики преров, страховит, дубок и пун воде.</p> <p>Тако се излазило у град који ј |
| источном делу пружа се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази ис |
| аљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров под градским бедемом.{S} Ми се |
| олико се сећаше ров је више стрмен него дубок.{S} Пође наниже, али не крочи ни једном добро, а |
| дмарао се сву ноћ, не разбирајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама зај |
| та на главном рову води пут право поред дубоке <pb n="60" /> римске вододрже испод бедема на ко |
| га су стајале тешке и велике столице са дубоким наслонима и оградама с обе стране.{S} Столице с |
| и врата и изиђе.{S} Дворани га дочекаше дубоким поклоном нити устадоше док он не ступи кроз ред |
| но.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ровом на коме се с јужне стране љуља на гвозден |
| —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и мила лика, без браде и бркова а |
| је на доњој <pb n="131" /> страни трга, дубоко повучена у дно дворишта ограђеног високим зидом. |
| шка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, озго навлачи, а рубови |
| е радио.{S} Богме и јесу јади!{S} Доста дубоко у Озрену богомоља је, манастир Светог Аранђела.{ |
| аху између његовог дома и мене.{S} Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име мој |
| х радо прими и дочека.</p> <p>Угљеша се дубоко поклони:</p> <p>— Поздрављам свога господара дес |
| вуче даље у дно одаје.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, |
| мах при уласку у собу.</p> <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Во |
| ким црним калпаком на глави, поклони се дубоко и са дворанином који га је увео изиђе лагано из |
| а на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да каже како није напасник |
| .{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко ценим племените разлоге свих јунака.{S} Али стан |
| е с великом воштаницом на тасу Радичу и дубоко се поклони па онда оде стубу и припаливши свећу |
| рат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече Смилу:</p> |
| т наша, слава твоја, господару! </p> <p>Дубоко у ноћ још остадоше у разговору деспот и његов уч |
| е скида, везује и товари.{S} До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, оку |
| ек од болести у којој га видаше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспот |
| ита ново достојанство деспотско.</p> <p>Дубровачки посланици, примљени од деспотових људи и сме |
| , уз свете молитве у гробницу. —</p> <p>Дубровачки лекар Влахо, човек дубоких година, лепа и ми |
| едице њихове малопрешње одлуке.{S} Веће дубровачко шаље посланике да се новоме деспоту поклоне. |
| са свим белом косом, и у оделу племства дубровачког — радо улучи прилику да насамо говори са че |
| пергаменту исписан поздрав кнеза и већа дубровачког.{S} Пергаменат је, савијен у колут и увезан |
| а остава.{S} Ту ћеш оставу предати већу дубровачком на чување.{S} Али то ваља да остане тајна.{ |
| лни цар Стеван водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у во |
| аше најбољи дубровачки лекар Влахо кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање |
| Ново Брдо, други тврђаху да ће отићи у Дубровник, а неки јој прорицаху многа посла око извршењ |
| поузданом пратњом кренеш још ове ноћи у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године г |
| утник, доста необичан путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су |
| ика, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровник хиташе да поздрави српског господара после по |
| осле саборисања примити посланике града Дубровника, властелу Градића и Растића.</p> <p>Дубровни |
| Растић, бејаху поуздани синови срећног Дубровника, који су %досада у толико прилика вршили час |
| т, потврђује оне повластице које је дао Дубровнику кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желе |
| дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> <p>Градић ношаше на пергаменту исписан |
| је поста и управник свих рудника Саса и Дубровчана, имајући врху себе само великог војводу ново |
| S} Чим ме мало нема, мисле да бежим, па дувају у рог.{S} Сад ће да се са свих страна око шуме д |
| ах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог боја, крва |
| Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен грех неопроштен.{S} У очи самог бој |
| плачући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога |
| десна рука може лако бити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса |
| дворници пружао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а окол |
| прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и |
| .{S} Преко свега Радич баци на се још и дугачак бео плашт, испод грла у полукругу усечен, па га |
| лу се простр’о далеко и напред и позади дугачак му мач скинут с опасача.</p> <pb n="24" /> <p>Д |
| се на крупним гвозденим вратима спусти дугачак и тежак мост преко кога се само може проћи вели |
| изгледати тек као сан, ружан и досадан дугачак сан, који%, хвала срећном удесу, пролази.{S} Мо |
| ао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав искићен ц |
| јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> п |
| одећа којој је главни представник била дугачка кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и ц |
| х зрака.{S} Аздија је тешка и до колена дугачка хаљина која се, дубоко расечена с обеју страна, |
| не а доњи су јој крајеви, а тако исто и дугачки рукави искићени крупним свиленим везом у облику |
| ки тучни светњаци са дебелим и прилично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало |
| нских гора и славонских равница.{S} Иза дугачких шумовитих острва која она на %доглед оку с гра |
| се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког двора који бејаше одавна намењен болници и гос |
| као од Радича, јер му седина и у коси и дугачкој бради с брковима <pb n="49" /> јасно сведочаше |
| па и мила лика, без браде и бркова а са дугачком ковџастом са свим белом косом, и у оделу племс |
| браслој прилично ниским дрвљем и ретком дугачком травом, налазе се у неколиким стенама омање пе |
| ч маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљу, он узе свој краћи оклоп који п |
| им пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну сребрну и и |
| ислио и сам кнез.{S} Али, рекох, на што дуги разговор.{S} Била је кратка али лепа приповест.{S} |
| ко.{S} Ја бејах добар ученик.{S} На што дуги разговор?{S} Најмлађа кнежева кћи и мезимица Оливе |
| и и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима приступ коњанику па и невештом |
| биће нешто мало старији од деспота.{S} Дугих плавих власи на глави, бела и господска лика, све |
| у заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који седоше уза среди |
| а опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обилне и б |
| схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба остајаху њих две саме.{S} Вијор |
| т према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли некуда |
| вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну |
| ом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други |
| ваља у такој прилици освртати.{S} Није дуго трајало и Ариз опет иђаше слободније по ноћној тиш |
| јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољу своју Оли |
| ..{S} После ових догађаја Радослав није дуго чекао, и деспот је стигао из Влашке изишавши у Гол |
| n="170" /> <p>Соколачки властелин није дуго седео па је отишао у Соколац, у манастир Светог Ар |
| n="245" /> <p>Премишљао је о свему томе дуго, а кад прође недеља дана Јанко опет дође Синиши у |
| али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку бих побеђен: поб |
| е њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да |
| ио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхва |
| ало одговорити, али га онај и не чекаше дуго већ сам прихвати:</p> <p>— И ја велим престравио!{ |
| Али се кнежеву протовистијару не хоћаше дуго чекати, и једнога дана без великог славља прота но |
| {S} Она опет спусти главу на узглавље и дуго, дуго гледаше слику Јанкову док јој сузе, сад обил |
| и деспот скоро ударити.</p> <p>Рањеник дуго одлежа и тешко одболова, али му ране опет не бејах |
| а погледа јасно и ако му рука њена тако дуго остајаше стегнута у његовој руци на растанку.</p> |
| ћи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго пробија Моравица.</p> <p>Бранка доста вешто скакаш |
| мајку па ме одведе њима.{S} Нисам тамо дуго остала, па се сви кренемо.{S} Тада пођоше многи од |
| ван иђаше овим тајним пролазом прилично дуго, једно што он и не бејаше кратак, а друго што је С |
| Мораву, пада под Крушевац.</p> <p>Нису дуго очекивали Мусу и он стиже.{S} Главни део његове во |
| поте, племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли |
| ре из теснаца извуче. —</p> <p>Није још дуго трајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Сокол |
| тову, и свет већ знађаше да се неће још дуго чекати.</p> <p>Пред самим двором стајаше деспотово |
| онесе крчмар кад уђе унутра, осташе још дуго орни и весели.</p> <p>Тржник оде даље приповедати |
| могао у њиховом крају града остати још дуго, уживајући гостопримство добродушног возара Богоја |
| <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим прошлим дан |
| ђе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он сад већ и куда ћ |
| и порабоћеној домовини нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и т |
| ра који је бура разрушила, у скупоценом дугом црном манторосу <pb n="74" /> са круном, ониском |
| тничког века.{S} Крупна појава његова с дугом, проседом косом и великим <pb n="40" /> брковима |
| спусти они већ бејаху на путу што кроз дугу и густу, тек местимице разређену, шуму води.{S} Во |
| че изнурено наглим путовањем, увијено у дугу кабаницу која га свега сакриваше, са ниским црним |
| обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груд |
| а, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа кој |
| одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стран |
| рела ватра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су ста |
| о почињу на Моравици и трају, учестани, дуж целе клисуре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, зас |
| с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Моравица брзо |
| тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источних великих врата и иде ни |
| еша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства свога с последњим одмором у Нишу.</ |
| баница стајаше по средини раскопчана те дуж отвора провириваше лепо војводско одело с мачем о б |
| .{S} Хеј, да је нешто био <pb n="26" /> дужа века куд хоћасмо данас бити!{S} Али Божја воља пре |
| ене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу што |
| шао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом кћерју Марином, |
| до уста да моћни протовистијар навалице дуже пробавља у богатом Новом Брду.{S} Наиђоше, ваљда с |
| д год би његови другови стали испредати дуже говоре.{S} Његово лепо одело које се слабо могло р |
| ти јој когод лица угледа.{S} Само после дужег времена рече да јој дође кастелан који се препаде |
| м земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе на слободно поље а после неколико |
| их бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> дужином поређане су у два права реда продавнице онога ш |
| његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад |
| S} Ал’ да ли ми чинисмо оно што бејасмо дужни?</p> <p>— Ја чиних, рече Вук.</p> <p>— Ја мишљах, |
| p>Други су држали да им је, преко тога, дужност кварити што би деспот постигао.</p> </div> <pb |
| ношћу Марини на растанку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да |
| а крај бела света, тамо куд му деспот и дужност наложе.{S} Времена би имао тада тек толико коли |
| е поче Стеван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто в |
| оже рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам био пастир који је склањ |
| о било доброчинство.{S} То је била само дужност моја.{S} Тако ми рече и отац кад му се исповеди |
| , слушаћу!</p> <p>— Ти само учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу |
| ребама.</p> <pb n="103" /> <p>Ту вршаху дужност милосрдних неговалаца монахиње и други помоћниц |
| лико прилика вршили часне <pb n="96" /> дужности своје на част себи и на корист Дубровнику.</p> |
| ц, али ни тренутка не смете с ума своје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугуј |
| Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужности његове.</p> <p>Под видом склањања од непогоде |
| а ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кнежева војинства, са цветом |
| } Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да |
| нав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стране његове.</p> <p>Путем одлажаше са с |
| иње од источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне |
| јње бедеме са три стране вечито квасе и Дунав и Сава.</p> <p>Ударајући на мала и четврта крајна |
| а као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па |
| а његовог протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљуш |
| оље, да се после малог пенушења утопи у Дунав.{S} Велики се врт на источној и северној страни с |
| ране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је путник, или гласник који је |
| ка и силе свога господара.{S} Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, |
| а у град улази испод градског платна из Дунава и да с тога град никад не може без воде остати.< |
| и двор његов недалеко и од става Саве и Дунава и чувеног трга београдског.{S} Деспот спусти кап |
| ве, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара.{S} На средини оног главног зида |
| покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један на другоме стоје.{S} То |
| к зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дели доњи град на двоје.{S} На два места |
| з даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница.{S} |
| аска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба%, па, пролазећи кроз врата на бедем |
| у за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с ма |
| аб и немоћан у Београду, и предаде свој дух Господу, нити дочека да види свету обитељ спасену о |
| онио његов немиран и самом њему нејасан дух његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и ж |
| ли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а сви о |
| кав ће дан гранути не знам, али ваља од духа који господари над ветровима да узмем у послугу ве |
| једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, духну ветар и гране пређоше сенком својом преко светле |
| лико видела, рече Смил па приђе столу и духну те угаси две воштанице оставивши само једну од ко |
| — Ко?</p> <p>— Свемоћни и штедри фараон духова!</p> <p>Ветар се нагло одазва кроз пукотине а пл |
| ли славне своје претке.“ И тада причаше духовник како му је од добрих људи доведено то дете одм |
| не и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару сваког ме часа може позв |
| смела покаже, очврсну и слаба девојка и духом и телом, чему се стари цариник искрено радоваше.< |
| е новог Косова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком О |
| ли време, да станемо на своје ноге?{S} Душа ме боли кад помислим колико се наше крви досада пр |
| S} Али се прекрете — и онда клетвом — а душа ваља не бејаше нам права! — пођосмо спасавати себе |
| у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси.</p> <p>Јака вика пред вратима трже све, и вр |
| путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође...</p> </div> </body |
| слуге Господње, знам и верујем да свака душа има свог анђела који је храни и који над њом бди и |
| оту тако да многима од окрутних ратника душа осети опет силу свете речи.</p> <p>Кад се све сврш |
| и вазда: нејасно али не бејаше ни њена душа хладна.</p> <p>— Не бих рекао да је то довољно.</p |
| ad>Љубав свуда доспе.</head> <p>Немирна душа Лобојевића плану на глас да су кнез Вук и Бранкови |
| ата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p |
| елезну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ћеш остати овде па ћеш сутра поћи с мојим п |
| > <p>— Ја сад путујем.{S} Ти си честита душа.{S} Не плачи.{S} Ако буде Божја воља видећемо се и |
| анкова!</p> <pb n="253" /> <p>— Њена је душа племенита и без властеоске баштине! рече Оливера.{ |
| ма Оливериним и њена гошћа.{S} Добра је душа Оливерина прочитала на лицу њеном каква јој туга м |
| оје речи, витеже, опет најслађе које је душа моја икада чула, рече Марина с прилично стрепње па |
| олазило у војну толико пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала |
| ио његово издајничко писмо.“ А добра се душа нашег деспота опет сажали на брата и одговори га у |
| почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким невољама које себ |
| сти. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини.{S} Што не ч |
| ћином младим, људима, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудим |
| дно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпурка од скора код наше госпође.{S |
| Врмџе.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Душе ми!</p> <p>Тржник много још хваљаше Врмџу, кад га |
| добре девојке!{S} И међу њима има благе душе?</p> <pb n="123" /> <p>— Одох с пратиоцем опет кол |
| она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако јој је отац узор и част |
| нез и отац ми осташе на Косову, блажене душе њихове!{S} Мене је Обрад Драгојлић, уморена и слом |
| слони главу на руке и плакаше из дубине душе.</p> <p>У град оде тек у сумрак и виде да је све у |
| му се она у сновима своје младе и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим |
| и новцем па им рече да полазе.{S} Верне душе падоше на колена и облише се сузама, а госпођа, ст |
| винима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше издао.</p> <p>Не имај |
| !“ И погубише га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и |
| о ћеш благоразумним радом својим спасти душе толиких од таме и мрачности.</p> <p>— Ако Бог хоће |
| ажећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тражаше дуго.{ |
| ужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци побожности и ума, |
| а време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреб |
| рипада прво њему па онда другима.{S} До душе, није баш ни часно пустити да онака девојка — ал’ |
| код својих.{S} Његов стари отад зна до душе и сам учинити шта треба па да са бабом својом не с |
| ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно сунце које |
| мешати се с јауком оних који испуштаху душе своје у болу несавладном не с дубине рана које стр |
| се чело смрачи при помисли како је сада души Јанковој који је све то видео и чуо, грунуо вратим |
| вео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну кад Угљеша рече своју одлучну реч.</p> <pb n |
| > <p>— Ја ћу ти исповедити што ми је на души а ти ми суди.{S} Био сам момче које је тек ступило |
| је њен муж наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да |
| — То не рекох, али ми је друго нешто на души.{S} Ја се дуго борих са самим собом и напослетку б |
| {S} Бан пак умре и понесе собом грех на души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли |
| т турска неће мировати.{S} Она је храна души њиховој кад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у з |
| мовитим клицањем.{S} Ново поуздање дође души његовој и он стеже руку кнезу њиховом.</p> <p>Само |
| тронута, пусти да се исплаче докле јој души не лакне...</p> <p>А у само вече тога дана деспот |
| нашем?</p> <p>— А како се твојој топлој души одазва она?</p> <p>— Као и вазда: нејасно али не б |
| Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању не зна се мера.</p> <p>— Ах, па ко |
| са на час обнављаше у памети његовој, у души и срцу да тек једним махом све друго потисне и сам |
| што поноснијим, и као да му нова нада у души свану.{S} Стаде и при слабој светлости коју месец |
| арије.</p> <p>Дршћући од умора и бола у души, старац коракну непоуздано два три корака па стаде |
| забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док остали гледаху да и сами признавањем заг |
| о.{S} Ја је и данас волим.{S} Била је у души мојој слика њена превучена танком маглом намерна з |
| гласом који јасно казиваше шта јој је у души, па онда упита Смила:</p> <p>— Ти ћеш се још ноћас |
| шићки и при помисли на срећу којој се у души нада и при погледу на место где се налази — Синиша |
| а гласно казао оно што сам ја на веки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем |
| спод ризе, да је носим дотле докле ми у души не сване и не одјекне да је искупљен грех дома наш |
| Само се једна сумња не могаше разбити у души војводиној.{S} Деспоту није могло бити данас добро |
| ар, кад је оно деспот Стеван са болом у души корео у Новом Брду брата Вука — остали су на јужно |
| и Лазаревој.</p> <p>Са срџбом и болом у души одстојаше свету службу деспот и поуздани стубови њ |
| доше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с молитвама на уснама.</p> <pb n="275" |
| видео на лицу његовом, то сам осетио у души својој...{S} Ја у храм нисам могао.{S} Десница ми |
| свет је опет мио! одазва се неки глас у души Марининој.</p> </div> <pb n="215" /> <div type="ch |
| е.</p> <p>— Сад је готово! одјекну му у души, и он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</ |
| агословене стопе твоје кад се кренеш на душмана, али да руку своју пружим Угрима — никада!{S} И |
| ла, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да је она знала, да ја немам овде ни |
| у деспот колико да види рад толико и да душу своју окрепи гледањем новог храма у коме има да се |
| уди однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} Тамо је, ваљада, и гробом о |
| ријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, добри пријатељу, |
| и моју?</p> <p>— Не дођох да ти сумњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослоб |
| } Лобојевић соколачки тада маче грех на душу и рече да је он као крајишник за то време муке има |
| , али му ипак би доста времена да позна душу младога крајишника.{S} А кад једном помену зету да |
| ла је мора што ми је пуних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским |
| немилосно оставих онда кад ми ти даваше душу своју, говораше врло гласно Синиша Марини.</p> <p> |
| } Она је пустила у игру осећаје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јо |
| и и разлегати се, Аризу се памет мути и душу му страх савлада.{S} Дигне ли на путу ветар у кови |
| овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову |
| трахом који дотле мало познаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави |
| на коцку и испрекиданим говором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро спле |
| итала на лицу њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срц |
| умњама душу мучим, већ, напротив, да ти душу сваке сумње ослободим и, то могу теби рећи, истину |
| нас било скривено.{S} Али оно сад врати душу и снагу мојим копљаницима, кад их ту доведох.</p> |
| ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете агаранске.{S} Тако ћеш |
| :</p> <p>— Нека високом деспоту не мути душу што нам сада савезничка војска угарска не може у п |
| тога! па онда јако одахну, повраћајући душу.</p> <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, и |
| и доказа?{S} Даћу ти га.{S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовц |
| рце %своје на ножу пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у влас |
| нам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти је мораш |
| аси које му с књигом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Бо |
| и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни ђаво неће да помаже увек па му пали свећу каку хоћеш.{S |
| , Божје је.{S} Ал’ њега као да је понео ђаво, па се све туда најмио да тражи благо.{S} Тешко па |
| ечем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p |
| S} А тако ће и бити, јер она зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је. |
| прихвати реч: </p> <p>%— Али тамо има и ђавола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} |
| рећи.{S} Не знаш ко је бољи: анђео или ђаволчић!{S} То јест, знам ко је бољи али ко је лепши!{ |
| вола — буди Бог с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш |
| ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићима у паклу мучити!</p> <p>Весео скиде капу и б |
| ше не просипаше.</p> <p>У том уђе други ђак носећи на повећем служавнику винске чаше столоваче |
| S} Више њих стајаше, у послу извежбано, ђаче, не остављајући ни тренутка ниједну чашу празну.</ |
| војводе усташе, прекрстивши се а хитро ђаче које им је пред обед било принело воде за руке и у |
| у се у реду од грла низ груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те |
| у Крушевац и Јанка, а Радич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукоб |
| ође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, дотле је љубав паклених већ повела |
| ан водио племениту властелу дубровачку, Ђурађ му понуди крајишника кога деспот у вољи имађаше.{ |
| била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе |
| тле ћу бесну силу ломити јер кнез Вук и Ђурађ и Лазар Бранковићи пођоше у Турке и с војском сво |
| и а са друге турска војска и Бранковићи Ђурађ и Лазар, кад је оно деспот Стеван са болом у души |
| товине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косовског Вука Бранковића.{S} Јез |
| као и деспотова.{S} Придруже ли се њему Ђурађ и Лазар биће снажни најмање колико и деспот.{S} Д |
| дочекају Стевана опет на Косову.</p> <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових де |
| нас.{S} Рекох у Цариграду и чуше ме.{S} Ђурђа Вуковића Бранковића учинише сужњим.{S} Али лукави |
| њима се признаје <pb n="206" /> држава Ђурђа и Лазара Бранковића коју сада држе и коју је њихо |
| е туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да похо |
| ога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војводић наву |
| деспота, крвав бој са њима.{S} Он зове Ђурђа и Лазара да у друштву с њиме спасу све што се спа |
| Дошао је и одмах је нашао кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихо |
| ти у очи своје срамне сестриће Лазара и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, ц |
| губљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их поведе Мусулману који први од толиких синов |
| е старија јој сестра Мара и њени синови Ђурђе и Лазар.{S} Јела се мало позабави у њих па пође п |
| рође више од два месеца док је господар Ђурђе уредио своје послове на северној граници зетској. |
| нико тако свесрдно не дочека госте као Ђурђев крајишник, младо једно момче које је имало да на |
| ко се тиме изазову Турци.{S} Михаило је Ђурђевић све више отпадао од деспота.{S} Јанко је Угљеш |
| треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић остадоше на својим местима и после кад се мир |
| ша и у граду Бовну, кад војвода Михаило Ђурђевић оде на бојиште.{S} У граду је била потпуна тиш |
| последње војне болесни војвода Михаило Ђурђевић, а Бован је сада дат на управу Јанку Угљешићу, |
| анко Угљешић%, војвода бовански Михаило Ђурђевић, сталаћки Пријезда, војвода ресавски белички, |
| жда је чекао ову прилику.{S} Ни Михаило Ђурђевић није поуздан.{S} С Нишем ће бити шта буде с Пр |
| вратио дома бовански властелин Михаило Ђурђевић болан и преболан, и Синиша га допрати до Бовна |
| .</p> <p>Бовански пак властелин Михаило Ђурђевић доби поруку и од одметника и од деспота.{S} Он |
| лачки, па онда војвода бовански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски |
| скидаше ока с Лобојевића и превртљивог Ђурђевића, држећи их тако непрестано у шкрипцу.</p> <p> |
| <p>У граду је остала и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи оп |
| ани, кнез предаде своме војводи Михаилу Ђурђевићу Бован на управу, јер стари Влатковић не имађа |
| зе Војводићеве.{S} То дете оста у двору Ђурђеву.{S} То је војвода Синиша Војводић, али је његов |
| ваху ваљада да тиме утврде боље везе са Ђурђем Балшићем.</p> <p>У Прешеву дочека Јелу ћесар Угљ |
| а јужни Богдан, али савест прозбори и у Ђурђу Бранковићу који дође са својим људима и поклони с |
| важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда нико тако свесрд |
| а Крајиновића, да сведочанством утврди, е је Обрад слао тада често поклисаре Лобојевићу.{S} Бан |
| г с нама! — те још каквих ђаволчића.{S} Е, ту баш могу слободно рећи.{S} Не знаш ко је бољи: ан |
| нисам тако лепу владику видео!</p> <p>— Е, то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено! |
| прашта увек.{S} Наиђу они на Мусу који ]е опет прикупио повећу војску.{S} Муса их разбије и обо |
| ча да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао |
| е и издадоше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о ст |
| издаја и ставих је на нагу десну руку, ево испод ризе, да је носим дотле докле ми у души не св |
| своје.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за ру |
| — Важне су ствари, несрећне прилике.{S} Ево све што знам, а и то је много.{S} Вечерас кад је пр |
| еш познати људе мога оца и све наше.{S} Ево и на моме венцу руже.</p> <p>У сребрном венчићу што |
| а видела, али ми све на ноге долази.{S} Ево, ту је, осећам воњу —</p> <p>Ариз се узнемири:</p> |
| рети док не станем пред лице његово.{S} Ево ме сада где стојим, јер то бејаше ти, племенита вла |
| и!{S} Па, право да речем, знам и то.{S} Ево, ја бих пре био ђаво, ако ћу се с онаким ђаволчићим |
| сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и баба зна — али опет!{S} Не ваља ти посао!</p> <p> |
| ном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и Марина клече пре но што је Синиша могаше придржа |
| шљао!</p> <p>— Велика тешкоћа?</p> <p>— Ево чуј.{S} Ја се спремам да се китим цветом а други га |
| о рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да видиш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду |
| ужити васкрсењу спаса пале нам отаџбине ево ме вољне да господару њеном и данас кажем шта слаба |
| " /> <p>— Сад ћу ти и то казати.{S} Али ево да видиш још и ово.{S} Погледај ова гвоздена врата |
| борне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пр |
| тек почне војну.</p> <pb n="66" /> <p>— Ене —</p> <p>— А рашта би сваки од њих доводио своје че |
| љено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и руком показа посланике, прве последице њихов |
| љуби па саже главу, те му калуђер обуче епетрахиљ.</p> <p>Тада се Радич опет попе у престоље, а |
| S} Радич сиђе с престоља, калуђер разви епетрахиљ, пољуби га и пружи Радичу који га тако исто п |
| тара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу.{S} Радич сиђе с п |
| ада се Радич опет попе у престоље, а по епетрахиљу свако виде, ако већ није знао, да је Радич д |
| входу архиепископом Никоном који с три епископа и дванаест других служитеља призиваше милост Б |
| сада налажаше уз деспота архиепископ и епископи.</p> <pb n="76" /> <p>Племство пређе и последњ |
| бостињи остаде Оливера с архиепископом, епископима и многим дворанима, дворанкама и слугама, вр |
| владар са двором својим, главар цркве с епископима, црно и бело свештенство с народом — допрати |
| коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела |
| а од страха, али јој понос казиваше да, ето, не мора баш бити све како она хоће ни према Аризу. |
| <p>Ариз на то одговори:</p> <p>— А ја, ето, идем с трга, и издаље сам па сам се уморио, али хо |
| ри и верни слуга доведе.{S} Ариз ме је, ето, и овде нашао.</p> <p>— Он тебе много воли?</p> <p> |
| могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите зем |
| тобом, није баш похвално.{S} Ја му то, ето, данас признајем.{S} А ни онда му нисам баш тако за |
| ушу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пустимо нек истина с |
| м прими у непобедно војинство своје.{S} Ето ти мога Појезде!{S} Што имадох — дадох!</p> <p>Млад |
| чинити, али нам ти мораш предњачити.{S} Ето, шта хоћемо!</p> <p>— Не! одговори ћесар и уста.{S} |
| Деспоту није могло бити данас добро.{S} Ето, не враћа се ни као победилац ни као побеђен.{S} Да |
| ана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам |
| /p> <p>Вијорика брзо прихвати:</p> <p>— Ето, опет ме траже!{S} Чим ме мало нема, мисле да бежим |
| их дана мојих најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— |
| деш спреман дођи к мени да све примиш.“ Ето моје кобне поруке којом дођох да ти укратим починак |
| а ја доле, они горе кола преко ноге, и ето!</p> <p>Возар се удари руком по нози на коју рамље |
| говори:</p> <p>— Ама не буди такав.{S} Ех, кад сам ја био млад.{S} Лудовао сам и ја — ево и ба |
| а своје седиште.</p> <p>У дворани наста жагор, док га соколачки Лобојевић не прекиде:</p> <p>— |
| лећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они почеше |
| на тишина па ју је тек покадшто реметио жагор који би се на тргу подигао.{S} Али и он, такав ка |
| ко не обезуми и не обрука после!</p> <p>Жагор се као мало стиша, да наскоро опет ојача и поново |
| ети отац као мало дете, а ја му велим: „Жали се деспоту.“ „И хоћу, ма ме главе стало, хоћу, јер |
| одужи:</p> <p>— Пођох да се, Бога ради, жалим деспоту на силу коју над светим храмом Господњим |
| причекам док се војске сукобе па да се жалим ономе који остане.{S} Издаја, клета издаја!</p> < |
| знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више ж |
| ниша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нис |
| ји умре без икога свога.</p> <p>— После жалосног гласа тај ми долази као утеха.{S} Томе се од с |
| есели игуман Макарије хоће да свисне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче |
| иште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи ту |
| ема њена јасно казиваше како војвода не жаљаше оставити с тога своје ризнице празне.{S} Долазак |
| исне од жалости. „Није ми, вели, ничега жао, ал’ ми душа плаче што крштен човек таку силу чини. |
| но испије пехар вина, не сакри да му је жао што не може дуго остати у гостољубиве домаћице.{S} |
| смо пошли, али ми је опет покадшто било жао што сам дошла овамо.{S} Ја знам шта је то.{S} Мој м |
| ано сазрело на топлом сунцу прекоморске жарке и древне равни бејаше у овом крају као дивље маче |
| узбуђеност своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему шт |
| ти у гостољубиве домаћице.{S} То као да жацну Марину и она стрепљаше да јој и ова прилика не из |
| о бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже.{S} Још даље иза врта ка северној страни |
| кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваља |
| е у њ пао листак маслинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу |
| слинове гранчице!{S} Жедан сам, и вечно жедан, крви азијатске!{S} Хвала Богу, што и деспот раск |
| ским странама љуто нас мучаше више пута жеђ.{S} Кажу да то тамо често бива, и да туђини и путни |
| де, не хте чекати да њега и његове људе жеђ изнури и ако би могао трпети неколико дана јер беја |
| снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" /> предају, јер је нађена |
| и се копљаници држаху јуначки.{S} Сунце жеже, до ноћи је далеко, а до источника — ко зна да ли |
| изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У дому Николину, ограђ |
| у којој се теби обично јављају они који желе преда те изићи.</p> <p>— Какав је и одакле?</p> <p |
| S} Дај ми моје путно одело.{S} Дај ми и железну мрежу.{S} Нс бој се, ти си добра душа.{S} Ти ће |
| кнезом.</p> <p>А то су посланици само и желели.</p> <p>Посланици су се бавили у Београду неколи |
| је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре, да би лакше савладали |
| тати.</p> <p>И у Крушевцу се, међу тим, желео мир баш с тога што се очекивао тренутак турске ме |
| них порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорит |
| ту која је дотле била у Бовну и коју је желео из Крушевца преко Топлице одвести дома у Прешево. |
| ри је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио.{S} Обрад се с Косова вратио крвав и ра |
| из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често опомињ |
| е.{S} Сад можемо учинити оно што толико желесмо.{S} Уз један посао везаћемо и други.{S} Подићи |
| повуче више северу у балканске огранке желећи ту очекивати Мехмеда.</p> <p>Лобојевић не преста |
| Јанко никако не могаше схватити шта она жели.{S} Њена се љубазност у целом говору разливала да |
| јој да некакав човек путнички опремљен жели сад да насамо говори са њом.</p> <p>— А где је? уп |
| 00" /> јавља сам а не кад га ми самртни желимо.{S} Одох, следујући дужности својој, са надом кн |
| ру.</p> <p>— Добри суседе и властелине, жеља је ваљана и мисао тебе достојна.</p> <p>— Али %ни |
| те осећању његовом бејаше са свим туђа жеља несташне и досада необично срећне дворанке.</p> <p |
| ржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан д |
| <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у |
| је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах нагласио да неће седети скрштених |
| ва.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам |
| руге стране многе слике сновала па их у жељама и мислима <pb n="110" /> оживљавала.{S} А сад ст |
| аље без својега анђела хранитеља.{S} Не жељах умрети, али ја ношах са собом дуг, а дуг неплаћен |
| ако хоће да иду право у Београд, јер не жељаху друго ноћиште чинити%.{S} Космај и Авала бејаху |
| м веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим гостима, Синиши и Јанку, богат |
| </p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав делим!</p> <p>— Синиша?</p> <p>— |
| Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару |
| ко што му Јанкова неуздржљивост открива жеље и мисли око њега. —</p> <p>Те вечери сеђаху Синиша |
| има опхрвана оца свога, који јој ваљада жеље никада не краћаше!{S} Али се кнежеву протовистијар |
| адо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остад |
| у Соколац.</p> <p>Али су његове нејасне жеље сада добиле одређенији облик.{S} Он се на сабору б |
| и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Госп |
| покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стократно пута кајао смрт драгих и |
| је!{S} Иступих мач свој, тек следујући жељи да доживим тај час.{S} Њему се иде, али он још ниј |
| за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка |
| иш срећним!</p> <p>Тек што је деспот по жељи Радичевој опозвао Радичеву наглу пресуду над Синиш |
| ме би облачак био непрестано белег туге жељкања.</p> <p>Господар Сокоца, Стеван Лобојевић, који |
| ење и украсе а ножари ножеве и сечива%, жељкујући купце и трговце.{S} Мостарско се вино надмеће |
| ји је окружују, па не бејаше оно никада жељно ни Тимочана а по највише сврљишких трговаца. —</p |
| } У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</p> <p>Марина беј |
| анко Угљешић, као што је познато, вођен жељом својом бану једне ноћи у Врмџу, јако узбуђен.{S} |
| Врмџу а Вијорика је брзо умела схватити жељу своје нове господарке.{S} Дуго у ноћ до неко доба |
| д постаде јасно и од осећања се прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на суср |
| удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Б |
| тигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она је узрок јади |
| честити Јован погине а његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би жив |
| смо плод наше љубави.{S} Она поста моја жена и пред Вогом, роди кћерчицу и оде Богу на истину.{ |
| ду.{S} То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела |
| а не би ни стигли јер би их преухитрила жена, слаба жена, мила и драга госпођа Марина.{S} Она ј |
| ма жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан код госпође, а увече куд ће него код св |
| иља Јевросима.{S} Ту је, рекох, обдан и жена ризничарева.{S} Ту је и стари Мирко који је био пе |
| {S} Али на две године после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и ре |
| до трга.</p> <p>Старац Марко бејаше без жене и без породице.</p> <p>Али од пре неколико година |
| лежила рад Лазарев и његове достојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена |
| својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још јаче намршти и прекорно погледа де |
| ћесар Угљеша.{S} У путу његова мисао о женидби постаде жељом — и он је сада имао јасан смер.</ |
| сад већ могаше лепо видети како се нека женска умива на извору.</p> <p>Мисли му сунуше у главу |
| усрдну молитву Господу.</p> <p>Мушка и женска лица грађана и становника београдскога града и в |
| оде на леву страну препрате у којој се женске мољаху Богу, и паде на једну младу властеоку.</p |
| њенога знања.</p> <p>— Ја сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу |
| ами?</p> <p>— Сами, није — ризничар има жену и двоје мале деце.{S} Његова је жена по вас дан ко |
| ка госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са достојном опремом у походе њеном брату деспоту |
| војником.{S} У колиби нађох једну стару жену и девојче.{S} Они се престравише и унезверено глед |
| средини тако да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се |
| а, танких обрва а под њима очи погашена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на |
| з одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвише |
| стаде превлачити прутем који већ бејаше жеравица преко котлића, а Вијорика још само рече:</p> < |
| уку с врхом од прута преко пламена и по жеравици лево и десно, као што се вијуга ударена змија. |
| ати неколико сувих прутића и намести на жеравицу.{S} Дрвца се разгореше и вода, и дотле топла, |
| уци витлају и јуре овамо а ја распрећем жеравицу и на њу метнем корење из моје торбе, отворим в |
| !</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што си ми драг, што бих и ја с тобом очи склопил |
| отворише, а отуд се чу јасно:</p> <p>— Жив ил’ мртав пред деспота!</p> <p>Неко гурну у врата ј |
| с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под влад |
| учинити да га одавде отерају.{S} Он се жив неће дати.{S} Јасно му је и то да се Вијорика додво |
| само јасно.{S} То је одлука да је више жив не испушта из руку.</p> <p>Тако премишљајући, прили |
| чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље! |
| м могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али не би ни мене било.{S} А она?{S} Ко зна. —</p> |
| његово деспотство.{S} Хај, да је нешто жив твој господар, да види како се ствари окрећу!{S} Ти |
| на пружила.{S} Теби хвала што сам данас жив!</p> <p>— Нећу тако.{S} То је мало.{S} Жив си што с |
| ије у власти једнога човека, ја ти нећу жив доћи и рећи: не могу!{S} Нека су благословене стопе |
| ако те не опазе.{S} Уђеш ли горе нећеш жив изићи. —</p> <p>— Вијорика!{S} Ти мене не волиш! ст |
| </p> <p>— А шта је са дететом?</p> <p>— Жива и весела девојка, која и не слути ни о своме родит |
| огих јачи и страшнији.{S} Али је његова жива и лако узбунљива природа била као створена за пред |
| мо ердељских такмаца.</p> <p>Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ |
| а нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако није нека подели то благо с |
| о и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођи у Ново Брдо, а дотле ћу бесну силу ломити јер |
| решила си јој много.{S} Крива си што си жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p |
| д њих био човек осредњег доба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгоља |
| војводу Николу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљ |
| е Јелине.</p> <p>У северној је Албанији живела богата и позната властеоска породица Војводићи к |
| али, преплет блатом лепећи; после је ту живела неко време једна изнемогла старица која је била |
| сину у срећан час.{S} А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они |
| чи његове и облагоразумимо се!</p> <p>— Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, |
| А дотле — не!{S} Живео деспот!</p> <p>— Живео ћесар Угљеша! викнуше они којима на души лакну ка |
| нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међ |
| његове се одлучне речи бојаху.</p> <p>— Живео деспот! поче Угљеша.{S} Нека то буду прве речи ко |
| дело!</p> <p>Двораном одјекну:</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>На то се диже Никола Горански:</p> |
| веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину које се из близа и далека пробираш |
| је да пред њима горе воштанице, Бог их живео!{S} Гледао сам их где пред њима некрст бежи на бу |
| Богу хвала, није ни овде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна |
| у новаца свакојаке врсте.{S} А могла би живети и без овога.{S} Јеси ли, пријатељу Београђанине, |
| јој се да ипак није у свету тако тешко живети као што јој је понекад изгледало.{S} Али Синиша, |
| ао и о страшилима које је видео.</p> <p>Живећи тако, Ариз је на једно недељу дана по свом долас |
| што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, |
| а пролећа, кад вечерња хладноћа прекиде живи жагор купаца и продаваца у Трговишту, те се они по |
| ала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар који са своје мале стражар |
| <pb n="7" /> кад нећу.{S} Ту у близини живи сова ја је ноћу слушам, слушам, и све знам како кр |
| а била и Марина и скоро све што у граду живи.</p> <p>Момци су изводили коње а јахачи их међу со |
| Живео деспот! одјекну двораном.</p> <p>Живи говор поче, да се опет утиша кад се диже ћесар Угљ |
| есара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требало служити, |
| ек говорили да сам нерадна и да хоћу да живим господски.{S} Па што?{S} Моја стара пророчица кад |
| оба, омален и живахан с кратком косом и живим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом си |
| поче Вијорика, све.{S} Видела сам и где живите — није ружно; видела сам и шта имате — није мало |
| ојвода, витка раста, црне масти у лицу, живих очију и подуже косе, пролазећи кроз раздвојен све |
| дост је без сумње свуда лепша, милија и живља од старости; а старост је ваљада опет за то увек |
| у поносу своме и велика у тузи својој, живљаше на дому Радича Поступовића који је, покоран на |
| идех више дома свога, детета свога које живљаше склањано у добрих људи.{S} Отиди у Борач и кажи |
| а, рупници и њихове породице, и све што живљаше у пространу и богату тргу испод града а између |
| га прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора кад се у њеном жи |
| е!</p> <p>Искапише опет пехаре, а Јанко живље настави:</p> <pb n="127" /> <p>— Упустити да друг |
| нађох! понови Ариз.{S} Очи му светљаху живље и не скидаху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је |
| гони доста окретан поглед крупних очију живљег сјаја.{S} Под мало кукастим носем деле се добри |
| то таче срце то спомињање и упусти се у живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим ми |
| виде како се из неке нејасне слике, уз живљу светлост, издваја доста брзо необична прилика.{S} |
| даља радња у окнима прекине и да се све живо што становаше код окана, рупници и њихове породице |
| е пламен од воштанице у соби.{S} Све се живо скрило и свило у страху, само Марина још не отпушт |
| одице.</p> <p>Град се ускомеша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окруж |
| сока раста и лица на коме поједине црте живо наликују најдрагоценијим остацима сјајног двора ко |
| шавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као да са њом оде и прва |
| </p> <p>У веселом разговору који водише живо и од срца они, поред вина које им поново донесе кр |
| уара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> као и других тржних да |
| им царину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је ц |
| еду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут онда изишл |
| ела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, |
| а будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро помицаше.{S} Гране |
| — Не! одговори ћесар и уста.{S} Тако ми живога Бога, то не бива тако!{S} И ја мислим <pb n="69" |
| о ваша госпођа из Врмџе? упита Јанко са живом вољом да о томе настави говор.</p> <pb n="133" /> |
| , није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мном.{S} Ићи ћемо далеко, далеко...{ |
| ра делати, јер сад настаје <hi>њен</hi> живот.</p> <p>Али шта?</p> </div> <pb n="118" /> <div t |
| а видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не могаше |
| лно потресени и не опазише како се кида живот у мајке Јевгеније којој се лице мења а душа гаси. |
| е то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не верујем.</p> <p>— |
| е могу више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми г |
| више га није, а место њега се јавља нов живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о |
| вечно плаво.</p> <p>— Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одг |
| нути и огњем сагорети.{S} Али се част и живот само овако спасавају.</p> <p>Оба храма, и онај ис |
| е прели у жељу.{S} И она очекиваше нови живот па му још и на сусрет иђаше.</p> <p>У првом маху |
| ти морам рећи.{S} Знала сам да се други живот нада да га ти усрећиш, знала сам да и сам можда и |
| ајевима и отпоче свој необични скитачки живот.{S} То су били Цигани и њихове хорде које, расуте |
| ова је топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење спор |
| Хвала ти!{S} Ти ми Божјом помоћу врати живот...{S} Реци ми још, како ћу доћи да твоме оцу пољу |
| ости и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв и |
| p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руци гвожђа |
| аје, срде и душу, да <pb n="259" /> јој живот милим учине, а они јој донеше страшне часове, раз |
| о то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам угарско оружје |
| се кадшто крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војв |
| очи, онда видиш да није хладни идол већ живот — живот — хеј!</p> <p>Испише опет, па се Јанко не |
| {S} Био сам момче које је тек ступило у живот, кад сам ушао у дом кнеза рупничког у Новом Брду. |
| ило.</p> <p>Само су била остала још два живота.{S} А то бејаху војвода Пријезда и верна му љуба |
| ош много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} |
| брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је онако добро било најпо |
| ира Јевгенија очекивала сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али |
| Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ратни |
| у младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с њим |
| , можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свеколи |
| нан са свога сјаја, гостољубља и весела живота.</p> <p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за |
| ду али јој ни сласт приморског градског живота не бејаше туђа, не бејаше овакав какав је он нед |
| оји мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} К |
| аше честито ни изишао из школе витешког живота.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он |
| се често опомињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било с |
| ростре.</p> <p>Последњег тренутка њеног живота окренута је судбина њеног благосиљања: под тешки |
| и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p> <p>А сутра дан деспот утврди својим |
| тешких другова и пријатеља!{S} Много је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} |
| бав греје али не сагорева као моја дане живота овога.</p> <p>— Дадох реч. —</p> <p>— Узми је на |
| це огреје.{S} Али у њему не бејаше више живота, оно је било и више га није, а место њега се јав |
| је развијених; ако је по знању света и живота — било је мудријих.{S} Али не бејаше у томе друш |
| ма спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке |
| ању и пред очима лепши и тужнији часови живота њена, а кад мисао дође последњим данима она се с |
| зме слободу сновати о лепшој будућности живота његова.</p> <p>Па ипак се кренуо и отишао тамо.< |
| е.{S} Узвишени деспоте и господару, ево живота мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и |
| ена жеравица која је час угљен час врео живота пун огањ; на образима се ружичаста румен прокрад |
| холости.</p> <p>Оливера је била у цвету живота и младосне снаге коју јој доношаше тек четвртина |
| ужим Угрима — никада!{S} И ако на концу живота мога дође час, да немоћан видим како у мој Голуб |
| олако или штогод лова, дивље ил’ питоме животиње, што Ариз разним начинима прибави, или торбицу |
| ј жељи, а у ту је једну ал’ вредну купу животног напитка Лобојевић кануо кап отрова.</p> <p>Али |
| и бујне душе надала — стајаше сада пред животом вољним, веселим, и вођаше говор с витезом чију |
| ни и путници који туда наиђу покадшто и животом плате.{S} Сада се <pb n="121" /> туда кретала и |
| Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасност донео |
| око кћери ћесара Угљеше.{S} Хоћу другим животом да живим.{S} Ако је Богу рата и самовања требал |
| > <p>Двор Маринин прену новим веселијим животом, јер госпођа Марина жељаше припремити својим го |
| а, последња милошта Лазарева, да својим животом искупљује мир несрећној отаџбини нашој!{S} Гово |
| б накит који још није поуздан са својим животом.{S} Стазама које кроз врт кривудају и укрштају |
| мињаше свега свога прошлог живота и тим животом управо %живљаше.{S} Тако је било све до скора к |
| јављаше, о доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно пла |
| могло друкчије бити.{S} Али дође у моме животу један час кад се више моје постеље на којој изди |
| дође по реду лето уместо јесени која се животу и живовању њеном већ указиваше?{S} Први је пут о |
| даље приповедати све што зна о Врмџи и животу у њој, па помену и Лобојевића који тамо често св |
| , те је, рекло би се Вога ради, поврати животу, препокрије новим рогозом, помете и преплете; за |
| на, забављена о својим мислима које јој животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојев |
| се на двору кнежеву научим и друкчијем животу.{S} Већ ми не бејаше то сад толико мрско.{S} Ја |
| ако је било све до скора кад се у њеном животу деси мала али по последицама својим значајна про |
| унце које је таму што је била настала у животу моме разгонило, јер је синуло необичним сјајем.{ |
| , што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца у искреном при |
| аде јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу којим је сваки кут његов живео?{S} Или у вину ко |
| лике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако |
| м!{S} Измолићу те у оца твога, да будеш животу моме вечни анђео хранитељ а ја ћу ти бити све и |
| кну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p>— Моји се копљаници држаху јуначки.{ |
| уци дочека смрт и умре бацајући од себе жиг Јудине издаје.{S} Она одржа реч дану Јефимији која |
| ама стару једну црну гривну на којој је жигосана Јудина издаја и ставих је на нагу десну руку, |
| ра под котлићем који је висио о дудовој жили припетој у сам врх крова; око ватре су стајали нер |
| бано око протовистијарево да се у књизи жића Бунићева не пише још много дана, па се журио да за |
| ми он рече%. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох |
| а <pb n="267" /> предају, јер је нађена жица којом са северне стране од винограда иде вода у Вр |
| е па добро позлаћене, а уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.< |
| ором, дограби велики бакарни суд на лик жлице, којим се вода црпе, напуни га и пожури се са њим |
| хватајући га по ушима.{S} Њега подиђоше жмарци по леђима, и хтеде се окренути да види ко је то, |
| ашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ се раскиде веза која је још |
| к победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио сам Босну и доживео |
| м, одговори деспот, и вољан сам поднети жртве.{S} Али —</p> <p>— Знам.{S} И Бог тешко прашта! д |
| вљише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тражиш од њих.{S} Погибаона је твоја шала!“ рече |
| S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да му сумњу разбијем.{S} |
| чини и гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је |
| урђа Срацимировића Балшића Јела.</p> <p>Жудећи да походи гроб своје мајке Милице — Јевгеније, п |
| заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Јанкови.{S} Они је опоменуше њених девоја |
| граду из кога је пре неколико тренутака жудно желео извести Вијорику. —</p> <p>Марина се често |
| лечећи погађа шта ће бити, а Марина јој жудно гута речи, нагнувши се напред са столице на којој |
| оме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне која је учинила, што је |
| истој одаји у којој је пре Марина онако жудно казала Синиши своју љубав, понови се говор, слича |
| ка воља — деспотова, и осећаше се једна жудња само.</p> <p>Још једном прозбори одлучно деспот — |
| ори, боље ти него ја.</p> <p>— Ја своје жудње, своје љубави не сакрих од тебе.{S} Нисам можда м |
| своју, Марина погледа пуним жаром своје жудње Синишу који се још не надаше свему што долази већ |
| плавих очију које казиваху јачину њене жудње, и груди, пуних груди које се љуљају као усколеба |
| икога јоште не љубљаше а која ипак мени жудњом својом бејаше најближа — нека ти је просто самох |
| а, али је све то само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за н |
| ни брег многи већ почеше бежати у друге жупе.</p> <p>Али душа његова не могаше да пред толиким |
| ен, војвода голубачки Јеремија, војвода жупски Тодор, војвода нишки Јанко Угљешић%, војвода бов |
| вански Нихаило Ђурђевић, и даље војвода жупски Тодор, војвода ваљевски Озрен и домаћин војвода |
| рговце.{S} Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце.{S} |
| јаше бројем ни опремом, нити се војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше |
| Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угљеши дође |
| путничку пратњу њихову.</p> <p>Свет се жураше да не изостане далеко, хвалећи сјајно држање пој |
| е.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Као да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, з |
| Ако се опази њихова спрема нека се брже журе и нека буду као и вазда готови на смрт.{S} А ти ид |
| равно.</p> <p>— То нам казује да се они журе.</p> <p>— Госпођа и не кријаше њихову журбу.{S} Ка |
| рало престати куцати.</p> <p>Упоредо са журењем позива које је деспот управио свима поузданим в |
| ачити над равницу кроз коју се Моравица жури слободна и весела после туче по камењу од Сокоца д |
| сломљени — дотле су се браћа Бранковићи журили да удруженом својом и турском војском дочекају С |
| Бунићева не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и зам |
| Клисури.{S} У сваком случају они ће се журити јер је у царству турском тако потресено, да ће с |
| Вуку у разданак.</p> <p>— Ваља нам опет журити, одговори Вук и погони уморног коња брже.</p> <p |
| ам путовао толико пута! овако ненадно и журно ноћу.{S} Јездио сам из Дренице Расини, Крушевцу и |
| и од ноћашњег путовања, Синиша се одмах журно упути да што више сазна о кћери ћесара Угљеше.{S} |
| га је покојни господар јахао.{S} Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Та |
| а узаним кожним опасачем, па онда обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места |
| а кожна горња хаљина с крупним везовима жутим и црвеним.{S} Трећи је био — војвода Јанко.{S} Ал |
| вирила је обућа од плаве тешке чохе са жутим крупним пуцетима.</p> <p>Наслоњена главом на леву |
| лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од половине |
| дигнута од дрвене грађе, лепо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом |
| етеног клопавог шешира на глави, повећу жућкасту кожну хаљину %на лик хитона, под грлом мало ра |
| е излазити у гомили војводе и властела, за којима њихови часници и стотници поведоше војинство |
| зима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа.</p> <pb n="17" /> <p>Гребе |
| зиваху прошлост, преко данашњег виђења, за будућност.</p> <p>У тим мислима стигоше у Липовац до |
| на, лепо дете богатога кнеза рупничког, за које лето млађа.</p> <p>У двору образованога кнеза б |
| Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али су у руц |
| наслутио и погодио!</p> <p>— Шта мисле, за Бога?</p> <p>— И ја се тако питах, али се то не мога |
| оћу да му кажем, рекла је девојка баби, за његовом младошћу плаче негде далеко срце какве лепе |
| у руци.{S} Али Ариз сад не бејаше сам, за њим иде његова сенка и измахне ножем на њега чим он |
| и их Богом приђе и пољуби мајку у руку, за тим приђе тако исто архиепископу који га благослови. |
| за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а с оним има кад и други пут расправљати |
| крије новим рогозом, помете и преплете; за мало и из ње стане кроз пукотине на крову јој замагл |
| и га у Мусе и подвеза се <pb n="230" /> за његову верност.{S} Него Вук баш учини што је наумио, |
| већаше о новим изгледима <pb n="254" /> за војну.{S} Угљеша најодлучније наваљиваше да се усвој |
| одвели или је она сама куда отишла!{S} За тим је пође тражити, обиђе села, трла и станове у св |
| ва судбина остала непозната другима.{S} За њ не зна ни рођени брат његове мајке — челник Радич |
| лужио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете навише уз воду и трипут коракну па онд |
| ји спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и ужљеби се са свих страна |
| ђи, своје право на престо Бајазитов.{S} За то је Мусулман морао да се пожури Дренопољу а мало з |
| м таким плочама скриваше сваки траг.{S} За тим поклопи великом купом кандило што је горело те с |
| далеко од прешевске државине његове.{S} За то сама његова кћи изиђе, по обичају, <pb n="79" /> |
| пор расправити.{S} Али му то одможе.{S} За тај га чин бацише у тамницу, а сутра дан му би речен |
| и трећим, мрким, комадом те тканине.{S} За тим прикопча с горње стране стопале и на прегибу код |
| о томе и које је он добио мало пре.{S} За другом и јуначким сувремеником кнеза Лазара и узвише |
| и покривач који брањаше даљи пролаз.{S} За то обема рукама потхвати оздо и издиже капак који се |
| езно стазом што поред поточића води.{S} За час је био код извора.</p> <p>Ту је била одистине Ви |
| ојој су они детињство своје провели.{S} За то нам ваља наслонити се другом руком на моћног сусе |
| ћеш ти вечито седети у овој плетари.{S} За тебе су други дани.{S} У моме граду има свега доста, |
| припаливши свећу намести је да гори.{S} За тим с другом воштаницом приђе Радославу и тако исто |
| да се пропне у вис или ногама баци.{S} За тим је коњушник поведе унутра а са њим пође и Ариз с |
| но продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим сам се морао тући са њим.{S} Био сам поносит, он |
| што деспоту огласише непријатељство.{S} За то деспот, тежећи непрестано да у овој међусобној во |
| у чело па је лагано спусти на траву.{S} За тим се исправи и диже високо над главом нож, трудећи |
| и до Прешева одлазио, тражећи Злату.{S} За тим каза Лобојевићу како је био са свим близо свога |
| е за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које им нестаде у грозној ноћи турског напад |
| е пехар у руци.</p> <pb n="214" /> <p>— За част превисоке госпође Јеле! викну Јанко и куцну пех |
| — Воде, кап! јекну опет боник.</p> <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим |
| ! викну Јанко и куцну пехаром.</p> <p>— За част и славу! одушевљено прихвати Синиша и диже пеха |
| гласник <pb n="191" /> била Оливера, а за тим стигоше још два: један од Пријезде из Сталаћа ко |
| није једне зоре кренула даље на пут, а за њом оста маштање: ко ли је то био и рашта ли тако пр |
| сукобимо!</p> <p>Устаде и Лобојевић, а за њим и други.</p> <p>— Нека је све тако, опет мене ни |
| побожићне дневи отопише снежну кору, а за њом се брзо изгуби и снег с пољана па и на Превалцу |
| и изјездише на велика градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коњ |
| писка најбољих пријатеља вашега дома; а за част имена крв је мала жртва.{S} И не само то, већ с |
| слове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше мислити да оста |
| а игра која је једну страну спасавала а за другу кобна била, дотле су се десили на другом крају |
| писмо деспоту који бејаше нагло устао а за њим и остали осем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кида |
| раду.{S} Пут води с прва мало у десно а за тим се исправља и врло мало савијајући у лево нада у |
| девојку која га онако брижљиво понегова за један часак његова живота и то у тренутку кад му је |
| благослов бивао обично уједно и клетва за оне који не бејаху достојни да се он на њих распрост |
| кав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро |
| лно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лаком румени, а срце |
| нову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива нека је усрећи, а ако н |
| ојиште не бих ли на њему нашла још кога за кога бих се скромно Господу помолила.{S} И ја тада п |
| штавне сујете ради већ ради спаса онога за чије се добро блажени наш родитељ окруни венцем непо |
| е та брига била света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу њего |
| наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима опет не бејаше лакша нити мања.</p> |
| Одмарајући се ређе, они гоњаху коње да за дана што више уграбе, и само на одморку међу собом п |
| хођење Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућен |
| ас само омету.{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ |
| не пише још много дана, па се журио да за његова живота уреди добра своје младе и замишљене не |
| Али се, чини ми се, сувише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског ц |
| .</head> <p>Стародревни се Београд сада за владе Стевана Лазаревића подмлади и обнови, јер пост |
| воју Оливери искрено.{S} Не остаде тада за Оливеру тајном ни љубав Бранкина према Јанку о коме |
| ком који се онаким питањем чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја |
| ода.{S} А то Јанку даваше доста изгледа за успех онога дана када узваља потрчати девојци.</p> < |
| и и би му тешко при помисли да ће можда за који час све планути и огњем сагорети.{S} Али се час |
| ко ширине ноге.</p> <p>Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији |
| Ласици пружам руку али су у руци гвожђа за њу.{S} Не бој се!</p> <p>И Синиша је отишао у Врмџу. |
| уца оштрица <pb n="10" /> челичног ножа за који Вијорика можда и не зна да јој је у рукама.</p> |
| крене или бабу не пошље.{S} Нема Ариза за дуже време.{S} А понекад се стари обрадују приносу ш |
| вићу:</p> <p>— Чудан је то човек.{S} Ја за њега не марим, нити кога чух који би га од срца поже |
| такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</ |
| е.{S} Они чине витешки оно што бих и ја за сваког од њих учинио.{S} Ја падох у боју, у крв огре |
| аше.</p> <p>— Не марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и |
| оме је, на ивици његовој, узвишена рака за њену младост.{S} Па опет као да су дани неизвесности |
| млађи јој син кнез Вук, а на три корака за њима корачао је њихов рођак и палатин краљевства уга |
| сенка три, са свим му непозната, човека за које не мараше јер виде да су људи што с градом имај |
| Лобојевић и јаче сркну из купе.{S} Нека за вечерас опет остане тајна.</p> <p>— Нек тако и буде! |
| ор овог манастира, јер то бејаше одлика за ктиторе кад су у храму.</p> <p>Радич је у најлепшим |
| Он се стаде досећати појединих прилика за краткога бављења у Београду када му пониче сумња.{S} |
| <p>Кнегиња Милица ухвати Стевана и Вука за руке па им рече:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} |
| нерадо чула.{S} Она је већ утврдо знала за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој ос |
| та се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу нити му је ишта могла поручити.</p> <p>— Ко з |
| има да се слави име Божје и да се дела за очњи вид народа његовог.</p> <pb n="233" /> <p>Конст |
| гатања, а Марина је све то већма жудела за новим животом.</p> <pb n="167" /> <p>У ту је нејасно |
| p> <pb n="106" /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по је |
| готово сваки дом знађаше где му се ваља за невољу сместити.{S} Ратници, војска новобрдска и чет |
| н је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној жељи, а у ту је |
| молила.{S} И ја тада припадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p |
| наже ка обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обал |
| ијорика уђе у шумарак, ухвати се рукама за једно дрво, наслони главу на руке и плакаше из дубин |
| з.{S} Али му она и поможе јер се рукама за њу придржаваше.{S} Кад се нађе горе, устаде али се н |
| Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи ш |
| црнкастој масти, станујући се на уснама за којима се крију ситни бели зуби.{S} По негда белој к |
| , и Срби и Турци, да се Сталаћ не узима за живота Пријездина.{S} Тако је и било.{S} И кад се ра |
| једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољс |
| бору је београдском ћутао, али је онима за које је држао да су његовим жељама најближи одмах на |
| вога властелинства да копају на местима за која је држао да су сакровишта раније закопанога бла |
| ав опет настави:</p> <p>— А на пет дана за њим изгуби тако исто главу и Лазар, јер Муса опет из |
| ике се из прошлости почеше низати једна за другом, и оне јој то потврђиваху...</p> <p>Њена одлу |
| шка растова врата, мало у косо утврђена за јако брвно до њих, и без другог отвора сем многих пу |
| ако узбунљива природа била као створена за предрасуде и веровања.{S} Он је сав био само то.{S} |
| м трубом објавио то време, па нека цена за то буде мој живот.{S} Да блажене смрти!{S} Видео сам |
| тек — тек...</p> <p>— А такмац већ зна за такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не ве |
| ешино бејаше од почетка до краја новина за све који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши гов |
| е баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју |
| <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копља |
| а прибави, или торбицу самлевена брашна за које се увек вари вода у котлићу обешену о трокраки |
| њихових, Вијорика осети у себи поуздања за таку игру, а Јанко бејаше први на коме је имала срећ |
| епо срезане и жућкасто обојене, одељења за становање.{S} Сваки је дом у врту, ограђеним добрим |
| а Јанко Вијорику која ухвати руком коња за десни крај узде и очима силном страшћу гледаше у Јан |
| .{S} А на дому остаде мир али и стрепња за ратницима који вођени злом судбом свога рода не могу |
| а доста доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> |
| и које властелин не могаше разумети, па за тим поче јасније:</p> <p>— Од судбе се не избеже, тв |
| а могу лако одговорити и потреби отвора за битку — горела је на средини, на уздигнуту огњишту в |
| гљеша је имао сестру која је била удата за колубарског војводу Николу.{S} Жена војводе Николе ж |
| стави мало чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше |
| његов.</p> <p>Он је имао више предмета за мисли и жеља за срце.{S} Марина је сва била у једној |
| х најбољим ми пријатељом%.“ Ето аманета за тебе.{S} Ја душу своју спасох.</p> <p>— Хвала ти, до |
| и побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну препрате |
| се они почеше склањати и тражити места за преноћиште, а који су састављали појачу дружину те с |
| витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба |
| е.{S} Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спу |
| се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>Марина радо дочека и пред |
| мојега!</p> <p>Јеремија ухвати синчића за руку и приведе деспоту:</p> <p>— Допусти му прво да |
| пута; кад јој је душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала сп |
| оћкама, бели се велика странопријемница за болне и невољне.{S} Њој припада и поменута раније цр |
| .{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још је успео да оде до Н |
| ознаваше испуни душу његову.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачек |
| еком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред кој |
| о тамо амо а над њима су се дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се |
| ђа тешко укоравала и Мару и њене синове за последњи њихов покрет, и да јој с тога не бејаше мил |
| стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, милим и драгим.</p> < |
| јој не би живота.{S} Пресвиште од туге за својим војном и — тешке жалости! — за дететом које и |
| а северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасил |
| спота.{S} Ћесар Угљеша сверова и остаде за онда сталан.{S} Али је он још непрестано неодлучан, |
| ам свуда био, све видео.{S} Ала је овде за нас!</p> <p>Вијорика се не маче, већ ножем витлаше п |
| а доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.{S} Држећи и велику кл |
| се попреко широк и дубок ров, пун воде за коју се мисли да у град улази испод градског платна |
| које им је пред обед било принело воде за руке и убрус и сад не изоста са својом услугом.</p> |
| е бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утече у б |
| прва хтеде ићи њој сама, али после нађе за боље да је у Врмџу доведе.{S} Тада је негдашњи пехар |
| е можда крај и њему самом — или да пође за ловом даље!{S} Није дуго премишљао: за Вијориком, а |
| а војводом Радославом учини што се може за спас Оливерин.{S} А кад их у томе срећа послужи, Син |
| прилика не измакне учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погл |
| ине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосницима, ништим и нево |
| се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од колена доле.{S} Увивши пажљиво стопа |
| ало и љутога, без срца, Мусу, те се узе за часак премишљати.{S} Тада повикаше гневно његови вер |
| који и Лобојевић добро %разумеде да је за данас доста.</p> <pb n="117" /> <p>— Нека ми се само |
| уза сваку нож и жлица, што значи да је за тројицу спремљено обедовање.</p> <pb n="50" /> <p>Ка |
| иколу.{S} Жена војводе Николе живела је за последњих догађаја у Београду, куда је Угљеша, да би |
| а већ је морао одлазити.{S} Устопце је за њим дошао у Врмџу и глас о страшној међусобној <pb n |
| ој благослов.{S} Али је он рода који је за наш дом погибаон.{S} Он нам више неће прага прекорач |
| ху се с Вијорикиних очију.{S} Ухвати је за руку и стеже.</p> <p>— Али ко ти рече да сам овде?</ |
| се радујем, рече она Синиши, што нам је за суседа дошао такав витез.</p> <p>Синиша се поклони, |
| сад пе рађаше ни толико.{S} Разбирао је за Вијорику и нашао ју је у њеној колиби близо Сокоца к |
| љену младу гатару на Бањици, долазио је за живота протовистијерева чешће у Врмџу, знајући се с |
| ни било никога.{S} Али ту бацају ко је за тамницу.</p> <p>Аризу не би право да му се о томе мн |
| одсећајући Угљешу ко је био и колико је за њега учинио њен покојни господар Бан Крајиновић, каз |
| ар Велики: „Најдостојнијему!“ Ваљало је за ту сврху прескакати с коњем дубок и доста широк ров |
| Косову крв.{S} Мишљах данас дићи што је за толико лета падало али ми брат руке везује.{S} Све ј |
| рајући се из дубока сна.</p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n= |
| главу спасла риза самостанска, коју је за времена навукао са свом обитељи својом.{S} Бог прашт |
| оје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, кажњаваше и праш |
| ко пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S} Хајде са мно |
| праштам све ако пођеш са мном.{S} Није за тебе, није за нас овај свет и овај, овакав, живот.{S |
| покојном господару твоме.{S} Ни он није за њ марио, и право је имао.{S} Хеј, да је нешто био <p |
| крене, а то је штета.{S} Њен живот није за ону самоћу.</p> <p>— То право велиш, војводо, прихва |
| па у полутами јурну у кут да се скрије за припето платно, које се једним крајем откачи а Вијор |
| е</hi>, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Д |
| <p>— Тешко ми је рећи, јер су речи лаке за тегобу душе моје, али чуј ме, војводо.{S} Има једно |
| колена доле.{S} Увивши пажљиво стопале за то <pb n="44" /> скројеним меким белим сукном које г |
| ти <pb n="222" /> бејаше на избор купље за продају ни обилатих купаца да је купе.</p> <p>Мала и |
| ш држала.{S} Тада су се чиниле припреме за београдски сабор, а она удари на старију сестру Мару |
| оје дужности и обавезе према ономе коме за свој живот дугује.{S} У његовоме чадору видар зауста |
| аше као лист који се спрема да са гране за ветром полети.</p> <p>— Ти си моја избавитељка, приб |
| ше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао.{S} Осредњег и |
| о само још више изазвало жудњу у Марине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренута |
| крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по правди, ка |
| изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али једнога дана демон разруши спок |
| и грејала у малом котлу воду, без сумње за направу вечере самом крчмару.{S} Лево се од ње пружа |
| Хамза бег отпочео са деспотом преговоре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима ско |
| а.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима пожури и игуман, бистар човек осредњих година.< |
| икону, кад сам стигла дома и молила се за оног витеза који болан оста у манастиру.{S} А кад го |
| имађаху при себи скривена оружја, па се за њ и машише.{S} Тада Вук рече: „Скривио сам Господу, |
| и указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се за тим крете са њом и праћаше је дуж свега ћесарства св |
| овору, веселошћу и чистим срцем, кад се за то питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави д |
| и у Дубровник.{S} Понећеш благо које се за %толико године гомилало да се у невољи нађе.{S} То ћ |
| Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Верни моји, пр |
| љени умором, и људи и волови, нађоше се за час надомак првог градског платна са северне, најрав |
| на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова боја подизао навише и који је без |
| копљаник уседе на свог коња и пожури се за њим.</p> <p>Изишавши на пут који се преко Превалца с |
| па позва мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и |
| ојска се царева трже натраг.{S} Опет се за мало прибра и удари на град ушавши већ у само подгра |
| о лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши |
| мора грчка и набавићеш утвари и украсе за овај храм.{S} Пописаће се како ниједан досада.{S} У |
| ћи мрком сенком својом на све стране те за мало сакри погледу и питому раван и стрме камените б |
| е саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћесар Угљеша |
| е би готово да клекне пред оне, који ће за мало час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу |
| бејаше Синиша и Бранка.{S} А узастопце за њима жураше се и ћесар Угљеша са Јанком.</p> <p>Угље |
| р Угљеша и Радич Поступовић.{S} Устопце за њима иђаху остали достојници српски: војвода Радосла |
| туба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p>Они од |
| а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе у |
| иза савијутка на путу човек који вођаше за собом на ужету два ујармљена вола који вуку кола нас |
| ојвода се малим убрусом који му стајаше за појасом обриса па се стаде облачити узимљући један п |
| једну од које светлости иначе не бејаше за ову одају довољна.</p> <p>— Говори шта је.</p> <p>— |
| аца, можда више но и у Бовну што бејаше за живота витешког Влатковића кога одавно неста са свек |
| ину које се из близа и далека пробираше за ту кућу?{S} Или можда — у лепоти кнежеве јединице?</ |
| а коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да у тами не изостане далеко те не изгуби господ |
| ту?</p> <p>Војвода Никола главом махаше за знак потврђивања.</p> <p>— Не плету се мреже другом, |
| ад.</p> <p>Тек што је он дошао, стигоше за њим Вук Лазаревић и Стеван Лобојевић који је био вођ |
| т, мост што води у унутрашњост града, и за тренут све би готово те деспот Стеван у пратњи некол |
| рчање товарних тешких волујских кола, и за час се указа иза савијутка на путу човек који вођаше |
| ипадах молитвама за брата и све, све, и за — једног још јунака...</p> <p>У тај мах у одају %сту |
| војим ратницима у боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде |
| тка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаше да се одржи |
| ром, сведох очи код чадора деспотовог и за тренут-два снивах.{S} Снивах анђела који без крила л |
| {S} Властелин се прену притеже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да п |
| /p> <p>Лице се у деспота опет промени и за тренутним бледилом дође јуначка румен са гневном срџ |
| е кроз дрвље густог шумарка пробијати и за тренут ока нађе се код самог пута којим уз брдо, хрж |
| е оставити њима!</p> <p>Продужи путем и за час дође на раскршће: један је пут водио доле, лево, |
| и дође понеко и моли да с њим говорим и за сваку реч моје бајке даје што има.{S} А после свега |
| мога пратиоца.{S} Кренусмо се за њом и за мало сиђосмо низа страну. %Девојче стаде и подиже на |
| поквари све што је био трудно смислио и за што је <pb n="236" /> био већ нашио у Вијорици помаг |
| <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Јуначе, ти си рањен |
| знала, да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— О |
| к пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се по |
| рази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомил |
| вни кратки <pb n="5" /> и дебели пањеви за седишта, а лево од ватришта бејаше припет у углу ком |
| којима је утврђев лим покривени домови за које би гледалац са дунавских бедема рекао да један |
| ододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни |
| е се нађе на путу што низ Моравицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врб |
| ејаше досада ни видео, па се и не усуди за Вијориком, већ јој само добаци речи:</p> <p>— Ја ост |
| иповцу, одакле би Јанко имао да продужи за Ниш.</p> <p>Јанко се спремаше да о свему пита Синишу |
| повисоког камена под растом, који служи за узјахивање и сјахивање; виде Ариз ту и лепе клупе ок |
| е могу да верујем.{S} Ако си се у бризи за свога пријатеља похвалио љубављу оне која никога још |
| кивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се сатиру |
| руком и како је ишла неколико корачаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред |
| а; како се мисли наслонити на Угре који за то мирно гледају како он подиже велелепни град беогр |
| — она је благосиљала спомене оних који за њено добро падоше.{S} Али је такав благослов бивао о |
| а је: „Ја знам што сам тако чинила, али за новац нисам.“</p> <p>— Добра душо!</p> <p>— Али да ј |
| знала шта је Јанка у Врмџу довело, али за овај мах Јанка спасе сам случај и оштро осећање дужн |
| них држи извидаше и ране његове.{S} Али за тим јадима дођоше други.{S} Љуте грознице хтедоше ум |
| о је живота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине в |
| шаху оно што бејаху спремили или добили за продају.</p> <p>На једној се страни развијају огромн |
| час одлучивати важне одлуке, и да моли за слогу.</p> <p>У многолетствију старом главару црквен |
| грудима, и што оста крви те је не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и |
| {S} Али не мучи душу сумњом.{S} Буди ми за вечерас гост, ето већ Липовца пред нама, а сутра пус |
| задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{S} Ја тако судим, али не суди тако и он, |
| вода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући |
| ом било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је кој |
| Ја сам био окрутан дечко који мало мари за питоми сјај господског живота.{S} Лов и хајке бејаху |
| помогао!</p> <p>— Верни моји, проговори за тим деспот, оставите у корице своје оштре мачеве.{S} |
| <p>— Ја знам све.{S} Знам и како би ти за њу дао душу и како се она склања.{S} Али, чуј ме, ти |
| и %крока преко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто |
| дође Стеван до краја и руком се дохвати за степенице па пође уз њих.{S} Прешавши неколико преча |
| врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао |
| дити, а Вијорика га својом руком ухвати за прсте којима држаше прутић и поведе му руку с врхом |
| из пастирских се колиба почеше јављати за толике студи невесела лица под високим вунастим шуба |
| ици разиђоше одатле и одоше се спремати за путовање.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и |
| старих паша рече да ваља снагу штедети за веће градове, а ове ће жеђу принудити на <pb n="267" |
| вољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за покој душе добре њене мајке.</p> <p>Али она не тража |
| или на другом крају догађаји, знаменити за успех рада деспотова.</p> <p>Кад је стигао глас да ј |
| ела крвава битка.{S} Што ћу ти говорити за деспота и за нас! %Војска цара дренопољског не могаш |
| ини! рече Аризу Марина, пуна одлучности за борбу.</p> <p>— Сад слушај! продужи она и устаде са |
| ије и лепше и у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спа |
| шта да чини уђе у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка |
| бале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар |
| се ускомеша.{S} Свак грабљаше, излазећи за њима, да каже о њима похвалу, а један старац рече:</ |
| падаху.{S} Али је он морао у стопу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити |
| е ризнице празне.{S} Долазак ове помоћи за коју се дотле не знађаше поуздано хоће ли веру одржа |
| угог.{S} Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На |
| он већ бејаше издао.</p> <p>Не имајући за овај мах шта више ишчекивати, Лобојевић се диже и оп |
| {S} У то доба, док је Радослав, знајући за турске навике, оклевао са поласком и очекивао да Мус |
| јер се гласало да је цар Демир, знајући за ту оскудицу, просуо силно злато те преко својих поуз |
| p>Баш кад је о томе мислио, распитујући за расковник, дође му у Соколац Ариз.</p> <p>Лобојевић |
| давна намењен болници и гостопријемници за тужне и невољне, тражећи и тамо коме ваља уделити за |
| на своје место.{S} По том се Радич маши за оклоп.{S} Имајући већ на себи дугачку гвоздену кошуљ |
| што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот из Новог Брда даде знак |
| ану са својим одељењем које је дознавши за тајни улаз у град ушло лагумом и граду судбину одлуч |
| по свему једна целина.</p> <p>Одредивши за своју столицу Београд на место, славног и тужног спо |
| кога Дубровник посла брзо деспоту чувши за његово поболевање.</p> <p>Уз деспота бејаше ту и Оли |
| </p> <p>Је ли она крива што хоће да јој за пролећем дође по реду лето уместо јесени која се жив |
| ања: под тешким ударом судбине која јој за последње часове чуваше најљуће боље она је клела и < |
| </p> <p>И властелинова појава поста њој за то време јаснија.{S} Под добро намакнутом капом, опш |
| огодило, деспот из Новог Брда даде знак за општи скуп у Добричу, у Топлици.{S} Ту дођоше све де |
| доста тесне, клисуре и изгледа као знак за оне, који имајући у млину посла силазе са главног пу |
| ш горих последица.{S} Он бејаше подстак за властољубље многих великаша малог деспотства српског |
| ки у души носио: „Нек победи крст и нек за то ја први будем жртва!“ Видео сам Никопољ, походио |
| х на душу и рече да је он као крајишник за то време муке имао док је омео буну Обрадову који се |
| бину својих потоњих часова.{S} И ја сам за то дошао.</p> <p>Вијорика се прибра, у мах се лако д |
| ко буде среће те ме преживиш.“ Знао сам за дете властелина <pb n="252" /> Влатковића, али нисам |
| море, био сам на Јадранима и пловио сам за азиске стране, кад смо војевали уз Турке а против аз |
| рати и одмах му одговори:</p> <p>— Идем за то што ми је воља а не што хоћу да те послушам.{S} М |
| ду која се чини невинима, или кад чујем за страдање добре душе.</p> <p>Али се он већ бејаше изд |
| на делу Јанку.</p> <p>— Ал’ја се бојим за тебе, за твој живот.</p> <p>— Ласици пружам руку али |
| ким држањем у бојевима и поштеним радом за мирно доба.{S} То је био војвода Влатковић који је с |
| јуначке али без среће ратнике да једном за свагда одлучи с њима.{S} Лако је могућно да би војво |
| лих послова и са њиме пречистимо једном за свагда.</p> <p>— А ко јавља то? упита Радич.</p> <p> |
| љем, кратком ногом и левкастом средином за вино.{S} Уз њих унесе још широко стакло с високим уз |
| S} На челу им стајаше стегоноша с пером за калпаком а доњега часник са %челенком, а стег на коп |
| и своју гвозден-капу, опшивену %самуром за којим се вије подуже перо нојево.</p> <p>Обојица, во |
| најстарија кћи ранијег војводе и по том за невољу калуђера Николе Зојића а сада монахиња Григор |
| рпезе стајао са све четири стране један за толико дугачак и мало више од педља широк убрус, сав |
| Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и одметничку, па се |
| бен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниск |
| такмаца?</p> <p>— Ја за њега знам а он за ме — не верујем.</p> <p>— Чудно!</p> <p>— Младо је м |
| ан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} |
| евић.{S} Угљеши се чинило да ће погибао за све бити већа ако се тиме изазову Турци.{S} Михаило |
| сам са превисоком Оливером тада путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лак |
| гледајући нетренимице у котао поче као за себе опет говорити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, |
| шева и ту раван.{S} Још је Липовац имао за одбрану и два топа која је пређашњи војвода Чреп по |
| , вели војвода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према право |
| вде ружно, може се живети, али није ово за њу.{S} Ја водим о свему рачуна и кад прође време згр |
| животу дају нове наде, не хајаше много за бриге Лобојевићеве.</p> <p>Али он опет причаше даље: |
| Новом Брду.{S} Мој отац не мараше много за њ, а мене само случај тамо одведе.{S} У двору је њег |
| онда незнаш, дабогме!{S} Прича се чудо за Београд.{S} Не знам, нисам видео ал’ ја не бих пожел |
| овор:</p> <p>— Бог је хтео те сам донео за деспота лека.{S} Али ја донех и један аманет који се |
| зненађен, довикну:</p> <p>— Погони брзо за мном! па ободе коња и наже што може брже.</p> </div> |
| едеме утврдио.{S} Тиме је Липовац добио за одбрану превагу над многим другим градовима.</p> <p> |
| дизао навише и који је без сумње служио за везивање једека и паламара.{S} За тим се окрете нави |
| е.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени ч |
| кнежеве јединице?</p> <p>Можда је, како за кога, повода било у свему томе, али се ни онда не мо |
| уз њега се крете Радослав.{S} Подалеко за њима ишли су Радичеви копљаници и Радослављев пратил |
| ик.{S} Кад се сиђе доле прво што ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право |
| ише сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у осами, у св |
| ман морао да се пожури Дренопољу а мало за тим је послао налог своме везиру да се мири са деспо |
| оуздани нож.</p> <pb n="227" /> <p>Мало за тим чу да неко иде и познаде да су оне.{S} Приправи |
| укобише.</p> <p>У Крушевцу се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још |
| , и цвеће које је <pb n="37" /> цветало за то што га је оросила крвава роса из дамара сина Лаза |
| војима придружити.</p> <p>Доцне је било за свако даље разбирање и Синиша пође на крваво разбоји |
| га и не опазише, нити би их што кренуло за њим и да су га смотрили.</p> <p>У веселом разговору |
| зак, а онај је, куда синоћ уђосмо, само за нас работнике.{S} Кад изиђеш доле %са свим ван града |
| жива, јер Синиша зна и хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њено |
| Јер ја у последње доба служах овде само за то што ти долажаше.{S} Ја од неког времена живех сам |
| у звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било их је који су идући %замислима деспото |
| жаше.{S} Ја од неког времена живех само за тебе, па ми је тешко —</p> <p>— Девојко, ти си болна |
| ахову. — А сад чуј.{S} Кад се спремасмо за Косово, показа ми отац све што је у нашим тврдим риз |
| ри:</p> <p>— Пустисмо коње које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} |
| а спуштен.{S} А колико је било потребно за обичну везу међу градом и подграђем могло се с мање |
| пу трпезарију где је већ било спремљено за част.</p> <p>У средини је стајала велика трпеза а ок |
| бу уђе дворанин.</p> <p>— Је ли спремно за пут?</p> <p>— Све, господару!</p> <p>— Двадесет копљ |
| она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујетом испуњену.{S} И они ће растрзат |
| ма са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела.{S} Скадарске кујунџије разас |
| ата дома колубарског војводе, а наскоро за тим млади деспотов војвода уместо одмора поново се з |
| задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена%, и прва свечана служба у њој одслужена |
| ких коњаника уђе унутра.</p> <p>Наскоро за тим деспот отпусти свога верног војводу да се одмори |
| оштре мачеве.{S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се так |
| <p>— Хе, срећа!{S} А ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљус |
| војвода ваљевски.</p> <p>— Јесте, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу мн |
| и са њоме говорити, Јела јој рече нешто за шта не мишљаше да је каква тајна или од значаја.</p> |
| часу кад је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу |
| ом лагано путовати.{S} Пут им је познат за Београд.</p> <p>Оливера таман бејаше потпуно спремна |
| а од старости; а старост је ваљада опет за то увек мудрија од младости.</p> <p>— Биће да је то |
| више жалити.{S} Она ми је спасла живот за себе, а кад га нисам могао њој дати, онда ми га је д |
| а сусрет њима.</p> <p>— Најпречи је пут за њихове паклене умишљаје, говораше деспот при једном |
| сваку сумњу: непријатељ је изабрао пут за деспота много неугоднији — и то је зло; али у његови |
| јном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад |
| служба у њој одслужена као молитва Богу за блажени покој душе палих јунака српских.{S} А зраци |
| квеном дркташе глас и он се мољаше Богу за многаја лета кнегињи и деспоту тако да многима од ок |
| спровод Вуков, те се сви помолише Богу за своје и покојникове грехове па положише тело, уз све |
| ди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће дознати.{S} Кад је после пет дана дошао ћеса |
| и ни једнога ратника, радо прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једн |
| еша и све се живо пожури да, на пролазу за цркву, види деспота окружена снагом српског деспотст |
| занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које |
| дишу <pb n="114" /> а у сукобу крв лију за кнежевом Марином.{S} Они бејаху један другоме супарн |
| ри који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на трг.{S} Њихов је пак старешина |
| па и поплашен, рече Лобојевић коњанику за собом да окрене нападача и види ко је.</p> <p>Кад пр |
| же Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши за све што се догодило, деспот |
| ме у послугу и да обучава и даље кобилу за јахање.</p> <p>Тако је Ариз стално остао у граду из |
| <p>Константин Костенски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се с |
| ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{S} Нис |
| ше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању изиђе н |
| може бити? размишљаше он.</p> <p>Па му за тим различите слике стадоше пред очи излазити.</p> < |
| <p>— Нећеш данас путовати сам, рече му за тим Радич.</p> <p>— Чуо сам већ од кнежева поклисара |
| у косовском учинио Угљеша, јављајући му за покрете турске и помогавши му у одлучном тренутку са |
| </p> <p>— Доносим мир и маслинову грану за прве саветнике твога деспотства, одговори Угљеша.</p |
| , задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је |
| ајева, у свему томе гледаху Божју казну за себе и нерадо отвараху своја врата.{S} Воде је било |
| сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час.{S |
| ву с извора и једном руком враћаше косу за леђа а другом, с малим убрусом у њој, брисаше лице — |
| град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање равни а он са |
| ајало, па Лобојевић опет бејаше на путу за Соколац.{S} Коњ му није <pb n="27" /> особито грабио |
| {S} Али сад морам ићи.</p> <p>— И ја ћу за тобом! рече Ариз и пође с њом.</p> <p>Вијорика не бе |
| и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем.{S} Дотле очекујмо мир који нећ |
| ине за радњом.</p> <p>Кад је сам у Нишу за неколико тренутака бављења и одмора у двору Јанкову |
| ишину.</p> <p>Марина није питала Синишу за пређашње његове речи, није тражила правдања.{S} Била |
| кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом руком искрете пех |
| се стресе и — поче распучавати а одмах за тим и цепати хаљину са груди које силан отров већ ки |
| тарешину и начелника Бовну, али је грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се нај |
| наведен Лобојевићем понео на души грех за прожетог властелина Драгојлића Обрада, да Обрад није |
| инуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>Они га и не опа |
| ра, и стаде према Аризу.</p> <p>— Дођох за тобом.{S} Вијорика, ја те нађох! понови Ариз.{S} Очи |
| једна према другој.</p> <p>— Ама рекох за кнеза Вука и Бранковиће!{S} Ти већ знаш како су прош |
| аспетијем Свемогућега.{S} Већ вам рекох за то да видите, како је дошло оно време кога се највиш |
| p>Да ли услужно гостољубље бејаше мамац за младе јунаке?{S} Или је он лежао у веселу животу кој |
| е па добро размакнувши кабаницу узе мач за средину левом руком, наслони се на њ те му балчак ст |
| амо говори са челником Радичем који баш за тих догађаја приспе из Борча у Крушевац.</p> <p>Чим |
| азнаш долази ли тамо и кад; да разбереш за владику нишку Злату, куда иде, шта мисли, чему се на |
| га црв %под гризе.</p> <p>Једном је још за то доба ишао господару и свечано се клео у спору јед |
| ан се, унаточ доброј мери својих лета, %за гледа у младу и лепу, плавооку Марину Бунићеву.{S} О |
| о наслеђу.</p> <p>— Богу хвала!</p> <p>За тим Радич одведе Влаха деспоту, те пред њим и дворан |
| {S} Срчан момак!{S} Ха, %ха, ха!</p> <p>За тим се врати унутра, груну тешким вратима тако, да с |
| ишица наша твојом помоћу порази!</p> <p>За мало, и сунце се изгуби за мутним облацима који се с |
| преко мачева можемо разговарати!</p> <p>За тим опширно говораше о свему што је видео и чуо.</p> |
| ори:</p> <p>— Бог ће нам помоћи!</p> <p>За тим обојица ободоше коње, разумевајући се и без речи |
| <p>— Бог их клео!</p> <p>- Амин!</p> <p>За тренутком неме тишине опет рече Оливера:</p> <p>— Че |
| ори:</p> <p>— Ти си Лазарев син!</p> <p>За тим спусти главу брату на груди и проплака.</p> <p>С |
| ал’ румена трава... опет, опет!</p> <p>За тим погледа у властелина па му рече.</p> <p>— Теби с |
| усне:</p> <p>— Али да ме слушаш!</p> <p>За тим узе једно дрво те њиме расклони ватру по средини |
| p>— Истина! одговори она брзо...</p> <p>За тим је Синиша с Јанком чуо како је Марина сазнала да |
| овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже нат |
| ога деспотства, одговори Угљеша.</p> <p>За тим поче причати како га је Марина, удова покојног п |
| ин која се тиме мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тог |
| и Лазарева будите нам на помоћи.</p> <p>За тим и сам оде ближе томе месту, клекну и прислушкива |
| м чисто правда за свој поступак.</p> <p>За тим вођ додаде:</p> <p>— Ја сам ту у граду, градски |
| са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се све до саме цркве |
| едом чисто жељаше помоћи старцу.</p> <p>За тим Бранка рече млинару:</p> <p>— Добра је наша нова |
| ота.{S} Лов и хајке бејаху ми најмилија забава.{S} Кад сам као младић од осамнаест лета био у к |
| даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забава.{S} Али ми плану искра поноса у души.{S} И док о |
| а, а Јанко, вежбајући се још у витешким забавама веселога друштва, бејаше често гост новобрдски |
| ови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко кад забаве ради, послом пак никако.</p> <p>Врмџа не бејаше |
| ву.</p> <p>Кад за тим сиђе с куле да се забави разгледањем града сачека га пред кулом Злата са |
| уги сам пут отишао у Ново Брдо радије и забавио сам се дуже.{S} Кад сам се растајао с кнежевом |
| ијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима своје службе и дворбе Лазарев |
| ују мутан и суморан дан.</p> <p>Марина, забављена о својим мислима које јој животу дају нове на |
| им, и сребрним пуцима украшеним, пасом, забаци мало дугачку косу и на њу метну ковану полукруну |
| тним пасом преко средине и танким назад забаченим плаштом преко кога се спустила, испод малог з |
| лично времена прошло док се пред Аризем забеле Врмџа.{S} Он овамо није досада долазио, али је п |
| олажаху приближујући се самом манастиру забеле се јаче пред очима ових путника, и Радич прозбор |
| есна се поведе да падне.</p> <p>У Ариза заблиста нож.</p> <p>— Тат! убица! викну Бранка, па, и |
| } Смрт њима!</p> <p>У руци се Радичевој заблиста извучен из корица мач.{S} Већина од већника ук |
| анку казао да му је дужност налагала из заблуде избавити пријатеља, али да га и тада и свагда в |
| на прагу издаје опет покајнички вратити заблудели син.</p> <p>— Боже дај! тихо проговори архиеп |
| ова отресају наше дружбе.{S} Душа ме је заболела%. —</p> <p>— Ја сам са превисоком Оливером тад |
| ка њена превучена танком маглом намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је прв |
| е буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која га не воли и коју ни Марина не м |
| иштво Вуково, и Лобојевић за неко време заборави тражење подземног блага.{S} Сад кад је стигао |
| бро њих познаје%; а бовански војвода не заборави казати да сјај и богаство Београда казује где |
| што лепо кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> < |
| питало омили брзо свакоме и наскоро се заборави да је дошљак на каквог се обично нерадо гледа. |
| Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио |
| же, повиче:</p> <p>— О, људи, и опет не заборавите где сте, да се ко не обезуми и не обрука пос |
| и против нашег суседа, народа угарског, заборавише синови свете цркве наше, стубови земље наше, |
| е мисле!</p> <pb n="113" /> <p>Бован не заборавише одмах по изласку из њега ни они о којима се |
| ин Лобојевић и по смрти свога суседа не заборављаше Врмџе, и ако њу не свраћаше ни у пола често |
| ајевима света.{S} Пред јачим и љућим не заборављаше да је и он од многих јачи и страшнији.{S} А |
| ше да деспот да реч како ће све предати забораву и како се деспот неће светити онима који уз Ву |
| пот по помрчини лако нађе врата, изиђе, забрави их и слободно пође уза степенице које га изведо |
| ји се доста лако отвори јер и не бејаше забрављен.{S} Светлост озари деспота који тада изиђе из |
| инина.</p> <p>Врата можда нису била сад забрављена, али се Богоје и не усуђиваше да их отвара — |
| сен Врмџе.</p> <p>Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори и |
| <pb n="137" /> је издвоји од света и да забрани у њу долазити.{S} Весели игуман Макарије хоће д |
| нуше <pb n="128" /> они. „Погинућеш, ја забрањујем!“ викну и кнез.{S} Доцне!{S} Све је стављено |
| жив човек никада није прескакао.{S} Ја забрањујем даље!“ Рекох да баш и не бејаше обична забав |
| о стиша, да наскоро опет ојача и поново забрине пристава и тржника.</p> <p>И на пристаништу је, |
| гарског народа, да се с вама данас овде забринем, шта нам свима ваља радити против проклетства |
| трча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме бих познао д |
| <p>Војвода се силно изненади, радост и забуна помеше га за тренутак, образи му се прелише лако |
| кога би Синиша могао видети и милину те забуне, да не бејаше и сам узбуђен.</p> <p>— Кад смо би |
| ано повраћаше и прва клонулост прође са забуном.</p> <p>Сутра дан је Марина стајала пред мучниј |
| шћу неком, испи га и пусти на под па се завали на узглавље.</p> <p>Још једном јој се обновише у |
| рвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном главом преко ниског узглавља и <pb n="80" /> |
| де са њим.</p> <p>Вијорика се склањала, заваравала га и обећавала, а у два маха ју је и Марина |
| де краја нема.{S} Војвода Синиша склапа завере против нас.{S} Одлази у Врмџу где се без сумње с |
| шим је мачевима клетва преткосовска.{S} Заверимо се да ћемо је само крвљу турском спрати.{S} См |
| ко је Вук оставио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" |
| отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупом која ч |
| уних десет година душу притискивала.{S} Завет, учињен са царем османским Бајазитом, пао је.{S} |
| p> <p>Угодивши с Мехмедовим посланицима завет да са свих страна устану против крвожедног и веро |
| шетком саборисања, крену за Будим да се завет с деспотом доврши.</p> <p>Било је већ неко доба н |
| даде лако.{S} Он се спријатељи и учини завет са цариградским царем.{S} И војске, богме две сил |
| ље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћним суседом нашим и углавићу га тако како не |
| са Мусом који поново утврди са деспотом завет и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуко |
| тало Бајазита с њиме је нестало и нашег завета.{S} Наше су руке слободне.{S} Ми их морамо сада |
| љенога сина па се диже и изиђе да учини завете и милостиње многе и богате, а још исте је ноћи, |
| дворанима, дворанкама и слугама, вршећи завете деспотове, чинећи дарове и молећи се Богу на гро |
| или.</p> <p>Такви бејаху сви који су се заветовали бити противни новом кораку деспотову.</p> <p |
| </p> <p>— Погибох али учиних што сам се заветовао.{S} Војвода Новог Брда шаље деспоту поруку — |
| света и ја и сестре ми и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару |
| јој прорицаху многа посла око извршења завештања покојног јој господара.{S} Марина је ћутала, |
| де, у овом крају, није наше, остава је, завештање за једну сиротицу.{S} Аманет ти да учиниш по |
| > <p>— Како?</p> <p>— Па ваљда јој неки завиде а неки би јој хтели и ближе прићи.{S} Младост је |
| а света!{S} Силна је туга за изгубљеним завичајем; драго је паштење за срећу његову.{S} Али јед |
| управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну превагнути је |
| рвог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобрдских.</p> <p>Војвода и |
| есе победа код Витоша.</p> <p>Нове наде завладаше срцима српским, али туга за палим витезовима |
| у те јој показиваше шпиље где се ракови завлаче, %причаше о орловима који прелећу кршеве и о мн |
| ем Јевгеније.</p> <p>Деспот брзо кидаше завој на писму и за то време рече гласнику:</p> <p>— Ју |
| устави крв из груди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с |
| о ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са север |
| ражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе ову сироту и од незнатнога рода девојку.</p> <p> |
| %. „Не у пролеће, али у лето жића мога, заволео сам био једну девојку коју не могох узети, јер |
| <p>— Воли је и буди јунак да и она тебе заволи! говораше му Марина.</p> <p>Ариза подиђе румен и |
| Ја знам шта је то.{S} Мој ме избавилац заволи а његови ме омрзну.{S} Нисам ни ја њих волела је |
| рх свега се дизао крстић којим се круна завршавала.</p> <p>Деспот је с десне стране водио лаган |
| та на коме се с једне и друге стране на завршетку стубова одмарају два камена лава што право гл |
| е који уз деспота слушаху, а сам Угљеша заврши говор речима:</p> <p>— Баштину Драгојлићеву пред |
| њу снаге после ратничког похода који се завршио турским поразом код Ангоре.{S} Изненађен Угљеша |
| раскопчану био омотао око себе рукама, завученим унакрст у широке рукаве.{S} Висок лисичином п |
| увоњав, очију такође црних и светлих на загасито-мрком лицу које изгледаше још озбиљније од уво |
| ок остали гледаху да и сами признавањем загладе срамоту његову, ја ободох коња, у тренутку стиг |
| војка, пуста и слободна, плану пркосно, загледа се старцу у очи, али се поврати и одмах му одго |
| вори очи, опет их склопи и отвори па се загледа у Злату.</p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p |
| алеко иде и много хоће, јер се Вијорика загледала у младог једног властелина.</p> <p>Ариз изиђе |
| ко зна да ли је то за њега срећа што се загледао у то девојче!{S} Кад пљусне крв по трави, стењ |
| бити добро ако се тај млади витез опет загледао у њу, као што је некада и са њим и са његовом |
| преухитри:</p> <p>— Јанко, ја сам теби загонетан?</p> <p>— Јеси, и ја не знам како то могу про |
| на Врмџа, стоји пред путником нејасна и загонетна као некада душа њене лепе и злосрећне госпође |
| дати, онда ми га је досада већ двапута загорчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта ј |
| ровати у азиским странама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на ње |
| ејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</p> <p>Мисао јој и сада опет оде на њега, и и |
| е њиме носио.{S} Он је блистао али не и загревао.</p> <p>Не обнови се ни треће лето а негда сил |
| м полутама не трајаше дуго.{S} Пруће се загреја, пламен проби кроза њ, потхвати и њега и понова |
| ња.</p> <p>Сунце је већ било освојило и загрејало ваздух.{S} Свуда је око Ариза природа грабила |
| е још каквих! похита тржник с одговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти |
| опоменуше њених девојачких дана али не загрејаше њено срце које Јанко није ни тада загревао.</ |
| да остало да им преко висова што воде у Загрлату ударимо с треће стране, и онда би беда са земљ |
| језда пољуби деспота у руку а деспот га загрли и, потресен, пољуби у чело, одушевљено рекавши:< |
| ољуби у руку смело и одрешито деспот га загрли и пољуби у раме.{S} Тада Јеремија с пуно поноса |
| јим мислима, али је обема рукама снажно загрли и осу љубити по коси и челу.{S} Вијорика се ипак |
| дич ганут приђе крупним кораком ћесару, загрлише се и пољубише искрено, а деспот их обојицу обг |
| ане: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљава страховито усколеба М |
| кави чува своје.{S} Он доведе из Татара загубљеног Лазара, <pb n="39" /> ослободи Ђурђа па их п |
| еве стране у само срце.</p> <p>Вијорика загушено хукну и клону, Ариз је прихвати на своју леву |
| >Из одаје се понови неколико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али |
| стиже волове.{S} Окупани знојем и скоро задављени умором, и људи и волови, нађоше се за час над |
| кута за одмор после тешких послова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах з |
| с дубине рана које стрела, мач и копље задају већ са туге за остављеним, далеко остављеним, ми |
| ову.</p> <p>Али Муса не мишљаше одржати задане речи.{S} Тада га Радослав подсети да без српског |
| , али — не само то.</p> <p>Деспот је по задатој речи био у табору султана Бајазита, а уз њега и |
| а стајала пред мучнијом али одређенијом задаћом и — с вољом јачом и одлучнијом.</p> <p>Је ли он |
| и дугуљасте браде.{S} Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до |
| једнички рад и старајући се да га за се задобије, па је и у његовом, Јанковом, дому скоро био.{ |
| јуначки понео али и рану на десној руци задобио.{S} Видали су га, тајно, ту у манастиру вешти в |
| џи.</p> <p>— Много добро! одговори вођ, задовољан што види да неће имати више невоље — а од крв |
| зетом својим Николом Горанским који се, задовољан свршетком саборисања, крену за Будим да се за |
| и корабаљ свога деспотства, бејаше сада задовољан при погледу на ове грађевине.</p> <p>Благо се |
| стаде кад му Марина рече нека тиме буде задовољан, нека иде у свет, нека заборави Вијорику која |
| тац био властелин соколачки.{S} Ко није задовољан с оним што му Бог да, није ни за то што има.{ |
| >— Добро изгонисмо! опет проговори Ариз задовољан што се није преварио да је овај човек у служб |
| и њен син Вук који није ни у колико био задовољан оним што се радило после прелома ангорског.{S |
| пезарију и кад изброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војво |
| ме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране о |
| речи, није тражила правдања.{S} Била је задовољна што га је сломила и што је успела отргнути га |
| а је каква тајна или од значаја.</p> <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотст |
| ја сам довољно одслужио.{S} Можда нису задовољни - хе, то је друга ствар, али сам чинио што са |
| адам се, наш сусед и такав витез и више задовољства и топлога кута за одмор после тешких послов |
| и прашташе.</p> <p>Напослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десно |
| и снег с пољана па и на Превалцу али се задржа дуж Озрена и његових камених окрајака.{S} Морави |
| јаше у Врмџи.</p> <p>Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи |
| у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не |
| нила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближавање не оду |
| седиште плашт који му се о левом рамену задржавао, па се окрете Вуку, који скрсти руке на груди |
| пред и он се дочека на руке, па се и не задржаваше већ се, дигнувши главу, спусти доле где му н |
| а иде у Ниш где је она била, а оно га и задржаваше од тога корака.{S} Гонила га је жеља да приђ |
| 6" /> или је само наишло, па га госпођа задржала, да јој крати вреле.{S} Некаква гатара — шта л |
| поток после великог пљуска и у којој се задржала још једна барица.{S} Кад Ариз прилажаше ту, ду |
| утонуше у воду што се од нападале кише задржала.{S} Ариз брзо прође у два три %крока преко вод |
| лио кад се уздао да ће Липовац и Сталаћ задржати у најгорем случају Турке и њихове српске савез |
| га рањена десница не могаше у тренутку задржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} |
| и страха препаде, те једва уграби да се задржи и не падне кад волови кренуше, па бежећи и испре |
| >— Несрећнице! цикну Марина, а Вијорика задркта.{S} Где су?</p> <p>— У кули тамо, показа Вијори |
| оше тајну свега писма.{S} Само Евгенија задрхта свом снагом и одупирући се рукама о сто полаган |
| > <p>Синиша се дубоко поклони, а Марина задрхта од страха.</p> <p>— Војвода Синиша Војводић лиш |
| > <p>Ћесар се силно изненади, гневно је задрхтао и пошао из Прешева у Ниш.{S} На путу га сретне |
| а прати срећа обилатија.{S} Ја не могах задуго сагледати те очи.{S} Анђела тражах, али се он <p |
| на Ресавом.{S} Намењена Светој Тројици, задужбина се радила тако да је и по величини и по сјају |
| ња.</p> <pb n="276" /> <p>Величанствена задужбина деспотова, Ресава, би наскоро за тим довршена |
| орке у тишини се нагло подизала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом ок |
| једна од најлепших владалачких српских задужбина.</p> <p>Сад паде ту деспот колико да види рад |
| сумраку виде деспот како се сјај његове задужбине успешно бори да се отме%, мраку па раздраган |
| ослетку се подуже задржа у својој новој задужбини Ресави.</p> <p>На десној обали реке Ресаве, и |
| звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог Стевана.{S} Па је и Свети А |
| сада крај свога живота већином у својој задужбини Љубостињи.</p> <p>Али је још остао млађи њен |
| а дошла у Липовац у нову малу деспотову задужбину, манастир Светог Стевана.{S} Примајући и скла |
| а и немоћна не могаше још отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон |
| /p> <p>Свршивши помен на гробу, девојче зађе да дели својом руком милостињу многим убогим који |
| то не бејаше наша кривица.{S} Мусулман зађе за леђа и разби осталу војску Мусину.{S} Муса утеч |
| оворих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без мајке и ако |
| кнеза Лазара и узвишени деспот не мање зажали.</p> <p>Угљеша се прибра и скинувши капу погледа |
| да ја немам овде никога који би за мном зажалио и сузу пролио, да је знала —</p> <p>— Она је ис |
| лавићу га тако како нећете моћи на мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном |
| па онда опет натопи рубац и стави га на зажарено чело болеснику. <pb n="81" /> Оп мало дође себ |
| е како је његово младо и изнемогло лице зажарено те чисто гори, очи му склопљене а коса у неред |
| ко је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ раније поменуте Бранке поћерке бован |
| а ћу учинити онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече |
| невољама које себи сам навуче на главу, зажели кајања већ се спремаше да се до краја бори.</p> |
| , Сокоцу, већ узе лево низ пут пустивши зазебла коња у крупан кас.{S} Копљаник хиташе за њим да |
| е не тражи да се крвиш, премда јунак не зазире од тога.{S} Од тебе хоћу ово%.{S} Спреми се да с |
| држаше властелин Лобојевић да му је без зазора и чешће се наврнути на Врмџу и ако му, путује ли |
| Јанко једне ноћи гост у Врмџи, а кад је зазорило опростио се са домаћицом којој није стигао ни |
| ет пусти низ поље.{S} Кобила у два маха зазре али се Ариз оба пута добро одржа, па је шта више |
| ом донех разведравају душу и како осмех заигра па уснама његовим!{S} Али — Божја воља!{S} Ја на |
| " /> <p>Једног дана уђе Бранка у град и заиска да је пусте пред гошћу — Злату, носећи јој велик |
| погледа сунчани овај свет!</p> <p>Јанку заиста бејаше ова истина тешка и горка, а Синиша похита |
| лета био у кнежеву <pb n="55" /> двору, заиште ме кнез од оца и отац ме радо остави да се на дв |
| еде, српску властелу, да се удруже и да заједнички одоле Муси.{S} Али Муса не чекаше њихове дог |
| , ћесару Угљеши, позивајући га на какав заједнички рад и старајући се да га за се задобије, па |
| а северне стране њене.{S} Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пе |
| Угарска је осетила Турке.{S} Они су нам заједнички непријатељи.{S} Данас вам народ угарски пруж |
| добром пратњом.</p> <p>Те је вечери био заједнички договор обеју страна о погодбама мира а сутр |
| е прими кад му они изјавише да се, ради заједничког добра, желе са њим посаветовати.</p> <p>У д |
| јрадије понављао кад год ме позиваше да заједно радимо.</p> <p>— Ти је напаст! утаче се у реч в |
| /p> <p>Опет је за то рано био на ногама заједно са Богојем.</p> <pb n="153" /> <p>Сад му је нас |
| ала највећа задужбина деспотова која је заједно са тврдим градом около ње названа Ресавом.{S} Н |
| своје доживљаје, тужила се на судбину и заједно су оплакале последњи догађај.</p> <p>— „Ја знам |
| n="231" /> бејаше то гледати онима који заједно с Вуком допадоше ропства а још имађаху при себи |
| е на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегл |
| приморскога рада.</p> <p>Баш у тај мах зајеча с источних градских врата рог који објављиваше д |
| — пламен.</p> <p>Сутра дан рано у зору зајечаше кршеви.{S} Бубњи и таламбаси узбунише цареву в |
| шима својим да похитају с војинством на заказана места, разносио се глас о смрти мајке његове, |
| војничком пратњом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубост |
| спор!{S} Лагано се крете, али у %сумрку закачи обрамицу и обори је; тада брзо дохвати врата, от |
| ен на језерасту раван чак до стења које заклања Соколац и до Превалца северно до њега.{S} Ни сј |
| га китке које стег са свих страна чисто заклањаху.</p> <p>За деспотовим војинством низале су се |
| зима и да се има проженути.{S} Обрад се закле славом Лазаревом и вином које је у њега пио да је |
| Мара.{S} Одох у њен двор и она ме прво закле да ћу посао извршити часно и поштено, па ми онда |
| путовао за ове стране.{S} Јер ме деспот закле, да се без ње лако не вратим.{S} Бог ми је помага |
| је на мојим рукама.{S} Ту ме пред смрт закле да ћу учинити онако како буде он од мене зажелео. |
| {S} Хм, чудно ми је што шта говорио.{S} Заклео ме да нећу ништа чинити сам, ако не бих пристао |
| од непогоде.{S} Силном Илдериму сам се заклео био на верност, али ми је у том тренутку кад сам |
| нио.{S} Илдерима нема на престолу, моје заклетве нема више.{S} Руке ми се тада осетише слободне |
| жање речи и испуњење уговора, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дрен |
| амо учини своју дужност.</p> <p>— Хоћу, заклех се.{S} Однећу и предаћу то несрећно злато.{S} Ко |
| онако како буде он од мене зажелео.{S} Заклех се старом витезу.{S} Тада ми он рече%. „Не у про |
| рхиепископ позва Вука и Лазара и они се заклеше.</p> <p>У тренутку кад је Вук дигао руку с јева |
| дан од оних који су тајно размештени на заклонитим местима недалеко од града и рече војводи нас |
| ву док јој сузе, сад обилне и бујне, не заклонише његов стас и његов лик.{S} Вијорика је била з |
| !</p> <p>Врата што стајаху отворена али заклоњена тешким и дебелим завесама, наједанпут се затв |
| ужног и драгог сећања.{S} Са Милицом је заклопљена књига у коју је судбина бележила рад Лазарев |
| у, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двојаких мисли |
| прими понуду за мир, и мир се одиста и закључи између деспота с једне и његових противника са |
| екујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.</p> <p>Вук и Лобојевић |
| га, госпођо, а људи добре душе и нашега закона узеше га и погребоше у шуми тихо и нечујно...</p |
| ће учинити све што се може да нађе неко закопано благо.{S} Позва ме да ја нагоним овде свет, да |
| а која је држао да су сакровишта раније закопанога блага пређашњег бованског властелина Влатков |
| у полукругу усечен, па га једном копчом закопча на десној страни да му десна рука може лако бит |
| обуче жуте кожне доколенице преко којих закопча на три места гвоздене обручеве што се засебно с |
| ре за савез и пријатељство, Муса плану, закрвави очима скочи на коња и паде међу војску која се |
| олац Хамзи бегу.</p> <p>Муса страховито закрвави очима и спремаше нов јуриш, али му један од ње |
| и кажи све то Милутинову сину Радичу и закуни га нека трага за мојим дететом, и ако је жива не |
| ле кратког времена Синиша <pb n="99" /> закуца на врата дома колубарског војводе, а наскоро за |
| Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата па их онда сама отвори.{S} Млинар се ма |
| е мисли његове, Лобојевић с тим мислима закуца на знана врата гостопримљиве Врмџе те се мало по |
| тпуно спремна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спр |
| ратити.</p> <p>Јуначко срце у бранилаца закуца веселијим поносом, али се стари ратник, ћесар Уг |
| војко!</p> <p>У Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не |
| Врмџе изазва друго једно срце да за њим закуца.{S} То је било срце сада већ добро упућене двора |
| удотворца Николе.{S} Али се на њих може закуцати тек ако се на крупним гвозденим вратима спусти |
| па онда у разговору пођоше уз Моравицу, залазећи у познату клисуру, кроз коју се тако дуго проб |
| источних великих врата и иде низ Дунав залазећи мало даље у брда која међе Дунав с десне стран |
| еко воље моје, јер је не могу уздржати, залази у дане кад се отац мој, пун бриге, враћао с овак |
| ју ка Врмџи скреће мало навише у брдо и залази у шуму која ту почиње и траје до Врмџе.{S} Други |
| им стенама омање пећине у које слабо ко залази, јер се држе за места дарована само неким испосн |
| г протеже.{S} У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали неб |
| у гостопријемници гледаше тога дана око заласка сунчева Јефимија дуж пута који почиње од источн |
| доше.</p> <p>Победници халакнуше унутра заливајући крвљу сваку стопу.{S} Подграђе с градом план |
| возара Богоја који је с њим делио своје залогаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда |
| ветлога деспота нека се одмори и нек се заложи добро у граду нашем па нека одмах спеши своме го |
| ота који би се у свакој погибли за мене заложили.{S} Али то није још све.{S} Они чине витешки о |
| че:</p> <p>— Ето жеље вашега народа.{S} Заложите се за њу, тако вам Господ помогао!</p> <p>— Ве |
| еку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста окретан поглед крупних очију |
| и.</p> <p>Синиша, поставши сад војвода, залуд походи Прешево.{S} Придружи се кнежевој војсци, < |
| шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Косовом, кад брат |
| та.{S} Али првенство уступисмо њему.{S} Залуд је он свога коња двапут догонио до рова.{S} Коњ с |
| адржати.{S} Па шта би од свега тога?{S} Залуд све!{S} Залуд се крсташ српски светло пронесе Кос |
| %.{S} Још је успео да оде до Ниша али — залуд.{S} Само му стари дворанин један који је знао тај |
| /p> <pb n="32" /> <p>Војвода новобрдски залуд пушташе очи с високе куле не би ли што угледао, а |
| , и благо на чије је истраживање толико залуд трошио припало уз Бранку војводи Јанку.</p> <p>Ће |
| не јавише једном речју.{S} Све бејаше у залуд.{S} У недоумици шта да радим и задржавајући оштро |
| јахати, па се, штавише, и најбољи јахач залуд усиљаваше.{S} Најпосле је ману па се око ње сви и |
| ав и оде, нити га више ико виде.</p> <p>Залуд је војвода гружански Радич Поступовић бранио Обра |
| онаким, само прекаљеним, сјајем.</p> <p>Залуд се у путу отимаше мислима, оне га непрестано у он |
| в стас и његов лик.{S} Вијорика је била заљубљена!</p> </div> <pb n="241" /> <div type="chapter |
| да праштала с невештим и вазда идеалним заљубљеником погледом којим му је јасно говорила:</p> < |
| , оквасивши обе руке.{S} Чамац се добро заљуља, одмаче се од обале а кад стадоше весла запљуски |
| као усколебано море — Марина у тренутку заљуља сталност Синишину, прикупи к себи руке које беја |
| рену и мало у страну наже, а Лобојевић, заљуљан тиме на коњу, доби опет маха да се лати мача на |
| из ње стане кроз пукотине на крову јој замагливати дим.{S} Она је бивала чешће склониште пасти |
| p> <p>Они узиђоше навише у горњи град и замакоше мало после у двор деспотов.</p> <p>Деспот их ј |
| 144" /> једном невоља нагна Ариза да се замало одвоји од њих и да тражи штогод хране, стане ста |
| хова наших.{S} Али ми их не добисмо.{S} Заман је кнез наш кликтао као орао када поведе првом ор |
| тар се усиљавао да разгони дажд.{S} Али заман!{S} Даждити поче крупним и ретким капљама које ве |
| га ми, јер је то слуга Божји каквих ћеш заман тражити до Свете Горе!</p> <p>Причање ћефалино ка |
| а кад се скинуле полуге којима су врата замандаљена могло се кроз њих проћи, да се опет одмах с |
| раја, до великих врата која сада бејаху замандаљена.{S} И не %кушајући да му се отворе, јер је |
| еспотов војвода уместо одмора поново се замараше хватајући махове среће своје.</p> <p>— Владико |
| поред стуба виде како кроз велика врата замаче за ров дружина неког сад стиглог војводе.</p> <p |
| стари Влатковић не имађаше у свом роду заменика.</p> <p>Још се говорило о богатству и благу ко |
| спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње с |
| м Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, замењујући своје главе, изгибоше поред јуначног Богдана |
| изнајем.{S} А ни онда му нисам баш тако замерао.{S} Једног дана у градском %пољу—паде с оцем Ма |
| м омету новог деспота Стевана у његовим замислима.</p> <p>То је била страховита препрека раду д |
| о за деспота; било их је који су идући %замислима деспотовим желели привремено наслон на Угре, |
| из њега ни они о којима се у граду тако замислише Марина и Бранка.</p> <p>Синиша је сређивао св |
| а, не бејаше овакав какав је он недавно замишљао и у памети се њиме носио.{S} Он је блистао али |
| е био према њима с друге стране, седећи замишљен и, рекло би се, још неодлучан.</p> <p>Говорило |
| ку одевену у ризу монашку, велика чела, замишљена лика на коме се светле очи, нешто мало упале |
| а бејаше час весела и расположена а час замишљена и расејана, а Лобојевић јој рече:</p> <p>— По |
| његова живота уреди добра своје младе и замишљене невесте.{S} Врху свега тргну Марина собом вој |
| " /> брковима без браде, и његово вазда замишљено лице гоњаху многога да у њему гледа колико ли |
| па се љутито открете неколицини који су замишљено ходали горе доле по соби:</p> <p>— Ено рече и |
| ором отвори душу своју Синиши.</p> <p>— Замка се плела и добро сплела око тебе да јој ни твоја |
| остила.</p> <p>Марина изишавши из свога замка после дугог времена самовања, премишљања о својим |
| г је рода па га опомиње да се чува нове замке коју му Радич Поступовић тако вешто сплеће.</p> < |
| је Марина сазнала да се овде плету неке замке и како је похитала да га спасе.{S} Топло јој захв |
| ега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па је чак и до Прешева одлазио, тражећи |
| ње могла надати.</p> <p>Спремајући њему замке, сама је у њих пала...</p> <p>Синиша је правично |
| у ни било потребно.{S} Устаде и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ |
| {S} Рекох своме турском пратиоцу, да их замоли неће ли она знати гдегод у близини извор, и отку |
| авих дана.{S} Походисмо Босну и гонисмо заморене коње своје преко потока, набујалих од силне пр |
| и пројурише поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.< |
| те очи!{S} Испијмо!</p> <p>А после мало заморено продужи:</p> <p>— Био сам блажен.{S} За тим са |
| неколике јаче боре казиваху неку трајну замореност коју је, изгледа, залуд имао да одгони доста |
| зобила.</p> <p>Извади из кабанице кожни замотуљак новаца па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро |
| аке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, светлим бисером |
| дема доле и на све стране крв пролокала замрзли снег, а по њој гази нова снага беснога Мусе кој |
| ка градска врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши |
| фимија виде како се младој монахињи очи замутише сузама, али се чињаше невешта, а кад се сузе с |
| сокаљничких, људи који рађаху различите занате па с алатима иђаху кадшто од града до града и од |
| анском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не мислећи да данас рабо |
| оме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и окр |
| ише пожурисмо да за то хвалимо Бога.{S} Занела нас је победа татарског цара Демира.{S} Он је на |
| владико!</p> <p>Злату бејаше тај говор занео, и она лагано одговори:</p> <p>— Ја не смем рећи |
| те муке и лутања његова!{S} А ако је њу занео бес ових, њему мрских, <pb n="147" /> људи из гра |
| она пада мало с неруке, у десно.</p> <p>Занесен чаролиским речима и мађичким пословањем своје п |
| души својој...</p> <p>Лобојевић бејаше занет у те мисли кад му коњ, осетивши да је близо града |
| имала срећу кушати.{S} Али је Јанко био занет својим тежњама те осећању његовом бејаше са свим |
| Радич се удари руком по челу и страшно занет проговори:</p> <p>— Да зле коби!{S} И опет — хвал |
| p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет занет њеном узбуђеношћу.</p> <p>— Ако је мало — ево! и |
| чи Радослављевих — Радича осећаји чудно занеше.{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим |
| м лупом која чак и Марину трже из њеног заноса.</p> <p>Синиша је знао шта је то, не трже се али |
| ом паде и преко чела.</p> <p>Из тога их заноса трже глас рога који се градом разлегаше.</p> <pb |
| ни даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придржа на своје груди и пољу |
| ена чешће свраћа и Ариз па бива да ту и заноћи.</p> <p>Баш уз млин подиже се велика и стара рач |
| ћи се деспоту по свршеном послу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! п |
| и онако — ноћ је, не знам као ни где ћу заноћити.</p> <p>— Ти ћеш код мене, лако је сад и мени |
| ко зли али нису они господари.{S} Један зао дух, знај, слеће овамо и госпођа пред њим дрхти а с |
| јводе топличког глас, да су непријатељи заобишли Ново Брдо и не кушајући да на њ ударе и да су |
| да он руком нађе један отесан и на врху заокругљен камени стуб који се за половину човекова бој |
| а мене зажалити.</p> <p>— Живео деспот! заори се опет двораном.</p> <p>Али је међу већницима би |
| {S} То су били многобројни јаки и врхом заоштрени кочићи који бране у дугим измешаним редовима |
| војом иде од <hi>стуба</hi> па право на запад до градских бедема на Сави.{S} Том <pb n="63" /> |
| се изгуби за мутним облацима који се са запада почеше небом гомилати.{S} Вече се приближавало а |
| о града где се стичу путови са севера и запада.{S} Преко пута од црквене порте а на јужноисточн |
| граде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у |
| ад, нападајући са две стране: северне и западне.</p> <p>Са града загрмеше топови, а њихова грмљ |
| /p> <p>Оба храма, и онај источне и онај западне вере, бејаху раном зором пуни побожног народа.< |
| био подељен у два главна дела.</p> <p>У западни се део улази преко каменог моста на коме се с ј |
| ји је на осеци што стрмо пада северно и западно.{S} Двор је са истока и југа ограђен дубоким ро |
| за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском |
| а, ништим и невољним.</p> <p>На крајњем западном делу доњега града обла је кула стражара, а на |
| ода, с војском својом изишао за њима на западну границу свога ћесарства, према правом Косову и |
| зу.{S} Тек с једне стране иде, с истока западу, према току Моравице, широк и шљунком посут пут |
| а и <pb n="125" /> толико би довољно да запази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да ра |
| ушну да ли се ишта чује, а кад ништа не запази, он снажно повуче за тежак гвозден капак који сп |
| ђе један калуђер са четири монахиње.{S} Запазих га.{S} То је био негдашњи војвода Никола Зојић |
| но чудновато девојче, једном га свега и запазих.{S} Довели га %од некле <pb n="156" /> или је с |
| азнесе кровину непогода је троши а дажд запаја — па опет се понеко нађе, те је, рекло би се Вог |
| куд већ јој се исповеди:</p> <p>— Нисам запамтила ни оца ни мајке, не знам ни откуд мене на ово |
| да кад му се она и не нада.{S} Ја нисам запамтио родитеља својих ни милоште мајчине ни старања |
| обали, дохвати се обема рукама за њу и, запевши јако, силно одгурну крај чамца од обале тако да |
| ане.{S} Вођ њихов оборио главу па и сам запео вукући волове, те са свим мирно прође поред Ариза |
| } Вођ им се окрете па стаде вући за уже запињући што игда може и вичући на волове.{S} На једанп |
| та доцније престаде бити тајна, па за њ записа и учени дворанин Константин Костенски.</p> <p>Ст |
| кад га Јанко остављајући испијену купу, запита:</p> <p>— А има ли у томе рају и анђела? па се ч |
| } Ала је жустро!</p> <p>— А јаше ли се? запита Ариз.</p> <p>— Таман!{S} Ко има две главе, мало |
| ише удараца.</p> <p>— Је л’ добро било? запита Ариз вођа кад, једва дишући, стаде близо њега.</ |
| .</p> <p>— Ти често свраћаш њеном дому? запита Јанко Лобојевића.</p> <p>— Како се узме, одговор |
| сом што је могао мекшим.</p> <p>— Идеш? запита Вијорика.</p> <p>— Или би волела да останем, да |
| љиво слушаше шта се све наводи, па онда запита:</p> <p>— Па шта хоћете од мене?</p> <p>Први се |
| плешена.</p> <p>Марина познаде то па је запита шта јој је.</p> <p>— Учиних нешто, а не знам је |
| ла на састанку с Аризом, па је једном и запита о њему, кад бејаху њих две саме у врту.</p> <p>В |
| разабра при тим речима па диже главу и запита:</p> <p>— А шта си смислио?</p> <p>— Не знам јас |
| стинско осећање, па је још једном благо запита.</p> <p>Вијорика је тужно гледаше, али немаде ку |
| ина, тек само гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у др |
| га сећати. „Ко је твој пријатељ?“ да га запиташ он ти не би знао ништа рећи, јер не знам коме б |
| еше јести.</p> <p>Игуман је до сад више запиткивао, а војводе му одговарале; сад игуман престад |
| и говор Аризов окреташе к њему и поново запиткиваше.{S} Старац се није Бог зна од кад никуд мак |
| жи на буљуке!</p> <p>Па се стари гласно заплака.</p> <p>Војводе одоше у двор, куда се за њима п |
| hi>, нити је сада време да прецвета.{S} Заплање сам, до душе, добио од деспота.{S} Али је тако |
| баштина његова би предана прешевском и заплањском ћесару Угљеши који с тога дође у омразу с Ра |
| и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником |
| дарем својим не само не утону већ у њих заплива као кнежевина а изиђе као деспотство.{S} Сам ца |
| одмаче се од обале а кад стадоше весла запљускивати поче навише уз воду одмицати.{S} Онај што |
| чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.</p> <p>Ако је |
| на мах повије дажд која крупним капљама запљусне малене прозоре а ветар се и кроз њих пробије и |
| наших мачева, мирно из града изићи.{S} Заповедај!</p> <p>— Боже помози! прекрсти се Оливера и |
| и смирено замоли:</p> <p>— Па молићемо, заповедајте што је Господ даровао!</p> <p>Гости седоше |
| > <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</p> <p>Брзо стрча низ |
| ли — би одбијен.</p> <p>У Врмџи је сада заповедао трговишки ћефалија Богдан који скупи своје љу |
| лије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је тешко заповедати!</p> <p>— Тешко, одиста тешко! и сам раздраг |
| м намерна заборава.{S} Али ко може срцу заповедати?{S} Кад је први зрачак сунца очију њених пос |
| а и Вука Бранковића пре косовског боја, заповедаше једна јуначка воља — деспотова, и осећаше се |
| теван, да сам само чинио што ми дужност заповедаше, а сада видим да сам радио и нешто више.{S} |
| С Моравице, каже.</p> <p>— Пустите га, заповеди деспот, а сви и очекиваху гласе с тих крајева. |
| е даље.</p> <p>Сломљен у својим надама, заповеди да се град спали и разметне, па се с војском с |
| пријемницу и сва нега нека му се учини, заповеди деспот дворанину који прихвати гласника да не |
| пружити и пред тобом душу испустити!{S} Заповеди ми да чиним што није у власти једнога човека, |
| бачки војвода Јеремија устаде:</p> <p>— Заповеди ми, узвишени деспоте, да крв своју источим до |
| о уви и истом врпцом омота и остави, па заповеди:</p> <p>— Поклисар светлога деспота нека се од |
| још јаче ражљути, и он уместо одговора заповеди да се Мехмедови посланици исеку.{S} Један од њ |
| /> <p>— Створићу правила за писање а ти заповеди да се по њима пише, па ће по једном образу про |
| иш то одело.{S} Ко ти то даде?</p> <p>— Заповедише ми па сам морала то обући.{S} Аризе, ти не з |
| премна за путовање, кад на врата закуца заповедник њених копљаника.</p> <p>— Људи су спремни, р |
| ка новобрдских.</p> <p>Војвода и главни заповедник у Новом Брду и околини у очи тога дана вођаш |
| валише неколики ритери.{S} У тај се мах заповедник стотине најбољих деспотових копљаника, лични |
| — Честити витеже!{S} Опрезно сиђи, нађи заповедника моје страже и реци да се у потаји са свима |
| плању.</p> <p>Војвода је Радослав остао заповедником у Крушевцу где је била и Оливера, а Јанко |
| :</p> <p>— Пе иди овамо! рече му брзо и заповеднички па пође право навише.</p> <p>Ариз ту стазу |
| е знам баш да ли је и он чуо.{S} Тек он заповеднички викну: „Ово жив човек никада није прескака |
| шта ћеш ми рећи.</p> <p>— Седи, готово заповеднички му рече Вијорика па и сама се спусти на па |
| весте му.{S} Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда %по слове к |
| по освојеног града, јер им стиже Мусина заповест да се што пре повуку за њим.</p> <p>Сазнавши з |
| ика и важна изгледа, а онда кнез издаде заповест да се свака даља радња у окнима прекине и да с |
| римивши од деспота глас о одметништву и заповест да с војском својом буде готов у свако доба, С |
| <pb n="83" /> а по свршетку похода доби заповест да са војводом Радославом учини што се може за |
| е.</p> <p>И тако спреман очекиваше нове заповести деспотове, а сам међу тим гледаше да разбере |
| ед њеним болом спусти главу и очекиваше заповести.</p> <p>— Несрећници! рече Оливера гласом кој |
| право са витешком преданошћу очекујући заповести, Стеван му пружи руку и назва га јунаком.</p> |
| њему хтеде осветити.</p> <p>— Ја сам по заповести узвишенога деспота остао у Цариграду да на св |
| мици шта да радим и задржавајући оштром заповешћу пратиоца да их у срџби не исече, премишљах.{S |
| м, стеже убрус и хладном водом овлажи и запоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуч |
| крв освежила место које је Лазарева крв запојила!</p> <p>Ноћ дође и у таму уви све — и град и н |
| својим новим пријатељем прво вечерао и запојио се, све као што је Богоје рекао, па је онда у р |
| које водисмо за собом и похитасмо те се запојисмо хладном водом.{S} Али у томе нестаде добре де |
| стано осећаше да му ваља што год рећи и започети, али ни њему самом не би ништа јасно и одређен |
| ој међусобној <pb n="209" /> војни коју започиње кнез Вук са деспотом.</p> <p>Марина је знала ш |
| .{S} На њој је била чиста бела платнена запрегача која јој је покривала половину груди и преко |
| з груди плавкасте ђинђуве а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, |
| вим очима на опаљеном жгољавом лицу, са запрегачом сивом и доста крутом, ваљада са дебљине.{S} |
| о на коцку.{S} Пустих мркова, међ’ њима запрепашћење, чух још како Марина цикну: „О, Боже!“ вет |
| ваше да се много нагађа и погађа.{S} Он запроси у Бунића Марину, и кнез рупнички даде му.{S} Јо |
| ака девојка — ал’ и јесте била девојка, зар не? да, ти и не знаш!{S} Куцнимо се!</p> <p>Искапиш |
| амо гост овде, али имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми ро |
| >— Ко је то?</p> <p>— Бог један зна!{S} Зар је један ових дана дошао!</p> <p>— А јеси ли их бро |
| м морао носити свој крст на Голготу!{S} Зар сам ја сам онако <pb n="38" /> радио.{S} Марко је н |
| смо даље с разбојишта на разбојиште.{S} Зар се на Никопољу турска сила показа <pb n="87" /> мањ |
| прихвати Јанко с неким одушевљењем.{S} Зар ни у цркву не иде никада?</p> <p>— Иде.{S} Али она |
| дговором загрејан и вином и говором.{S} Зар не виде?{S} А где ти очи бејаху, болан брајко!</p> |
| имам права запитати: зар тако брзо?{S} Зар нећете и даље бити у драгог ми рођака радо гледани |
| у се исповедих.</p> <pb n="101" /> <p>— Зар високи ћесар зна то?</p> <p>— Ја му се, кажем%, исп |
| џе ни Врмџа њу.</p> <pb n="243" /> <p>— Зар бејах незаслужан твога искреног признања?</p> <p>— |
| ви звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} И ја сам, истина, тек само гост овде, |
| мач увенчан победом а мој није.{S} Ал’ зар је он за то мање частан?</p> <p>— О части хоћу да з |
| бејаху при уласку прекинули.</p> <p>— А зар никад не свраћа овамо ваша госпођа из Врмџе? упита |
| пут онда изишла из усамљености своје и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде |
| p>— Биће да је то непоречна истина, али зар је свуда живот овакав исти као у нас?{S} То не веру |
| да и сам можда идеш на сусрет томе, али зар сам могла друкчије?{S} Данас не би ти био жив али н |
| је то довољно.</p> <p>— И није.{S} Али зар ће твоја сумња ублажити моју?</p> <p>— Не дођох да |
| хоће да зна само за тебе.</p> <p>— Али зар тако да чини?</p> <p>— У њеној души и у њеном стању |
| оток и увор су му лепо поплочани и озго заравњени.{S} Тиме је врело од нас било скривено.{S} Ал |
| премалеће шаље.{S} Али једнога дана око заранака нестаде и сунца и његова сјаја, густе облаке д |
| а знане.{S} Било је пред летње вече око заранака.{S} Прелазио сам преко речице и хтео сам се по |
| у Врмџу.{S} Али кад год је тамо полазио зарицао се да неће бадава ходити, а кад се враћао осећа |
| после боја код Ангоре уз цара Бајазита зароби.</p> <p>Радич оборене главе пажљиво слушаше речи |
| свим остави, већ хоће да га и опусти и зарони!{S} Плаче свети отац као мало дете, а ја му вели |
| па од како је манастир Светог Аранђела заронио поткопани брег многи већ почеше бежати у друге |
| те му поли да се умије.{S} Војвода диже зарукавље, прекрсти се па подметну прегрши под кондир и |
| крупним везом који је особито широк на зарукављима.{S} Преко хаљине се опасао плавкастим пртен |
| н је сада дат на управу Јанку Угљешићу, заручнику богате наследнице Бранке Влатковићеве.</p> <p |
| нож.</p> <p>— Не!{S} Можда доцније ал’ засад не.{S} Иди.{S} Кад на небу остане само пола месец |
| ог властелина налажу да непознат остане засад у Трговишту.{S} Али он данас виде и Марину када с |
| у своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђурђевић |
| {S} Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо <pb n="18" /> ишло, ретко к |
| источном крају града у великој градини, засађеној родним воћкама, бели се велика странопријемни |
| Вијорике опет срце јаче закуца а очи се засветлеше новим сјајем, ал’ се уста не отворише.</p> < |
| се и без речи.</p> <p>У неко доба ноћи засветлеше се пред њима куле града београдског у који м |
| вицу од плаве кадиве, од којих је свака засебан део одела, он их стеже око струка узаним кожним |
| на јужној страни српске деспотовине као засебни господари Бранковићи Ђурађ и Лазар, синови косо |
| му достојно подграђе.{S} У њему је низ засебних кућа које су доста високо изведене од камена, |
| а на три места гвоздене обручеве што се засебно скидају и намештају а служе за одбрану ноге од |
| <p>Али их недалеко од града очекиваше у заседи Ариз.</p> <p>Чим су се из млина кренуле, Ариз од |
| је! одговори Радич.{S} А својим костима засејасмо још и туђе крајеве.</p> <p>— Ми среће немамо |
| ди рањенику а стави му завој и на лакши засек више десне обрве.{S} Деспот се с војском кретао д |
| И ја хоћу да тако буде.{S} А твоји дани засијаће новом светлошћу.</p> <pb n="14" /> <p>Хрзање к |
| <p>Ариза подиђе румен и очи му се и сад засијаше, а Марина опет рече:</p> <p>— Ја знам све.{S} |
| {S} А зраци побожности и ума, што у њој засијаше, расветљаваше таму у тешкој ноћи српској и онд |
| ануо разгонио је ту маглу, и лик је њен засјао јаче и светлије.{S} Куцнимо се!{S} А срцу је теш |
| ече Константину:</p> <p>— И још ће боље засјати!{S} Ти ћеш обићи и Грчку и мора грчка и набавић |
| добро свршити!{S} Идем, а твоји ће дани засјати лепшом светлошћу!</p> <p>Властелин изађе и усед |
| еверица: срце јој силно лупаше а очи се засјаше тражећи да промере дошљака.</p> <p>Светлост под |
| има и својим благострадалним делима.{S} Заслепише се очи наше те не видесмо каква је благодат Б |
| е пређашњи војвода његов такво поверење заслуживао и честитошћу <pb n="108" /> својом, јуначким |
| а на путу.{S} Синиша, ја ћу твоју љубав заслужити!</p> <p>— Добра госпођо! рече јој Синиша опет |
| мораш стећи.</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— И заслужити је!</p> <p>— Хоћу!</p> <p>— Онда слушај.{S} Т |
| } Мене дубоко тишти та неправда, јер не заслужих да се име моје брише из списка најбољих пријат |
| о на Бован.{S} Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим тргов |
| суре.</p> <p>Тако дођоше до прве бране, засноване дебелим балванима више којих се у два-три ред |
| <pb n="31" /> двадесет-првог новембра, заста све учињено и спремно.</p> <p>Људи су знали шта т |
| се ради побожне молитве стекао у цркву, заста за тренутак%. кад му поглед оде на леву страну пр |
| страховито усколеба Мусину војску која заста средином својом, а први се редови њени почеше рас |
| и руком браву и отвори врата па на њима заста.</p> <p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо зас |
| а, утврђеног заклетвом.</p> <p>Радослав заста Мусу у престоници Дренопољу, изиђе преда њ и каза |
| кренуше на деспота Стевана, њихов поход заста Угљешу на прибрању снаге после ратничког похода к |
| јој не одговорих љубављу.{S} Ал’ она не заста већ зађе стрељати анђеоске душе.{S} Сирота без ма |
| еоград...</p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више |
| и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има последњ |
| се врати брзо натраг.{S} У Липовцу већ заста позив деспотов за војну у савезу с Мусом%.{S} Још |
| рата што воде у двориште.{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и нео |
| досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а непознати се дубоко поклони хотећи и тим да ка |
| ко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Она ту заста.</p> <p>Из одаје се понови неколико пута тешко за |
| <p>Он је имао право, јер сутра дан зора застаде крваву битку — на самим бедемима града Липовца. |
| равицу води за клисуру.{S} Ту крај пута застаде у сенци великих врба.{S} Уморен јако, не осећаш |
| това војска с једне и Мехмедова с друге застадоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад ј |
| оодавно била почела, и војводе, улазећи застадоше игумана Гаврила где дочитава јеванђеље.{S} Он |
| угодно чути то.{S} Реч ми је на уснама застајала и ја гледах да се другим услугама одужим, јер |
| умње неуки, вукли несложено, и чешће је застајкивао по један и кретао кад онај други хоће да ст |
| натраг, па кад виде да су њени пратиоци застали доле подалеко, она опет пође у одају у којој бо |
| .{S} Он у два маха погледа Радослава са засталим на уснама речима, а кад му се трећи пут очи су |
| дишта, опет тако, и више, имао муке.{S} Застане тако па неће па на један мах јурне а ја доле, о |
| м је био и Радич, а ћесар је Угљеша био застао у Заплању.</p> <p>Војвода је Радослав остао запо |
| ич Поступовић који се у двору деспотову застао.{S} Десно је до Оливере седео војвода Радослав, |
| деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио |
| спотом, и мишљах да ћу деспота овде већ застати.</p> <p>...{S} После ових догађаја Радослав ниј |
| S} Али га волови и не минуше са свим па засташе и почеше се ногама у <pb n="148" /> страну опир |
| малој чистини при савијутку пута наниже засташе путници да мало дахну коњи на којима се познава |
| је она руком махну да не говоре.{S} Они засташе на вратима.</p> <p>Болесник лагано прозбори:</p |
| до близо пода падао тежак бео платнени застор по ивицама украшен широким везом, а на окрајцима |
| ном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су стајале теш |
| жао се њеном средином доста дугачак сто застрвен застором од ружичасте свиле а около њега су ст |
| p>У ћелији је лежао на узвишеној и лепо застрвеној постељи обучен некакав ратник са заваљеном г |
| ке догони ветар и скупљаше их све више, застуди јаче а из мрко-сива неба поче густо прамење сне |
| нски бејаше у послу за све то време као заступник деспотов, саветујући се са протомајстором и у |
| > <p>Ђурађ је Бранковић био у Цариграду засужњен од нових деспотових пријатеља, Грка, наскоро п |
| издижу међу кољем преплети с обе стране засути крупнијим камењем.{S} А кад већ бејаху ту, Бранк |
| што је био јутрошњи али коме деспот не затајиваше кадшто садржину и таких већања.</p> <p>То је |
| вешт ратник могаше осетити кад се јаче заталаса бојна хука а кад опет бој изнемогне.{S} Само т |
| њега се почиње спуштање равни а он сам затвара на крају излаз из кршева и ту раван.{S} Још је |
| ћи, да се опет одмах склопе и тако исто затворе.</p> <p>Још је требало проћи двоја велика двокр |
| о брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот још једном сузама ражаљенога си |
| као што је већ узео Сврљиг.{S} Хамза се затвори у град и не хтеде се предати, али се не мога ни |
| им лагано ошкринуше врата и неко изиђе, затворивши их за собом.</p> <p>То је био Ариз.</p> <p>О |
| кнежеве наше Ђурђа и Лазара и с њима се затворио у крајну одају њихове куле, водећи тајанствене |
| о чим је крочио унутра и врата за собом затворио.</p> <p>Међу тим полутама не трајаше дуго.{S} |
| град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспоте чујеш да мене није више жива пођ |
| им продавницама и грађанском делу града затворише се врата, а занатлије оставише своје алате не |
| ешким и дебелим завесама, наједанпут се затворише страшном лупом која чак и Марину трже из њено |
| ре!</p> <p>Причање ћефалино као да мало затеже узде веселом разговору који се бејаше бујно отео |
| у у храму испод Острвице, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред ц |
| арина се сутра дан вратила у Врмџу и ту затекла Лобојевића.</p> <p>Први пут који је по повратку |
| ога града и властеоских обитељи, што се затекоше или сада намерно стекоше у овај град озари све |
| Он оде Оливери у Београд куда се надаше затећи или преухитрити те дочекати деспота.</p> <p>Доша |
| а војвода голубачки похита деспоту кога затече у кули.</p> <p>Са њим је уза степенице Лазареве |
| еже вођице и за мало приспе у град, где затече од деспота позив да похита у Београд на сабор вл |
| ште манастирско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у |
| му каже.{S} Њена га исповест изненадно затече и он осети како је и сам узбуђен.</p> <p>— Синиш |
| војводи колубарском, а кад уђе у одају затече тамо Злату и деспотовог војводу Синишу.</p> <p>О |
| и Јанко, Лобојевићу не би право што ту затече Синишу.{S} Он се стаде досећати појединих прилик |
| оследњем сукобу на Косову Угљеша морао, затечен неспреман за отпор, пристати уз војску турску и |
| есмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег затицао у овим вашим крајевима.{S} Ја нисам никога оста |
| ељу и брате, да ме нећеш моћи разумети, зато ти и хоћу казати.</p> <p>Јанко очекиваше а Синиша |
| <pb n="183" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда |
| а друге, они на нас неће, <pb n="89" /> зато што се најсилнија царства одржавају и распрострања |
| ко дана јер бејаше нешто мало снега.{S} Зато Богдан спреми своје људе, и једне ноћи испаде са њ |
| је благо које тражаше већ дограбио.{S} Зато навали да га што пре нађе, а кад му с тога ваљаше |
| је рекла: „Ти си добра, бићеш срећна!“ Зато мој избавилац, Ариз, стане мрзети град и градске љ |
| аше с ума да је он овде незван гост, па зато брзо рече:</p> <p>— А госпођа?</p> <p>— Па ево да |
| ич иђаше преко Ђуниса на Липовац, те се зато нигде не стигоше ни сукобише.</p> <p>У Крушевцу се |
| не учинити све што може за себе.</p> <p>Зато, кад јој у одаји њене куле на погледу лепе равни м |
| дарем седео у његовој одаји кад ми вина затражи.{S} Ја тако учиних, јер знам да је он пријатељ |
| и онда кад им његова помоћ буде највише затребала.</p> <p>Лобојевић тако и учини.</p> <p>Бованс |
| оћ сваком од слугу, кад је његова помоћ затребала, Ариз је, непитан и недиран ни од кога, могао |
| да под котлићем оста сама жеравица.{S} Затресе левом руком а испод пазуха јој се кроз рукав ск |
| нутра, груну тешким вратима тако, да се затресе слаба плетара, па приђе ватри и набаца на њу ви |
| } Опрости! једва изговори он па се опет затресе.</p> <p>— Какву нам невољу гласиш? упита га кру |
| мало кукастим носем деле се добри брци, затурени лево и десно, а уз њих се чисто губи кратка бр |
| воје чете.{S} Има их препуно.{S} Све су заузели па им је деспот дао и свој овај високи двор и к |
| живљи разговор са њиме.</p> <p>Синиша, заузет својим мислима, кад њих двојица почеше о томе го |
| соколачког.</p> <pb n="235" /> <p>Али, заузет војном уз одметништво Вуково, и Лобојевић за нек |
| ици, војска новобрдска и чета пургарска заузеше бедеме и опкопе склоњени и повучени.{S} Многоме |
| пази како се његов пријатељ Јанко чудно заузима да разбере још штогод о Марини.{S} А ни Лобојев |
| да сад о томе друкчије мисли и с већом заузимљивошћу говори.</p> <p>Марина понови:</p> <p>— Не |
| т и врати се натраг.</p> <p>Тада деспот заузме Вуков део његовог деспотства и створи целину как |
| слов довољна ће бити и мишица српска да заустави бесну навалу и — опростите ми јер смело говори |
| а, страх и чуђење.{S} Ариз се са њом не заустави све до винограда, па је онда вешто окрете наза |
| авни део његове војске иђаше од Бовна и заустави се на догледу града.</p> <p>Прође цео дан у пр |
| еугодно такну срце. %Наједанпут стаде и заустави дах.{S} Младо лишће трепти и љушка се кад се в |
| страну скочити, али га јахач притеже и заустави.</p> <pb n="258" /> <p>— Шта ћеш, девојко? упи |
| плашњом Вијорикином те се као окамењен заустави мало чим је крочио унутра и врата за собом зат |
| рође поред свега друштва па је подалеко заустави и скочи с ње.{S} Кобила је дрхтала, преплашена |
| ивот дугује.{S} У његовоме чадору видар заустави крв из груди рањенику а стави му завој и на ла |
| ђоше.</p> <p>Кад дођоше до врата, возар заустави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb |
| , а Марина се у мислима управо на Јанку заустави, јер јој се у Бовну не сакрише жудни погледи Ј |
| е поред њега, али се наскоро, заморени, зауставише, кад видеше да нема више удараца.</p> <p>— Ј |
| лепе клупе око растовог дебла — али се зауставише тек кад бејаху под сводовима.</p> <p>— Одавд |
| врила где дочитава јеванђеље.{S} Они се зауставише у дну храма и одстојаше до свршетка јеванђељ |
| А на њима су, при уласку, стражари који заустављају свакога и наплаћују за купљу што се носи на |
| коња двапут догонио до рова.{S} Коњ се заустављише и помамно удараше натраг. „Велику жртву тра |
| те чисто приђе ближе Синиши.</p> <p>Он заусти да јој, узрујан па и сам румен, одговори али му |
| S} Али кад се на мах дигне олуја, вихор зафијуче кроз гору која стане одјекивати и разлегати се |
| аше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале Господу Богу топлом молитвом што у крвавим вали |
| о је похитала да га спасе.{S} Топло јој захвали, али јој још милије би што чу да ће доћи да у њ |
| Синиша, отворено изјављујући да долази захвалити Марини и да у дому њеном слободно испије пеха |
| рена не могаше баш на томе светом месту захвалити и — опет јој наблизо погледати у очи које му |
| саре, поче после поздрава Синиша, да се захвално поклоним племенитој кћери твојој.{S} Твој сусе |
| ући и сам ублажавао боле и одуживао дуг захвалности својој владарци и мајци деспота на кога се |
| егод у близини извор, и откуда они воде захватају.{S} Он им проговори али оне ћутаху.</p> <pb n |
| 3" /> <p>Брат вади брату око, зато мора захватити дубоко!</p> <p>Поћута мало па онда опет рече |
| бро разазнаваше ударање весала и пљусак захваћене воде.{S} Нико се живи не чујаше па ни стражар |
| знесе главе ни Лобојевић.{S} Он се пред заход сунца сукоби са Синишом.{S} Познадоше се и гневно |
| ва госпођа и како јој је зло.{S} Марина захте од њега да опреми поузданог коњаника који ће ићи |
| се с деспотом овако више не може.{S} Ти захте од нас мир и покорност, и да се ствар на сабору р |
| > <p>— Чудно!{S} Али ако деспот од мено захте радо ћу видети, шта је.{S} А буде ли невере — у и |
| властелу своју.{S} Али се нађе да и тај захтев засада треба примити.</p> <p>Тако Лобојевић и Ђу |
| ђе врмџанске.{S} Причаше шта је од њега захтевала Марина и како је обилазио замке и градове па |
| душе, добио од деспота.{S} Али је тако захтевала потреба — да се турска сила крши о ћесарство |
| њено знање и познавање турских прилика захтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути |
| поруку учинио сам све што од мене могу захтевати.{S} Од тог сам часа њихов непријатељ!{S} Још |
| мир између деспота и одметника кнез Вук захтеваше да деспот да реч како ће све предати забораву |
| једним махом све друго потисне и сам се зацари.</p> <p>Не много после оне исповести пред Синишо |
| са својима једновернима.{S} У Азији се зацарио султан Мехмед против кога се бори Мусулман.{S} |
| да много на то полажу.</p> <p>— Деспот, зацело, о томе не зна ништа.{S} Од свих беда као да ће |
| нагло морао побећи.</p> <p>Вијорика се зацени од смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Срчан момак!{S |
| отићи у своју задужбину.{S} Лево је од зачеља седео архиепископ Никон.{S} До Јевгеније је била |
| и.{S} Деспот још позва мајку да седне у зачеље и сам је лагано намести, па седе на столицу на к |
| лично дугачким воштаним свећама, а пред зачељем је још лежало и велико у злато увезано јеванђељ |
| одлогом.</p> <p>Деспотова је столица, у зачељу, била празна, а десно је од ње седела мајка десп |
| м и скупоценим, а она која је стајала у зачељу и издвајала од осталих како висином седишта и на |
| ина не одвоји од њега.</p> <p>С поља се зачу јак топот који допираше чак и на ову висину.{S} Си |
| <pb n="14" /> <p>Хрзање коњско које се зачу с поља као да опомену властелина да му ваља поћи.{ |
| а и да моли да јој дође.{S} Кастелан се зачуди, али мораде дати реч да нико у граду за то неће |
| бмана је, превара, отров!</p> <p>Синиша зачуђен гледаше Марину па Јанка.</p> <p>— Варка? рече М |
| та? тебе изненађује? похита Лобојевић и зачуђен разрогачи очи.</p> <p>Марина се мало прибра:</p |
| е већ познато.{S} А кад се врати, онако зачуђен, ћесар, Марина нареди те јој дођоше сви дворани |
| жару.{S} Још једном се или двапута јаче зачуше весла и пљусак воде, па се све смири а чамац уда |
| био деспот Стеван Лазаревић који је сад зашао у тајни пролаз што спаја његов <hi>узвишени двор< |
| еш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не к |
| ру.{S} А кад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на ра |
| бејаше у Новом Брду давнашњи и познати заштитник напретка те породице на највећем и најбогатиј |
| аста врба те надвишујући млин стоји као заштитник више њега.{S} Али се и она губи <pb n="225" / |
| а мишљаше да у брату своме, у теби, има заштитника, а брат њен жудно тражи један поглед од оне |
| и зар да тај корак тако скупо плати?{S} Зашто да не буде срећна она којој све друго срећи служи |
| ме уби и не остављај ме овде!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер ја у последње доба служах овде само |
| ри Вијорика.{S} Не нагли тако!</p> <p>— Зашто? изненади се Јанко.</p> <p>— Не иди, кажем ти!{S} |
| н путник.{S} Идем у Дубровник.</p> <p>— Зашто тако нагло?</p> <p>— Важне су ствари, несрећне пр |
| што их твоја сестра пролива.</p> <p>— А зашто она?</p> <p>— Јер она жељаше да са њом љубав дели |
| д великаша и њихових људи.</p> <p>— Ама зашто се окупљају?</p> <p>— Не знам, богме, ни ја.{S} К |
| раву, ветрић %кнену те лишће на гранама зашумори, а он не знајући шта ради, наже бежати.</p> <p |
| и и љушка се кад се ветар крене а дрвље зашумори кад се јаче понови.{S} Аризу срце удари брже, |
| " /> <p>Кад осташе сами, Стеван стаде и збаци на седиште плашт који му се о левом рамену задржа |
| мало тако, мислећи о ономе што се сада зби, па онда устаде, бледа али строга лика, и баци погл |
| са.</p> <p>...{S} Док су се ти догађаји збивали, деспот Стеван обиђе своје деспотство а нарочит |
| же што више сазнати о свему што се овде збивало за време војевања, па се са њим издвоји и у оса |
| о половине месеца јануара године кад се збијају ови догађаји живо и разговорно, <pb n="64" /> к |
| у њему <pb n="21" /> кад би одлазио да збира дохотке богатих окана и да уговара с пургарима и |
| вићу да се у нашем новом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и |
| својом вештином тајанственост природе и збића до дна исцрпе, те је небројено пута расипала зрне |
| неких окана.{S} Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле.{S} Једна бејаше конац |
| е деспотово, те су насупрот томе тежили зближењу с Турцима.</p> <p>Од моравичке је властеле так |
| се старцу могло скрити и да он то чини због Вијорике, сироте девојке њиховог племена, коју са |
| овом граду Београду збира <pb n="43" /> збор наше властеле да утврди мир и да он поспеши.“</p> |
| е руке, Марина је доста пажљиво слушала збор Лобојевића.</p> <p>- Ја ћу ти, госпођо, рећи сушту |
| а увек а особито сада кад ће београдски збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао свом |
| </p> <p>Ћесар Угљеша не сазва овај мали збор, али већнике прими кад му они изјавише да се, ради |
| нагађања и различита тумачења данашњега збора властеоског.</p> <p>Таке мисли дођоше и до болниц |
| ест моја одазива.{S} Али овде не бејаше збора о нашим жељама за узвишенога поглавара српске зем |
| очасти деспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекив |
| ану и што је богата, а и о богатству ми збораше и та врачара.{S} Али се не може одбацити што сл |
| киде га Вук.</p> <p>— Кнеже, из тебе не збори брат.{S} Колико сам на јуначкој невољи морао трпе |
| S} Знам добро шта се може рећи и шта се збори о томе како сам дужност своју чинио.{S} Ја сам би |
| тање: шта ћу ја овде? опет бих устао да зборим.{S} Племенити и верни узвишенога деспота!{S} Ја |
| о мање частан?</p> <p>— О части хоћу да зборим.{S} Част налаже да не носимо мачеве који нам ни |
| е марим%, госпођо, ни ја за њега.{S} Не зборим то само теби сад%. тако говорах и покојном госпо |
| а зна сваког ђавола.{S} Али, истину вам зборим, окром свега лепа је.</p> <p>— Па онда смемо и у |
| ти говор на ствари о којима је мало пре зборио.</p> <p>Јанко слушаше доста пажљиво шта му говор |
| еспоту толико и са неизвесности збора и зборисања.</p> <p>Кроз ту лесу од копаља очекиваху свак |
| ано дворану, кад деспот даде знак да је зборисање закључено.</p> <p>Мећу њима је било људи двој |
| емо ми, брате, имамо, хвала Богу, где и зборити%.{S} А?</p> <p>— Имамо!</p> <p>— И ја велим да |
| племенита властело!{S} Ни ја нећу дуго зборити.{S} Ако има кога ко би рад чути моје мисли, чућ |
| у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:</p> <p>— Бог ће дати — буди света воља |
| а је твоја, о њој се може као о поклону зборити.</p> <p>Стеван плану, ал’ се опет свлада:</p> < |
| млади витезови?</p> <p>— И опет: право збориш! викну Јанко и лупи се руком по колену, па се он |
| брат ми је, велим, тај!</p> <p>— Истину збориш, војводо сталаћки! одазваше се с више страна, а |
| војвода жураше да међу првима стигне на збориште.{S} Изгледаше да је постигао сврху тиме што је |
| ом Крушевцу где је било заказано главно збориште његове војске.</p> <p>У Љубостињи остаде Оливе |
| својих, човеком коме не бејаше место на зборовима као што је био јутрошњи али коме деспот не за |
| колико реметило.{S} Народ је у читавим зборовима ничице падао на догледу великог спровода и пл |
| ичу што и обичне речи.{S} Он пред њеним збором заста, а кад му Оливера каза да он у Синиши има |
| пу ићи за својом дужношћу.{S} Био је на збору, и морао је бити готов да на прву реч деспотову у |
| Мољах Господа, да вам то могу овако на збору рећи, и Господ ми, ето, услиша молитву.{S} Ја рек |
| а, није било.</p> <p>Кад га по свршеном збору деспот отпусти да се одмори од ноћашњег путовања, |
| чким држањем у бојевима, разборитошћу у збору и договору, веселошћу и чистим срцем, кад се за т |
| поскакивати уз брдо.{S} Ариз се такође збрзи за њима па узе изнова ударати волове; волови се с |
| и је сад био и одлучнији.{S} У највећој збрци осећања и тражења по памети шта да ради сада, јед |
| га доба.</p> <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша м |
| тне на уво, али се присети да не треба, збуни се па лагано, развлачећи, одговори:</p> <p>— Окре |
| у.</p> <pb n="111" /> <p>Синиша се мало збуни и као да би хтео ограничити говор који тако брзо |
| ред узвишеном мајком кнегињом.{S} Ја се збуних. „Не, одговори у место мене кнегиња, отац га тво |
| де са њима из града на Турке.{S} Они се збунише, али им Муса прискочи у помоћ и сви опсађени, з |
| зар и Вук, први охоло и пркосно а други збуњен али и сам одлучан.</p> <p>После свега одоше у дв |
| Начини змију по огњу!</p> <p>Властелин збуњен не знађаше шта му ваља радити, а Вијорика га сво |
| ругој руци.{S} Пострижник послужи, мало збуњен, игумана који га упути војводама.{S} А кад виде |
| ини није било.</p> <p>Ариз је ушао мало збуњен а више преплашен.</p> <pb n="171" /> <p>— Говори |
| /p> <p>Властелин се, још на самом прагу збуњен ступањем под такав кров, сад још више изненади п |
| еник умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па |
| она добила.</p> <p>Вијорика бејаше мало збуњена, можда и поплешена.</p> <p>Марина познаде то па |
| <p>— Владико племенита! говораше Синиша збуњеној али веселој девојци.{S} Сад ти тек могу рећи: |
| о ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збуњивати.{S} Јер ми смо господари, и ако ми не кренемо |
| ко не идеш куд идем ја, доиста сам себе збуњујеш; ако ли идеш куд идем и ја, немаш се зашта збу |
| вода новобрдски — „јављам како сам град звани Ново Брдо и његово богатство затворио и кад деспо |
| еној колиби близо Сокоца као гатару.{S} Звао ју је натраг, молио, претио, питао што је отишла — |
| не пођеш са њим; он <pb n="28" /> ће те звати, јер тако мора чинити пред Турцима, али се ти не |
| београдском било војвода који не хоћаху звати ни за Угре ни за Турке већ само за деспота; било |
| Цариграду признаше да још није утрнула звезда наше среће.{S} Палеолог ме окруни венцом деспотс |
| од утиском сјајне али студене месечине, звездане ноћи, ињем и снежним свећицама окићене светлуц |
| тави волове па ухвати за тежак гвоздени звекир <pb n="151" /> што је, округао, висио, на средин |
| адоше Мусу код Витоша.</p> <p>Рањена се звер, кад је на лежишту ухвате, брани очајно.{S} И Муса |
| ухвате, брани очајно.{S} И Муса бејаше звер.</p> <p>У силној сечи која се утопи у мрклу ноћ па |
| судимо?“ питаше Муса своје људе, па као звер рикну на Вука.{S} Тешко <pb n="231" /> бејаше то г |
| ближе мумлање медведа руком тражи нож, звера и очекује да се бори.{S} Али кад се на мах дигне |
| и деспоте и господару, ти од разриканог звера отрже из чељусти душу моју, спасе мене од освете |
| и Ђурђа Бранковића!{S} Разгонисмо чете звера османског, цара Мусулмана, сина Илдеримова, а ти |
| сам у овој шуми као припитомљено дивље звере, које одмах стрељају чим хоће да се искраде.</p> |
| а врата изиђе из града Вијорика.{S} Као звере које, бежећи од смрти, граби напред, тако се и Ви |
| рави лом.{S} Ариз искочи из шумарка као звере али с оплавком у рукама па стаде ударати по волов |
| рину у Врмџу.{S} Кад тамо, а једно живо звере — да не макнеш очију!{S} Душе ми!{S} Та је црнпур |
| — нећу!</p> <p>Марина скочи као рањено звере:</p> <p>— Ах!</p> <p>Али је снага издаде и она се |
| рњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.</p> <p>У источни се градски део и |
| чаји за Златом пусти из руке камен који звизну Ариза посред чела.</p> <p>Ариз јекну и оде стрмо |
| како Марина цикну: „О, Боже!“ ветар ми звизну око ушију, смрче ми се пред очима — и мрков се д |
| роз све двориште, војводе уседоше коње, звона ударише и они одоше путовати по сјају који расу с |
| тихе богоугодне молитве и тужно брујање звона.</p> <p>Кад се гробница затвори, обли је деспот ј |
| олази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам, по овоме |
| ше у храму који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствиј |
| ознаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И да не знам |
| имађаху, а под са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, мана |
| нства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује под |
| ликих врата под бедемом на коме се виси звоник храма светога чудотворца Николе.{S} Али се на њи |
| ика, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка звонару, и звона одмах забрујаше.</p> <p>— И |
| у који се испуни, престадоше и звона са звоника и отпоче се велика служба с молепствијем.{S} У |
| рско.{S} Један дечко који се затече код звоника, кад познаде ко долази брзо утрча у звоник ка з |
| сам на свом месту! одговори му Вијорика звонким гласом.</p> <p>— Не бој се, видиш!{S} Теби дола |
| у нам невољу гласиш? упита га крупним и звонким гласом деспот узбуђен и сам.</p> <p>Старац прод |
| {S} У једанпут девојче проговори својим звонким гласом нешто старој оној жени.{S} Баба се још ј |
| д са свим расутим Липовцем звони и сада звоно у смерној деспотовој задужбини, манастиру Светог |
| це, кад сам се ту затекао у часу кад је звоно огласило вечерње.{S} Пред црквом се крстио и у њу |
| о се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се |
| лужба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак у град.</p> <p>Синиша с |
| а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева.{S} На обали се пред колиб |
| p>— Време је, племенита владико, да ови звуци огласе и мој одлазак.</p> <p>— Зар тако брзо?{S} |
| Борча у Крушевац.</p> <p>Чим му се даде згода да сам са Радичем буде у одаји он отпоче са њим г |
| .{S} Причаше о своме садашњем путовању, згодама и незгодама које је кад проживео и о пређашњем |
| де с Мусулманом сукобити и опет пружити згоде да васкрсне снага српска.{S} Време то није далеко |
| n="216" /> Врмџа одакле се може Синиша згодније дохватити пута за Сврљиг и део Тимок.</p> <p>М |
| опростила Јанка, који јој је, мишљаше, згодно послужио да, изазивајући љубомору у Синиши, разо |
| тово дати.{S} Таком баш начину путовања згодно дође да се не обиђе ни <pb n="216" /> Врмџа одак |
| Липовац је јак град, добро утврђен и на згодном месту за одбрану.{S} Од њега се почиње спуштање |
| телин соколачки.</p> <p>Вијорика цикну, зграби другу гомилу грања, баци га на ватру те пламен п |
| диже пехар — кад унутра улете Марина и зграби Синишу за руку.</p> <p>— Не! писну па другом рук |
| дан скок пред њу Ариз на је левом руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесн |
| па јој баци у крило.{S} Вијорика хитро зграби и увуче у рукав своје кошуље, а властелин продуж |
| доба ноћи неки страшни људи на коњима, зграбише ме и бацише на једног коња, привезаше ме, мртв |
| /hi> у улицу која се протеже између тих зграда стоје поширока врата а лево и десно од њих ровов |
| трговишких, у лепим дрворезима богатих зграда.</p> <p>То је била, за оно доба на гласу, Врмџа. |
| врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду.{S} Са западне стране |
| вољнима бејаху подигнуте неколике тврде зграде над лековитим изворима.{S} Копљаник се сети куда |
| дизале собе за становање.{S} Између те зграде и коњушнице пружао се као део градског платна зи |
| то био и рашта ли тако прође.</p> <p>У згради није било преграда: све је била једна одаја с је |
| водим о свему рачуна и кад прође време згрне Врмџа гомилу новаца свакојаке врсте.{S} А могла б |
| ама.{S} На три места стајаху три плитке зделе калајне па добро позлаћене, а уза сваку нож и жли |
| уђе с истим служавником, на коме бејаху зделе с печеном у процепу рибом и две опет печене јареб |
| ећи велике грудве сира у једној плиткој здели, а поред ње у једној дубљој бејаше чорба од свињс |
| не проли за ранијих бојева она лину из здрава нерањена човека и би силно липтаније.{S} Кнежеви |
| епа је.</p> <p>— Па онда смемо и у њено здравље! рече ћефалија па се куцнуше.</p> <p>У мрачном |
| то ти верујем! %умеш се ћефалија.{S} У здравље њено!</p> <p>Куцнуше се и искапише, па ћефалија |
| ешним клеватама страшних бездушника.{S} Здраво ми буди деспотов челниче и мој пријатељу!</p> <p |
| е.{S} Ви сте, браћо, честити јунаци.{S} Здраво, до сутра!</p> <p>Руковаше се и почеше лагано из |
| ки збор раздражити Турке против нас.{S} Здраво стигао своме Сокоцу и буди нам крило на крајини! |
| лу у Ибру, заноћио код Радича.</p> <p>— Здраво освануо, војводо! поздрави он крупним гласом Рад |
| оклони, а ћесар му пружи руку:</p> <p>— Здраво, витеже!</p> <p>— Дођох, светли ћесаре, поче пос |
| ад год се после мољах Богу да заштити и здраво нам врати оца, мисао ме одвођаше на разбојиште н |
| " /> <p>Сви управише поглед на њега.{S} Зебња нека завлада од неизвесности на коју ће страну пр |
| есет-првог новембра те године чудновата зебња завлада срцима становника новобрдских.</p> <p>Вој |
| анас скршио!</p> <p>— Има још, с Богом! зелен од једа цикну Вук и излете из одаје. —</p> <p>Још |
| .{S} Поврх овога дође дебела златоткана зелена хаљина врло мало краћа од гвоздене кошуље.{S} Он |
| тком травом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице куп |
| ојевић.</p> <p>У Липовцу се тек славили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на |
| упинових врежа разредиле.{S} Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршен |
| одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, ка |
| међу собом делили.{S} Само ону вижљаву зелену трогодну кобилу нико не могаше појахати, па се, |
| нови договарају да отворе врата њихових земаља — коме?{S} Турцима!</p> <pb n="184" /> <p>— Бог |
| хтевати да се ради мира и спаса српских земаља упути опет турској страни.</p> <p>Тако се стекош |
| у коме ми се указују пути за вечно али земаљско блаженство.{S} Војводо, ја те спасох јер те во |
| ска породица Војводићи која је од стара земана била у крвној омрази са још богатијим домом Топи |
| и.{S} Често ми нада на памет: је ли ова земља проклета —</p> <p>— А од куд те мисли?</p> <p>— Ј |
| — А од куд те мисли?</p> <p>— Је ли ова земља проклета кад на њој не може да се расцвета пупоља |
| ове и из тих ће потреса васкрснути нова земља наша коју ће старци познавати јер ће то бити земљ |
| гу топлом молитвом што у крвавим валима земља наша са господарем својим не само не утону већ у |
| земља, она велика и снажна благословена земља, у којој су они детињство своје провели.{S} За то |
| аду.{S} Снег се преливаше а смрзнута се земља рано у зору помете од горњег деспотовог двора па |
| p> <p>— Опет Косово виде нашу срамоту и земља његова полока српску крв! поче Стеван.</p> <p>— В |
| коју ће старци познавати јер ће то бити земља, она велика и снажна благословена земља, у којој |
| и томе највише сметали; како ће се тако земља увући у нове невоље; како ни брат деспотов не мис |
| тојне му жене и владарке српске.</p> <p>Земља је била потресена и усколебана новом војном која |
| га блага његова, протовистијар, Бунићев земљак Бан Крајиновић.{S} Забављан честим пословима сво |
| .{S} И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му |
| доживљајима и <pb n="120" /> животу, о земљама где је сунце топлије и небо вечно плаво.</p> <p |
| огаје и радо слушао кад му Ариз прича о земљама куда је прошао и о страшилима које је видео.</p |
| аше вода; а поред тога велики бео бокал земљан и са дршком.{S} У њему је било чувено вино из ма |
| /p> <p>Кад крчмар стави пред њих велики земљани суд, на лик котлајке, с добрим црним вином и тр |
| ски пострижник гологлав, носећи у лепој земљаној пљосци ракије и једну осредњу чашу стаклену у |
| , саже се и пође навише уз бедем.{S} По земљаном бедему већ се прилично подигла трава о коју се |
| с војском својом и њиховом нагрнуше на земље наше“...</p> <pb n="196" /> <p>С левом руком на ј |
| аримо с треће стране, и онда би беда са земље наше брзо минула.{S} Али они не могу лако туда на |
| вио њега и отишао те кује заверу против земље и како је први гласник <pb n="191" /> била Оливер |
| е земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и назваћеш се велики и славан владалац. |
| реме дође, ти ћеш не само одржати своје земље, него ћеш присајединити и друге земље унаоколо, и |
| м жељама за узвишенога поглавара српске земље.{S} Чуо сам речи што су овде речене, и дубоко цен |
| полита београдског и егзарха све српске земље Никона.{S} Он пак станује у пространој двоспратно |
| ка хаљина, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и дес |
| к и Лазар побојаше да им деспот не узме земље, па поискаше од Мусулмана војске да они пре освој |
| јводама својим и са главарима раздељене земље српске: деспотом Стеваном, ћесаром Угљешом кнезом |
| ер сам вас гледао на послу који се тиче земље наше.{S} Хвала вам!{S} Ја ћу учинити завет с моћн |
| те, и то за вас, војводе и главаре наше земље.{S} Али ја нећу много чекати.</p> <p>— Само не пр |
| {S} Даће Бог да их ускоро за добро наше земље потегнете.{S} Знао сам да ће се тако ово сабориса |
| га Бога пред очима било само добро наше земље, наше очевине.{S} Стара је наша мајка делила са м |
| тевана.{S} И ако међу владарима света и земље има кога који се вечним мислима и паштењем о добр |
| равише синови свете цркве наше, стубови земље наше, да смерно дигну глас свој и грешни захвале |
| ра јуначки покварити његову намеру ради земље и ради њега самога.</p> <pb n="68" /> <p>Још војв |
| анама, већ му хтеде загорчати и одузети земље те <pb n="229" /> посла на њега војску.{S} Али ни |
| е а широка црна запрегача падаше јој до земље те јој, кад би она хтела, скриваше босе ноге.</p> |
| мало види над суром кабаницом што му до земље досеже.</p> <p>Оливера на првом кораку заста, а н |
| ецаних четвртасто, допирала је до близо земље на којој су се виделе у сукнену белу обућу обувен |
| е душа од страха, страха за част и спас земље, премирала — она је благосиљала спомене оних који |
| ко воде и рукама се дохвати за површину земље слободнога поља, издиже се врло вешто и изиђе.{S} |
| лова које задаје верна служба господару земље.</p> <p>У тај мах звук трубе огласи нечији улазак |
| је хтео учинити ово што данас за срећу земље наше хоће да учини.{S} Војводи је главу спасла ри |
| p> <pb n="47" /> <p>Тама је још била на земљи, а и магла сметаше бољем виђењу.{S} Тек у близини |
| Радича Поступовића који је, покоран на земљи само вољи деспотовој и жељи Оливериној, још стокр |
| реја а од јаке се студи снег на дрвљу и земљи поче замрзавати, стичући кору посуту ситним, свет |
| е дизала четвртаста и јака кула.{S} При земљи су били изукрштани сводови испод којих се пролази |
| } Тако им и ја рекох.{S} Тада ће у свој земљи што је држаху мој отац и мој господар бити два го |
| ом снаге наше, и пређох море да у туђој земљи копља укрстимо.{S} Ниједан од снаге кнежеве не по |
| Божја па онда твоја, господара српској земљи, рече Оливера деспоту.{S} Ако могу још послужити |
| а врата%. а за њима се диже по замрзлој земљи топот копљаничких коња.</p> <p>Одвојивши се од гр |
| Мусулмана.{S} Мољах се Господу да нашој земљи да само толико мира, колико је потребно да се дец |
| чује тутањ и убојна грмљава кад се ухом земљи прилегне.</p> <p>Војводи срце убрза:</p> <p>— Сук |
| ад каже да му се после ове војне ваља у земљи борити.{S} Али ће се срећа и боља указати, не ост |
| ад је јунаштво остави.{S} Наћи ће она у земљи овој и после срце поклапно за влашћу и душу сујет |
| и ова невоља срећно оконча ваља ми се у земљи борити.</p> <p>Тада поче смерно зборити Оливера:< |
| и отац и мајка, заветовах се на службу земљи овој и узех из храма стару једну црну гривну на к |
| топлота настала будити изнемогли живот земљин и свега живога на њој, а то се буђење споро поми |
| невоље и погибаоне догађаје и дошла на земљиште које је српска слобода још држала.{S} Тада су |
| корак ближе, да приђе ближе и да окуша земљиште на коме му можда ваља борбу водити.{S} Тада се |
| <p>— После саборисања остаје ми чистије земљиште за рад.{S} Ми се издвојисмо од деспота.{S} Ћес |
| S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздравио млади |
| подгриза веселу биљку која је никла на земљишту његове ведре прошлости и сјајне наде у будућно |
| грех за онолико злато...{S} Оно је под земљом, ја сам се најмио да га нађем.{S} То ћу и учинит |
| је јесен, блага и богата јесен, кад се земљом, узбуњеном и узрујаном са празорја нових тешких |
| а силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање прегажене змије |
| гљеша је полусамостално управљао својом земљом наследивши је од свога оца војводе.{S} Од свих с |
| есет дође по један крст, не би се нашом земљом од крстова могло проћи! рече Радослав Радичу.</p |
| n="202" /> ћесаром Угљешом начисто.{S} Земљу би његову тада морали прегазити.{S} А да остављај |
| Угљеша неправо прими и недостојно држа земљу једног часног слуге кнежевог.</p> <pb n="70" /> < |
| ом куту крчме нешто лупи као да паде на земљу, а одмах се за тим лагано ошкринуше врата и неко |
| е он весело.</p> <p>Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часо |
| ого.{S} Вечерас кад је први мрак пао на земљу дошао је кнез Вук, твој брат.{S} Са њим дођоше са |
| зати већ се са силне студи која озго на земљу падаше земљом повијаше као страховито палацање пр |
| већ крај од света, тада тек изиђосмо на земљу и почесмо лутати.{S} Трипута нас је већ снег зати |
| лепа, ваистину, ствар, али јурити и под земљу за њим кад је оно туђе, то ми се не свиди часно.{ |
| на?{S} Ако Бог хоће да миром сада спасе земљу ову а ти мира не прихватиш — кршиш вољу његову.{S |
| молитву.{S} Ја рекох, ви чусте — љубите земљу и деспота, не било вам просто!</p> <p>Њен слаби г |
| елики и славан владалац.{S} А сада држи земљу колико ти је у области.{S} Али ме послушај, а ја |
| сујетом испуњену.{S} И они ће растрзати земљу ову и неће јој дати да се смири.{S} Узвишени десп |
| пети с Угрима, драги мој!{S} Јер ја сам земљу хтео узети као своју.{S} А шта би ти чинио тамо с |
| е сећаше, али се саже и, пипајући руком земљу за сваку стопу где ће стати, по дужем напрезању и |
| тројицу других баштиника.{S} Ми држимо земљу и градове.{S} Ми смо и сад у новом поразу косовск |
| теван обиђе своје деспотство а нарочито земљу коју је за кратко време држао Вук, наређиваше, ка |
| ског господара после повратка његовог у земљу му, и да му честита ново достојанство деспотско.< |
| а тежак гвозден капак који спаде доле у земљу па уђе унутра.{S} За тим се капак опет издиже и у |
| е је кнез Вук сахрањен и тајно понеше у земљу деспотову.</p> <p>Путујући, Радослав сустиже те љ |
| очекивала доба кад ће се моћи кренути у земљу детињства и младости своје.{S} Али то доба не дођ |
| о из Влашке изишавши у Голупцу на своју земљу.</p> <p>Али је пред деспота изишло у дочек и ново |
| ови синови раскомадаше његову пространу земљу и већ су почели да <pb n="90" /> се кољу међу соб |
| > <p>Задовољна хвалом којом њену рођену земљу, сада деспотство, обасипа војвода Синиша, Јела хв |
| ада пред вас износим.{S} Ја нађох да ћу земљу спасти ако себе жртвујем и одем њему на двор, да |
| .{S} И док сам ја чинио да за нама пође зет нам и господар сестре нам Јеле, Ђурађ Срацимировић, |
| ве војне надаше више но икад да ће бити зет ћесара Угљеше, јер је знао и видео да мећу Угљешом |
| ћесарства, буде ли %соколачки властелин зет ћесарев биће му и наследник, јер његов син и не мар |
| ту Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну |
| здрави и опрости с палатином угарским и зетом својим Николом Горанским који се, задовољан сврше |
| илице — Јевгеније, племенита је госпођа зетска <pb n="210" /> тужно али стрпељиво очекивала доб |
| тво Угљешино.{S} Говорило се тада да је зетска госпођа тешко укоравала и Мару и њене синове за |
| е је тајне и размршаје била посвећена и зетска госпођа, могаше Ђурађ оправити своју жену са дос |
| његова се млада жена Јевросима спасе у зетске стране, али јој не би живота.{S} Пресвиште од ту |
| ору султана Бајазита, а уз њега и млади зетски крајишник.{S} У самој борби паде, копљем погођен |
| доше Турке.{S} Ненадним нападом, кад ни зетски господар не могаше помоћи, освоје они град Војво |
| ну Војводићу који се драговољно потчини зетским господарима Балшићима баш пред крвавом <pb n="2 |
| одара.{S} Кад је Стеван ступио ногом на зетско земљиште, дочекао <pb n="77" /> га је и поздрави |
| } То је било кад је туда пролазила жена зетског господара Ђурђа Срацимировића Балшића Јела.</p> |
| мници свога синовца, данашњег господара зетског Ђурђа Срацимировог Балшића.{S} Тиме Јован Војво |
| сар Угљеша са свима частима које могаше зетској владарци указати стари ћесар.</p> <p>Угљеша се |
| редио своје послове на северној граници зетској.{S} А за то доба мудра Лазарева кћи не могаше м |
| ине после смрти добре жене и мајке дође зетском господару један духовник и рече му: „Господару |
| нез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Срацимировићу.{S} У Скадру можда |
| ње.</p> <p>Ћесар Угљеша и сам оде своме зету и домаћину војводи колубарском, а кад уђе у одају |
| за Лазара дреничком господару и његовом зету Вуку.{S} А они се договараху о томе како ће сложно |
| липтаније.{S} Кнежеви га људи однеше у Зету да тамо на миру преда душу <pb n="25" /> Богу.{S} |
| одавно кад је деспот, онда кнез, ишао у Зету важним пословима своме зету, господару Ђурђу Сраци |
| ше грчких острва па напослетку и српску Зету, спремао све што се може и сме кренути на општу во |
| дога крајишника.{S} А кад једном помену зету да би рад повести одатле кога на свој двор, као шт |
| мислити да оставља своју другу отаџбину Зету.{S} Истом по свршетку тих спорова у чије је тајне |
| .{S} Ту у крају заста Ариз и остаде, на зид наслоњен, дуго, можда и неопажен од гостију који се |
| ој клону на мишицу леве руке која се на зид ослањаше.</p> <p>— С Богом, добротворе и злотворе м |
| шнице пружао се као део градског платна зид с вратима на средини.{S} Врата су била отворена и А |
| м осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред |
| т коракну па онда стаде и руком дохвати зид од бедема који ту готово са свим падаше у воду.{S} |
| о ће око за собом повести јесте дугачак зид који се пружа право <pb n="62" /> Дунаву и који дел |
| огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.</p> <p>Пут од силаска из горњег града |
| пет издиже и ужљеби се са свих страна у зид.</p> <p>Нити ко виде нити чу.</p> <p>То је био десп |
| ла стражара.{S} На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог |
| е о томе, како је деспот толико времена зидао па сад хоће да руши; како се вара кад мисли, да ј |
| емена самовања у лепим али ипак хладним зидинама њене Врмџе, Марина слушаше говор тако мио, так |
| ј одаји.</p> <p>Војводе су седеле поред зидова на великим столицама, а ћесар је био према њима |
| оји је чврсто држао и други и трећи низ зидова.{S} Унутра је на самој јужној ивици била кула на |
| едно с оближњим тргом и виноградима.{S} Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти |
| толичица, а са све три стране су се уза зидове пружале широке, по три поређане, тренице на ниск |
| <p>Оставши сама, Марина баци поглед на зидове собе у којој бејаше, приђе прозору и стаде поред |
| р се осилио и страховито потресао тврде зидове на граду и кули — кад се стари пехарник указа на |
| и велика кула, опасана у трп реда јаким зидовима који на лик градских платна даваху свему изгле |
| је дом у врту, ограђеним добрим и јаким зидом, а међу домовима се браздају утрвене стазе које и |
| вучена у дно дворишта ограђеног високим зидом.</p> <p>У крчми јако озиданој каменом, на којој с |
| му Николину, ограђеном тврдим и високим зидом на путу који из горњег града води у доњи, почеше |
| вим падаше у воду.{S} По <pb n="188" /> зиду тражаше подуже рукама, и онда стаде па пажљиво осл |
| оста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене.{S} Дошавш |
| иш.</p> <p>Богоје га доведе до врата на зиду који одвајаше ово градско одељење од оног у коме н |
| јући на очи Маринине, смотри у икони на зиду крин и љиљан — невиност — у руци Богоматере па кад |
| и град на двоје.{S} На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме с |
| н лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколач |
| матрати срећном, што ми се после толике зиме и студи у животу моме указује зрачак топлога сунца |
| ратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог |
| ољу средачком спремала да, борећи се са зимом и снегом, прослави дан барјама.</p> <pb n="266" / |
| е око Ариза природа грабила снаге после зимске студени само је он сада био невољнији него зимус |
| >Рано је јутро наглашавало леп и сунчан зимски дан, а сунце живо разгони јутарњу маглу па као д |
| > <pb n="271" /> <p>Сунце, хладно сунце зимскога јутра, грану и угледа како је од бедема доле и |
| дени само је он сада био невољнији него зимус!</p> <p>Кад би близо раскршћа Аризу се учини да у |
| ебало дати маленој кћери мојој.{S} Мене зла судба тераше од немила до недрага, не видех више до |
| еко, знали да је у Врмџи највише блага, злата и новаца, можда више но и у Бовну што бејаше за ж |
| есара Угљеше, господара овим крајевима, Злата.</p> <p>Ћесара Угљешу бејаху крвави дани опет ода |
| p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Злата се трже натраг, па кад виде да су њени пратиоци з |
| ху разабрати.</p> <p>Приближивши му се, Злата виде како је његово младо и изнемогло лице зажаре |
| ачити.“</p> <p>Јадајући се тако Бранци, Злата се тужаше да ништа више није сазнала за Синишу ни |
| > <p>Кад обреди све што бејаху на пољу, Злата се попе уз дрвене степени на горњи бој дугачког д |
| е нема станка, као што и <pb n="265" /> Злата, верењем својим са Синишом, не може више дати над |
| се већ знало за шта је отишао Радич.{S} Злата плакаше и само се још надаше у моћну и добру Олив |
| ша, а владика која тако изненади њега — Злата, кћи ћесара Угљеше.</p> <p>Било је то поодавно ка |
| и госпођа војводе Ђурђевића а уз њу и — Злата коју је Угљеша, полазећи опет тако хитно на војну |
| апоји његова уста.{S} Болесник ућута, а Злата му повуче узглавље навише те исправи главу, па он |
| поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ока, Синишу.</p> < |
| у.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање да су се свети оци ве |
| овобрдски војвода са својим сином.{S} А Злата, смерна у поносу своме и велика у тузи својој, жи |
| е планинских јагода.</p> <p>Од тог доба Злата тражаше и сама Бранку, и њена добра душа заволе о |
| у.{S} Врх њега се пак блистао од самога злата сакован крст, усађен на златну јабуку, а на све ч |
| p>— А како то? срдачним га гласом упита Злата%.</p> <p>— Младост је без сумње свуда лепша, мили |
| о јако почне да куца; колико ли је пута Злата своју пријатељицу чудно гледала како се сама са с |
| ко је пута Бранка поруменела у лицу кад Злата спомене свога брата; колико се пута побојала изда |
| и према Моравици пада у подграђе, наиђе Злата, која је ишла напред, искочи у један скок пред њу |
| убав Бранкина према Јанку о коме такође Злата каза Оливери све.</p> <p>— Али мој брат није забо |
| резност према липовачком војводи, да је Злата дуго плакала и молила се Богу и да су сви отишли |
| а Марка.</p> <p>Видела је Бранка кад је Злата дошла с оцем својим у Бован, видела је како се ће |
| хвати и паде му на груди.</p> <p>Кад је Злата испричала Синиши шта је и колико је знала о томе |
| је већ било прилично времена од како је Злата у Бовну, кад, у тузи својој зажеле друштво већ ра |
| , а стег на копљу падаше доле од тежине злата што је на њему.{S} Врх њега се пак блистао од сам |
| е са Синишом и продужи разговор, док се Злата прибираше од силних утисака које учини виђење са |
| ће ти бабо стоструко платити труд! рече Злата видару.</p> <pb n="82" /> <p>Слуга помену да би в |
| е и источнике.</p> <p>— Безбожник! рече Злата с пуно саучешћа слушајући Синишу.</p> <p>— Једног |
| рније дихаше.</p> <p>— Хвала Богу! рече Злата радосно, и у том чу да неко долази.</p> <p>То беј |
| — Тамо је ваљада и живот друкчији, рече Злата Синиши.</p> <p>— Ко зна, одговори јој он.{S} Биће |
| <p>— То све схватам, мало %збунена рече Злата с лаким осмејком из кога би Синиша могао видети и |
| — ћесара Угљешу.</p> <p>У Нишу остадоше Злата и Бранка с тугом и поносом у души, слутњом, и с м |
| в живот младих листова.</p> <p>Синиша и Злата говораху о томе што се пред очи њихове јављаше, о |
| војом пратњом ловачком.</p> <p>Синиша и Злата пођоше му на сусрет и поздравише се са њим.</p> < |
| — Воде! кап воде!</p> <p>— Воде! понови Злата као сама себи заповедајући.{S} Боже, подржи га!</ |
| њеном каква јој туга мори душу.{S} А ни Злата није дуго крила.{S} Отворила је срце и казала бољ |
| ена, савлађујући бурно дихање, прозбори Злата.</p> <p>— То онда могаше бити само моја ранија из |
| врли витеже, чисто слободније прозбори Злата.{S} Клекла сам пред нашу домаћу икону, кад сам ст |
| и!</p> <p>— Хвала Богу! весело одговори Злата.{S} Сад ти је, је ли, добро?</p> <p>— Добро!{S} О |
| ако да тубим твоје име?</p> <p>— Ја сам Злата кћи ћесара прешевског Угљеше.{S} А ти си, чух сад |
| разгледањем града сачека га пред кулом Злата са својом пратиљом, и поздрави госта у име брата |
| а Златом и слободно јој пружи руку коју Злата плачући прихвати и паде му на груди.</p> <p>Кад ј |
| <p>— За Бога! овде мученик умире! викну Злата.</p> <p>За тим, збуњена и нешто престрављена, Зла |
| е веће.</p> <p>— Боже, господе! узвикну Злата, и Синиша већ и сам виде њену живу пажњу.</p> <p> |
| .</p> <p>— Хвала Господу! весело кликну Злата, а Синиша се пожури:</p> <p>— Пустисмо коње које |
| орчавала.</p> <p>— Бог је клео, уздахну Злата, шта јој ја сагреших?</p> <pb n="237" /> <p>— Саг |
| т није заборавио сестре своје, рече још Злата.{S} Он је славио Бога и хвалио добру и јуначну де |
| {S} Буди моја, Бог те мени даје!</p> <p>Злата дрхташе, у силном заносу клону, а Синиша је придр |
| са собом бори да тајну сакрије!</p> <p>Злата је после неког времена казала Бранци своје доживљ |
| же.</p> <p>— Теби ће Бог помоћи!</p> <p>Злата се опрости са Синишом, и блажена оде у Прешево.</ |
| бена у манастиру Светог Прохора.</p> <p>Злата је тада била девојче од шеснаест лета, бела и пун |
| мах у одају %стући ћесар Угљеша.</p> <p>Злата приђе и пољуби руку оцу па се стидљиво повуче даљ |
| руком зграби за њено десно раме.</p> <p>Злата цикну и несвесна се поведе да падне.</p> <p>У Ари |
| лико пута тешко загушено јечање.</p> <p>Злата се нађе у недоумици, али јека јасно казиваше да ј |
| </p> <p>— Воде! лагано прозбори.</p> <p>Злата му принесе устима суд с водом, придржавајући друг |
| да се не треба много премишљати.</p> <p>Злата ухвати руком браву и отвори врата па на њима заст |
| е у млин а Ариз се упути за њим.</p> <p>Злата и Бранка стигоше до млина, Бранка закуца на врата |
| позва Злату да виде и први млин.</p> <p>Злата бејаше већ доста вољна и разговорна, те радо пође |
| Топлице одвести дома у Прешево.</p> <p>Злата је сада била у одајама Оливериним и њена гошћа.{S |
| ма, одевеним у црвене душанке, свиленим златалим гајтанима искићене по грудима <pb n="73" /> и |
| орити:</p> <p>— Много %имаш, биће више, златан хлеб јести, срећа у плавом, ал’ румена трава... |
| кажеш?</p> <p>— Иди, иди и не заборави: златан хлебац... срећа... румена трава!</p> <p>— Све ће |
| уд си наумио, стићи ћеш, %све, све, ал’ златан хлеб.. само на што румена трава!{S} Сад знаш све |
| отао.</p> <p>Он брзо баци унутра велики златан новац, а она поче говорити неке речи које власте |
| с пратиоцем опет колиби и бацих девојци златан новац.{S} Али га она одбаци и рече нешто моме пр |
| езано јеванђеље више кога се сијао опет златан крст с левкастом подлогом.</p> <p>Деспотова је с |
| ом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових вр |
| самом врху <pb n="190" /> наслона малу златву круну која се лепо висила над главом деспотовом |
| он више не скидаше, у потаји, очију са Злате.</p> <p>Девојке се мало после кретоше преко реке |
| ору Јанкову наслутио себи немилу, љубав Злате и Синише — Лобојевић је хитао да ту тајну каже и |
| <p>Видар уђе у ћелију.</p> <p>Он чу од Злате шта је било, а Злата од њега ко је то и правдање |
| који је знао тајне своје младе госпође Злате могаше рећи толико: да је ћесар наредио сваку опр |
| лавили зелени венци свадбовања Синише и Злате, кад тај глас на мах пресече свако весеље и нагла |
| ла за жеље које постоје између Синише и Злате, нити јој остаде сакривено и непознато да је она |
| а свим близо свога циља али како уместо Злате умало сам није главом платио.</p> <p>Лобојевић пл |
| е дуго.{S} Пролазећи поред првих врата, Злати се учини да неко јечи и вапије у помоћ.</p> <p>Он |
| мислила светити.</p> <p>За тим он каза Злати шта је Марина смерала, и после тога обоје видеше |
| ар је сиромах, али не чује, рече Бранка Злати која благим погледом чисто жељаше помоћи старцу.< |
| боју падне јуначки, и за — љубав према Злати.{S} То га осећање гоњаше да иде у Ниш где је она |
| </p> <p>Синишин поглед у цркви заста на Злати и ружи, а Злата познаде, по ожиљку више десног ок |
| сам ту слабу женску жалио, рече Синиша Злати.{S} Али је сада не могу више жалити.{S} Она ми је |
| ка.{S} Гонила га је жеља да приђе ближе Злати, и задржавала га је бојазан да му тако приближава |
| Вече се спушташе на земљу, али Синиши и Злати доношаше оно најсветлије часове живота њихова.</p |
| >У сребрном венчићу што је красио власи Златине главе били су исковани напред сребрни листови р |
| вега тргну Марина собом војну своме три златна окна која не уступаху ни по чему <pb n="20" /> к |
| ошуља, и на њој око руке неколике, лепе златне копрене које бране руку онако као гвоздени обруч |
| зброја прилог нађе врло задовољан седам златника.{S} Из дугог разговора с војводама знао је он |
| несрећно злато.{S} Колико је на свакоме златнику суза и клетава!{S} Али ће све то бити мало пре |
| нашој!</p> <p>У дугој и белој хаљини са златним пасом преко средине и танким назад забаченим пл |
| >У том изиђе из олтара један калуђер са златним савијеним епетрахиљем на рукама и приђе Радичу. |
| ити слободна.{S} Дугачак и широк мач са златним крстатим балчаком опаса преко средине кожним, и |
| је врх украшен ситним бисерним зрнима и златним крстом.</p> <p>Поред ње, само корак позади, иша |
| на којој се са све четири стране низови златних украса стицала у четири крупна алема, а врх све |
| на, на лик мушке аздије, до саме земље, златно жућкастих колутова и неспојена лево и десно од п |
| ега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива.{S} А још даље је до |
| том преко кога се спустила, испод ма |